Razgovor sa kolegom
– Šta si smuljao?
– Ništa.
– Zašto onda ličiš na nekoga ko jeste?
– Šta si smuljao?
– Ništa.
– Zašto onda ličiš na nekoga ko jeste?
Gostovanje na TV Marš – Valjevo u emisiji “Govornica” od 15.9.2018. Izuzetno pripremljen voditelj, gospodin Mile Perić i moja malenkost, razmenjivali smo misli o aktuelnom stanju u pravosuđu i perspektivama nakon najavljenih reformi.
– Je l’ ti to mene…? Kakvi naši? Gde su one mlade sudije sa našeg spiska, sa poslednjeg izbora? Ovi što smo im osnovali udruženje? Gde je naš spisak?
– Možda niste dobro razumeli… (tišim glasom) Ne moraju da se polažu svi ispiti… Ali, mora da se ima papir. Imali bismo probleme sa javnošću ako bismo Vas zaposlili kao sudiju bez fakulteta.
Neimenovani aparačici neumorno izmišljaju nova krivična dela, organizuju radne grupe koje bi nadomestile nepostojeće institucije, smišljaju nazive potocima novih zakona… Vene i arterije ostarelog i umornog pravnog sistema, zatrpavaju novim količinama plaka…
Možda tužilac i nije otet. Možda je sve posledica njegove samostalne odluke, ili je u pitanju dobrovoljno izgnanstvo. Možda se, na primer, plaši otvorenih prostora i velikog broja ljudi. Možda pati od agorofobije.
Kako je onda moguće da naši politički predstavnici Izveštaj EK vide kao još jednu potvrdu uspešnog puta kojim nas vode? Da li, poput primera sa GREKO-om ne razumeju engleski? Ili su se u toj meri uživeli u ulogu Gvida Orifačea, da više ni sami ne razlikuju šta stvano govore Nemci, a šta predstavlja njihov prevod namenjen nesrećnoj deci?
Pogledajte snimak emisije “Pressing” emitovane na televiziji N1 17. aprila u 20h. U emisiji sa gospođom Suzanom Grubješić govorim o izveštaju EK, o tome kakav
Snimak emisije “Kvaka 23” Danice Vučinić od 25. marta 2018. koja je posvećena amandmanima na Ustav u oblasti pravosuđa.
“Možete li mi, onako narodskim rečima, objasniti šta se to događa oko Ustava?” upita me pre neki dan vremešna komšinica. “Videla sam Vas na televiziji, ali nama, običnim ljudima, nije jasno zašto se sudije bune.”
“Pokušaću,” odgovorih, “ali bih morao da se poslužim jednim primerom.”
Zbog čega sam od samog početka pomislio da je neko zlonameran, iskoristivši se nespornim autoritetom koji gospodin Backović uživa u pravosuđu, želeo da se malo našali sa pripadnicima sudske administracije ili barem ubrza dostavljanje traženog izveštaja? Nekoliko je razloga za to.
U Srbiji de facto od njenog nastanka do danas postoji samo jedna od inkarnacija sistema jedinstva vlasti – „partijsko“, „kraljevsko“ ili „predsedničko“ jedinstvo, svejedno, ali uvek jedinstvo i uvek vezano za neku vrstu izvršne vlasti. I ono opstaje između ostalog i zbog maločas pomenutog uverenja i poverenja naših građana u svemoć države.