Šta biste pomislili kada bi vam, u rano praznično jutro, prijatelj poslao poruku u kojoj zahteva da prekinete zasluženi dremež kako biste odgledali jutarnji program Hepi televizije? Verovatno da se šegači, da je pijan ili oboje. Upravo to sam pomislio i ja, sve dok mi prijatelj nije pojasnio nerazumni zahtev:
“Kod Marića na Hepiju gostuje Backović i opet te pljuje!”
Iako mi je trebalo nekoliko trenutaka da se razbudim, po njegovom glasu sam shvatio da je đavo odneo šalu. Marić, Backović i moja malenkost obećavali su kermes, i činilo se da je vredelo “zoru prevariti”. No, da se odmah razumemo – da je u pitanju bila isključivo znatiželja spram najnovijeg u nizu obračuna pomoćnika Backovića sa mojim “likom i delom”, ne bih se odlučio na ranojutarnje izlaganje zračenju “vesele Godzile”. U redovnim okolnostima, uvaženom gostu i poštovaocima ove vrste sadržaja ostavio bih neophodnu dozu privatnosti. Međutim, ono što me je ipak ponukalo da potražim kanal još jednog nacionalnog imaginarijuma, bila je činjenica da se pomoćnik ministra ovim nastupom na velika vrata vratio iz svojevrsnog medijskog egzila. Pomislio sam da bi bilo zgodno čuti šta ima da kaže sada već legendarni pomoćnik, nakon prinudne osame i tihovanja na koje je u prethodnom periodu, nakon sličnih šenlučenja, bio osuđen. Ovo tim pre što se njegovo iznenadno medijsko vaskrsnuće poklopilo sa novim turnusom ofanzive Ministarstva pravde i resornih GONGO-sa, kada je o Ustavnoj reformi reč.
Dakle, pronašao sam kanal, ugledao prepoznatljivu ikonografiju i aktere i… Usledilo je petnaestak minuta čistog hardkora i starog, dobrog Backovića!
No, nemojte od mene očekivati detaljno referisanje ovog, po mnogim karakteristikama, prilično opscenog sadržaja. Morate znati da se, čak i kada postoji volja na strani svedoka, ovakvi nastupi najčešće i ne mogu adekvatno prepričati. Poput skoka padobranom u grotlo vulkana, ili jednomesečnog boravka na nenaseljenom pacifičkom ostrvu, postoje stvari koje se jednostavno moraju doživeti. Zbog toga ću se ograničiti na “hajlajtove”, nudeći neku vrstu “tizera”, dok ćete za puni užitak biti prinuđeni da u sopstvene domove primite Backovića, Marića i neimenovanu voditeljku programa simboličnog naziva: “Dobro jutro, Srbijo!”
U najkraćim crtama, saglasno shvatanju uvaženog gosta, predsednica Društva sudija, koleginica Dragana Boljević i moja malenkost, predstavljamo otelotvorenje većine zala domaćeg pravosuđa. Oličavamo “kliku” koja želi da “privatizuje sudstvo i učini ga privatnom prćijom”, kako bi sačuvala neosnovano stečene “privilegije” i ostvarila lične ciljeve. Dobra vest je što, i pored toga, građani ne moraju da brinu, jer je, uprkos našoj izuzetnoj žilavosti i spremnosti da se žestoko borimo za “svoju stvar”, Ministarstvo rešilo da nam ovom prilikom konačno stane na put! Ustavnom reformom koja je u toku, uz pomoć “evropskih prijatelja” koji su prepoznali o čemu je reč, oduzeće nam, kao uplakanoj deci “bombone koje smo želeli da prisvojimo”, kako bi pristup pravdi, običnim građanima, a našim žrtvama, konačno bio moguć (odobravajuće klimanje glava voditelja).
Mislite da preterujem? Varate se. Poslušajte još koji redak…
“Kako oni zamišljaju odgovornost?” zapitao se u dramskom naponu pomoćnik Backović. “Tako što Miša Majić odgovara Dragani Boljević, a Dragana Boljević Miši Majiću”. Nakon teatralnog iščuđavanja napola probuđenog Milomira Marića, koji se verovatno još uvek pita kako je moguće da se ozloglašeni sudija i on prezivaju isto, i kolutanja očima neimenovane voditeljke koja je jedino shvatila da smo Dragana i ja članovi bande “Pink panter”, pomoćnik Backović ih je budinskom smirenošću uverio da mogu da se opuste. Objasnio je da smo mi (Boljević-Majić i slični, prim aut.) “najblaže rečeno bivša struka”. Najblaže rečeno!, pomislih. Šta li bi bilo da nije najblaže? Možda, konačno rešenje?!?
Istovremeno, pomoćnik Backović je citirao i nekoliko rečenica iz saopštenja novoformiranog Udruženja sudija i tužilaca, koje su neumoljivo podsećale na proglas “Ministarstva istine” Okeanije. Udruženje “Nove struke” se naime, od ovakvih kao što smo mi, “sasvim opravdano ogradilo”. Pred sam kraj, u skladu sa najboljim tradicijama nastupa “sam protiv svih koji nisu u studiju”, pomoćnik Backović nije izdržao da ne izrekne i grubu, činjeničnu neistinu (možda protiv uroka, šta li?). Upozorio je gledaoce da je valjda “ovaj Majić, samoproklamovani, ne znam šta je, lično sam čitao…” tvrdio kako “smo podmetnuli neki drugi primerak Venecijanskoj komisiji, i zato smo dobili pozitivno rešenje”, poentirajući uvek efektnim otkrićem da “upravo ta struka” (Majić and co, prim aut.), “oslobađa najveće kriminalce” zbog čega država kasnije mora da plaća ogromne odštete.
Bilo je još dosta toga (npr. pežorativno označavanje tandema Boljević-Majić trećim licem jednine; “To se bilo uprlo, to je bilo zapelo…”), ali verujem da vam je već iz ovog kratkog prikaza, jasno da je vredelo! I to toliko da sam, zapravo, shvatio da mi je pomoćnik Backović u ovih nekoliko meseci neopravdanog izgnanstva, zaista ozbiljno nedostajao. Kako i zašto, pitate se. Evo ovako…
Najednostavnije rečeno, pomoćnik Backović je (sada se to već sasvim izvesno može utvrditi), jedan od najautentičnijih predstavnika ovdašnje činovničko-partijske oligarhije, koja i pravosuđe, jednako kao i državna preduzeća, prirodne resurse, pa i živote sopstvenih građana, tretira kao izborni plen. Takav mentalni sklop nijednog trenutka ne pristaje na “veštačku” ideju trodeobe vlasti. Suđenje, jednako kao i novac, položaji i beneficije, pripadaju onom ko je pobedio! The winner takes it all! Sve ostalo samo je prazna demagogija dokonih liberalnih mislilaca i salonskih filozofa, ili kao što je to onomad slikovito rečeno – nezavisno pravosuđe je ideološki mit!
Koliko god se njegovi nebrojeni klonovi upinjali, niko tako plastično kao pomoćnik Backović ne ume da nam objasni kako naši vlastodršci zaista vide tu “ideološku mitologiju”, i kako će to isto pravosuđe izgledati nakon njihovog amandmanskog stampeda. Nebrojeni sterilni izveštaji, navežbani recitali i simulirani okrugli stolovi ne vrede ni koliko jedno Backovićevo “pu!”, kojem u studiju, simulirajući pljuckanje u plajvaz, dočarava kako mi, sudijske mastiljare, vidimo deljenje pravde. Ostali činovnici u Ministarstvu, Vladi, Skupštini i njihovim NVO afilijacijama, ipak su samo bleda kopija ovog reformskog gurua. U njihovom uvijanju i fraziranju nema ni traga ove naturalnosti i autentičnosti, koju nam servira najveći među savremenim jus naturalistima!
Apelujem zato na Ministarstvo pravde: Nemojte seći granu na kojoj sedite, i ne lišavajte nas, barem dok Ustavna debata traje, pomoćnika Backovića, njegovih ideja i endemičnog kozerstva! Nemojte se više obazirati na zlurade primedbe stranih diplomata koji vam prebacuju njegovo, navodno sve češće, neprimereno ponašanje! Nemojte se osvrtati na govorkanja o njegovoj ličnoj posvađanosti sa sudstvom! Nemojte se opterećivati nedobronamernim opaskama po kojima bi rukovođenje pregovorima u Poglavlju 23, koje tradicionalno pratimo iz magareće klupe, trebalo prepustiti nekom pozvanijem! Sve su to trice i kučine koje padaju pred nepobitnom činjenicom da je samo pomoćnik Backović autentično lice aktuelne pravosudne reforme i njenih skrivenih potencijala. Zato mu, umesto “sklanjanja u bekstejdž” i “zaključavanja u špajz dok ne odu gosti”, dajte kameru i mikrofon i omogućavajući mu da nas, svako malo, raduje neponovljivim uradcima! Pustite ga da nesputano govori, preti i proziva! Nema nikog među vama ko to radi bolje, slikovitije i iskrenije.
Pošaljite pomoćnika Backovića bez straha među građane! Omogućite mu da, ne skrivajući se, osniva nevladine organizacije koje će, blagodarno, “znati da uzvrate”. Dozvolite mu da ga upoznaju i drugi, kako bi lakše razumeli o čemu govorite kada mantrate o nezavisnom pravosuđu i kako bi konačno shvatili sa kim mi “strani plaćenici”, “izdajnici”, “neznalice” i “šićardžije”, ovde zapravo imamo posla. Niko bolje od njega ne ume da objasni vas! Kada bih mogao, umesto da sam pišem tekstove, pozvao bih pomoćnika Backovića da ih piše… Umesto da sam govorim u emisijama, pozvao bih njega da govori… Naposletku, umesto sebe, postavio bih njega da sudi! Mnogo bolje od mene, pomoćnik Backović objasnio bi svetu zašto se borim protiv pravosuđa kakvo instalirate! I niko slikovitije od njega ne bi umeo da doslika zašto, zajedno sa malobrojnim preostalim zanesenjacima, trošim energiju, vreme i sopstvene prilike na pokušaj spasavanja pravosuđa od štetočina poput vas. Za razliku od njemu formalno pretpostavljenih – lažnih, farsičnih Evropejaca, pomoćnik Backović je barem iskreni pravosudni Neron. Ostavite ga zato da, poput stvarnog ideologa, što češće tumači vaše misli, kako biste se, jednom kada misli i dela stignu na naplatu, lakše setili za šta ste se tako bespoštedno borili.
I zato, zaokružujući ovaj apel, u duhu jezika koji je na ovim prostorima jedino razumljiv, završavam obraćanje večnim pokličom fanatično iskrenog navijača:
Pravda za Čedomira!
17 Responses
Pa, ako je tacan podatak da je srpsko pravosuđe vec tri puta do sada dobro “potkačilo” gospodina Backovića, onda je sasvim razumljiva njegova ogorčenost i zelja da toj pošasti stane nogom za vrat, sada kada se izborio da dobije tu priliku… Salu na stranu, odgledao sam emisiju i sada imam ozbiljan grč u želucu, a malo me je i strah… ako osoba sa ovakvim shvatanjem uloge pravosuđa odlucuje o budućnosti te grane vlasti, crno nam se piše!
Razmisljam o tome koliko je tužna zemlja u kojoj intelektualci trebaju da promišljaju da bi odgovorili ovakvom prizemnom marginalcu,,,
kakvo traćenje energije na prosto vetropirenje koje iznese beznacajni lik bez ikakve ideje i ikakve realizacije u jedno dokono nedoljno jutro čisto da napravi pauzu izmedju dva uključenja u rijaliti…
Kolega Majiću žao mi je što ste morali utrošiti vreme da se osvrnete na ovu tiradu ništavila koju lagano na vatri greje Milomir Marić,,, crna figura (konj bay the way) monetarne inteligencije srbije….
i na kraju ne brinite se za pravosudje srbije… propalo je to i to do kraja,,, nema pomoći. Nad strankama se vrsi eksperimen IN VIVO,,,, a samo ulaze novi hirurzi sa po sat i po iskustva,,,, nasmejani krecu u akciju srećni jer se dokopaše plate od 1000 evra i više…
Kakva “metla”….alal vera!
“zakucava se ekser koji štrči” (japanska poslovica)
Dosadasnji mecevi M.Backovica :
– Novi Sad: AKV:Mbackovic 1:0
– Sud u Somboru: OJT-MBackovic 1:0
– Beograd 14/15: MBackovic: Advokati 0:1
– Beograd : MBackovic:Majic 0:1
Жао ми је, али морам да кажем да разумем нешто што могло да се опише као “лични сукоб”, или “сукоб мишљења”, али, вређање, наравно, није допустиво. Без њега се, изгледа, не може ни у овако озбиљној причи као што је положај правосуђа.
Кредибилетет за учешће у овој дискусији даје ми положај жртве тог “праведног и независног” правосуђа из члана 22 Закона о судијама који гласи: „Судија води поступак по својој савести, у складу са властитом проценом чињеница и тумачењем права, слободан је у заступању свог правног схватања, утврђивања чињеница, у свему о чему одлучује“.
У „правосудним“ Уставним амандманима нигде се не помиње онај због којег читав систем постоји – странка, грађанин.
Нас, народа, нема, али зато има све оно што највише годи лошим судијама, као на пример:
• „једном судија, увек судија“, па макар утрчао на тако важно буџетско радно место право са места секретара вртића – нико му надаље не може апсолутно ништа.
• „судија је независан“, али не пише од кога – ко то тлачи судије и да ли их неко потчињава?
Уткала се независност судија у Амандман 6, као да није постојала у члану 149 важећег Устава, и као да друге професије нису независне. Зашто?
Реч “независан” буквално је спроведена у Закону о судијама у члану 22, и значи: судија не зависи ни од кога, самосталан је, слободан, без туђег утицаја обликује своје мисли и деловање.
То тако буквално примењују многе судије у својој пракси, као и Дисциплинска комисија најнежнијег органа у држави – Високог савета судства. Можете да се убијете прецизно доказујући најдиректније кршење закона, међунароних стандарда, итд, који важе и за најмањи суд у држави, али…губите време, добићете одговор: “Оценом навода поднете дисциплинске пријаве Заменик дисциплинског тужиоца Високог савета судства је закључио да је дисциплинска пријава неоснована…непотребно изостављено….Ово из разлога што је одредбама члана 22 Закона о судијама прописано да је судија слободан у сазступању свог схватања, утврђивању чињеница и примени права у свему о чему одлучује, а ставом 2 истог члана прописано је да судија није дужан икоме, па ни другим судијама, ни председнику суда да објашњава своја правна схватања и утврђено чињенично стање, изиузев у образложењу одлуке или када закон то посебно налаже.”
Контрадикторно томе, у истој реченици Амандмана 6 пише да судија суди на основу Устава, потврђених међународних уговора, закона и других општих аката, водећи рачуна о судској пракси – треба да значи његово мишљење и деловање треба да обликују закони и Устав, али…
На жалост народа, Устав, тј. Амандмани, не примењују се директно , већ индиректно или – никако. Примењују се закони, а Уставни суд је последња сламчица – „зелена трава“.
Због те одредбе Закона о судијама опстају многе незаконите пресуде и решења, и „падају“ многе дисциплинске пријаве против судија, а не знам да ли постоје и кривичне пријаве као још једно узалудно средство.
Статистика најбоље потврђује моје речи, узмите је.
Са друге стране, како објашњавате огромно количину нерешених спорова, који се вуку и гомилају по судовима? Нема нерешевих спорова. Како објашњавате све мањи ентузијазам од стране судова да признају повреду права на разумни рок суђења? Нагло је пао од како је јасно да велике паре падају на терет суда. Како објашњавате што многе судије, чак и у кривицима, не примењују измене и допуне ЗКП?
Мора да се нађе решење, јер овако није добро.
Није добро ни у адвокатури. Доживела сам злонамерно заступање, утицај на судију због приватних, другарских односа, а моје јавне исправе нагло падоше у сенку, и сада ме опет чека дуготрајно истеривање ђаволчића из суднице те судије. У Адвокатској комори сигурно нећу доживети сатисфакцију ако то пријавим.
Сада је немогуће извући свој спор из локалистичких ракљи, коај год била. И то треба да буде измењено!
Уместо свађе, боље да и струка предложи неко прихватљиво решење.
Ја предлажем да правосуђе призна и попише своје слабости, и нелогичне и штетне законске норме, да се “очисти” од предмета који трају дуже од пет година, мада банке чисте своје билансе од “прљавих” потраживања сваке године, да се формирају “специјали судови” за такве дуготрајне предмете, да се велики број грађана спасе “ноћне море” која се зове правосуђе у садашњем издању – ЧАСТ ИЗУЗЕЦИМА, да се уклоне судија које кваре правосудни систем, али не по “жељама слушалаца”, већ по конкретним (зло)делима и силовању закона – то се лако утврди.
То је мукотрпна борба, али једино тако може нешто да се деси значајно у нашем правосудном систему.
Мој пример са поступком res iudicata који локални суд НЕЋЕ да га оконча таквим решењем, са оптужбом локалне судије да ометам правду (њу) зато што пишем правне лекова, судије којој је осведочени хоби да пише такве пријаве против адвоката и странака (има их већ три за које знам), а локалном јавном тужилаштву очигледна забава да 2,5 године води “истрагу” против мене, и на крају напише оптужницу у којој нема бића кривичног дела, веома је поучан и илустративан пример како се ствари дешавају у пракси, а верујем да их има још мноооггоооо.
Стојим на располагању за сваки аргумент који сам изнела и доказе.
Dragi Mišo ,
ne puštaj tu metlu iz ruke. Razuman i normalan svet pravilno procenjuje pojavljivanje samoproklamovanih gromada . Pa, oni se , jednostavno , samo u takvim prilikama prepoznaju. A, djubre , mora da završi u kanti.
У центар! Само, није ми јасно какво је то Удружење судија и тужилаца. Зар у том Удружењу нема директног сукоба интереса? Судија је независан и непристрасан, док је тужилац увек једна од страна у поступку пред судом. Те две улоге су неспојиве у истом удружењу. Само се питам, да ли се у вези тога још неко пита?
Maestralno, sudija Majiću!
Udruzenje sudija i tuzilaca=Udruzenje suda i stranke u krivicnom postupku=Udruzenje sudija i okrivljenih (branilaca-advokata)=protivprirodni blud.
Poštovani kolega Majić,
sve je tačno što ste napisali, međutim, Backović ne zaslužuje tliki prosror i pominjanje be obzira na njegovu funkciju.
Kolegijalni pozdrav
Ratovi devedesetih i lažna tranzicija su vreme uzmicanja, odnosno popuštanja pametnijih. Tako su prevladali mediokriteti. Činilo se da ne može gore. Ipak, može. Sada društvom dominiraju gori od osrednjih. Dakle, šljam.
Hoću da kažem, neka ste odgovorili, uvaženi sudija. Ne sme se više ćutati i uzmicati. I dobro ste odgovorili! Da ne bude zabune, polarizacija društva nije ni politička, ni ideološka, već je sociološka. Takoreći, egzistencijalna. Jer, kada dominiraju najgori, to ugrožava opstanak.
Тако је колега Тодоровићу. Арогантни медиокритети воде друштво које се под њиховим идејама распада.
Backović- misionar birokratije
Vlast je očigledno u panici, boji se narednih izbora i strahovite odgovornosti, pljačkala je gde je stigla, privatizovala penzioni fond, terorisala penzionere i nemilosrdno ih reketirala, direktnom pljačkom od penzija polovinu penzionera a sve skupa još po 2x toliko ne nivelisanjem penzija u odnosu na rast cena na malo. Raprodaje državnih firmi, oranica, izvorišta vode, plaćanje tzv. stranim investitorima preko subvencija da bi nas pljačkali, što upozorava da se iza istih možda kriju domaći politički i drugi tajkuni, politički profiteri koji misle da je država “plen”, te rasprodaju i prirodne resurse, banje, rudnike, i ostalo, još da prodaju i sva JP i eto nam efikasno uvedenog ropstva građana Srbije. Zakoni su prilagođeni organizovanom političkotajkunskooligarhijskom kriminalu a za sprovođenje njihovih mračnih strana neophodni su sudije poslušnici, korumpirani, nesposobni, umreženi u prethodni organizovani političkotajkunski kriminal. Treba obezbediti da kada odu sa vlasti sve iza njih, pustoš i beda, budu zasnovani na “zakonima”. To što su u pitanju zakoni džungle i Divljeg Zapada nije bitno. Zbog svega toga smetaju glasovi razuma unutar pravosuđa, to su za Baćkovićevu armiju poslušnika “trojanci” te u rušenju istih treba upotrebiti sve legalne i nelegalne propagandnoagitpropovse metode. Pravosuđe za koje se zalažu ovi “reformatori” je nezavisno od zakona i Ustava, a ni u najprimitivnijim društvenim uređenjima na nivou odlučivanja koji je na VKS se ne donose presude na bazi KD sudije i postupajućeg veća, ili namernom primenom pogrešnog zakona, što može biti i plod kupljene diplome, ali je vrhunac beščašća da se menjaju i lažiraju revizijski razlozi kako bi se revizija odbila i kako bi se legalizovala neviđena pljačka oštećenog i država milionski oštetila. Na nešto nižem nivou odlučivanja sudska uprava namerno u predmetu protiv osiguravajuće kuće određuje umesto veća, kome oduzima predmet, da sudi sudija pojedinac, dvostruki poverilac iste, te da u sprezi sa lažnim sudskim veštacima ne samo oštećuje oštećenog dodatno, već ga “masakrira”. To je dakle “nezavisno” pravosuđe, ne samo od Ustava i zakona već i morala i zdrave pameti, pa je sasvim normalno da deki koga je auto polomio na trotoaru izvođenje dokaza veštačenjem vrše ginekolog i patolog, te zaključuju da 8 operacija nije posledica naletanja auta na deku kao pešaka već starosti, imao je više od 55g. Sudije Boljević i Majić su oni glasovi razuma u našem pravosuđu, nisu usamljeni, ima jako puno pravih i poštenih profesionalaca, ali je i na široj javnosti da im se da podrška. Nesme se desiti isto kao sa Predsednikom Sindikata Vojske kome se sudi jer je kao sindikalni vođa u slobodnom vremenu otvoreno govorio o sindikalnim problemima zaposlenih u Vojsci, te ga VDS lišava čina i isteruje iz Vojske. Oni koji kao Baćković jurišaju na Don Kihote savremenog doba pokazuju da im namere nisu dobre i da bi da se nepotizam, rušenje Ustava i zakona legalizovali i promovisala klasa “izuzetnih”, “zaštićenih”, privilegovanih i “nevidljivih” za zakone. Što duže i više jurišaju, brigade Baćkovića, to više upadaju u živo blato, mulj i pesak i biće im neracionalno da se iz toga izvlače.
jednog lepog dana, kada lakiranim bubašvabama iz svih segmenata društva i institucija budemo videli leđa, biće potrebno mnogo, mnogo sposobnih pravnika, advokata/sudija da istraže i procesuiraju impozantnu količinu krivičnih dela, kršenja zakona i ustava, zlodela i nepoštovanja ljudskih prava, kojima se dimenzije ne mogu sagledati iz perspektive običnih ljudi.
Poštovani G-dine Majiću,
“Svako voli da bude viđen i čuven! ali to nije dobro!
“Ni štala od obične rage tj. konja ne može da napravi MUSTANGA!(žao mi je mnogih kao G.Backovića) MORAŠ DA BUDEŠ ROĐEN ZA TO! da puno radiš i da se trudiš !!!
“Kukavice ne mogu da budu heroji”
“Postoje ljudi koji ne žele da budete uspešni!”
” Oni su lukavi, ali nisu svemogući”
” i misle da su iznad zakona, ali NISU IZNAD PAMETI I RAZUMA!”
“to su ljudi bez morala sa puno NOVCA”
i ne znaju oni da ” u TIRANIJI leži samo PROPAST”
Nemojte da se nervirate,(“Pas laje, vetar nosiii…”) VIŠE JE NAS koji VAS razumemo, poštujemo… i koji smo Vam podrška!