Gostovanje u emisiji “Utisak nedelje”

Gostovanje u emisiji “Utisak nedelje” 19. maja 2019. Sa gospođom Sandom Rašković Ivić, gospodinom Igorom Jurićem i voditeljkom, gospođom Oljom Bećković razgovarao sam o problemima uvođenja doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta u naš krivičnopravni sistem. Moje gostovanje u emisiji bilo je povod poslanicima vladajuće koalicije i ministarki pravde da dan nakon emisije, tokom zasedanja Skupštine, izreknu niz neistina, insinuacija i uvreda na moj račun. Zbog uverenja da će izrečeno jednom kada protekne vreme a strasti se slegnu, predstavljati značajno podsećanje na ono na šta je stručna javnost bezuspešno ukazivala, ali i na to kako su predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti reagovali na bilo kakve disonantne tonove, postavljam snimak razgovora.

Podelite sa prijateljima

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email

15 Responses

  1. Poštovani kolega Majić,

    osuđujem reagovanje vlasti na Vaš nastup u “Utisku nedelje”.
    Međutim začuđen sam Vašim pristankom da u emisiji uživo polemišete sa g. Igorom Jurićem koji može biti Vaš sagovornik o ovoj kao ni jednoj temi iz oblasti prava. Njegovi razlozi su razumljivi i prihvatljivi. Ovde se ne radi o predlogu Fondacije Tijane Jurić nego o predlogu zakona koji podnosi Vlada, naravno i ministarstvo, a to bi bili pored stručnjaka, Vaši, mogući, sagovornici u debati koja je izostala a koja je izostala i u javnosti i među strukom.
    Sa poštovanjem adv. Milan Dobrosavljev, Novi Sad

    1. Gospodin Majić je u emisiji u par navrata naglasio da bi mnogo bolje bilo da sa njima u emisiji polemiše predstavnik Vlade, tj. predstavnik predlagača zakona.

      Mislim da je gospodinu Majiću bilo podjednako značajno da javnosti pokaže koliki je značaj dijaloga, pogotovo u ovakim „škakljivim“ temama. Blag ton, uvažavanje sagovornika, prihvatanje tuđih argumenata i rasprava o istim. Srpsko društvo vapi za time i ja sam stekao utisak da je gospodinu Majiću podjednako važno da pokaže koliko bi jedan ovakav dijalog blagorodno djelovao na cijelo društvo. I mislim da je zato pristao da učestvuje u emisiji, jer je znao da će na drugoj strani imati jednog pristojnog sagovornika i da će kroz polemiku sa njim moći da pokaže koliko je dobar dijalog blagorodan.

  2. Puna podrška uvaženom kolegi Majiću.
    Smatram da je stručnoj njavnosti kao i velikom broju gradjana sve jasno.
    Slažem se sa prethodnim autorom komentara, da je svakako bilo potrebno učestvovati u emisiji i razjasniti suštinu problema koju će mo imati sa ovakvim načinom izmene i usvajanja zakona, odnosno uvođenja doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta .
    Stručna javnost je već dala komentar i smatram da je ovakva vrste kazne neprimerena i pogubna za naš krivičnopravni sistem .

    s poštovanjem advokat Radoslav M.Ivanović

  3. Postovani sudija Majiću,
    u potpunosti podrzavam vaš stav i ne samo u pogledu konkretnog pitanja iz Utiska nedelje već i u pogledu borbe za nezavisno sudstvo.
    Međutim, bojim se da ćete na ovoj vetrometini časti ostati sami i da vas najveći deo vasih najužih kolega – mislim na delioce pravde, na zalost neće podržati kada krenu jos žešće na vas kako bi vas razrešili sudijske funkcije koju vrsite casno još od Prvog opstinskog suda kada sam prvi put bila u Vašoj sudnici, a upravo su počeli strasnim izjavama koje su pale na Skupštini.
    Bojim se da će se najveći deo ostalih sudija povući i ostaviti vas samog na braniku nezavisnosti sudstva, slobode govora i ljudske časti, iako vam većina u kancelarijama verovatno govori da ste u pravu, što i jeste.
    Već smo bili svedoci kako to ide. Kada postane ozbiljno većina ovde čuva sopstvenu poziciju i okrece leđa hrabrima.
    Jako sam razočarana odnosom većine sudija zato što takvim stavom dopronose opštoj propasti svih društvenih vrednosti koje bi samo nezavisno sudstvo ( hrabrost bi morala da se podrazumeva) moglo sprečiti.
    Sa iskrenim postovanjem
    Snežana Kovačević

  4. Slavica Dokmanovic,dip. pravnik u penziji
    Sremski Karlovci
    Gradjanska savest gospodina Jurica je vredna mog postovanja. U nastaloj situaciji mali broj ljudi bi cak i pokusao da doprinese pravdi. Drustveni znacaj ovog Zakona je za mene neupitan. Treba prestati sa zamajavanjem javnosti o ljudskim pravima gradjana Srbije, sa obe strane Zakona. Pravna struka bi trebalo da krene od krsenja Ustava, zakona i prihvacenih medjunarodnih ugovora, prvenstveno unutar pravosudja, Ako je u pravosudju sve cisto, ako se u postovanju ljudskih prava primenjuje clan 32.st 1 Ustava, ako tuzioci i sudije vrse funkciju po clanu 142.st.2 Ustava, tek tada pravna struka moze da polemise o ustavnosti i Tijaninog zakona.
    A iza ovih lepih, praznih reci o zakonitosti i zastiti ljudskih prava, samo u jednom krivicnom postupku, naci ce se kresenje 10 odredaba ZKP, clana 32.st 1 i clana 142.st 2. Ustava Republike Srbije. Zastita ljudskih prava lepo zvuci u diskusiji dobrih govornika. U sudnici se proklamovana prava opstruisu. Tamo je zid.
    Od inicijative do donosenja, Tijanin zakon je cist kao moja suza koju sam ipustila na vest,,,,,,

  5. Jos jedan od neprimerenih napada na sudiju Majica, koji je izneo svoje misljenje. Kolegu Majica izuzetno cenim, a napad na njega smatrama kao i napad na mene i sve druge sudije. Nadam se da ce reagovati Visoki savet sudstva. mr Sretko Jankovic, sudija Apalacionog suda u Beogradu

  6. Poštovani gospodine Majiću,
    Uz svo uvažavanje Vašeg iskustva, stručnosti, obrazovanja i potrebe da govorite o primeni zakona, kao i o mogućim posledicama uvođenja novina i promena, ja, kao neko ko je pravo i (ne)pravdu upoznao (nevoljno) iz perspektive žrtve i svedoka, moram da pitam Vas i ostalu stručnu javnost koja brine o (eventualnom) kršenju ljudskih prava onih koji su svojim žrtvama ta ista prava uskratili: da li se iko ikada zamisli nad drugom stranom i koliko vas – ljudi od struke – će sa istim žarom pogledati sistemu u oči i reći mu javno da je “organizam” koji iznova i iznova degradira žrtvu pijući joj ono malo preostale krvi i dostojanstva, retraumatizuje, iskorišćava, a potom, narodski rečeno, “pušta niz vodu”? Žalim ako nekome smeta način mog izražavanja, ali ne umem drugačije – kao što sam napomenula, nisam pravnik, već samo “obična” žena koja je na sopstvenoj koži osetila svu (ne)pravdu sistema koji odavno, pa i sada, u ovom trenutku, daleko više štiti one koji čine krivična dela. Ipak, Vi kažete da treba još – da su ljudska prava onih koji krše tuđa ljudska prava ugrožena. Ne da ne mogu da se složim sa Vama, nego ne mogu ni da razumem. Ali, ako Vi ili bilo ko drugi, ikada oseti potrebu da razgovara i na temu kršenja ljudskih i svih drugih prava žrtvi i svedoka, kao i na temu sistema koji, ne samo da nije u stanju da zaštiti žrtve i svedoke, nego sve čini da onemogući resocijalizaciju žrtvi po bilo kom osnovu, rado ću Vam preneti svoja iskustva i zapažanja. Mada, iskreno, ne nadam se interesovanju bilo koga iz redova “stručne javnosti”, jer žrtve, svedoci, kao i njihovi bližnji, obično nisu ni blizu interesantni kao predatori, kriminalci i svi oni koji se odluče da naprave iskorak u pravcu kršenja svega što za nas “obične” predstavlja zakon.
    Želim Vam puno sreće u Vašoj borbi i daljem radu. Nadam se da nikada nećete morati da budete na mom ili na mestu nekoga poput mene, jer ćete onda na pravo i (ne)pravdu morati da pogledate i iz drugog ugla – iz onog koji izlazi iz okvira (pukog) slova na papiru i ulazi u domen ljudskosti i nečega što je nekada davno moglo biti nazvano “normalnim” i “pravednim”.
    Odužila sam, a nisam to želela. Ipak, ne mogu a da ne kažem još dve stvari: nemojte izgubiti iz vida u Vašoj borbi da nasilje (po pravilu) rađa nasilje. I nemojte poverovati ako Vam kažu da u Srbiji ne postoji pravda – ima je, ali samo za one koji mogu da je plate.
    Još jednom, svako dobro i srdačan pozdrav.
    S poštovanjem,
    Dragana Šuica

    1. Postovana gospodjo Dragana,
      Slicno Vasem iskustvu, dodacu sledece. Ja postujem gospodina Majica, pratim njegove istupe u javnosti. Ovog puta nisam podrzala Gospodina/ On je nacelno u pravu kada kaze da je nasa Drzava potpisnica medjunarodnih ugovora i da bi pravila Evropskog zakonodavstva trebalo postovati i involvirati u domace zakonodavstvo. A ko brine o primeni EU Konvencije za zastitu ljudskih prava?
      Ja sam ostecena strana i trazila sam pravo na pravicno sudjenje i sudjenje u razumnom roku ( Clan 32.stav 1 Ustava Srbije). Vise od dve godine pruzala sam dokaze ,visa tuzilacka istanca ponavlja ono sto je nizi po rangu napisao. Ni jedan dokaz nije izveden. Dok je trajao predistrazni postupak, prekrseno je 10 odredbi ZKP. Nisam mogla da podrzim gospodina Majica, jer se prava i pravda ostre na ustavnosti Tijaninog zakona. Niko nece da dirne sustinu problema. Postupci se vode izvan Ustava, zakona i prihvacenih medjunarodnih ugovora.
      U pravu ste, tesko onom ko mora da trazi pravdu. Zakoni su dobri, ali se ne primenjuju. Osteceni ili zrtva vidi sansu. I tada krece opstrukcija u tuzilackim organima. Kako kome.

  7. Konacno emisija u kojoj su gledaoci mogli da cuju argumente obe strane i iz cele price izvuku sami zakljucke. Smatram da je svakako ovakav zakon drustvu potreban ali je trebalo da se sagleda sa vise aspekata o kojima je sudija Majic pricao.

    Zelim Vam puno uspeha u daljem radu gospodine Majiću!

  8. Gospodine Majicu, ja sam obican gradjanin, a nisam ni pravnik, ali Vam se divim kao coveku i sudiji. Pored izuzetnog znanja, krase Vas mnoge ljudske vrline od postenja do hrabrosti.Steta sto vise sudija ne zeli, ili ne sme da izadje iz svog licnog komfora i da ucestvuje u javnim debatama. Treba da se cuje glas naroda, ali zavrsnu rec mora da ima struka i nauka.
    Ja licno imam svoje misljenje kad su u pitanju najteza krivicna dela kao sto je silovanje dece s ubistvom. Tu je za mene ispravna samo jedna kazna, a to je smrtna kazna. Moje objasnjenje obicnog coveka je sledece.
    Ako je je neko spreman da nekome oduzme zivot, drustvo mora biti spremno da takv oduzme zivot. Naravno da treba sagledati sve okolnosti nastalog slucaja, s ja bih postavio nekoliko pitanja:
    1. Moze drzava da spreci potencijalne monstrume, bolesnike da pocine ovako gnusna krivicna dela? Mislim da ce odgovor biti da to nije moguce jer ni u jednoj drzavi to jos nije postignuto.
    2. Ako vec neko pocini ovakvo krivicno pitanje je da li se ovakvo lice moze izleciti, prevaspitati? Ako jeste, ne treba ih osuditi na smrtnu kaznu, ali ako struka kaze da to nije moguce i da takvo lice ponovo moze pociniti slicno delo onda je smrtna kazna jefino ispravno resenje.
    1. Zasto ne dozivotna kazna? A zasto bi bila dozivotna pa jos da ima moguvnost da izadje iz zatvora posle, recimo, 27 godina? Moze li neko obezbediti Tijaninom ocu da Tijana ustane iz groba posle 27godina? Znamo da ne moze, a mi tog monstruma treba da cuvamo, hranimo,…, u zatvoru. Zasto da mi pa i Tijanin otac finansiramo takve monstrume.
    I u zatvoru postoji neki zivot u grobu ne postoji nikakav.
    Ja sam razumeo da Vi kazete da ovakav zakon nije u skladu sa nekim medjunarodnim zakonom i fa tu mozemo kao drzava imati problem. To je ispravno i vazno usporenje, samo sto bih ja postavio pitanje – Kako smo mi prihvatali sve sto nam se prakticno namece od mocnog zapada? To je pravo pitanje po meni.
    Ne pravimo mi zakone da bi narod sluzio zakonima vec da zakoni sluze ocuvanju naroda. Jos gore je ako mi pravimo zakone koje ce odgovarati nekoj venecijanskoj komisiji, nasi zakoni treba da odgovaraju nasem narodu a ne njima.
    Znam da tu opet treba da se pita pravna struka i nauka koja ce uvazavajuci misljenje i drugih strucnjaka (sociologa, psihologa, …) i interes naroda i nase zajednice -pre svega, a da se na najbolji nacin uklopimo i u medjunarodno pravo -koje je pre svega zasnovano na stvarnom pravu, na prirodnom pravu, a ne na pravima koje propisuju mocnici i razni bolesnici.
    Siguran sa da biste Vi Vama slicni ovo ucinili na najbolji moguci nacin. Svaki zakon koji bi prosao proceduru za koju se Vizalazete ja bih prihvatio sa zadovoljstvom pa i kad licno nisam imao isti stav po nekom pitanju.
    Ovakav nacin donosenja zakona (mislim na generalno na sve zakone) izglasavanjem u Skupstini u kojoj se ne vodi istinska rasprava, a mi pre Skupstine, me vredja. Zbog takve situacije se srucuju salve uvreda na Vas od strane napujdanih, ostrscenih, a ne mislecih ljudi.
    Budi covek pa ako te kosta. Znam da ce ti mnogi okrenuti ledja, ali ima ljudi koji ce te podrzavati svom svojom snagom. Bog – pravda, istina, znanje i ljubav moraju i mogu pobediti.

  9. Postovani gospodine, ne ulazeci u temu rasprave, pruzam Vam podrsku jer ste jedan od retkih koji je u ovom suludom drustvu hrabro izneo svoje misljenje, bez obzira na posledice.

  10. Poštovani kolega,
    Jedan dobronameran predlog u vezi sa pitanjem dozivotne kazne zatvora bez prava na uslovni otpust (jedan deo polemike koja je vodjena). Naime, vi se svakako isticete kao neko ko prica vrlo jasno, razumljivo, strucno a opet prijemcivo razumnom gradjaninu. Obzirom na delikatnost pitanja, predlozila bih da odete jos jedan korak dalje u tom pravcu, te da u javnim nastupima na ovu temu objasnite jos ‘životnije’ sta je sustina iza stava da ‘bez prava na uslovni otpust’ nije nesto sto je civilizacijski prihvatljivo. Iza svakog suvog pravila mora(la bi) da postoji neka vrednost, ideja i slicno, cije ostvarenje je sustinsko obrazlozenje stava, norme. U tom pogledu, smatram da ‘posebno mucenje, nehumano postupanje’ nije dovoljno da obrazlozi ovaj pomenuti civilizacijski stav. Pozivam da kao specijalizovani u ovoj materiji (ja nisam krivicar), objasnite detaljnije zasto evropski sud i konvencija imaju stav kakav imaju, sta je detaljniji razlog, sa primerima. Cisto logicki, evo mozda jednog od razloga koji stoji iza ove price (dajem samo kao ilustraciju, posto se nisam ovom temom bavila). Pravosudje nije savrsen sistem i greska je vrlo moguca. Ako zamislimo da sud pogresi i jednog nevinog coveka osudi na pomenutu kaznu, bez ikakve sistemske sanse za otpust, to bi zaista bilo izuzetno surovo prema ljudskom zivotu kao najvisoj vrednosti, pa se mora obezbediti barem minimalna zastita od ovakvih slucajeva.
    Nadam se da sam postavila zanimljivu temu za razmisljanje, a da bi plod istog rezultirao boljim razumevanjem od strane opste javnosti, koja neuporedivo lakse moze da razume g. Jurica (kao metaforu za emotivan stav).
    Da pomenem na kraju veliku podrsku vasem radu, te profesionalno uvazavanje.
    Srdacno, koleginica advokat

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Pogledajte ostale blog članke