Kada bih pokušao da u najkraćem roku neupućenom turisti objasnim odnos ovdašnjeg življa spram države i vladavine prava, od nedavno bih se poslužio naslovnom fotografijom. Na njoj je moguće videti savremenu reinkarnaciju nepravedno zapostavljene ideje odumiranja organizovane zajednice i normativnog poretka, koja je, sve do nedavno, predstavjala i formalno vladajuću ideologiju na ovim prostorima.
Svojim trotoarskim muralom, neimenovani karaburmski junak podseća da su komunisti opravdano verovali da ideja nestanka države tek treba da zaživi, i da su oni tu samo da postave njene funduse. Preteći parterni “grafit” opominje da je bilo ishitreno zaključiti da je reč o budalaštini samo zato što država i pravo nisu odumrli ranije, kada su to priželjkivali “očevi osnivači”. Trebalo je samo sačekati da se pojavi naprednija civilizacija! I ona se pojavila. A mrtvi, kao što i mrtvima i priliči, odumiranje nisu ni osetili.
I dok ovih dana čitam poruke zgroženih predstavnika na ovim prostorima odavno poražene “građanske strukture”, osećam kako imam sve više simpatija spram neimenovanog karaburmskog konkvestadora. Namesto jalovih naklapanja klase “u rasejanju” koja na ovakve i slične pojave po inerciji lupka u šerpe, pripadnik nastajuće elite, obeležavajući teritoriju, ocrtava konture novog čitanja “Rule of law” ideje u domaćim uslovima. “Svakom prema potrebama – svako prema mogućnostima”, podseća nas vlasnik četiri “olimpijska kruga” na još jednu zaboravljenu krilaticu. Na Karaburmi i u Savamali! Kao vlast i kao podanik! Bagerom ili sprejom! Bezbolkom ili tabloidom! Vikendicu ili parking plac!
Jer, Srbija pruža šansu svima koji sami sebe ne ograničavaju! Ona je društvo istinski jednakih mogućnosti za sve koji prihvataju pravila novog srpskog poretka, i koji su spremni da se za njih bore.
Pažljivo iscrtavajući krugove-simbole na zatamnjenoj površini farbom otpornom na kišu, karaburmski muralista darovao je sopstvena pravila društvu koje pravila prezire. Častio je komšiluk svojom verzijom “društvenog ugovora”, u kojoj, baš kao i u domaćoj društvenoj zbilji, nema mesta za neodlučne, unjkave, filozofe i najgore od svih – “lažne legaliste”. Preuzeo je inicijativu i umesto naklapanja, zavrnuo rukave i uzeo “stvar u svoje ruke” (na ionako verovatno nelegalno postavljenom trotoaru). Naposletku, obznanio je i da je spreman da brani održajem stečeni posed. Prema svedočenju komšija, svakom ko se parkira na jasno obeleženo mesto, ostavlja poruku u vidu pokidanih brisača, sprejom išaranih kola i ispuštenih guma! Sam, bez angažovanja preopterećenog državnog aparata. Jer, “ne pitaj šta država može da učini za tebe…”!
I zato nemojte bogoraditi, dame i gospodo! Ako i pored svega kod vas nisam uspeo da probudim simpatije za našeg romantičnog junaka, probaću da vas podsetim na još nešto. Karaburmski fantom ali i ostali fantomi i karakondžule koje u ovoj našoj dugoj “noći veštica” srećemo, naša su (makar i neželjena) deca. Oni su samo najnoviji izdanci većinske vladajuće kulture u čijem smo nastajanju, nepokolebljivim defetizmom saučestvovali. Proizvod odbegao iz laboratorije u kojoj smo ćutali, sklanjali se, coktali i okretali glavu očekujući da će se umesto nas pojaviti neko drugi ko će dići glas u zaštitu Reda! Zato se ne čudite kada u ime fantomskog bratstva, karaburmski fantom sprejom i četkom pred našim očima ispisuje “Magna carta libertatum” shvaćenu na srpski način.
Umesto zgražavanja, podsećanja na devedesete, i proklinjanja očeva koja deci kupuju besna kola, uvrstimo stoga mural karaburmskog fantoma u znamenitosti prestonice. Pokazujmo ga znatiželjnim turistima, prilikom obilazaka grada! Pošaljimo ga u svemir kao poruku drugim civilizacijama!
Jer, crtač parkinga za Audi je simbol načina na koji su u jednom trenutku istorije na ovim prostorima, ujedinjeni, ruku pod ruku, vlast i podanici, bogati i siromašni, pobednici i poraženi, gledali na državu, pravo i njihov značaj!
Poštujmo zato svoje običaje i uzuse! Nije baš sve što vidimo kod drugih bolje od onoga što imamo u sopstvenom dvorištu! Sve dok dvorišta bude.
4 Responses
Druže nije sve tako crno. Ljudi su ga naterali da se povuče. Znak je prefarban u crno, tu se parkira ko stigne (mada na trotoaru ne sme da se parkira) a junaka i njegovog audija danima nigde nema….
Pozdrav
Mnogo je crnje …
A zar to tu nije trotoar na kome je parkiranje svakako prekršaj?
Još je gore, slažem se… Počinje kao bezazlena uzurpacija javnog prostora ( kao u slučaju Parkinga za audi), pa samovlasnim zauzećem, dugogodišnjom „državinom“, bespravnom gradnjom na tom prostoru, da bi se sve završilo „OZAKONJENJEM“ kriminala. Sudija nam imlicitno poručuje da se polako napušta ideja države kao monopola sile, u korist „opšte privatizacije“, koja nam se nudi deceniju i više, parolama da će sve krenuti nabolje kada se privatizuju fabrike i svi materijalni resursi i duhovna dobra, jer država nije „dobar gazda“, čime stižemo do privatizacije nasilja, jer su država i njena policija „nemoćne“ pred navalom nasilja koje nasrće u svim oblicima. Ideja je bila: samo država ima pravo da koristi nasilje da bi obezbedila sigurnost građana i imovine, ali pošto je sve „roba“, i naša bezbednost je roba, koju imućni plaćaju „privatnim obezbeđenjem“. Kako država ne može da vas zaštiti od kriminala, primorani ste da plaćate privatno obezbeđenje, ako imate šta da štitite. Diploma vam je, inače, „privatna“, kao i doktorat, a sve to može da se štiti „zaštitom privatnosti podataka“, jer je vaša diploma vaša privatna stvar i niko ne mora da zna koju ste cenu platili za nju. Vlasnik „audija“ nije bilo ko, on je odavno prošao put „gubitnika“, a poznato mu je pravilo da se Audi vozi bahato. Audi vozi samo elita, a ona je zaslužila takav automobil „zver“, jer je „elita“. Jedan mehaničra „ovlašćenog servisa“ je nedavno izjavio: „ Kada se odlučite da kupite metalik crni Audi A8 sa zatamnjenim staklima, morate da budete svesni da je to automobil koji se koristi isključivo za bahatu vožnju. Nikako ne smete da poštujete saobraćajne propise dok vozite ova kola jer ona za tako nešto nisu projektovana. Ograničenje brzine, svetlosna signalizacija, saobraćajni znaci i slične stvari prosto uništavaju ovaj auto jer ga sputavaju. Ukoliko propuštate pešake, poštujete prednost ili nemate nameru da na nekog pucate iz vozila u pokretu, bolje se odlučite za neki drugi automobila koji može da uzdrži vaš stil vožnje“. U maju 2013.godine, Njuz je objavio članak da je „Zbog neprikladnog nastupa na mitingu protiv sporazuma u Briselu, na kome je pozvao na upokojenje Vlade i Skupštine Srbije, Sinod Srpske pravoslavne crkve kaznio mitropolita Amfilohija premeštajem iz audija 8 u audi nižeg ranga A6. Verski analitičar Mirko Đorđević kaže da je kažnjavanje visokorangiranog crkvenog zvaničnika oduzimanjem upotrebe A8 modela dobar pokazatelj da je crkva spremna da se suoči sa problemima koji je muče. „Amfilohije će sigurno, dok ga voze u A6 kao običnog čoveka, morati da razmisli šta je uradio da bi zaslužio tako nešto, kao i šta mora da uradi da bi ponovo postao vredan paketa opreme koju ima „osmica“, kaže Đorđević i dodaje: „Moram priznati da u svojoj dugogodišnjoj karijeri nisam video slučaj ovako drastičnog kažnjavanja lišavanjem sveštenog lica statusnog simbola na neodređeno vreme“.
Sve je, dakle, jasno: Vozim audi, ne poštujem zakon, to je moje pravo.