Kako je onda moguće da naši politički predstavnici Izveštaj EK vide kao još jednu potvrdu uspešnog puta kojim nas vode? Da li, poput primera sa GREKO-om ne razumeju engleski? Ili su se u toj meri uživeli u ulogu Gvida Orifačea, da više ni sami ne razlikuju šta stvano govore Nemci, a šta predstavlja njihov prevod namenjen nesrećnoj deci?
Pogledajte snimak emisije “Pressing” emitovane na televiziji N1 17. aprila u 20h. U emisiji sa gospođom Suzanom Grubješić govorim o izveštaju EK, o tome kakav
Snimak emisije “Kvaka 23” Danice Vučinić od 25. marta 2018. koja je posvećena amandmanima na Ustav u oblasti pravosuđa.
U prilogu je snimak jučerašnje tribine pod nazivom “Advokatura za nezavisno pravosuđe” u organizaciji Advokatske komore Beograda. Tribina posvećena amandmanima na Ustav u oblasti pravosuđa,
U Srbiji de facto od njenog nastanka do danas postoji samo jedna od inkarnacija sistema jedinstva vlasti – „partijsko“, „kraljevsko“ ili „predsedničko“ jedinstvo, svejedno, ali uvek jedinstvo i uvek vezano za neku vrstu izvršne vlasti. I ono opstaje između ostalog i zbog maločas pomenutog uverenja i poverenja naših građana u svemoć države.
20. februara 2018. u Kamenoj sali Saveza samostalnih sindikata, održan je skup pod nazivom “Javno slušanje profesora – Prilog javnoj raspravi o radnoj verziji amandmana na Ustav
Lekcija, koju je aktuelno Ministarstvo pravde očigledno preskočilo, glasi otprilike ovako: Kada misliš da je podanik mrtav, ne žuri da ga natovariš na leđa pre nego što mu još jednom opipaš puls. Jer ako je nevoljnik ipak samo bez svesti, može se prenuti i poželeti da spreči neumitnost “konačnog rešenja”.
Ono što i organizatori u debati “stotine cvetova” i njeni prominentni učesnici ili ne znaju, ili zaboravljaju je da ovoga puta izmene Ustava u delu o pravosuđu nisu zamišljene kao još jedna mogućnost za ispoljavanje domaćih “individualnosti”. Još manje ih je moguće posmatrati kao otvoreni konkurs za ideju koja bi mogla što preciznije “pogoditi u žicu” raspoloženje aktuelne političke vlasti. Ne postoji, nažalost ni prostor za nama uvek drage eksperimente.
Ako već ni postojeći Ustav ne poštujemo, zašto je važno šta će nam doneti njegove izmene?
Postoji ozbiljna opasnost da će donošenje Ustava biti iskorišćeno za dodatno izmeštanje određenih komponenti sudske vlasti izvan nadležnosti sudskih organa. Osnovnu opasnost koju je ovde moguće uočiti, predstavlja činjenica da neki od predloga koji se u tom pravcu čine, na prvi pogled, dok se ne dovedu u vezu sa ostalim sprovedbenim sugestijama, deluju opravdano i prihvatljivo.
Još od 1963. godine do danas, ovde se ozbiljno nije ni moglo postaviti pitanje da li je Ustavni sud političko telo. On to svakako, već po samom Ustavu, jeste. Jedino pitanje koje je opravdano postaviti glasi: da li je u tom pogledu nešto potrebno menjati?
