Paralijska paranoja
– Je l’ ti to mene…? Kakvi naši? Gde su one mlade sudije sa našeg spiska, sa poslednjeg izbora? Ovi što smo im osnovali udruženje? Gde je naš spisak?
– Je l’ ti to mene…? Kakvi naši? Gde su one mlade sudije sa našeg spiska, sa poslednjeg izbora? Ovi što smo im osnovali udruženje? Gde je naš spisak?
“Tužioče! Vi ste? Zamenik Sekira na telefonu!”
“Reci!”
“Želeo sam da Vas konsultujem. Znate… ovi kreteni su mi doneli ogromnu okićenu jelku ispod prozora, i sada novinari pitaju da li je konačno vidim.”
Kada je završio pisanje, svečano je pokušao da pročita napisano. Na njegovo zadovoljstvo, konstatovao je da se trud isplatio. Tekst je bio u potpunosti nečitljiv! Uspeo sam – pomislio je razdragano! Nateraću sudije i advokate da se, čitajući ove besmislice, konačno pomuče. To će mi, napokon, posle toliko vremena pružiti barem malo zabave – pomislio je tužilac Sekira.
O tome kako popraviti stanje u odnosu sudova i medija ali i kako poboljšati negativnu sliku koja u javnosti vlada kada je reč o sudovima, razgovaram sa Olgom Kavran rukovodiocem Outreach službe u Specijalnom tribunalu za Liban i bivšom portparolkom tužioca Međunarodnog tribunala za prethodnu Jugoslaviju.
Možda će poređenje zazvučati grubo, ali problem je sličan onom koji srećemo kod vaspitavanja dece. Ako kritikujemo dete što ne sprema krevet istovremeno svakog jutra obavljajući ovaj posao umesto njega, nikada ga nećemo osposobiti za preuzimanje odgovornosti za neurednu sobu!
Snimak gostovanja u emisiji “Pravi ugao” (16.6.2016) autorke Ljubice Gojgić Sudovi su uvek na strani aktuelne političke vlasti BEOGRAD – Kada je reč o pravosuđu,
Nevidljivo čitanje provokativnog bloga, za većinu mojih kolega predstavlja najveći stepen prihvatljivog rizika. Nešto poput tajnog gledanja porno filma, uz umirujuće saznanje da se od ovakve vrste voajerskog uživanja ne dobija SIDA i da komšije za ovu aktivnost, ukoliko ne ostave potpisani komentar, nikada neće saznati.