To što postoje sudovi i sudije i što u Ustavu piše da su tri vlasti nezavisne, nikako ne znači da je to tako u praksi. Sudije su dužne da se obraćaju javnosti koji moraju da znaju ko radi u pravosuđu. I kada se predsednik Vlade svojim izjavama umeša u rad tužilaštva, u zdravom sistemu bi to bilo rešeno snagom institucija. Međutim, to kod nas nije slučaj
U ovom kratkom video komentaru, predstavljam sopstveno viđenje pravilnog razumevanja člana 15 stav 4 ZKP, koji govori o mogućnosti suda da u izuzetnuim slučajevima izvodi dokaze po službenoj dužnosti.
Nevidljivo čitanje provokativnog bloga, za većinu mojih kolega predstavlja najveći stepen prihvatljivog rizika. Nešto poput tajnog gledanja porno filma, uz umirujuće saznanje da se od ovakve vrste voajerskog uživanja ne dobija SIDA i da komšije za ovu aktivnost, ukoliko ne ostave potpisani komentar, nikada neće saznati.
„Kost-benefit“ analiza svakoga od nas ubuduće bi morala da pruži jasniju sliku o tome ko su pravosudni „igrači“ koji opravdavaju „cenu“ koju društvo za njih plaća a ko je, ne opravdavši uložena sredstva, zaslužio prelazak u „niži rang“ ili makar duži boravak „na klupi“.
A zakleo sam se da na odmoru necu ni pogledati vesti… Jos uvereniji sam bio da mi ni na pamet nece pasti pisanje bloga… A
U narednom periodu, odluka u predmetu „Vučinić“ predstavljaće referentnu odluku kada je reč o pitanju da li i o čemu sudije smeju govoriti u javnosti.
Ne postoji rešenje koje je toliko dobro, da ovde ne bi moglo biti pretvoreno u najgore moguće.
Ima li Srbija danas svoje barone? I ima li među baronima onih koji su spremni na žrtvu u procesu osvajanja slobode? I još pre, upitaće mnogi, ima li među baronima koji bi se eventualno i prihvatili ovog posla, uopšte onih ne – minhauzenovske loze?
Tekst “Rehabilitacija” izazvao je čitav niz komentara na blogu i drugim forumima. Jedan od njih objavila je na ovom mestu i profesorka Vesna Rakić-Vodinelić. Zbog uverenja da su izneti stavovi značajni za debatu o ovom pitanju, objavljujem kompletan tekst komentara i odgovora koji sam ovim povodom uputio uvaženoj profesorki.
Većina onoga što kao kancerozno tkivo i danas bezuspešno lečimo u srpskom sudstvu, poput izbora poslušnih sudija, donošenja odluka u kabinetima izvršne vlasti, petljanja tajnih službi po dosijeima, nezakonitih prisluškivnja, korupcije, mučenja pritvorenika, ograničavanja prava na odbranu i slično, nastalo je upravo na procesu vođenom u zgradi Letnje dvorane Vojnog pešadijskog učilišta u Topčideru.
Zar nećemo baveći se samo otkrivanjem sumnjivih među nama, omogućiti da nas, tako zadubljene u sopstveno istrebljenje, lakše potamane sumnjivi spolja? Ako se ne ljutiš zbog mog, svakako neučtivog pitanja?
I naposletku, hajde da zapitam i Vas … Kada biste bili kandidat za mesto predsednika najviših sudskih instanci, šta biste u toku svog mandata učinili kako bi sudska vlast u Srbiji bila uspostavljena? Siguran sam da među vama ima onih na koje bi buduća reforma mogla da računa. Već sama činjenica da do sada niste prepoznati kao odgovarajući kandidat, možda je dovoljna garancija u tom pogledu.
