U prilogu je snimak jučerašnje tribine pod nazivom “Advokatura za nezavisno pravosuđe” u organizaciji Advokatske komore Beograda. Tribina posvećena amandmanima na Ustav u oblasti pravosuđa, održana je u prostorijama “Akademije 28” u Beogradu.
Reformska nabavka
19.01.2023.
4 Responses
Hvala puno!
Vozimo se u autobusu kojim upravlja ludi vozač, sve vreme unazad, na planinskom putu punom krivina, a sa obe strane je ambis.
Većina putnika ćuti (neki zvaću sendviče), dok je manjina podeljena na dve grupe. Jedna grupa aplaudira vozaču, a druga grupa diže glas i pokušava da urazumi većinu (bar one bez sendviča).
http://www.dnevno.rs/zdravlje/dusa-i-um/110946/prica-o-dva-goluba-koja-sve-objasnjava-cita-se-za-pola-minuta-a-pouka-ostaje-vecno
Poštovani sudija Majiću,
Hvala vam na prilogu. Usled sadejstva spleta nesrećnih okolnosti, konzumiranja pisarskih doručaka u različitim emanacijama nereformisanog srpskog pravosuđa i mojih pokušaja da kroz sve to prođem sa osmehom, stigao sam jedva na početak ove tribine, iako sam iz KG pošao tri sata ranije, a koju sam, da stvar bude gora, iz istih razloga morao da napustim sa sve svojom mladom saradnicom već nakon slušanja četvrtog ili petog govornika (uključujući i uvodničara, kolegu Gajića), tako da nisam imao priliku da vas lično pozdravim bilo pre, bilo posle rečenog događanja, iako sam to zaista želeo. Sad mogu da vidim da li sam nešto i propustio.
Ipak, i bez gledanja snimka broj 2 mogu da sa velikim stepenom izvesnosti kažem da se, po mom mišljenju, u pogledu stila, kvaliteta i efektnosti nastupa, ovaj politički događaj (jer imam neizbrisiv utisak da je ovo bio politički, a ne stručni skup) skoro ni po čemu ne razlikuje od, recimo, tribina Vuka Draškovića sa početka devedesetih godina prošloga veka (osim što bi Vuk preostala slobodna mesta u sali popunio studentima FPN-a koje bi zadužio na revers i po istrošenosti publike). A to me ne raduje ni malo.
Ne mislim da su dosadašnja ustavna i zakonska rešenja kojima je uređeno naše pravosuđe i uopšte cela ta oblast (iz koje su izbačene mnoge “srodne”, a za pravni život neophodne “delatnosti”, kao što je advokatura, npr.) čak ni u osnovi dobra, tim pre ne mislim da ih treba dalje usavršavati i jačati, jer se time, po mom uverenju, sve još dalje gura u pogrešnu stranu. Zato ne mogu nikako da se složim sa parolama koje su učesnici tribine onako veselo isponavljali.
Ali ne vidim ni da se predloženim ustavnim amandmanima tu nešto popravlja, ako se uopšte išta bitno menja. Pa, pošto mi ovaj predsednik Republike nije ni najmanje simpatičan, biram da im se protivim, a da stavove promovisane na tribini ignorišem (samo zato što verujem da nemaju nikakve šanse da budu opšteprihvaćeni i usvojeni u tekst ustava). Utoliko je i ova tribina imala podršku moje neznatne ličnosti, iako me je u celini blago razočarala (da li je na kraju barem bio priređen neki koktel?), dok je na pozitivnoj strani to što sam na njoj sreo ili video neke drage kolege/nice, pa se unapred radujem nekom sličnom hepeningu.
Svidelo mi se i kako ste vi govorili, odudarajući od ostatka aktera. Moje pohvale, ma koliko nebitne.
Srdačan pozdrav
Uvaženi kolega,
I meni je žao što se nismo sreli. Nadam se da će uskoro biti prilike.
Puno pozdrava!
MM
Poštovani kolega,
ukoliko Vam vreme i obaveze dozvole, pogledajte predmet Kž-1 br.1025/17, pa će Vam sigurno biti mnogo jasnije zašto je, najverovatnije, iluzija i pomišljati da se nešto može promeniti značajnije u pravosudju.
Sad je već to okončan predmet, pa može poslužiti kao predmet lamentiranja na temu imamo li mi uopšte pravosudje ili ne, jer – sudeći po ovoj odluci Apelacionog suda u Beogradu, Vaše kolege uopšte ne dele Vaše stručne stavove, koliko god oni nama svima bili bliski, jasni, logični i ma koliko većina advokature delila Vaša profesionalna i lična mišljenja. Vidite – u tom predmetu je sud pokazao da se zapravo može prihvatiti kao dokaz sporazum o priznanju krivičnog dela, da je moguće izreći osudu na bazi veštačenja u kome lingvističke detalje snimljenog govora veštači elektrotehničar, da je moguće izreći osudu na bazi izjava narkomana kojima VJT obeća slobodu u zamenu izjavu i tako dalje… Zapravo – istina je da sud čiji se i Vi sudija za predsednika ima zapravo Aleksu Jokića, kome je ova odluka suda neophodna da se pokriju neke gradjevinske malverzacije i da se osigura pozicija današnjeg načelnika PU Valjevo kako bi te malverzacije nesmetano tekle i dalje svojim ustaljenim tokovima. Eto, ja onako – u duhu one kapi vode iz kljuna goluba, ali nemam nade da će se nešto promeniti, osim što ćemo i dalje biti svedoci sramote koja stigmatizuje sve nas koje sredina poznaje kao predstavnike pravde, nekakve nazovi-pravde, pogotovo u manjim sredinama. I još nešto: ništa ćutanjem ne postižemo. Ništa nemamo od uljudnog nekomentarisanja stavova kolega. De facto je jedna koleginica donela presudu pod izgovorom da trpi pritisak, a Apelacioni sud u Beogradu tu odluku potvrdjuje, verovatno i sam trpeći pritisak. Dok ne počnete da govorite javno o pritiscima koje trpite – teško da vam svima iko, pa i mi advokati, može pomoći. Za sada, jedan kolega koji nije izvršio delo za koje je sada već pravosnažno osudjen, čitav grad zna ko to jeste izvršio, polako se sprema da izdržava osmogodišnju kaznu, jer – eto – sud je ušao u postupak iz kog mora nekako da izadje, makar i sramno i nečasno. I nestručno, naravno.
Prevelike žrtve zahtevate od gradjana koji niti imaju snage, ni volje, ni sto života da izdrže eksperimente koji će nas sve, navodno, dovesti do boljeg pravosudja. To valjda vidite iz podatka o masovnom raseljavanju Srba u šestocifrenim brojkama na godišnjem nivou.
Znate, najtužniji osećaj iz advokatske stolice je onaj kad pomislite da nešto uradite, napišete, uložite za svog klijenta, a pre nego što se ta misao dovrši – navire misao “kome da pišem”. Kome pisati vanredne pravne lekove, kad nemamo nezavisno tužilaštvo, kome pisati ustavne žalbe kad nemamo Ustavni sud koji uopšte išta, sem sopstvenog opstanka u stolici, zanima.
Stigli smo na tačku da nemamo kome.
Ne obesmišljava vlast pravosudje – već predstavnici pravosudja koji sede i čekaju da ih neko drugi izvuče iz gliba u kom se sud nalazi ne od juče i ne baš bez sopstvene krivice. Dok na to čekaju – milion izgovora za sebe imaju zašto nešto moraju nakaradno da odluče, iako to uopšte ne misle. Niti advokati, niti naši klijenti, niti iko ko se pred sudom nadje – ništa nemamo od razumevanja tih izgovora.
Pozdrav iz Valjeva