20. februara 2018. u Kamenoj sali Saveza samostalnih sindikata, održan je skup pod nazivom “Javno slušanje profesora – Prilog javnoj raspravi o radnoj verziji amandmana na Ustav Srbije”. Skup su organizovali Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, u saradnji sa Komitetom pravnika za ljudska prava – YUCOM i uz podršku ambasade Savezne Republike Nemačke. Zbog značaja skupa, aktuelnosti teme i značaja onoga šta je na njemu rečeno, na blogu objavljujem snimak čitavog događaja koji je uživo prenošen na Youtube kanalu.
Sva prava zadržava Miodrag Majić 2020
7 Responses
Hvala puno!
Citam naslov i sve vreme pravim omasku u citanju: “Javno saslusanje profesora…” i tek sada vidim da pise “Javno slusanje profesora…”.
Zanimljiva mi je ta moja omaska.
Javno saslušanje imamo u jednom drugom predmetu.
? Tri puta sam procitala “javno saslušanje”, nažalost ne bi mi čudna ta verzija.
Btw, ovi ljudi su pričali preko osam sati?!
Postovani sudija Majicu,
Dugo godina sam vec u inostranstvu,Nekad davno i ja sam bio deo sistema u kome vi sad radite (pre 18 godina) . Nazalost, morao sam da potpuno promenim svoje kvalifikacija i zavrsim neku drugu skolu . Bez obzira na to bavljanje pravom i pravdom ostala je moja davna i neprezaljena “strast”. Danas radim u velikom sistemu (multinacionalnom) sa slicnim problemima kao srpsko pravosudje. Ovo mozda zvuci cudno ali nezavisnost (ili nedostatak nezavisnosti) u odlucivanju u velikim korporacijama je vrlo slicna po posledicama sa pravosudjem. Moj komentar i pitanje vama je sledece. Jedini garant nezavisnosti u korporativnom upravljanju i odlucivanju je vrlo visok stepen kompetentnosti zaposlenih kao i menadzerske kaste .Kad kazem vrlo visok stepen kompetentnosti pri tom nisam siguran da sam ovu komponentu u dovoljnoj meri naglasio. To je kapitalizam : talenat i strucnost donosi veliki novac. Takodje imao sam prilike i da ucestvujem i kao expert witnessu nekim sudskim postupcima (USA). Ono sto me je fasciniralo jeste do koje mere sudije poznaju materiju o kojoj treba da donesu odluku. U tim slucajevima prosecne godine sudskog veca su bile od 60 do 65 . Medjutim fantasticno je do koje mere su poznavale materiju koja je visoko tehnoloska i trazi veliku upucenost i razumevanje ( radi se o big data analytics i koriscenju analitike za donosenje odluke o izboru ciljne grupe konzumenata). Moje pitanje jeste > Na koji nacin ce srpsko drustvo obezbediti najtalentovanijim i nastrucnijim da dodju u poziciju da postanu sudije ili tuzioci. To nije proces koji se desava preko noci i potrebno je obezbediti okruzenje da se takvi pojedinci usmere i motivisu da idu u pravcu koji je potreban. Mozda bi pokretanjem takcog procesa koji bi bio vrlo potepen, nevidljiv (za javnost i politiku ) i mozda pomalo subverzivan doveo organski do pozicije da mladi talentovani ljudi krenu nekim civilizovanijim putevima i postanu temelj vaseg i naseg pravosudja.
Srdacan pozdrav.
PS prave strategije su nevidljive, vrlo spore i razvijaju se organski ( op.cit. CO GM -a Jack Welch)
Potencirao bih značaj kompetentnosti i stručnosti pre svega sudija na svim nivoima odlučivanja, što i Vi naglašavate. Priučenima i zaposlenima po liniji partije na vlasti je lako manipulisati i oni sami žele da nisu samostalni, zato su i izabrani i jedino o čemu brinu je da se dobro korumpiraju. Ne može sudija Višeg suda čitav postupak, jako složen, u kome se strane u sporu ne slažu ama baš ni u čemu, u kome je iako je parnični postupak jako ozbiljnih elemenata krivičnih dela jedne od strana u postupku, u kome je bezbroj nespornih činjenica i dokaza, da sudija završava predmet u međugalaktičkom brzinskom rekordu, za i bukvalno 9 minuta, gde je 4,5 minuta bilo za Tužioca, da mu postavlja besmislena pitanja, i to suprotno od onog što stvarno piše u tužbi, i 4,5 minuta za Tuženog kako mu ne bi dozvoljavao da se upušta u raspravu, a da onda donese odluku u svojstvu poverioca Tuženog i još presudu začini nebulozama, bosanskim loncem od tužbenih zahteva, sve ih je smestio u jedan stav izreke presude, izmenjene, pomešane, ne možeš da razumeš uopšte šta je sudija hteo da kaže, i još na kraju obrazloženja presude teško kleveće i vređa Tužioca i direktno ga kao presuđenog krivca u saobraćajnom udesu, koji nije predmet tog spora, bez teških posledica, osim materijalnih, optužuje da je namerno izazvao udes i želeo da ugrozi živote svoja četiri saputnika i sebe, te presuđuje da osiguravajuća kuća ne treba ništa da plati iz naslova životnog, što nema veze sa krivicom za udes, ne obaveznog osiguranja, i da čak zapleni 11g plaćanih premija kapitalnog životnog osiguranja, privatne devizne penzije. Tako sročenu presudu ne bi uspeo da napiše ni neko ko je samo pomislio da ide na večernji kurs za sudije na autobuskoj stanici u KG. Ono je smejurija od kompetentnosti sudije visokog suda. Takvima je lako manipulisati jer znaju kolike su neznalice i nesposobni, dok bi sa onima koji su ispekli svoj zanat i razumeju, a ne samo poznaju zakone, teško bi se to izvelo i sigurno je da ni Ustavni i Upravni sudovi ne bi davali podršku sramnom i bezdušnom reketiranju penzionera i teroru nad njima zbog čega je smrtnost istih povećana i do 28% jer se odriču u nemaštini lekova, a da bi ipak bilo nešto za decu i unuke od kojih niko ne radi. U takvim uslovima po pitanju poglavlja 23 i 24 Srbija je tačno 77 svetlosnih godina od ulaska u podrum EU. Srpsko pravosuđe nije samo na dnu, već i ispod dna, u duplom dnu.