“Kako uspevaš da znanjem kojim nesumnjivo raspolažeš, pomogneš klijentima u ovakvom pravosuđnom sistemu?”, upitao sam svojevremeno prijatelja advokata. Odgovor koji sam dobio naterao me je na neuobičajeno razmišljanje.
“Nikako!”, odgovorio je smireno. “Malo toga uspevam da ostvarim znanjem. No, uzdam se zato u statistiku. Jer, iako tamo gde raspolažem najjačim argumentima gotovo redovno gubim, reći ću ti pošteno da tamo gde sam najslabiji i ne raspolažem bilo kakvim argumentima, neretko odnesem briljantnu pobedu!”, uskliknuo je. “Drugim rečima, na sistemu velikih brojeva, nekakva pravda ipak bude zadovoljena. Nevidljiva ruka srpskog pravosuđa i neumitna snaga sistema verovatnoće sve to nekako pravično poravnaju”, odgovorio mi je uz osmeh, ostavljajući me zamišljenog.
I zaista, nepredvidivost domaćih sudskih odluka, nedokučivost sudske prakse, neobrazloženost presuda… jednom rečju sva ta neizvesnost koja se valja domaćim sudnicama, mogu, ne bez osnova, dovesti do naizgled bizarne dileme:
Da li bi bilo preterano razmisliti o sistemu koji bi, kada već stvari tako funkcionišu, umesto formalnog sudijskog odlučivanja (koje u velikom broju slučajeva ne donosi bilo šta suštastveno korisno), stvari prepustio sistematskoj i organizovanoj, umesto samovoljnoj i stihijskoj aleatornosti? Ako već ne postoji kapacitet za korenite izmene i ako već reforme svodimo na statistiku, da li bismo u budućnosti ishode sudskih postupaka mogli i formalno prepustiti žrebu i kocki?
“Tužioče, molim Vas, Vi prvi bacate!”, uzvikuje sudija pružajući mu, u prisustvu ostalih učesnika, prethodno prekontrolisan i sveže raspakovan set. “Hvala! Broj pet! Molim da se zapisnički konstatuje i istakne na monitoru. Ako nema primedbi, prelazimo na okrivljenog! Odlično – broj tri! Zapišite, molim. Konstatujem da je tužilac u predmetu K 111/15 uspeo u dokazivanju! Sledeći!”.
Iako vam sve ovo na prvi pogled možda deluje apsurdno, upozoravam vas da zaključke ne donosite prerano. Mada sam i sâm na početku bio skeptičan, nakon razgovora sa kolegom shvatio sam da postoje brojne prednosti ovakvog odlučivanja.
Najpre, ako bi se ovakav princip usvojio, sudske odluke više nikada ne bi bile nerazumljive i neobrazložene. Svakom čitaocu bilo bi jasno zašto je neko dobio, a neko izgubio spor, zbog čega je neko kriv a neko oslobođen krivice, zbog čega je nekom produžen a nekom ukinut pritvor… Za razliku od aktuelnog stanja, različite odluke imale bi različita, korespondirajuća obrazloženja. Umesto “iskaz je logičan, životan i uverljiv, bla, bla bla…” Kratko i jasno : “Odluka je doneta jer je tužilac dobio veći broj!” Bez potrebe za tumačenjem i žalbom. Slučaj završen!
Pored toga, predmeti bi bili okončavani uz najveći ikada viđeni nivo efikasnosti! Efikasnost, ta boginja svih naših reformi, konačno bi dobila adekvatno mesto na putu evropskih integracija. Mogli bismo se pohvaliti i drugima. Naše pravosuđe kao lider u regionu (i šire), kada je o brzini rešavanja sudskih stvari reč! Briselske birokrate u transu!
No, prednosti se ne bi na tome završile. Kod ovakvog sistema odlučivanja, bilo bi gotovo nemoguće ostvarivati i uticaj na sudije i tužioce! Muljanja po kabinetima bi postala prošlost! “Kako da ti pomognem kada svi vide koji je broj ispao? Nemoguće je, veruj mi!”, jadali bi se muljatori. U redu, slažem se da i kod igara na sreću ima nameštanja, ali je opasnost od upotrebe neregularnih kockica ipak značajno manja od opasnosti od nameštanja redosleda prijema, donošenja odluka usled pritiska političara, rođačkih i poslovnih veza, molbi i slično. Pravosuđe bi dakle, gotovo preko noći, htelo ne htelo, postalo nezavisno i nepristrasno!
“No, šta je sa pravdom i pravičnošću?”, sigurno će se zapitati mnogi. Kako ove osnovne vrednosti prepustiti slučajnosti i sreći? Kako te stubove savremenog sudstva predati na milost i nemilost kockicama za jamb?
Ipak, pozivam vas da i ovde, pre donošenja konačnog suda, još jednom razmislite…
Verovatnoća pravične distribucije kod sistema velikih brojeva, (znaju to oni koji se ovom oblašću bave), svakako nije manja u poređenju sa pravičnošću ishoda koju distribuira sistem u kojem su značajni delovi odlučivanja unapred nepravično determinisani. Višestruka bacanja kockica, kada je o mogućnosti uspeha reč, dovode u isti položaj bogate i siromašne, vladare i podanike, pametne i glupe, vredne i lenje, podobne i nepodobne… Ideal nedostižan mnogo uređenijim tvorevinama od pauperizovanog društva neprekidne primarne akumulacije kapitala. Pred tablom za jamb, kao retko gde, svi imamo jednake šanse, bez obzira na to da li poznajemo sekretara stranke ili predsednika suda, i bez obzira na to na koju stranu je vladar na dnevniku okrenuo palac! Koliko god nas progonili, voleli ili štitili, sve postaje besmisleno kada se kockica baci!
Nije li to maksimalni domet domaćeg pravosuđa u aktuelnom trenutku? Nije li to daleko više od onoga što, barem mi koji se u ovom trenutku predajemo sistemu, možemo očekivati za naših života? Kada već nije moguće obezbediti sistem pravde zasnovan na zakonu, izborimo se za sistem pravičnosti zasnovan na sreći! Bilo kakav kriterijum, bolji je od kriterijuma koji ne postoji!
Ako vam se (kao i meni), uprkos početnoj sumnjičavosti, nakon svega izloženog, ovakav predlog dopao, neću biti iznanađen. Većina nas ionako je na različite načine, odavno sopstvene živote stavila na kocku. Učinimo zato, po modelu koji sam izložio, tradicionalno (i očigledno nepravično) omraženo kockanje društveno korisnom aktivnošću! Ako to iko može, možemo mi! Jer u našem slučaju, kao što smo videli, suđenje po procesnim pravilima barbota, tombole i jamba, predstavlja najkraći, a možda i jedino mogući put do pravne izvesnosti, jednakosti i pravde.
25 Responses
U stavu 3 je dat sažetak celokupnog problema sa pravosuđem, u istom vladaju ili neznanje i površnost, ili je u pitanju korupcija, bilo materijalna bilo politička, u svakom slučaju gube pravda, zakoni i država i u njoj nastaje haos i bezzakonje koje vodi u anarhiju, a takve nas neće ni na 77 svetlosnih godina od EU. Kada bi pravosuđe funkcionisalo kako treba, bilo profesionalno i poštovalo zakone, tvrdim da bi i sve drugo bilo bolje i da se od naroda ne bi godišnje kralo 10 milijardi evra, reketirali penzioneri, nazdravljalo sa utajivačima poreza, akciza, carina, ne bi bilo rada na crno i sive ekonomije, te bi i svi imali bar duplo veće plate i penzije. Nešto je trulo u državi…, zna se kojoj, to se vidi i oseća. U takvom stanju stvari i kod takvog nespornog činjeničnog stanja, možda je mudro primeniti gornji predlog i već na prvom ročištu zavrteti kockice i okončati predmet. Za 2 godine bi sve bilo samo na tekućem a narod srećan, mada, ne bi bili srećni i advokati koji žive od dužine trajanja postupaka, broja ročišta, podnesaka,… te bi se moralo primeniti da budu bar 3 bacanja, možda 5 jer je to u 99% predmeta optimalan broj da se u uslovima poštene primene zakona sve okonča, kao tri ili pet ročišta i da pobedi onaj čiji je ukupni zbir veći, što je možda i poštenije, izbegle bi se jadikovke na početničku sreću, a advokati bi naplaćivali od uspešnosti bacanja kocke u svakom pokušaju.
Obicno se odgovori na nase probleme mogu pronaci u nedostacima koje imamo kao drustvo. Nase drustvo nema nikakvo iistorijsko iskustvo sa pojmom pravde, kao sto ga nema ni sa pojmom demokratije, slobodne stampe ili vladavine prava. Nama do tih vrednosti kao drustvu, zapravo nije stalo . Poneki kratki ustorijski periodi u kojima je izgledalo da cemo mozda uspostaviti neki vrednosni sistem, ispostavilo se , bili su samo civilizacijski incidenti. Otpor prema pravim drustvenim vrednostima ima ogromnu vecinu nacije iza sebe. On je legitiman. Osnivac ovog Bloga pokusava da ohrabri svoje kolege da misle otvoreno i javno. Ali, vidimo kako to ide, tesko i gotovo da ne ostavlja nadu. Naspram sudija, tuzilaca i advokata, dve, gotovo parapravne profesije u Srbiji, notari i izvrsitelji, postaju elita pravnicke profesije u pogledu drustvenog polozaja i u materijalnom polozaju. Izvrsna vlast postaje njihova mecena. Advokatura zahvaljujuci pre svega pohlepi jednog malog broja, zainteresovanog samo za novac ali ne i za bilo koje vrednosti, klizi ka potpunoj marginalizaciji. Pravo i pravda ne zanimaju vise skoro nikoga. Glas vapijuceg u pustinji…sve se slabije cuje…ne vredi, ovde pamet i hrabrost nisu na ceni. Zato se prijatelj advokat okrenuo statistici koja na kraju sravnjuje sve na nulu, ali u tome je stvar, zajednicki imenitelj je Nula.
Jos jedan benefit kockica,advokati ne ni bili potrebni…?
Advokati bi i dalje bili potrebni, ukoliko je poenta da igra bude fer i pravična za obe strane, a pravo i pravda prioritet ogranizovanja igre. Dobar iluzionista-madjioničar bacač kockica, bio bi tražen i na ceni. U protivnom, izazvani gradjanin, ( ukoliko bi morao da baca sam) ne bi imao šanse . Što bi sadašnju statistiku velikih brojeva u kojima su šanse 50%, za svaku stranu , drastično izmenilo u korist izazivača tj tužioca. Izazivač svakog dana vežba i usavršava se bacajući veliki broj kockica.
Poštovani kolega Majić, nije pojasnio,da li bi izazvani gradjanin morao da baca lično kockice, ili bi mogao da angažuje profesionalnog bacača.Osim toga, nije pojašnjeno šta se dešava- ukoliko izazvani gradjanin ne pristupi na zakazano bacanje kockica, odbije da baci kockicu, ili zbog nesposobnosti za bacanje, ne može da realizuje bacanje i da li su moguće žalbe na regularnost bacanja….
Ukoliko žalbe ne bi bile dozvoljene,već bi se sve završavalo jednim krugom bacanja , moguće rešenje bilo bi -da radi daljeg rasterećenja sudova i budžetskih ušteda- bacanje kockica predje u nadležnost notarskih kancelarija. Koje bi o ishodu sačinile javnobeležnički zapis.Za slučaj da oba bacača žele da izbegnu rizik -u formi javnobeležničkog zapisa sačinili bi sporazum o odlaganju bacanja ili ishodu najmanje razlike u korist izazivača.
Poenta je da profesionalni bacač jamba (ili advokat u stvarnom svetu) koga angažuje okrivljeni i mogućnost žalbe na ishod prvog bacanja- garantuju i omogućavaju da statistika velikih brojeva bude 50%-50%.
Kada bi i u stvarnosti, a i u ovoj iluziji igre jamba , gradjanin isključivo sam preduzimao radnje, bez angažovanog advokata ili profesionalnog bacača kockica, statistika velikih brojeva bila bi znatno drugačija -u korist tužilaštva.
Ukoliko bi žalbe na regularnost bacanja bile dozvoljene, igra jamba ne bi se brzo završavala, ishod po žalbi omogućio bi ili ponavljanje bacanja ili preinačenje ishoda.
Uvazeni kolega Gajicu ne trazite krivca u nekom trecem( notari, izvrsitelji) pogledajte sebe i svoje dvoriste, i tu cete naci srz problema marginalizacije i obesmisljavanja advokature kao ustavne kategorije koju su( ne kazem direktno Vi jer Vas ne poznajem licno osim Vaseg rada) advokati zeljni sake dukata vise od drugih srozali na najnize grane.Neke druge zakulisne radnje necu spomenuti jer mi obrazovanje i vaspitanje ne dozvoljava Res non verba
Nekom slucajnoscu, kraljicom zapleta, i upravo svodeci procenu o ishodu postupka na slikoviti primer “rolling the dice”, one koje savetujem podsticem na sporazumno resenje spora. Kada bolje razmislim, negde to i bude pretezan razlog da savetovani i prihvate kompromisno resenje, bez obzira sto isto ne odgovara opstem osecaju pravicnosti. U tom smislu, dodatni argument za predlozeni sistem – generalno, ljudi nisu skloni riziku koji kocka sa sobom po prirodi stvari nosi; draza nam je i manje komforna izvesnost. Dakle, dodatni benefit bi mogao biti i manji broj postupaka… Malo je onih koji su spremni za “all in” igru.
Kada bolje razmislim, ne cudi da varijanta pokera u kojoj dominira taj “all in” element i nosi u svom nazivu Texas, aludirajuci na njegovu slavnu i divlju proslost… neke slicnosti sa nasom Republikom se same namecu..
Sa ovakvim sistemom “rulet pravosudja” napokon bi zadovoljili evropske standarde vladavine prava t.j. srece i resili sve goruce probleme srpskog pravosudja: 1) Kvalitet i profesionalnost sudijskog kadra bili bi beznacajni( a ni sada nisu mnogo znacajni, naprotiv…). 2)pretpostavka nevinosti bi vazila sve do bacanja kockice(sto je neuporedivo bolje od postojeceg vazenja pretpostavke krivice). 3)politicari ne bi mogli da presudjuju preko medija, vec bi samo odlucivali ko ce uopste biti tuzen, sto inace rade. 4)uticaj na pravosudje bi bio apsolutno iskljucen i napokon bi imali nezavisno pravosudje i nekorumpirane sudije 5)efikasnost pravosudja bila bi na zavidnom nivou. 6)pritvori bi kratko trajali, a ne kao do sada sa pausalnim razlozima i mucenjem sudija da iste obrazloze 7)postupci bi se brzo zavrsavali i sudjenja bi bila u razumnom roku,te drzava ne bi placala naknadu zbog povrede ovog prava. 8)sudski predmeti bi napokon bili tanki i sredjeni. 9)audio-video snimanje sudjenja ne bi ni bilo potrebno, na cemu ni sada niko ne insistira. 10)postojeci izbori za sudije bi napokon dobili svoj smisao, jer bi politicari mogli do mile volje da preko VSS-a biraju svoje kadrove, cija je strucnost potpuno nebitna… I na kraju ispunjavam svih ovih uslova zatvorili bi poglavlje 23 na stranputici ka EU
Bravo sudija, uvek pogodite, kako to ?
U Srbiji je, očigledno, suspendovan Ustav i ukinuta je podela vlasti, jer je egzekutiva preuzela nadležnosti judikature, a Vlada ne haje za ono što piše u Ustavu. I da li se neko zbog toga pobunio? Ne, „pojeo vuk magarca“. Očigledno je da tabloidizovana javnost prihvata suspenziju Ustava, što i sama sudska vlast prima ćutke, zaključno sa ovlašćenim braniocem Ustava – Ustavnim sudom.
Srbija nije država, već je postala teritorija, a narod samo stanovništvo prepušteno slučaju, kao u sudskim postupcima.Hazard kao teorijska verovatnoća je postao naša sudbina, gde se opasnosti po povredu života, zdravlja i imovine podrazumevaju.Ono što je zajedničko svim vrstama rizika je neizvesnost i gubitak.Samo je to izvesno.
Čemu rezignacija? Bolja budućnost je već tu, takoreći iza ćoška.
Ne treba previše pridavati značaja advokatskoj kuknjavi zbog vijugavih puteva kojima se u Srbiji (i ne samo u Srbiji, ali tu smo – gde smo) stiže do pravde, kroz gustu crnu šumu loših, iskrivljenih i kvrgavih zakona isprepletanih otrovnim lijanama uredbi, zakrčenu šipražjem pravilnika, odluka, više ili manje autentičnih tumačenja (tako da je dobro, u stvari, što te propise malo ko i retko kad primenjuje, ko zna na šta bi tek tad sve ovo ličilo?), kroz divlju goru iz čije tmine vrebaju svakakve zaštićene zverke koje valja pripitomiti, ili makar na vreme nahraniti.
Jer, posao advokata nije da poznaje pravo (ako ga ne znaju ni sudije, zašto onda sebi kopati jamu nepotrebnim i potencijalno opasnim znanjem koje samo može da izazove podozrenje i ljubomoru?), već upravo te staze i bogaze kojima će stranku dovesti do željenog cilja, i to ne samo one utabane, već i skrovite, da zna postoji li koja nevidljiva prečica, koja je putanja urasla u šipražje, pa se njome više ne može, a koju su upravo prosekli, a sve da bi izbegli da se na istom, uzanom puteljku sudare sa drugom stranom, koja je zapela da prodje u kontra smeru, a ako se to ipak desi, mora da je kadar da se sa protivnikom u kost uhvati… U Srbiji advokat ne treba da bude erudita i džentlmen koji obavlja važnu funkciju u pravosudnom sistemu, već pre kombinacija indijanskog tragača i safari vodiča, Šerpa naoružan Heklerom i ikluva kopljem.
A vi sad hoćete da tu sudije budu kao neki šumari i drvoseče, koji će goreopisanu džunglu da uređuju i održavaju, da naprave prave i svetle šumske puteve za koje se zna gde vode? Da ne bi trebalo možda i da regulišu saobraćaj?
Ajde da malo kontriram, da bude zanimljivije… iako na prvi pogled revolucionaran, takvo resenje sustinski ne bi nista promenilo:
Da li kao tuzilac mogu svakog i bez nekog prethodnog zivotnog dogadjaja u kojem smo zajedno akteri da izazovem na ovo bacanje kockica?
Ako ne, da li to znaci da neko, citaj sud, ceni dopustenost mog izazova upucenog tuzenom? U tom slucaju, svi sadasnji problemi se samo prebacuju u tu fazu postupka….
Ako da, neminovno je da bi hazarderi i profesionalni kockari nemilosrdno izazivali pristojan svet ciji zivot bi postao manje podnosljiv.
Dakle, u oba slucaja te predlozeni sistem bi se obesmislio na nacin na koji je postojeci vec obesmisljen – nema pravde niti izvesnosti…
Ili gresim?
pokvari nam čovek zabavu…
Interesantan ugao. U toj meri da me je ponukao da se “ponovo javim”.
1. P: Da li kao tuzilac mogu svakog i bez nekog prethodnog zivotnog dogadjaja u kojem smo zajedno akteri da izazovem na ovo bacanje kockica?
O: Da! Kako u ponuđenom modelu, tako i u stvarnosti. Nismo li neretko bili svedoci ovakvih slučajeva i u realnom životu? Alati: kaučuk norme, specifični vidovi tumačenja, “iusta causa”, jednostavno nepoznavanje prava … Motivi: različiti (dopisati)
2. P: Ako ne, da li to znaci da neko, citaj sud, ceni dopustenost mog izazova upucenog tuzenom? U tom slucaju, svi sadasnji problemi se samo prebacuju u tu fazu postupka….
O: Kao što rekoh, mišljenja sam da odgovor pod 1 nije ne. Ali, to ne znači da je isključena mogućnost provere od strane suda. Upitna je međutim učinkovitost takve provere.
3. P: Ako da, neminovno je da bi hazarderi i profesionalni kockari nemilosrdno izazivali pristojan svet ciji zivot bi postao manje podnosljiv.
O: Ne čine li oni to neretko i u realnom životu?
Sa potonjom konstatacijom se slažem. Jedino što me “kopka” je mogućnost da bi predloženi sistem statistički gledano, možda ipak pružao više šansi.
S poštovanjem,
MM
Ja sam više za “Trial by Combat” kao opciju, jer potencijalno rešava i problem izvršenja krivičnih sankcija te time pored efikasnosti doprinosi i smanjenju troškova, a samim tim još većem budžetskom suficitu.
Meni se ideja jako svidela. Posao sudije bi bio malo smisleniji, a status bi im bio humaniji. A mogla bi se organizovati i kladionica, mada za to nema smetnji ni sada, osim sto bi veci deo kladionicara promenio dimenziju do okoncanja postupka za koji su polozili uloge.
Zaista cenim ovaj blog, autora, kao i u većini slučajeva, iste komentatore.
Međutim, ovaj tekst me ubio načisto. Radila sam u privredi, u vreme samoupravljanja, radničkih saveta, sudova udruženog rada, zastupala u privrednim i radnim sporovima, vodila disciplinske pistupke, pravnik u “preduzeću” sa preko 1500 zaposlenih. Onda zdravstvo, budite pravnici kad vam je lekar direktor! Nakon toga, nekadašnje savezno veće za prekršaje, spalo na organ uprave u drugostepenom prekršajnom postupku. (niko nije izabran za sudiju u PAS-u)
Možda svi vi imate duže radno iskustvo u pravosuđu, ali ja imam raznovrsnije radno iskustvo. Pravo prati život. Trula nam je država.
No, ovaj tekst ni malo ne ohrabruje ni one sudije koji su stručni i savesni.
Zar baš ničeg dobrog u pravosuđu nema? Neka je i samo jedan sudija, pravda za tog jednog. Sigurna sam da ih je više. Neću da budem lažno skromna, smatram sebe dobrom u poslu. Ne bi na pamet palo da dajem lažnu pisanu odbranu u ime svoje ćerke i da falsifikujem njen potpis, da pretim Visokim savetom sudstva jer je kažnjena za prekršaj – pravosnažno i da pravim scene kod izvršnog sudije, kad dođe opomena da se kazna plati, pri svemu tome se glasno pozivajući na to da sam sudija Apelacionog suda u Beogradu. Upravo to je činio jedan sudija apelacionog suda. Meni ni komšiluk ne zna da sam sudija, to zna samo uža familija i najuži krug prijatelja, moj muž uredno plati kaznu za prekršaj. I nisu prekršaji samo saobraćaj, nadam se da bar to znate.
Molim kolegu Majića da u narednim tekstovima piše o pozitivnim primerima.
Hvala na čitanju.
A šta ako i tužilac i branilac bace po “šesticu”, hoće li onda sud morati da presudi ili će se izvoditi penali ili bacati kockica do isteka suđenja “u razumnom roku” ?
U sumnji blaze po okrivljenog (cl.16 st.5 ZKP)
Uz uvažavanje komentara posetioca i kolege iz “branše” Snežane Maričić, moram reći da u ovakvoj realnosti kada su sudije koje imaju kičmu da dostojanstveno i časno nose sva ovlašćenja i odgovornosti svog poziva u manjini u odnosu na ostale podložne raznovrsnim uticajima, iznet predlog gospodina Majića bi zadobio mnoge simpatije učesnika u postupku, posebno “slabije strane” i vrlo verovatno prošao na referndumu. Prednosti bi bile mnogostruke. Sve bi bilo daleko jednostavnije, ako imate deset slučajeva pred sudom, realno bi bilo da dobijete pet puta ili ako ste baš veliki baksuz od tih deset bar dva puta. Iskorenili bi sve navedene uticaje emotivne, monetarne, političke i dr. Moram priznati da mi je što više razmišljam sve prihvatljivije.
Manje mi se dopada sve ono što mrda i što se koprca iza ovako uredno sređenog predloga. Bravo za autora u svakom pogledu, ali molim da od sada pa nadalje pažljivije upotrebljava boje, jer kad ovako nešto nacrtate i obojite kroz uvod, predlog i obrazloženje, osim razočarenja iza boja gviri i bezizlaz. Mi sitni, mali, slabi, koji moramo da potražimo pravdu na sudu, moramo u nekoga da verujemo. Moramo da verujemo da je Vas sudija koje imaju kučmu da se odupru svim uticajima mnogo veći od stvarnog broja. Moramo da verujemo da ste gotovi svi takvi, a da smo mi samo u ovom pojedinačnom slučaju dopali pojedinačnim beskičmenim primercima (intenzitet ovog verovanja je obrnuto proporcionalan broju predmeta na sudu, tj., lakše držite ovu veru ako imate samo jedan slučaj ). Mada mi se način sagledavanja problema i potencijalnog rešenja mnogo više dopada, ipak u suštini ima puno sličnosti sa povišenim tonom, ružnim rečima, pljuvanjem i gužvanjem presude jednog od nekadašnjih profesora na pravima koji teško prihvata novi način formiranja i obrazlaganja presuda. Boje su jako slične, različit je način na koji su posložene.
Hvala na priči, sve najbolje nadalje.
Predlažem da se na isti način biraju poslanici u Narodnoj Skupštini, pokrajinskoj Skupštini i gradski i opštinski odbornici. Da se napravi neki minimalni uslov za kandidate, i da se bacanjem kockica izaberu poslanici i odbornici. Korupcija bi se momentalno smanjila, jer ne bi postojale strukture koje kontrolišu zakonodavnu vlast i uštedelo bi se na troškovima izbora i predizbornoj kampanji.
Šta reći i od čega početi?
Pohvale za autora, ideju, i celokupni maštoviti scenario, ali na žalost koji nije primenjiv u praksi, realnost je sasvim drugačija, kao što ste i VI svi u svim blogovima ne brojano puta naveli.
Dobro je što imamo blog, i autora koji nas okuplja na 1 mestu, sa istim razmišljanjem, viđenjem, o devijacijama u pravosudnom sistemu, i svojim izlaganjima potvrđujemo da je to zaista ne samo u BG, nego i u celoj Srbiji…
Ja bih posle „pohvalne interesantne teme i šaljivih komentara,kako bi mi to na svoj način da smo u prilici rešili sve ne pravilnosti,nedostatke, i zadovoljili pravdu“ ipak Vam svima iznela neko svoje viđenje, i razmišljanje ovih par dana, čitajući sve izloženo.
Analizirajući sve predhodne teme na blogovima, također i komentare, i sada na kraju evo ovaj koji nas je na šaljivi način razvedrio, i malo smo kao kroz „bajku sa happy endom“ zaboravili na sve stvarno i pređašnje,I ono što nas čeka na dalje.
Svi imate-mo slične osobine, razmišljanja, iskustva i zaključke, a to su:
1. Ne profesionalnost službenih lica u postupcima
2. Korumpiranost nekih od strane „jačih“
3. Dužina trajanja postupaka
4. Nema revizorskog tima SAMO U PRAVOSUDNOM SISTEMU???(policija,katastar,zdravstvo,poreska, svi imaju unutrašnju kontrolu!)
5. Ne pristrasnost suđenja
6. Stara, ne dovoljna oprema
7. Nema audio i video opreme u sudnicama
8. Politički uticaji na sudski postupak
9. Većina zakona NISU DOBRI…
G-do,
svega navedenog ste svesni, radite pod takvim uslovima, malo ovde sa srodnim dušama se otvorite, razmenimo mišljenje po koju činjeničnu rečenicu, ali šta još VAMA-Nama je zajedničko?
1. Samo se priča i piše u ne dogled!
2. Malo se utešimo kada vidimo da i u drugim okruzima tj. Gradovima je to sve isto tako!
3. SVI SE BOJITE!
Zaključak: stavite crne marame preko očiju, da ispadne da vi na poslu ništa ne vidite, ne čujete, i da je sve u redu, po p.s-u, A SVE OVE ČINJENIČNE PROBLEME OSTAVITE NEKA REŠAVAJU VAŠA DECA, BUDUĆE GENERACIJE!
Da sam ja Pravne struke, verujte mi, ne bih čekala ničiju podršku niti mišljenje, ja bih ovo sve poslala direktno G-đici Premijerki Brnabić, pa neka joj malo dođe do svesti i savesti i bila bi uporna!!! Nemate šta više izgubiti, možda ipak neki barem boljitci krenu da se dešavaju, i da se i konačno nešto radi na tome! tu je onda Vaš uspeh, kroz svu ovu razmenu iskustva, učenje, mučenje, trpljenje, poštenje i savestan rad!
Кабинет председника Владе Ане Брнабић
Београд, Немањина 11
тел/факс: 3620-115
predsednikvlade@gov.rs
Možda sam ja ipak “sve pogrešno shvatila, I ne razmišljam kao VI PRAVNICI, O PRAVDI I ISTINI, stoga se izvinjavam, I povlačim, jer MI ONDA NIJE VIŠE NIŠTA INTERESANTNO, NITI NOVO, DA ČITAM SVE ONO ŠTO I SAMA VIDIM I ZNAM”!
Čemu sve ovo, možda sam ja greškom upala na neku facebook stranicu za četovanje adolescentnih ljudi?
Čemu toliko reči, a nigde “dela”? Dela govore kakav je ko!!!!! A vreme ne umetno letiii… I jedni uživaju, dok se drugi pate… a SVI TO VIDITE !!!
a Vlada ne haje za ono što piše u Ustavu. I da li se neko zbog toga pobunio? Ne, „pojeo vuk magarca“.
Velite da “vreme ne umetno letiii”. Šta li ste to hteli da kažete, pitaju adolescenti
Gledam pitanja i odgovore. Pre par meseci, postavila sam pitanje, stručno, ali nema ni pitanja, a kamoli odgovora. Radilo se o tome da li u radnji jednog imenovanog bankara ima elemenata krivičnog dela. Toliko o hrabrosti.
Izvinjavam se, našla sam. Hvala na odgovoru.
Volela bih da mogu da obrišem komentar.
G-đo Snežana Maričić, ne znam da li sam Vas uvredila “izrazom i potrebom za hrabrošću” ali čitajući i vaš komentar, spomenuli ste da imate i ćerku… ( izvinjavam se, ništa lično) nego većina ima decu i na mladima svet ostaje, zar ne?
Iz toga razloga sam navela primer da razmislite, ” stavite crne marame preko očiju, da ispadne da vi na poslu ništa ne vidite, ne čujete, i da je sve u redu, po p.s-u, A SVE OVE ČINJENIČNE PROBLEME OSTAVITE NEKA REŠAVAJU VAŠA DECA, BUDUĆE GENERACIJE?”
Da li je to dobro, u redu, i da li će vam biti svejedno, jednoga dana kada Vi budete u penziji, a oni će na svojim radnim mestima biti još pod gorim uslovima, pritiskom, ukoliko se ne stane tome na kraj? sama reč ZAKON je GRANICA, za one koji ne znaju, nemaju, i ne mogu prirodno da se kontrolišu i pređu normalne zakonske granice i stoga i sudovi postoje da ih ukore, sankcioniše, vaspitaju, ili šta već, ne bi li se smanjio ovaj ” previše razuzdani slobodni kao demokratski stil ponašanja” ! prava svako mora i treba da ima( u okvirima granica), ali i odgovornosti!!!
Smatram da, ukoliko ste svi toga svesni, a radite u tim institucijama svakodnevno, i za to ste se mučili godinama da se obrazujete, onda treba SVI VI da se “pitate” i ” SVI DA ODLUČUJETE O VAŽNIM ZAKONIMA, ODLUKAMA, PRESUDAMA”! samo to treba nekome da date do znanja, da ima i VAS TAKVIH, STRUČNIH, I SAVESNIH!
Kako ne možete da se udružite, i pokušate kao ovde na blogu da negde iznesete sve to zajednički?
Meni se jako sviđa komentar G-dina Vladimira Gajića, i G-đe Olivere Anđelković, Gordane iz Požarevca, … i svih Vas, svi imate po neki koristan savet, viđenje, i predlog, zašto onda ne možete da se udružite i da stavite to sve na papir, i lepo kulturno da se obratite sa predlogom za pomoći i promenama u pravosudnom sistemu? A većina ste advokati ili sudije? kako, nisam važna ni ja kao kap u moru, ali morate misliti i na budućnost, baš zato što svi imate porodice… “korov se seče u korenu, inače se brzo širi”…” ugušiće i sve druge plemenite vrste”!
kako Prosvetari, početkom unazad koliko školskih godina, oni se odmah svi sakupe iz svih gradova, i štrajkuju, stalno nešto traže, ne kažem da dobiju sve što traže, ali opet trud im se isplati, nešto po malo i dobiju! tako bi trebali i VI…
Namere mi nisu bile nikoga da uvredim, potcenim, naprotiv, svi imate svoju “vrednost i veličinu” u odnosu na one druge koji su sa lošim karakternim i profesionalnim osobinama, ali kroz ” VAS KAO TAKVE POJEDINCE, JOŠ PRAVE, ZDRAVE, PRAVNE VRSTE” ja jedino vidim negde, “nadu, svetlost, i želju da će se nešto i promeniti na bolje”!
Imate moje poštovanje, i izvinjavam se ako sam Vas bilo čime uvredila, ” ja sam kao građanin i stranka u postupku, JAKOOO OŠTEĆENA I RAZOČARANA!!!
toliko od mene… ja više nisam ni važna u ovakvome sistemu…
Kolega, moram da kažem da polažem autorsko pravo na ovu ideju jer o ovome pričam već oko 3 godine, samo što je moj sistem još napredniji, Naime, ja sam predlagao sistem JASKA TURKA, ako znate o cemu pricam, ili PISMO GLAVA, on je utoliko bolji jer nema nereseno, a kod Vas to postoji što je već izazvalo neke komentare,
DAKLE kao na SUPERBOWL-u., svi ustanemo u sudnici otpevamo himnu i bacimo paru, i gotov postupak, …. u vecim postupcima (vece vrednosti) mogli bi sud da nadlete MIGOVI ,,, u trenutku posle bacanja pare,,, još zamislite uvedemo pravosudnu paru pa damo da se na tenderu izabere ko ce da odradi tu paru za sve sudove tuzilastva i prekršajce, stim da idemo da se to ubaci i u upravni postupak.,… – eto može na primer VIN VIN firma ili ovaj EUROSALON, i eto sredjenog pravosudja za tili čas….
Inače da Vas obavestim da je sve to mnogo napredovalo i da sudije dobro znaju da ovaj sistem može i da se iskoristi pa određeni vrlo ciljano greše i ne znaju,,, jer to može da se i isplati a odgovornosti nema…. jer eto tako je to postavljeno da državni službenici ne odgovaraju ni za šta…. nažalost.