Gost na blogu je dr Ivica Stojanović, redovni profesor na Fakultetu za poslovne studije, Univerziteta Megatrend u Beogradu. Članak predstavlja kritički osvrt – otvoreno pismo prof. dr Borisu Begoviću povodom ranije objavljenog teksta Rebus helveticis sic stantibus, koji je izazvao značajnu pažnju čitalaca.
Otvoreno pismo prof. dr Borisu Begoviću povodom – Rebus helveticis sic stantibus [1] –
Gospodine Begoviću, preuzeli ste rezultate veštačenja iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu (Gž. br. 1781/16). Na osnovu ovih rezultata izveli ste zaključak da su klijenti bili dužni da predvide promenu okolnosti, odnosno mogli su da očekuju promenjene okolnosti,[2] jer o promenama u prošlosti na internetu postoje veoma dobre i lako dostupne baze podataka. Istorijski podaci mogu na internetu veoma lako i brzo da se nađu. Gospodine Begoviću, da ne ulazim u to ko u Srbiji ume, može i koliko da koristi internet. Da pođemo od predpostavke da svi mogu. Međutim, model koji je korišćen u pomenutoj presudi za utvrđivanje činjenica putem veštačenja od strane veštaka ekonomsko finansijske struke, primenjuje statičko poređenje zvaničnog srednjeg kursa CHF na dan zaključenja ugovora sa kursom na dan veštačenja. Sud je prihvatio taj model. Rast kursa od 129% je za sud bio dovoljan argument da su se okolnosti promenile i da treba raskinuti ugovor. Sudu nije bilo potrebno da na osnovu istorijskih podataka o kretanju kursa pravi procenu o budućem kretanju. Međutim Vi gospodine Begoviću prihvatate isti ovaj statički model za 30 godina pre 2006. godine, kako bi ste predvideli kretanje kursa CHF u narednih 30 godina.[3] Čak smatrate da su klijenti (lekari, radnici, glumci…) dužni da primene ovaj isti model i predvide promenu okolnosti, odnosno očekuju promenjene okolnosti. Onaj ko to nije uradio, po Vama, on je kriv. Zaključujete: “oni koji traže raskid ugovora (klijenti – prim. I.S.) (treba da dobiju – prim. I.S) primenu instituta Rebus sic stantibus.”Gospodine Begoviću, što je mnogo, mnogo je, pa makar i od Vas bilo.
U teoriji i praksi bankarstva postoje modeli za predviđanje promena deviznog kursa.[4]:1) ekonometrijski modeli za koje mnogi smatraju da su fundametalni, 2) modeli vremenskih serija, kao i 3) ostali modele za predviđanje deviznih kurseva kao što su a) tržišni, b) kompozitni i c) model procene, kao i d) tehnička analiza.
U osnovi modela vremenskih serija[5] ne nalaze se teorijske pretpostavke, već se za predviđanje budućih vrednosti deviznog kursa koriste podaci o njegovim vrednostima u prošlosti.
Primera radi, model pokretnih sredina (eng. Moving average model) ili MA model, pretpostavlja da se devizni kurs u periodu t+1 može predvideti primenom
q
formule (1): St+1 = Wo + Σ Wjet-j+1
j=1
u koju je potrebno uneti vrednosti parametara pokretnih sredina Wj i reziduale (greške predviđanja) Et iz tekućeg i prethodnih perioda[6] – očekivana vrednost reziduala u periodu t +1 je jednaka nuli, (E(et+1)=0.[7]
Banke su na osnovu korišćenja pomenutih i drugih modela za predviđanje kretanja kurseva i upravljanja deviznim rizikom, znale i morale da znaju o kakvim (dinarskim) kreditima koji su indeksirani u švajcarskim francima je reč. Znale su da će zaraditi ekstraprofit i da će određen broj klijenata dovesti do prosjačkog štapa.
,,…banke se mogu zaštiti od deviznog rizika i putem derivativnih instrumenata, kao što su finansijski fjučersi i opcije, kojima se trguje u okviru specijalizovanih berzi. Pored zaštite od izloženosti deviznom riziku, banke imaju mogućnost da koriste i strategije koje se temelje na namernom formiranju kontrolisanog nivoa devizne izloženosti, s ciljem da se ostvari špekulativna dobit. Te strategije formiraju se na bazi projekcija budućeg kretanja deviznih kurseva, na osnovu kojih banke formiraju strukturu aktive i pasive u određenoj valuti, koja će im u slučaju ostvarenja projektovanog kretanja kursa obezbediti pozitivan imovinski efekat.
U razdoblju od 30 godina pre 2006. godine, radilo se o drastičnoj devalvaciji[8] i depresijaciji[9] zbog pada vrednosti dinara[10], a od 2006. do 2016. godine, zbog apresijacije švajcarskog franka[11] u odnosu na druge konvertibilne valute, pre svega dolar i evro, dinar je depresirao u odnosu na CHF.
Gospodine Begoviću, kako ćete da predvidite apresijaciju švajcarskog franka na osnovu preslikavanja 30 godna pre 2006. u narednih 30 godina posle 2006?
*
Da bi smo utvrdili koliko je realno povećanje ukupnog duga analiziraćemo kupovnu moć u Republici Srbiji u razdoblju od novembra 2008. godine do novembra 2016. godine – TABELA 1.
TABELA 1
PREGLED KRETANjA KUPOVNE MOĆI U REPUBLICI SRBIJI U PERIODU: NOVEMBAR 2008. – NOVEMBAR 2016. GODINE[12]
| Година-месец | Просечна месечна нето зарада по запосленом (без пореза и доприноса) | Нова Потрошачка корпа | Однос потрошачке корпе и зараде | ||
|
|
| Просечна | Минимална | (3:2) | (4:2) |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
| 2008. | |||||
| новембар | 33.613 | 45.427,91 | 24.082,21 | 1,35 | 0,72 |
| 2016. | |||||
| новембар | 45.767 | 67.810,26 | 35.239,10 | 1,48 | 0,77 |
IZVOR: Kupovna moć stanovništva – Potrošačka korpa, Izveštaj je urađen u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, na osnovu podataka o vrednosti potrošačke korpe i podataka Republičkog zavoda za statistiku, KRETANjE KUPOVNE MOĆI U REPUBLICI SRBIJI NOVEMBAR 2016. GODINE, http://mtt.gov.rs/download/potrosacka-korpa/KUPOVNA%20MO%C4%86-NOVEMBAR%202016.pdf
U novembru 2008. godine, ukupan dug klijenta je iznosio 9.160.763,13 RSD, a prosečna potrošačka korpa 45.427,91 RSD. To znači da je pomenutog datuma ukupan dug vredeo 9160763,13 : 45.427,91 = 201,65 potrošačkih korpi.
U novembru 2016. godine, ukupan dug klijenta je iznosio 19.282.693,04. RSD, a prosečna potrošačka korpa 67.810,26 RSD. To znači da je pomenutog datuma ukupan dug vredeo 19.282 .693,04 : 67.810,26 = 284,36 potrošačkih korpi.
Dakle, u novembru 2016. godine, ukupan dug se povećao za 82,71 potrošačku korpu. Zašto gospodine Begoviću klijent sada mora da plati skoro 83 potrošake korpe više? Šta je sa poštovanjem jednake vrednosti uzajamnih davanja (odredba člana 10 Zakona o obligacionim odnosima)?
[1] dr Boris Begović, Rebus helveticis sic stantibus, https://misamajic.com/2017/01/22/rebus-helveticis-sic-stantibus/ , 22. January 2017.
[2] Na dan zaključenja ugovora o dugoročnom stambenom kreditu zvanični srednji kurs CHF je bio 48,4304 RSD. Na dan veštačenja zvanični srednji kurs CHF je bio 110,7923 RSD – rast 129%.
[3] Primera radi, banka odobrava klijentu dugoročni stambeni kredit u iznosu od 145.050,00 CHF. Na dan zaključenja ugovora, 01. novembra 2008. godine, zvanični srednji kurs CHF bio je 48,4304 RSD. Na dan veštačenja, 01. novembra 2016. godine zvanični srednji kurs CHF je 110,7923 RSD. Prema predmetnom ugovoru o kreditu, klijent je na dan puštanja kredita u tečaj, banci trebao da vrati ukupan iznos od 190.747,50 CHF, sa kamatama i provizijom banke, ili prema srednjem kursu na dan puštanja kredita u tečaj, iznos od 9.160.763,13 dinara. Klijent je do veštačenja isplatio banci ukupno 6.325.553,16 RSD a ostatak duga na dan veštačenja iznosi 12.957.139,88 RSD. Dakle, na dan veštačenja ukupan dug iznosi 19.282.693,04. Znači, zbog apresijacije CHF u odnosu na dinar ukupan dug klijenta povećao se sa 9.160.763,13 dinara na 19.282.693,04. https://misamajic.com/2017/01/22/rebus-helveticis-sic-stantibus/
[4] Videti: Brooks, C. (2008), Introductory Econometrics for Finance, Cambridge University Press, рр. 250-251; Eun, C.S., Resnik, B.G. (2004), International Financial Management, The McGraw-Hill Companies, р. 117; Sermpinis, G., Theofilatos, K., Karathanasopoulos, A., Georgopoulos, E.F., Dunis, C. (2013), Forecasting foreign exchange rates with adaptive neural networks using radial-basis functions and Particle Swarm Optimization, European Journal of Operational Research 225(3): 528-540;
Box, G.E.P., Jenkins, G.M. (1976), Time Series Analysis: Forecasting and Control, Holden-Day, pp. 93-136.
[5] Vremenska serija predstavlja skup vrednosti neprekidne promenljive, uređenih u odnosu na diskretnu indeks promenljivu , gde indeks promenljiva predstavlja vremenske intervale.
[6] Rezidual ili beli šum je najjednostavniji oblik stacionarne stohastičke vremenske serije i možese opisati kao niz međusobno nekorelisanih slučajnih promenljivih (Et), sa konstantnom srednjom vrednošću jednakom nuli i konstantnom varijansom i kovarijansom.
[7] U MA modelu se, umesto znakova plus, mogu koristiti znakovi minus, što ne utiče na dobijene vrednosti, već samo na predznak parametara modela.
[8] Devalvacija u režimu fiksnog deviznog kursa dinara
[9] Depresijacija u režimu fluktuirajućeg deviznog kursa dinara
[10] “Čudi” me gospodine Begoviću da ste zaboravili da je zakonodavstvo Srbije, polovinom devedesetih godina prošlog veka, omogućilo da gubitnici zbog drastične inflacije, odnosno poverioci, tuže dobitnike, odnosno dužnike, za nadoknadu inflatorne štete.
[11] a) Kurs švajcarskog franka u odnosu na evro je u poslednjih deset godina u visokom procentu determinisan krizama koje su pogodile tržišta u Evropi i SAD-u. Dužnička kriza u evrozoni uticala je na investitore da sigurno utočište za svoja ulaganja pronađu u švajcarskoj valuti, što je izazvalo veliko jačanje franka. Apresijacija franka je ugrozila švajcarsku privredu. Približavanje vrednosti franka i evra izazvalo je intervenciju Švajcarske centralne banke (u daljem tekstu SNB). SNB je 6. septembra 2011. godine odlučila da veže kurs franka za evro, po principu da se jedan evro ne sme menjati za manje od 1.20 franaka. (Bird, M. (2015). The Swiss franc is out of control. Preuzeto sa http://uk.businessinsider.com/the-swiss-franc-is-rocketing-upwards-2015-1, 2016 Jul 5). Nakon tri godine održavanja stabilnog kursa, SNB je 15. 1. 2015. godine odlučila da napusti politiku ograničavanja najviše vrednosti franka prema evru. Osnovni razlog za to je činjenica da je tokom 2014. godine evro značajno oslabio prema dolaru, što je dovelo do slabljenja franka u odnosu na američku valutu. Negativni efekti apresijacije franka, koji su usledili, prelili su se i na dužnike u Srbiji koji imaju kredite indeksirane u toj valuti. (Roche, C. (2015). The Swiss National Bank Is Different From Most Central Banks In One Critical Way. Preuzeto sa http://www.businessinsider.com/theswiss, 2015 Oct 19.) b) Jonathan D. Ostry, Prakash Loungani, Davide Furceri, Da li je neoliberalizam suviše „prodavan“?, Finance & Development June 2016, Preveo i prilagodio sa engleskog: Đorđe Stojković, https://djordjestojkovic.wordpress.com/2016/05/30/da-li-je-neoliberalizam-suvise-prodavan/ ,
Gospodine Begoviću, vidite li da neoliberalna agenda u teoriji i praksi silazi sa istorijske scene, deflacija, negativne kamatne stope, dužnička kriza u zemljama Evropske unije…? Indikativno je da su vodeći ekonomisti MMF, Jonathan D. Ostry, Prakash Loungani, Davide Furceri, uvideli da “postoje aspekti neoliberalne agende, koji se nisu pokazali kako je očekivano”.
[12] Izveštaj je urađen u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, na osnovu podataka o vrednosti potrošačke korpe i podataka Republičkog zavoda za statistiku, KRETANjE KUPOVNE MOĆI U REPUBLICI SRBIJI NOVEMBAR 2016. GODINE po utvrđenoj metodologiji Republičkog zavoda za statistiku, R E P U B L I K E S R B I J E, 17 Broj 021-188, Datum 31.05.2010. godine, IZVOD IZ METODOLOGIJE IZRADE POTROŠAČKE KORPE http://mtt.gov.rs/download/izvod-iz-metodologije-izrade-potrosacke-korpe/izvod_iz_metodologije_izrade_potrosacke_korpe_2010.pdf
Ivica Stojanović (1956) diplomirao je 1978. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Akademski stepen magistra ekonomije stekao je na istom fakultetu 1987.godine. Doktorirao je takođe na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 6. marta 2000. godine. U razdoblju od 1985. do 2000. godine, bio je zaposlen u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u sektoru za svetsku privredu u Beogradu u zvanju istraživač-saradnik, koje je dobio 1988. godine. Na Fakultetu za poslovne studije, Univerziteta Megatrend u Beogradu, izabran je u zvanje redovnog profesora 7. aprila 2010. godine, za predmete „Tržišna ekonomija“ i „Međunanarodni ekonomski odnosi“ na osnovnim akademskim studijama, i predmete „Globalizacija i zemlje u tranziciji“, „Mikroekonomska analiza“ i „Ekonomska analiza“ na postdiplomskom studiju, odnosno master i doktorskim studijama. Objavio je veći broj članaka u domaćim i stranim časopisima, dva udžbenika, “Ekonomija“ (2005. godine, peto dopunjeno i izmenjeno izdanje) i “Međunarodni ekonomski odnosi” (2005) i četiri monografije: “Da li je moguća politička ekonomija samoupravnog socijalizma?” (1987), “Politička ekonomija i socijalizam” (1989), “Država i tržišne reforme” (2000) i “Globalizacija kao civilizacijski izazov” (2007).
13 Responses
Čestitam g/dine Stojanoviću jer ste prvi koji ste stručno izneli tvrdnju da su banke znale šte će se desiti sa kursom CHF. Uostalom, drugačije ne može biti jer je banka profesionalni trgovac novcem i sigurno prati sve rizike na osnovu kojih planira poslovanje.
Korisnici kredita sigurno nisu znali, jer da su imali bilo kakva saznanja sigurno je da ne bi dozvolili sebi da upadnu u dužnički vrtlog.
Narodna banka Srbije, odnosno guverner Radovan Jelašić, direktor HVB banke, a onda 2005. godine i guverner NBS je sigurno imao saznanja o tome šta se dešava i šta će se desiti sa kursom CHF, jer je HVB banka prva koja je 2005. godine ponudila stanovništvu kredite indeksirane u CHF.
NBS nije ništa učinila da spreči ovu podvalu, sve do 2011. godine, već je nečinjenjem doprinela da banke zarađuju na kursnoj razlici prilikom plasiranja dinara, a da se nisu ni zadužile u CHF.
Profesor je temu obradio zaista stručno i argumentovano.
No, pravičnosti radi, kako je trebalo napisati da je profesor Begović član upravnog odbora jedne banke, tako je pošteno navesti da je i profesor jedan od korisnika kredita sa dvostrukim valutnim rizikom.
Šta nam to govori?
Ako je jedan doktor ekonomskih nauka, sa poštenim doktoratom (naglašavam, jer sada imamo i lažne) uzeo takav kredit, sa punim poverenjem u banke i sistem, onda to znači da su banke zaista dobro radile na skrivanju rizika, hvaljenju novog, savršenog proizvoda, da su isplanirale strategiju da privuku ljude, a jedan od elemenata je i niža kamatna stopa, ali promenljiva, da se već od trećeg, četvrtog anuiteta izjednači sa drugim kreditima. Ako profesor Stojanović nije prozreo, kako su mogli prevaru prozreti ljudi iz drugih struka, ili čak i iz iste, ako nisu specijalizovani za bankarstvo. Dakle causa banke nije kamata, to je zarada od kursnih razlika. Valutna klauzula je mera obezbeđenja glavnice i gubi svoju svrhu i zakonitost ako postane izvor ekstra profita, što se desilo sa ovim kreditima i dovelo do neosnovanog bogaćenja banaka.
Ovde bih još dodala već napisano, da mi imamo odlične zakone koji nisu ispoštovani i insistiramo samo na tome da ti zakoni primene. U konkretnoj situaciji, još je važnija primena potrošačkog prava od ZOO. Evo, u Španiji, Austriji, Italiji, Poljskoj i svim državama koje su ovakve kredite imale, problem je rešen na ovaj ili onaj način, ali sam ove države izdvojila jer njihovi sudovi masovno utvrđuju ništavost valutne klauzule, bazirajući odluke na potrošačkom pravu Evropske unije, koje je inkorporisano i u naše pravo, a imamo i Zakon o zaštiti potrošača od 2006.godine, dakle, donet u vreme kad je otpočelo ovakvo kreditiranje. Sve odluke sudova zemalja EU, imaju svoj osnov u Direktivi 93/13/EEZ o nepoštenim odredbama u potrošačkim kreditima, koju su na osnovu odredbe člana 78 Sporazuma o stabilizciji i pridruživanjui domaći sudovi dužni da primenjuju (iako se nepoštenost i time ništavost može utvrditi i na osnovu domaćih zakona).
“Dakle, korisnici kredita, ne samo što nisu bili upozoreni na bilo kakav rizik, već su nižom kamatnom stopom direktno usmeravani ka kreditima indeksiranim u CHF valuti. Kada potrošaču date dve ponude, a tom prilikom mu ne ukažete na osnovne rizike, činjenica da je korisnik kredita izabrao „povoljniju“ varijantu predstavalja elementarnu logiku (treba imati u vidu činjenicu da su mnogi korisnici kredita, upravo zbog manje kamate, imali samo „ kreditnu sposobnost“ za indeksaciju u CHF, iako će o kreditnoj sposobnosti biti posebno reči u tekstovima koji slede).” (iz rada adv. Jelena Pavlović, http://www.chfsrbija.org)
Kolega Majiću, ovaj problem je u žiži javnosti posebno od januara 2015.godine, kada je, kako je profesor Stojanović objasnio, od kada je Švajcarska odlučila da napusti politiku ograničavanja najviše vrednosti franka prema evru. Od tada je bilo prilično burno i u medijima i na ulicama, guvernerka je više puta istupala sa svojim stavovima, a NBS se umešala u ugovorni odnos predlažući neka četiri modela, svi su bili veoma nepovoljni, takoreći, zamazivanje očiju. Konačno je poslednjih meseci stručna javnost počela da shvata o kakvoj se prevari radi, prvo se konačno shvatilo da se ne radi o deviznim, već o dinarskim kreditima, a na brojnim skupovima predstavnici zaduženih su iznosili argumente i dokaze. Pred VKS su stigle revizije, dakle, došlo vreme da se najviša sudska instanca opredeli, mada sam lično čula da oni ne žele da rešavaju taj “rebus”- šta čula ja, čulo nekoliko stotina sudija u istoj sali.
Vi se niste o ovom problemu oglašavali, smatrala sam da je to zato što ste krivičar i veliki borac za položaj pravosuđa u našem društvu. Volela bih da znam, zašto sada? Zašto ste baš sada odlučili da objavite stav profesora Begovića?
Hvala na izdvojenom prostoru.
Ah, taj Megatrend… 🙂
Žao mi je ljudi koji su se unesrećili uzimajući kredite u CHF… ali mi je žao i onih koji su uzimali u EUR…
Ja sam uzela kredit u evrima, u to vreme kada se plasirao <povoljan< kredit u SHF. Nisam gledala statistiku na netu, rukovodila me logika da banka zaradjuje prodajom novca i da cinjenica da su oni sigurni u svoje ulaganje i da zbog toga daju povoljniju kamatu postoji rizik za mene. Za 10 godina otplatila sam kredit i kamatu u visini 50% kredita.
Na isti na;in kao i korisnici kredita u CHF i ja sam bila zrtva zelenasenja.
Ali, sve sam to znala kada sam uzimala kredit.
Sam pojam kredita je zelenaski. Ti nemas, ja imam, i ja cu to da ti naplatim maksimalno, do granice za koju u datom momentu mozes da podneses.
Stoga, uz svo uvazavanje muke koresnika CHF kredita, svi smo sve znali i pozivanje na promenjene okolnosti, kako njih, tako i finansijskih strucnjaka je samo pokusaj da se iz jedne drasticne, ali predvidive situacije, izvuce privilegija i raskine ugovor.
Bankarski sistem je deo ove nehumane civilizacije, i samo jedna njena pojava, i to sto sad nekog boli vise, to je u konkretnom slucaju licni nivo tolerancije na bol.
Zao mi je, ali za prosecnog coveka, dovoljno obrazovanog da radi za platu koja je omogucavala podizanje kredita, ovo je sve bilo predvidivo, a to sto smo se nadali boljem i nismo verovali u najgori scenario, za to je zasluzna ljudska psihologija, koja je 50% bankarske zarade. Drugih 50% je kamata u visini od 5700 evra na 11200 evra.
Pozdrav i budimo realni
Ај’мо да будемо ,бар мало, реални … свако се хвата тастатуре и сматра да треба своју истину да искаже дубоко умним реченицама ???
Опет се понављам, није овде проблем у лакомости корисника кредита везаних за швајцарску валуту и прича ” и ја сам могла … али сам била паметна” показује само да ништа нисте схватили … закључак извуците сами.
Основно је да су код динарских кредита са валутном клаузулом у швајцарцима прекршени Закони ове Државе, како Закон о Облигационим Односима, тако и Кривични (зеленашење ту спада ма колико се блогер Мајић у то не упушта), Порески (јер су банке силу новца изнеле из ове Државе не плачајући дажбине под изговором да су дужне матицама због позајмљених швајцараца што се показује као ноторна лаж и доказује намеру банака да свесно то раде на уштрб ове Државе рачунајући на помоћ нбс, беговића(множина) и наше српске душе којој је важније крепање комшијине краве од живљења сопствене …
Дакле Анја Стосиц(множина) не помажете функцији теме и блога не помажете никоме већ истресате жуч … за чим заиста нема потребе … јер ако се докаже, а мораће, да је све ово била удружена криминална радња, банке ће морати да плате јако високе казне које ће у крајњем исходу донети и Вама(множина) растерећење и помоћи ову Државу и тиме што ће многи из нбс-е и министарства финансија изгубити фотеље због нестручности,нерада или учешћа у овој работи … хвала
Zao mi je, pogresno ste me shvatili.
Mozda je nejasno receno, ali poenta je bila u tome i da se i pre kredita u svajcarcima primenjivala ista valutna klauzula i da je ZOO isti vazio i 2005.g., ali da niko nije osporio neregularnost i evidentno zelenasenje banaka dok nije bas zabolelo.
I nije poenta da sam pametnija, vec samo vise uplasena i obazrivija od drugih, jer pravna sigurnost ne stanuje ovde.
Sustina recenog je da zalim da niko , ni gradjani, ni institucije, nisu reagovali kada je i pre ovih kredita nekome skidana koza sa ledja, po istom osnovu, sa samo raylicitim nijansama.
Medjutim, ostajem pri stavu da promena kursa CHF ne moze imati znacenje promenjenih okolnosti i koliko je meni poznato, sud u Strazburu je stao u zastitu banaka po tuzbi iz Austrije.
Blog razumem kao mesto da kazete i drugi stav i razloge koji ga pravdaju, i u onome sto sam rekla nije izneto nista uvredljivo, samo misljenje o pojavi, i cemu odmah takve kvalifikacije sa Vase strane.
Pozivanje na kredit koji sam ja podigla, nije bio u funkciji radosti sto je komsiji crkla krava, i sto neko placa nesto sto ne treba isto ili vise nego ja vec u funkciji toga, da se ovde ne reaguje ni na vreme, ni na nacin, ni od strane nadleznih dok nije vec kasno, a da smo svi zrtve toga.
Poštovani Nebojša,
Govorite o nerazumevanju suštine rasprave na blogu a više je nego jasno da Vi ne razumete tu sutštinu ili ne želite da je razumete. Govoriti Gospođi Stošić da istresa žuč je uvreda na ličnom nivou, za koju, pre svega, nije jasno čime je izazvana. Gospođa Stošić je iznela lično viđenje problema i nije nikoga prozivala imenom i prezimenom, pa ni Vas. Ali, problem je u tome što je Gospođa Stošić pogodila u centar problema – tokom celog vremenskog perioda kada su banke prodavale proizvod nazvan “stambeni kredit indeksiran u u CHF” isto tako su prodavale i proizvod “stambeni kredit indeksiran u EUR”. I tokom celog tog perioda neki klijenti banaka su kupovali jedan proizvod a neki drugi. VODITE RAČUNA KUPOVALI PROIZVOD. E, sada, nakon proteka dosta dugačkog vremena, klijentima koji su kupovali proizvod nazvan “stambeni kredit indeksiran u u CHF” se taj proizvod više ne sviđa i oni bi da ga vrate prodavcu ili proizvođaču, svejedno. Takvo razmišljanje, naravno, ne može biti zaštićeno zakonom bilo koje države, pa ni ove naše, za koju Gospođa Stošić lepo napisa da ima odlične zakone ali ih često ne primenjuje.
Naravno, ovo moje mišljenje nikako ne znači da, ukoliko u Vašem ugovoru o stambenom kreditu postoje ništave odredbe, ne treba da tražite ništavost celog ugovora. Ali mi pravnici razlikujemo ništavost od prava na raskid zbog rebus sic stantibus (promenjene okolnosti nakon potpisivanja ugovora) i razlikujemo koje posledice donosi ta, moram da napišem, po meni suluda odluka novosadskog osnovnog i apelacionog suda. Ta odluka suda znači upravo uvođenje ogromne pravne nesigurnosti u pravni promet. Prevedeno na jezik laika, Vi biste mogli da kupite auto i da se vratite kod prodavca posle 10 godina i tražite da vratite auto a da Vam on vrati novac iz razloga što današnji automobili troše, npr 70% manje goriva nego taj auto u vreme kada je proizveden. Pozivali biste se na promenjene okolnosti (rebus sic stantibus) nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji, i tražili da se ugovor raskine, a da svaka strana drugoj vrati ono što je od nje primila.
E u tom grmu leži zec. Vodite računa da, ukoliko je ugovor ništav ili se raskida zbog rebus sic stantibus, da Vi morate da vratite ISTO ŠTO STE I DOBILI od prodavca, u ovom slučaju banke. A kako ćemo dobiti to isto? To nije gola suma u dinarima, evrima ili švajcarcima, svejedno. Ona mora biti okamaćena. A kako ste Vi odustali od ugovorne kamate, jedina kamata koja je primenjiva je Zakonska zatezna, koja je daleko viša od ugovorne.
Prema tome, veliko je pitanje da li Vam se, kao klijentu kredita indeksiranog u CHF isplati da tražite.
A Gospođa Stošić je lepo napisala u svom komentaru: ona je kao laik zaključila da je kredit indeksiran u CHF opasniji i nosi veći rizik za nju kao klijenta a manji za banku, čim je rata bila bitno niža nego za kredit indeksiran u EUR. Tim argumentom padaju u vodu svi argumenti svih što stručnih ljudi što laika koji se svode na “nismo znali i nismo mogli znati”. Da ne govorimo da je EUR (a pre njega DEM) rezervna valuta u ovoj zemlji od kada Vi i ja znamo za sebe.
Meni je zaista drago što je gospođa Stošić bila tako mudra i “provalila”prevaru i što se oslobodila svog kredita.
Žao mi je što ne vidite između redova, da je ona svesna da su krediti indeksirani u CHF prevara banaka.
Gospodine Božinoviću, Vi selektivno tumačite zakone ove države i pravo Evropske unije, onako kako bankama odgovara.
Bojim se da Vam je uzalud, jer već ima dosta sudija koji su, malo teže i više im je vremena trebalo, ipak shvatili o kakvoj se prevari radi.
Postoje jaki argumenti i dokazi, priče i tumačenja su suvišni.
Gospodine, Nebojša, svaka čast, ja se se u svemu slažem sa Vama. Takvi ljudi su potrebni udruženju.
Sudija Majiću, izvinjavam se što Vas na sopstvenom blogu prozivam, ali nisam dobila odgovor ni na pitanje koje sam ovde javno postavila, ni na pitanje koje sam postavila u rubrici pitanja i odgovori. Šta će Vam rubrika, ako ne odgovarate na pitanja!
Zahvaljujem na izdvojenom prostoru.
Poštovana,
odgovoriću Vam na način na koji sam odgovorio još jednoj čitateljki koja je uputila slične zamerke. Nije problem u tome što “prozivate”, blog i za to služi, već mi se čini spornim povod zbog kojeg to činite.
Čini mi ste da ste previše “strogi” u zahtevima prema autoru bloga koji ovu što radi, radi u slobodno vreme, volonterski i bez bilo čije pomoći. Voleo bih da sam u mogućnosti da blagovremeno odgovorim na svako pitanje. Međutim, povremeno na blogu ali i na mejlu, facebook- u, twitter- u i sl. dobijam i po nekoliko desetina pitanja dnevno. Da li zaista mislite da je moguće u ovakvim okolnostima na sva odgovoriti promptno i kvalitetno? Ili ste ponovo uverenja da i tu postoji neka “zavera” pa neke odgovore dajem radije a neke manje rado? Ili jednostavno mislite da zainteresovanost u određenom slučaju (poput ovog), opravdava i drugačija pravila ponašanja i očekivanja, bilo gde pa i na blogu?
Pogledao sam sada Vaše pitanje i ostavio sam Vam odgovor.
S poštovanjem,
MM
U pravu ste, izvinjavam se što sam navaljivala.
Jedan sam odgovor dobila, čekaću i drugi.
Rasprava na blogu je zapoceta stavom profesora Begovica o mogucnosti primene instituta .
Na tu temu sam iznela svoj stav.
Da li je iza plasiranja kredita indeksiranih u CHF, stajala prevara drzave, banaka, ili nekog treceg, je druga tema i na nju se nisam osvrtala.
Mozda jeste, ali je, u tom slucaju, zavera prevazilazila okvire ove drzave i ovog vremena, jer su u istom problemu i Hrvatska, Madjarska i dr. i isti takav problem je bio u Austriji pre 20-30.g. (sluca tzv. kredita).
I istine radi, direktiva EU na koju se vi pozivate, upravo pravi izuzetke kod finansijskih usluga.
Dakle, pre nego sto uvedemo ironiju u polemiku, (ko bio mudar, a ko ne), bilo bi korektno da kazemo da je tema promenjena i da nije u pitanju rebus sic stantibus, vec da li je plasiranje takvih kredita bilo u skladu sa zakonom ili ne.
Ponavljam, jos jednom, da je isticanje mog izbora za evro kredit bilo u funkciji cinjenice da su neki prepoznali opasnost (nisam se samo ja opredelila za ovu vrstu kredita, vec vise od 50% korisnika kredita) i ironisanje na temu mudrosti je neprimereno, a posebno sa Vase pozicije sudije, bez obzira na licnu zainteresovanost za temu.
Osim toga, koliko god ono sto je receno sa moje strane, deluje neuvazavajuce, ako nisam ja, moji prijatelji su uzeli kredit u CHF, i mene njihova nevolja ne moze da raduje, niti mi je u tom slucaju bitno cija je krava.
Motiv je bio, vise misljenja, vise argumenata, resenje dostupnije.
Поштовани г-дине Божиновићу,
схватање блога и расправе на њему, је за мене, неакадемски образованог(академски необразованог), вероватно проблем … али шта је Ваш изговор???
Прво и основно нисам се директно обратио г-ци(ђи) Стосиц већ сам се, генерално(множина), обратио свима који имају слично мишљење о овом и мнооогим другим проблемима у нашој драгој Србији, имају мишљење из само једнг угла-додуше свог али ….
Нигде нећете наћи моју изјаву да причам о кредитима, исказаним у швајцарској монети, да смо смо били приморани да их узмемо … не нисмо … имали смо опцију и да одбијемо, узмемо у еуро индексацији, јенима, рубљама,гаћама … крзнима или шкољкама … нигде!!!
Већина нас је узела “ове” кредите зато што смо по мишљењу банке потребан износ могли, по њиховом “риск одељењу”, добити само са валутном клаузулом у “швајцарцима” или у мом случају (захваљујући неукњиженим становима – ко је ту крив?) са заменском хипотеком, где је кредит био искључиво у швајцарцима … ок … сам пао … сам се убио …АЛИ !!!
да ли је моја лакомисленост или природна глупост довољан разлог професионалним финансијским институцијама да занемаре Закон о Облигационим односима :
– једнакост давања
– да у Уговорима не сме бити неодређених елемената (камате,накнаде,обраде,марже)
– да они буду ти који ће одредити causu,
– да нас нису обавестили о могућим ризицима … да све то знам врв бих ја имао банку.
и да не набрајам даље, имате то и на овом блогу.
Помиње се да су исти Закони важили и 2005. ок важили су али како смо ми сироти глупи могли знати да ту нешто не ваља (побогу, држава им је дала дозволу да послују као банке и наша безрезервна вера у државу је делимично крива ).
Е када су мачићи прогледали, НА ЖАЛОСТ не захваљујући људима којима је тумачење Закона посао, адвокатима и судијама, наишли су на страшни суд који пренебрегује све банкарске марифетлуке и рефлектује се по нама јер смо вољни, као што се види по еуропи, да се побунимо против ДОЗВОЉЕНЕ КРАЂЕ … већ нам спочитавате нашу лакомост и жељу да покрадемо банке ???
Као што рекосте … јесмо купили производ, али производ са фабричком грешком (да је то, као што написасте, ауто коме не ваљају кочнице да ли је разлог што је јефтинији(цена фабрике) довољан разлог да изгинемо и можда убијемо и неког ко се возио у свом скупо плаћеном аутомобилу ???
Колико се сећам ЗОЗОВАЧЕ била је јефтина али је произвођач заглавио букагије ???
Основна ствар у свему овоме је колики је ниво непоштовања Закона потребан да би неко у овој држави реаговао ту не мислим на Вас професионалце у Тумачењу Закона (тужиоце,судије и адвокате … није прозивка) јер од Вас нема вајде … да сте хтели … ви би сте и смели … а ко сме …
и колика је доза бахатости потребна да занемарите незаконите радње ради, опет, цркавања комшијине краве …
Извињавам се ако сам некога лично увредио то ми није намера а нарочито не преко писаније на компу. … захвалан на мало простора и заклетва да нећу више јер очито нема сврхе гладног појити …
Iskreno, ne vidim zašto bismo priznali postojanje promenjenih okolnosti u slučaju CHF indeksiranih kredita, a ne priznajemo da postoje u slučaju EUR indeksiranih? Zar EUR nije dovoljno porastao? 🙂 Koliko je “dovoljno”?