Najnovije istraživanje Društva sudija Srbije pokazuje da čak 44 odsto sudija u Srbiji oseća pritiske, od kojih su najčešći oni koji dolaze od strane političara posredstvom predstavnika sudske vlasti i pojedinih predsednika sudova. Ovako su se sudije izjasnile, tajno zaokružujući ponuđene odgovore, verujući da im niko nikada neće zatražiti da o ovom problemu progovore. Jer, kada bi im bilo ko nekim slučajem ovo zatražio, rezultati bi bili posve drugačiji! Najednom, nestali bi i pritisci i sudije!
Nebrojeno puta sam se osećao kao prevarant kada sam u prisustvu navodno iznenađenih kolega govorio o pritiscima koje sudije trpe. Bio sam suočavan sa negiranjem, coktanjem i tvrdnjama da ih „za trideset godina karijere, niko nikada nije pitao za predmet“. Da su to “možda iskustva mladog kolege?” … Da se možda “mladi kolega plaši pritisaka zbog nedovoljno iskustva?”… Da “možda priviđa” …
Odakle onda tih 44 odsto? Ko su ti ljudi? Odakle su se sada pojavili? Šta oni misle o iskustvima “mladog bezrazložno uplašenog kolege”?
Istraživanje Društva sudija, ako ga pravilno razumemo, otkriva mnogo više od toga da sudije trpe pritiske. To ionako znaju svi osim onih kojima je jedna od dužnosti da se prave blesavi! Daleko značajnije „otkriće“ ovakvog istraživanja je u tome što nam zapravo oslikava stanje među samim sudijama. Jednako kao i žrtve porodičnog nasilja koje i u mraku nose naočari za sunce kako bi sakrile podlive oko očiju, sudije se u javnosti prave da im nije ništa. Šegače se sa onima koji tvrde da povremeno dobijaju batine! Sprdaju se sa batinama, plašeći se novih premlaćivanja! I tek kada na trenutak poveruju da ih niko ne vidi, neki od njih spremni su da pošalju tajni signal u vidu zaokruženog odgovora koji govori o onome šta se zaista dešava „iza zatvorenih vrata“.
Da li su nam onda, poput situacije kod porodičnog nasilja, potrebne i sudijske sigurne kuće i SOS telefoni? Socijalni radnici i psihoterapeuti specijalizovani za mobing među granama vlasti?
Avaj, gospodo sudije … Problem sa našom branšom je u tome što nema ni sigurnih kuća niti SOS telefona za one koji su za životni poziv odabrali da budu i sigurna kuća i SOS telefon.
Umesto čekanja na pomoć koja stići neće, moraćemo da se sami izborimo sa nasilnicima i moberima!
Zato, manite se anonimnih sudijskih anketa! Njihove rezultate ionako odavno možemo da pretpostavimo. Umesto toga, pozovimo sudije da skinu naočare i puder i progovore o onome što se svakodnevno “u krugu porodice” događa. Bio bi to početak kraja nakaradnog sistema koji već decenijama na ovim prostorima baštinimo. Sistema koji se, značajnim delom, i održava na brižljivo negovanoj sudijskoj anonimnosti.
12 Responses
Poštovani!
Tema koju ste otvorili stara je koliko i sud, sudije, vlast i pravda. Ideja da će sa nestankom “partijskog jednoumlja” u pravosuđu nestati jaram izvršne vlasti na vratu pravosuđa, odnosno sudske vlasti, utopija je ravna utopiji komunizma, za koju su nas ubeđivali i ubedili da je izvor svakog zla koje nas je snašlo.
Ne sumnjam u ovih 44% koji su “priznali” da ih “jašu”. Kažu da je statistika kao tange – “da izvinu drugarice dame”, puno toga pokazuje, ali je mnogo važnije ono što skriva. I ja bih bio zadovoljan kad bi se ovo jahanje završilo na ovih 44%. Jer, bilo bi interesantno da ovih 44% kaže da li je jaram doneo traženi rezultat i kako to izgleda kad ti se jaram stavlja i ko drži uzde.
Zamišljam kako to NEKO pozove sudiju i kaže – taj i taj predmet mora završiti tako i tako. Čak mogu razumeti sudiju MIŠA koji će “stati mirno i reći RAZUMEM”. Razumeti, ne i pravdati. Ali…
Mnogo su opasniji oni koji su jaram stavili sami, kojima je problem – kako će ONAJ reagovati na njegovu odluku, hoće li mu se dopasti i da li će ju odobriti. AUTOCENZURA i kako statistika da obradi ovaj “problem”. Koliko će sudija (sa malim “s”) priznati šta im je na pameti svaki put kad sudi predmet koji je “interesantan”?
Kako je lepo “pametovati” o problemima sa kojima više ne moraš da se nosiš. Lepota advokature.
Meni je na primer zasmetalo što predsednica Društva sudija Srbije , sudija Boljević na KZN kaže, kako pristisak na sudije po rezultatima ankete najviše dolazi od političara ? Čemu ova uopštena fraza ? Valjda nije teško biti otvoren i reći da taj pritisak dolazi od strane izvršne vlasti , a ne od političara. Neko bi mogao da zaključi da svi političari mogu da vrše pritisak što naravno nije tačno. Pritisak u relanom životu vrši isključivo izvršna vlast preko političara koji se na toj vlasti tog momenta nalaze.
Odavno se zna, ima tome preko 70 godina, da je ovde sud marioneta izvršne vlasti . Sud kao grana vlasti postoji samo na papiru, a nezavisan sud ni na papiru.
Naravno da su na prvom mestu za to odgovorne sudije koje su pristale da budu to što jesu. Izuzeci samo potvrđuju pravilo. Onda se opet vraćamo na problem sa nepostojanjem Građanki i Građana sa velikim slovom G. Ni građane Srbija nema već preko 70 godina, izuzev u nekoliko dramatičnih istorisjkih događaja koji se danas mogu posmatrati kao civilizacijski incidenti u Srbiji. Na primer 9 marta 1991, zima 1996 ili 5 oktobar 2000.
Autor ovog Bloga sam brani čast celokupnog sudstva Srbije. On je taj jedan usamljeni glas u pustinji. Sloboda mora da se osvoji, ona neće doći sama od sebe. Sve danas slobodne nacije osvojile su svoju slobodu. Srpska nacija izgleda ne vidi da je sloboda neka naročita vrednost. Zato nemamo slobodne građane, slobodnu štampu, transparetno vođenje javnih poslova, samostalan sud, nezavisno i
samostalno tuižilaštvo i nezavisnu advokaturu. Sve je pod kontrolom izvršne vlasti. Nekada je ta vlast podeljena na nekoliko ličnosti, a ponekada kao danas , sve je u rukama diktatora. Zato prebacivanje lopte na tamo neke “političare” deluje kao čist eufemizam. Nisu sudije zaslužile svoju slobodu. U tome je problem, da se ne foliramo.
A onda gospoda iz ministarstva kažu da je izvršna vlast u Srbiji imala je oko sedam odsto pokušaja neprimerenih uticaja na sudije prilikom donošenja odluka, dok je 93 odsto uticaja došlo od njihovih kolega sudija, advokata, rođaka prijatelja, šurnjara, biznismena. I pozivaju se na Funkcionalnu analizu svetske banke.
Postavlja se pitanje kojem istraživanju verovati.
Ili ostaviti istraživanja po strani i javno stati u odbranu profesije od uticaja polupismenih političara.
“Problem sa našom branšom je u tome što nema ni sigurnih kuća niti SOS telefona za one koji su za životni poziv odabrali da budu i sigurna kuća i SOS telefon.”
Oprostite, ovo je, prema mom neznatnom iskustvu – u velikoj meri netačno. Nisu ti birali da budu ni “sigurna kuća” ni “SOS telefon”, već da budu privezani uz državne jasle. Da je drugojačije – pa ne bi ni postali (i ostali) sudije. Jer taj isti režim koji ih “pritiska” pre toga ih je instalirao tu gde jesu. Ovo kao da je Jonesku pisao…
Ovde treba otvoreno reci i jasno ukazati na vise vrsta pritisaka na sudije, pa cak napraviti i njihovu gradaciju:
1) Izvrsna vlast preko predsednika sudova odredjuje “odabrane sudije” za “najdelikatnije predmete”, koje su nagradjene I duplim platama.OTUDA SE SA SVAKOM PROMENOM VLASTI SMENJUJU I PREDSEDNICI SUDOVA.
2)Pritisci u glavama sudija da donose “ocekivane odluke” i u “opštem drustvenom interesu” i javna osuda onih koji od toga odstupaju
3)Medijski pritisci preko elektronskih i stampanih medija,u kojima se unapred presudjuje u cilju ishodovanja “ocekivane odluke”
4)Izbor sudija, kako prvi put, tako i za sud viseg ranga, iskljucivo preko politickih veza i ocekivana poslusnost zbog toga.
5) Pojedinacni i direktni pritisci, koji su sasvim zanemarljivi i beznacajni, s obzirom na prethodno nabrojane pritiske.
Na sve ovo teba dodati i sramno cutanje najvisih predstavnika sudske “vlasti”…
ZIVELO NEZAVISNO PRAVOSUDJE…..
Cenjena koleginice Andjelkovic!
Svaki Vas komentar citam sa zadovoljstvom verujuci DA IMA NADE.
Zelim podeliti jedno relativno skoro iskustvo, a potaknut kajronom na PINK-u STANJE U BUDZETU 10 PUTA BOLJE OD OCEKIVANOG.
Elem, proveo covek u pritvoru 6 godina. U sudskom sporu ostvari pravo na naknadu stete na nivou sudske prakse. A onda VKS, po reviziji, menja dotadsnju praksu i nominalne iznose umanji za neverovatnih 75%. Nije cudno da se menja sudska praksa, ali obrazlozenje…
1. Stanje u budzetu nikad gore
2. Dok je okrivljeni bio u pritvoru, nije bio izlozen losijim uslovima od ostalih pritvorenika
3. Plata nastavnika i lekara je 60.000 dinara, pa ne moze naknada zbog neosnovanog lisenja slobode biti veca od toga.
U sledecoj sudskoj instanci moj mladi kolega napise:
Znam mnogo nastavnika i lekara i nisam naisao na nekog koji bi za 60.000 dinara otisao na mesec dana u zatvor. Verovatno je taj novcani iznos mera sudije VKS.
Sada ceka “reakciju”
Zasto sam napisao ovakav primer? Voleo bih cuti od sudija VKS kako dodje do ovakve promene i nisu li u stanju naci “okruglo”obrazlozenje, da se kotrlja.
Koleginice! U koju grupu staviti sudije VKS.
VKS donosi sledecu odluku: “Iako je utvrdjeno da je predsednik prvostepenog veca postupao i kao istrazni sudija u istom predmetu smatramo da nije mogao da stekne predubedjenje o sudbini i toku kriv predmeta, tako da nema bitne povrede kriv postupka iz clana 438 st 1 tac 4 u vezi clana 37 st 1 tac 4…”
Nema veze sto Zakon propisuje obavezno izuzece sudije a ne fakultativno, ljudi kazu doduse vecinom glasova, nije mogao da stekne predubedjenje. I Zakon vise ne vazi. Iako su zauzeli stav na sednici kriv odeljenja po ovom pita ju dijametralno suprotan od ove odluke i to vise ne vazi.
Koliko je tek ovo “cetvrtasto” obrazlozenje.
Dugotrajna izlozenost pritiscima po osnovima,koje sam navela,stvara USLOVNI REFLEKS ZA DONOSENJE “OCEKIVANIH ODLUKA”,tako da bez obzira sto vam karijera vise ne zavisi od pritiska izvrsne vlasti ili ste mozda pred penzijom i dalje postupate po “USTALJENOJ SUDSKOJ PRAKSI”.
Dugotrajno trajanje keivicnog postupka,cak i bez pritvora, je posebna vrsta sankcije i to je najcesce u predmetima gde nema dokaza ili su vrlo tanki. A kada je jos neko bio u pritvoru, pa nakon toga bude pravnosnazno oslobodjen, nema novca kojim se to moze platiti. Ali ovo je posebna tema, koja zasluzuje naslov “DUGOTRAJNO TRAJANJE KRIVICNOG POSTUPKA, BEZ VALJANIH DOKAZA, KAO POSEBNA VRSTA KRIVICNE SANKCIJE”
Mislim da je anketa frizirana i da su u prvi plan istaknuti političari kako bi se zaustavilo dalje kopanje i istraživanje, a da je mnogo veći procenat dilova između sudija, punomoćnika velikih firmi, posebno stranih korporacija, Javnih izvršitelja, zamenika Tužilaca, osiguravajućih kuća, veštaka, Sudskomedicinskih odbora, pa čak i onih u administraciji koji mogu da jednom sudiji ili veću oduzmu predmet i daju ga drugom koji je “umrežen”. Izigravanja zakona je u svim vrstama predmeta, kako u parnici tako i po krivici, i u svim fazama istih. Ako se svemu doda namerna i objektivna površnost i amaterizam sudija zbog velikog broja predmeta, jasno je da je galopirajući kancer “justicijadis” zahvatio naš pravosudni sistem i da je neophodno najmanje 77 carskih rezova i 3 “Gama noža”.
Jednom je neki novinar pitao beogradskog Nadbiskupa oko neke vazne teme, da li su konsultovali Papu, a Nadbiskup objasnio, ne moramo da ga pitamo, znamo mi sta Sveti otac misli. Tako i nas sud. Zna dobro sta vlast misli.
Mislim da u najvecem broju predmeta nema direktnog naloga ili zahteva. Ali, nad sudijama stalno visi svilen gajtan, kroz pretnju razresenjem ili kroz dirigovanu medijsku hajku i prozivku zbog neke odluke, i na taj nacin se, u najcescem obliku, utice na sud.
Sto sudije ne skinu naocare? Tu je isti odgovor kao i na sva pitanja koja se ticu statusa sudija. Najveci deo sudija je izabran preko politicke veze. Po prirodi stvari oni nece oponirati vlasti. Drugi deo je postao nepoverljiv posle reizbora, premoren, a i u najvecem broju slucajevaa bez dovoljno strucnog znanja i moralnog kapaciteeta da stane na crtu i zadovoljava se da odrzi integritet samo u okviru predmeta po kojima postupa, dovijajuci se na 100 nacina da bi uspeo.
Danas u Srbiji pravog sudiju dozivljavaju kao idiota. Kolege se podsmevaju, zaposleni se podsmevaju, stranke se podsmevaju, vlast se podsmeva njegovoj nemoci i uzaludnosti.
I nema i nece biti boljitka. Trend u svetu je omalovazavanje i obesnazenje sudstva, i nema vise tog zamajca koji ce mu vratiti staru slavu.
Kapitalu vise ne treba sudska zastita, ima druge puteve, politiku.
I to je to.
Poštovani,
Mislim da bi se trebali vratiti na temu “pravila čopora”, a kasnije diskutovati o “sigurnoj kući”.
Uz svo uvažavanje cenjenih čitalaca ovog bloga, njihovih komentara, mišljenja i stavova, niko da iznese zaključak kako bi trebalo resiti ovaj očigledan institucionalni i pre svega društveni problem.
Pitanje za milion dolara glasi: Kako sudija da bude nezavisan u svom radu od izvrsne vlasti?
Da li treba mjenjati politički sistem zemlje?
Da li treba uspostaviti monarhiju u Srbiji?
Da li nam treba Gornji dom u Narodnoj skupštini ili neka vrsta Senata ili nešto poput Doma Lordova u Britaniji.
Ili možda urediti politički sistem kao u Islamskoj Republici Iran gde se za sve odluke prvo moraju pitati Saveti čuvara tj. verske vođe.
Moje je mišljenje da treba menjati politički sistem u zemlji uspostavljanjem Gornjeg doma u Narodnoj skupštini čiji sastav čine ugledni građani iz raznih oblasti društvenog delovanja, Patrijarh srpski, akademici itd. na čijem čelu će supermaciju imati srpski kralj.
Gornji dom neće imati ovlaštenja da vrati zakone iz oblasti financija, ali zato sve druge zakone može da vrati narodnim predstavnicima na ponovno odlučivanje.
U ovakvom političkom okruženju sudska grana vlasti bi bila nezavisna od izvrsne vlasti koju danas jedino kontrolise Narodna skupština, (slozicete se da je to samo ispunjavanje forme). Otuda i utisak da se vlada autorativno a ono je prosto prirodno stanje stvari jer nema te poluge, kočnice, kontrole,… koja će izvršnu vlast dovesti u okvire njene nadležnosti.
Dakle, zaključak je: promeniti politički sistem a pravila čopora i sigurne kuće će postati stvar prošlosti.