Gost na blogu je dr Boris Begović, redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu. Članak predstavlja osvrt na izuzetno aktuelnu temu kredita indeksiranih u švajcarskim francima, iz nešto drugačijeg ugla od onih koji su dominirali u prethodnom periodu. U svakom slučaju, mišljenja sam da je prilog profesora Begovića značajan za razvijanje kvalitetne stručne debate o ovom, izuzetno značajnom pitanju.
Nedavna presuda Apelacionog suda u Novom sadu (Gž. br. 1781/16) nanovo je pokrenula pitanje primene valutne klauzule u ugovorima o kreditu. Jedna od osnovnih dilema u tom pogledu jeste da li promena kursa valute korišćene za valutnu klauzulu može da se prihvati kao promenjena okolnost na osnovu koje se raskida ugovor. Preciznije, postavljaju se dva pitanja: koliko treba da iznosi promena kursa i kako treba da se iskaže ta promena, u odnosu na koju valutu?
Odgovori na ova pitanja omogućavaju da se razmotri može li se primeniti stav 2, člana 133 ZOO, koji predviđa da: „Raskid ugovora ne može se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći ili savladati.” To znači da treba dati odgovor na pitanje da li je ugovorna strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila dužna, što, između ostalog znači, i da li je mogla očekivati te (promenjene) okolnosti, da li mogla predvideti da može da dođe do takve promene okolnosti.
Odgovore na pomenuta pitanja daje presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, koji ekonomsko-finansijskim veštačenjem utvrđene činjenice da je da je tokom otplate spornog kredita indeksiranog u CHF kurs te valute u odnosu u odnosu na RSD porastao za 129%, a u odnosu na EUR porastao za 45%, koristi kao dovoljan uslov da utvrdi da je u pitanju promena okolnosti, odnosno da zaključi da je ispunjen uslov da se radi o okolnosti koju dužnik nije mogao da uzme u obzir.
Vraćajući se na osnovno pitanje, a to je ono koje je postavljeno stavom 2, člana 133 ZOO, da li je ugovorna strana koja se poziva na primenjene okolnosti bila dužna, odnosno mogla te okolnosti da uzme u obzir, treba ukazati na to da su promene valutnih kurseva nešto sasvim uobičajeno na svetskim tržištima strane valute. A o tim promenama u prošlosti postoje veoma dobre i, na Internetu lako dostupne baze podataka – istorijski podaci se mogu veoma lako i brzo pribaviti. Dakle, takve promene su se mogle očekivati.
Ukoliko se kao dan odluke da se uzme hipotekarni kredit sa valutnom klauzulom u CHF odredi 1. juli 2006. godine, postavlja se pitanje do kakvih podataka o istorijskom kretanju kursa CHF u odnosu na EUR potencijali dužnik mogao doći na taj dan. Budući da je najčešća ročnost hipotekarnih kredita koji su tada uzimani bila 30 godina, postavlja se pitanje informacija o kretanju CHF u odnosu na EUR u periodu od 1. jula 1976. do 1. jula 2006. godine. Naravno, EUR je u upotrebu uveden tek 1. januara 2002. godine, ali se za ovo istraživanje može bez problema koristiti DEM, kao u svakom pogledu prethodnica EUR i valuta koja je dala i daje svu onu reputaciju novoj valuti (EUR) koje je ta valuta imala i još uvek ima. Tim pre što je fiksni kurs DEM u odnosu na EUR uspostavljen znatno pre uvođenja EUR. Dakle, posmatranje kursa CHF/DEM, u tom periodu pokazuje da je maksimalna promena vrednosti (odnos minimalne i maksimalne relativne vrednosti CHF u odnosu na DEM) u toku 30 godina, dakle u periodu najčešće ročnosti hipotekarnih kredita, bila 45% – upravo ona vrednost koja se u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu uzima kao dovoljan uslov za ustanovljavanje izmenjenih okolnosti, tj. posmatra se kao vrednost koje se nije mogla predvideti ili očekivati. Ono što se već dogodilo u prošlosti može da se uzme u obzir, može se očekivati da se opet dogodi, može da se predvidi da se može dogoditi. To što se nešto dogodilo u prošlosti nije potreban, ali je svakako dovoljan uslov da se tako nešto uzme u obzir pri razmatranju budućnosti. Ono što se jednom već dogodilo nikako ne može da bude ono što se objektivno nije moglo „očekivati i pretpostaviti“, pa stoga nikako ne može da bude promenjena okolnost u smislu člana 133 ZOO.
Ukoliko se radi o kursu CHF u odnosu na USD, u istom posmatranom periodu kao i u prethodnom slučaju, došlo je do promene kursa od čak 161%. Dakle, ovako velike, fundamentalne promene kursa valuta na svetskom tržištu nisu ništa neobično, što se, u vreme odlučivanja o kreditu indeksiranom u CHF lako moglo sagledati, uz minimalne troškove novca i vremena/napora svakog zainteresovanog – ovi podaci su na Internetu slobodno dostupni, uključujući i (buduće) korisnike kredita indeksiranih u CHF. Štaviše, istorijski podaci o kretanju kurseva svih valuta podjednako su bili i ostali lako dostupni i to podjednako bankama i potencijalnim korisnicima kredita – nisu banke bile u povlašćenom položaju.
Konačno, treba postaviti pitanje predvidljivosti rasta kursa CHF u odnosu na RSD. A odgovor na to pitanje je veoma jasan: rast tog kursa u onoj meri u kojoj se već dogodio u prošlosti i te kako se mogao predvideti, odnosno ugovorne strane su mogle i bile dužne da uzmu u obzir takvo uvećanje kursa CHF u odnosnu na RSD. Argument koji ide u prilog ovoj tezi nalazi se u istorijskim kretanjima, odnosno vrednostima dinara u odnosu na DEM i ostale „konvertibilne“ valute u proteklim decenijama. Srbija je, u tridesetogodišnjem periodu pre 2006. godine, kao deo jedne (SFR) i druge (SR) Jugoslavije iskusila, tokom dve, u svetskim razmerama vrlo zapažene hiperinflacije i mnogih meseca monetarne nestabilnosti koji jedino nisu zadovoljavale kriterijum hiperinflacije (mesečni nivo inflacije od 50%), drastično obezvređivanje dinara u odnosu na sve svetske, „konvertibilne“ valute, uključujući, naravno, i CHF. Radilo se o drastičnoj depresijaciji dinara, ne na godišnjom, ne na mesečnom, već na dnevnom nivou, koji je kumulativno, u periodu hiperinflacije 1992-1994. godine dosegao preko 300.000.000%. Sa takvom istorijom kretanjem kursa dinara u odnosu na svetske valute u bliskoj prošlosti (i jedna i druga epizoda su unutar 30 godina od hipotetičkog dana uzimanja kredita indeksiranog u CHF), izvesno je da depesijacija RSD u odnosu na CHF u iznosu od 129% nikako ne može biti proglašena za realno nepredvidivu, odnosno elementarnim činjenica protivreči stav da ugovoren strane nisu mogle uzeti u obzir takav pad kursa RSD u odnosu na CHF kao mogućnost dešavanja na deviznom tržištu.
Ono što se već dogodilo u prošlosti svakako se može dogoditi u budućnosti. Dakle, može da se predvidi, ne u smislu da će se upravo to dogoditi, nego da može da se dogodi. Zbog toga svakako mora da se uzme u obzir. Niko ne zna šta će se dogoditi u budućnosti, još uvek nije pronađen način za takvu spoznaju. Niko nema kristalnu kuglu, čak ni banke. Sve poslovne odluke se donose u uslovima neizvesnosti. Iz za banke i za (potencijalne) korisnike kredita. I jedna i druga strana slobodno donose svoje poslovne odluku i izlažu se riziku u pogledu toga šta će se dogoditi u budućnosti.
Da li su banke mogle očekivati ovakav rast CHF u odnosu na EUR, USD i RSD? Naravno! Jedino što nisu, poput korisnika kredita, znale da će do njega zaista i doći. I još nešto. Prema stavu 2, člana 133 ZOO, nije bitno da li su banke mogle očekivati ovaj rast kursa CHF, nego je bitno da su takav rast mogli očekivati, mogli predvideti da do njega može doći, korisnici kredita – oni koji traže raskid ugovora i primenu instituta Rebus sic stantibus.
Boris Begović (1956) je redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu na predmetima Osnovi ekonomije, Ekonomska analiza prava i Pravo konkurencije. Oblasti njegovog profesionalnog interesovanja obuhvataju ekonomsku analizu prava, industrijsku organizaciju, teoriju privrednog rasta, teoriju ekonomske regulacije, politiku zaštite konkurencije i urbanu ekonomiku. Objavio je veći broj članaka u domaćim i stranim časopisima, kao i pet knjiga: „Economic Approach to Optimal City Size“ (1991), „Ekonomika urbanističkog planiranja“ (1995), „Ekonomska analiza korupcije“ (2007), „Institucionalni aspekti privrednog rasta“ (2011) i „Ekonomska analiza generalne prevencije“ (2015), a trenutno piše monografije “Finansijsko posredovanje i privredni rast” i „Teorija i institucije ekonomske regulacije“. Koautor je i urednik većeg broja knjiga u izdanju Centra za liberalno-demokratske studije i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
73 Responses
Razocaran sam cinjenicom da kao sudija Apelacionog suda svoj autoritet ,funkciju, blog zalazete radi promocije stavova Borisa Begovoca clana Upravnog odbora Unikredit banke a da pritom ne navodite ovu njegovu funkciju vec ga predstavljate kao strucnjaka iz oblasti prava. Cudi me da Vam je veoma interesantno njegovo misljenje bas sada kada se ceka odluka Kasacionog suda i neverovatno je da su njegovi stavovi za Vas novost jer ih je on vise puta iznosio u javnosti naravno ni jednom nije pomenuo da je clan Upravnog odbora Unikredit banke. Debata je dobrodosla ali na javnom servisu gde se suceljavaju stavovi i gde je jasno receno ko cije interese zastupa.Naravno u Srbiji je tako nesto nemoguce. Vi ste sudija Apelacionog suda a ne tamo neki Majkic pa samim tim niste nezavisni posmatrac vec vas blog ima tezinu i kad ga ustupite Begovicu clanu Upravnog odbora Unikredit banke a pritom to ne objavite, za mene je to manipulacija, pristrasnost , sukob interesa , uticaj na pravosudje . Na kraju ja sam samo jedan gradjanin o cijoj sudbini ne daj boze Vi sutra mozete da donosite odluku i to posmatram iz te perspektive a Vase kolege neka razmisljaju i kazu da li je Vas potez korektan ili ne. Koji je vas interes ne znam a li za Begovica je to jasno .
Slazem se sa vasim komentarom u potpunosti.
Poštovani,
čitavo ovo pitanje pokazuje još jednom u kojoj meri je ovde teško ostvariti kulturu dijaloga. A ideja bloga je upravo u tome. Da na njemu ljudi različitih stavova, sve dok su pristojni i uvažavaju sagovornika, mogu iznositit različita mišljenja o relevantnim pitanjima. Ne smatram da je suštinsko pitanje da li je onaj koji debatuje član UO neke banke, dužnik po kreditu indeksiranom u švajcarskim francima ili sudija. Ono što smatram primarnim su predstavljeni argumenti. Ako su argumenti nekoga ko je dužnik (i time svakako zainteresovan) ubedljivi i jasno iskazani, zašto bi, samo zbog subjektivnosti diskutanta bili diskreditovani? Isto važi i za člana UO banke.
I zašto je ovde u toj meri nemoguće nekažnjeno izneti stav sa kojim se ne slažemo? Da li je zaista u svakom od ovih slučajeva nužno “potegnuti” zakulisne radnje, plaćeništvo i sumnjive interese? Da li smo zaista bezbedni od ovakvih etiketa samo dok, ili ne pokrećemo teme ili se slažemo sa većinom?
Blog je uvek bio i biće mesto otvoreno za sučeljavanje različitih mišljenja. To znaju svi koji ga prate svih ovih godina. I blog će to i ostati.
S poštovanjem,
MM
Ako vi kao sudija Apelaciong suda ne nalazite za shodno da Vaseg gosta predstavite kao clana Upravnog odbora Unikredit banke vec samo kao uglednog doktora i redovnog profesora prava svaka cast na kulturi dijaloga. Njegove stavove znamo odavno.Ukoliko ste resili da ih promovisete nemam nista protiv samo ste trebali obavestiti javnost cije on interese i stavove zastupa. Inace pitanje CHF kredita je mnogo veci problem koji je resavan u parlamentima Madjarske , Hrvatske ,Rumunije, Crne Gore ..uz prethoden brojne TV debate gde se uvek otvoreno znalo ko je ko i cije interese zastupa.
Ок, када сте већ дали простор беговићу, као намештенику unikredit банке, где брани ставове банака које су продале “швајцарски производ” и где га ви, дајући простор материјално заинтересованој особи која у исто време едукује будуће правнике, судије и адвокате, подржавате … дајте и нама, другој страни, малчице простора.
Манимо се доказивања законитости и морала валутне клаузуле, двоструког или троструког обезбеђивања, раскида или ништетности … ајмо о само пар незаконитих радњи.
Из уговора о кредиту:
1. Банке су повећала камате, што је у супротности са ЗОО, јесте или није дозвољено?(већ губе на судовима)
2. Наплаћивале су обраде и разне друге таксе што такође није дозвољено? или јесте???(већ губе на судовима)
3. Нису поштовале првобитни план отплате који је ИНТЕГРАЛНИ ДЕО УГОВОРА О КРЕДИТУ.
4. Испоштовале су само Одлуку нбс-а о враћању отетих средтава под штевиљко 1., чиме их је нбс покушала аболирати од прекршајне а надам се и кривичне одговорности, само изменом вредности главнице а не враћањем правог новца са све каматама.
Када све ово саберемо … банке су од чланова Уговора о кредиту испоштовале само пар и једини који су све испоштовали смо ми … друга страна …
Нека ми паметна глава беговић а ии ви као његов промотер одговори у којем би се правном систему овакав уговор одржао и какав би био његов начин промене.
П.С. пар пута сам пратио Ваше излагање на тв-у и деловали сте ми … некако како би судија требао да делује … паметан и логичан … и у пројекту Маљевићке … реко зрно светла у тунелу … али, ипак ће остати на снази моја лична импресија о судијама коју из пристојности нећу овом приликом изнети.
Надам се да ћу добити простор и одговор … надам се …
Poštovani,
kao što vidite, i Vi i svi ostali (uključujući i čitaoce koji “ne štede reči”), dobili ste prostor. Dobiće ih i svi ostali dok se u komentarima drže teme i budu pristojni.
Ne nameravam da komentarišem ni Vaš ni tekst profesora Begovića. Niti mislim da dajem svoj sud o osnovanosti jednog ili drugog stava. Uostalom to i nije moja uža pravnička oblast.
Kao što sam objavio tekst profesora Begovića, objaviću i svaki drugi tekst i mišljenje koji se argumentovano slažu ili ne slažu sa iznetim. Blog je, (po ko zna koji put) upravo mesto za iznošenje različitih mišljenja o relevantnim pravničkim temama.
S poštovanjem,
MM
Užas. Uz svo duzno postovanje tituli, prof. Begovic je neko ko je raskrinkan na seminaru na Pravnom. Tada je izjavio da su banke imale zaduzenja u CHF i da su iz tih sredstava vrsile plasman kredita ind.u CHF. Takav je i ovaj tekst… zamislite samo koliko ljudi je te 2006. imalo internet i ko je mogao da sagleda kretanje kursa. To je posao banaka i NBS, a ne korisnika kredita. Oni nisu smeli dozvoliti tako neizvestan i los proizvod iz razloga sto se radi, za njih, o dugorocnim plasmanima.. Oni u svojim redovima imaju strucnjake poput prof.Begovica, kojima je to jedini i isključivi posao. Sve ovo bi trebalo objaviti na svim medijima i razjasniti sta je ciji posao i ko su ljudi koji stoje iza ovakvih izjava i saopstenja.
Ovaj tekst je i dokaz da su banke znale kako ce se kretati kursevi i da su u ovaj posao usli iz računa sa saznanjem da ce na ovom poslu ostvarivati ekstra profit.
Ovo je dobro zapazanje. Nisam zeleo da ulazim u pojedinosti jer znamo Begovicevu pricu.
Poštovani kolega Majiću,
Izuzetno mi je drago što ste na svom blogu dali prostor i za rasprave o pravnim pitanjima van krivičnopravne materije. Pitanje rebus sic stantibusa i kredita indeksiranih u švajcarskim francima je nešto što se dugo provlači kako kroz laičke tako i kroz stručno-pravne rasprave. Moje skromno mišljenje se apsolutno poklapa sa mišljenjem profesora Begovića (nadam se da sam dobro razumeo njegov članak) i smatram da dužnici po kreditnim partijama indeksiranim u švajcarcima ne mogu nikako da se pozivaju na rebus sic stantibus. Naime, ono što oni traže, tražeći primenu ovog instituta, bi gotovo moglo da se upodobi sa nekakvim traženjem da ugovor o doživotnom izdržavanju izgubi element aleatornosti. Kao kada bismo, kao davaoci izdržavanja, znali unapred koliko će da traje obaveza izdržavanja i kolika će njena visina biti.
Naravno da ugovor o kreditu ne treba da ima aleatorne elemente, ali samo one koji, po prirodi tog ugovora, treba da budu određeni ili odredivi u svakom trenutku. Kurs valuta svakako nije jedan od tih elemenata, jer onda kredit ne bi bio indeksiran u švajcarskim francima nego u dinarima, američkom dolaru ili nekoj trećoj valuti.
Smatram da su svi korisnici kredita indeksiranih u švajcarskim francima pomalo hteli da budu “mali prevaranti koji hoće da prevare velikog prevaranta” (Dafina i Jezda sa jedne strane i njihove štediše sa druge). Siguran sam da je najvećem broju njih bilo i pre zaključenja ugovora jasno da se kockaju, igrajući na kartu manjih rata i nižih kamata, a svako kockanje ima neizvestan ishod. I mi korisnici kredita indeksiranih u eurima smo takođe kockari, ali sa nešto manjim ulogom i nešto izvesnijom sudbinom nego ljudi koji su uzimali kredite indeksirane u švajcarcima. Svi smo mi kockari jer ne znamo kako će se kretati kurs bilo koje valute do isteka kreditne obaveze.
Verujem da je veoma mali broj onih ljudi koji su se zapitali šta bi bilo da se desilo suprotno – da je švajcarac pao u odnosu na euro i na dolar? Da li bi tada priznali bankama pravo na pozivanje na klauzulu rebus sic stantibus?
Ne kaže bez razloga narodna izreka “ko ne plati na mostu platiće na ćupriji”. Imajući u vidu da je najveći broj stambenih kredita uziman na dugačke vremenske periode (20-30) godina, lično sam uverenja da će, na kraju preioda otplate, slične iznose isplatiti i oni korisnici kredita koji su uzeli kredite indeksirane u švajcarcima, kao i oni koji su svoje kredite vezali za euro. Kako kurs ide na gore, tako će, sasvim sigurno, ići i na dole.
Postovani Kolega,
Voleo bih da Vasu tezu
“Naime, ono što oni traže, tražeći primenu ovog instituta, bi gotovo moglo da se upodobi sa nekakvim traženjem da ugovor o doživotnom izdržavanju izgubi element aleatornosti. Kao kada bismo, kao davaoci izdržavanja, znali unapred koliko će da traje obaveza izdržavanja i kolika će njena visina biti.”
publikujete u nekom strucnom casopisu,mozda malo razradite i date doprinos sveukupnoj pravnoj nauci i razmisljanjima.Posto ste potpisani kao advokat imenom i prezimenom,ne verujem da je to stav nekog Vaseg pripravnika mada bi bilo strasno da i pripravnik ovako razmislja.
Sto se tice kocke,postoji mesto u Beogradu gde se rade takve stvari.Tvrditi da je ugovor o kreditu kocka iako je isti vrlo strogo zakonski regulisan je u namanju ruku nepristojno i banalno.Pozdrav i svako dobro.
Poštovani kolega Cvijetiću,
Drago mi je da ste pročitali moj komentar i drago mi je da ste našli za shodno da odgovorite na njega, bez obzira na naše neslaganje. To je, ako sam dobro shvatio pokretača ovog bloga, upravo i osnovna svrha bloga – da se razvije stručna rasprava sa argumentima pro et contra.
U svom komentaru ja nigde nisam napisao da poredim ugovor o kreditu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju, već sam samo napravio poređenje onoga što se, po meni, zahteva zahtevom za izmenu ugovornih klauzula desetak godina nakon zaključenja ugovora.
Bilo bi mi drago da na ovom mestu odgovorite na moje pitanje postavljeno u komentaru: da li biste na isti način razmišljali da je obrnuta situacija, odnosno da se banke pozivaju na rebus sic stantibus i traže raskid ugovora jer su (što očigledno više nije nezamislivo), npr. morale Vama da plaćaju kamatu (kao što sada u mnogim zemljama štediše plaćaju bankama za držanje novca na računima)?
Unapred zahvalan, adv. Branko Božinović
Postovani kolega Bozinovicu,
Formalnopravno gledano opcija” sta bi bilo kad bi bilo” i nije za neku pravnu a ni svaku drugu raspravu.Medjutim,da Vase pitanje ne bi ostalo bez odgovora,duzan sam vas obavestiti o sledecem.U gotovo svakom ugovoru o stambenom kreditu postoji odredba da je visina kamatne stope promenljiva i posebno,da-zavisi od poslovne politike banke.Stavise,u pojedinim ugovorima na pr.EFG banke je predvidjeno da je i stopa zatezne kamate promenljiva????????? I da ista zavisi od poslovne politike banke.Da ne govorim o marzi,liboru,euriboru i slicnim marifetlucima.Verujem da i kad bi sve pobrojano stavili sa strane,banka bi nasla nacina ne samo da zastiti svoje potrazivanje vec i da na istom zaradi.
Dalje,ova teza je prilicno zabavna.Postavicu ja Vama pitanje.Zbog cega su banke u zemlji gde je euro prakticno obracunska valuta,gde se sve vezuje za euro,gde se plate vezuju za euro,gde NBS brani dinar u odnosu na euro(juce premijer pricao o ulaganju u zdravstvo pri tom sv vreme baratao ulaganjima u euro valuti,dinar nije spomenuo) odlucile da naprasno daju kredite indeksirane u CHF????Zbog cega? Da li stvarno mislite da bi se kako vi kazete banka kockala? Sto bi oni to radili.Sasvim pristojna i dobra zarada je postojala u euro kreditima,vrlo sigurna.Hocu da kazem da Vasa teza da je moglo biti drugacije uopste ne postoji u realnom zivotu.
I jos nesto da Vas pitam.Kako je moguce da je Srbija jedina zemlja na svetu koja nije stala na put ovakvoj pljacki.Pretpostavljam da ste upoznati sta su preuzele zemlje u okruzenju sve do jedne.Da li smo samo mi toliko pametni,odnosno glupi,po mom skromnom misljenju?
I na kraju ali ne i manje vazno.Ponovo sam procitao Vas prvi post i ponovo tvrdim da ste uporedili i stavili u istu ravan ugovor o dozivotnom izdrzavanju sa ugovorom o stambenim kreditima indeksiranim u CHF.Ovde se necu baviti razlikama izmedju ta 2 ugovora.Tu razliku bi trebalo da naprave srednoskolci u svojim referatima da poprave slabu ocenu.
Inace,samo jedna malena napomena.Teza da sam pre uzimanja kredita od banke trebao da ispitujem kurs CHF unazad 30 godina po Begovicu je isto kao kada bih u pekari pre nego sto kupim hleb trazio da mi se isti otvori i da vidim da li u njemu ima miseva.Pozdrav i svako dobro.
Kolega Božinoviću, više raskid ugovora nije aktuelan. aktuelno je utvrđivanje ništavosti ovih ugovora, za koje i banke znaju da su nezakoniti, ali i dalje istrajavaju da pljaćkaju ljude. Aktuelno je i već postoje čvrsti argumenti i dokazi, da se banke i dalje bave nezakonitim radnjama. Nakon Okruglog stola u Banja Luci, tribine na pravnom i Kopaonika, već i sudije shvataju o kakvim nezakonitostima je reč.
ovde dolazimo na čestu temu ovog bloga – nezavisnost pravosuđa i hrabrost i moralnost sudije da presudi na osnovu iznetih dokaza, po zakonu, ili pod uticajem, odnosno pritiskom politike i banaka. Ovo pitanje je postalo političko, jer je NBS politička institucija, uopšte nije narodna.
Poštovani kolega Cvijetiću,
Ne mogu da se složim sa Vašom tezom u startu – da u svakom ugovoru o stambenom kreditu stoji klauzula da je kamatna stopa promenjiva. U mom ugovoru kamatna stopa je fiksna. Promenjiv je EURIBOR, što bi, po svemu sudeći, Vama trebalo da bude apsolutno jasna razlika. Ja ću moj stambeni kredit otplaćivati od početka do kraja (19 godina) po istoj kamatnoj stopi, s tim što je EURIBOR promenjiv, što mi, naravno, u ovom trenutku veoma odgovara, ali sam svestan da već sutra ne mora biti tako.
Kada je u pitanju Vaša teza o “rezervnoj valuti” Euro i pitanje zašto banke nisu davale kredite indeksirane samo u toj valuti ja ću isto tako postaviti pitanje zašto su korisnici kredita uzimali kredite indeksirane u švajcarcima. Odgovor znamo i Vi i ja: i jedni i drugi su se igrali berzanskih igrača, a na berzi uvek neko mora da izgubi da bi neko drugi zaradio. Međusobni kursevi valuta su apsolutno berzanska kategorija, i svi učesnici u poslovima indeksiranim u švajcarskim francima (i banke i korisnici kredita) su morali biti svesni kojom vatrom se igraju. I naravno da su u toj igri neiskusniji izvukli deblji kraj, to je normalna pojava. Ali to nikako ne može da znači da zbog berzanskih igrača država treba da menja pravila i da ruši tržišnu utakmicu, jer to može da dovede do samo jedne posledice: poskupljenja bankarskog poslovanja za sve učesnike, ne samo korisnike kredita indeksiranih u švajcarcima. Znamo da banke neće sebi dozvoliti da izgube nešto što su već zaradile. Što, prevedeno na jezik smrtnika, znači da ti korisnici traže sada od države da teret svojih kockanja (Vi ste upotrebili taj izraz) prevale na teret praktično celokupnog društva. Za njih je nebitno na koji način bi se teret njihove kocke prebacio na ostale učesnike na tržištu.
Na kraju, kolega Cvijetiću, pročitajte post kolege Jovice Todorovića na ovom blogu, koji je daleko argumentovaniji jer svoju raspravu zasniva na tezama i argumentima koji se tiču teme a nisu ad hominem.
Što kaže narodna poslovica “Nije ga majka karala što se kockao nego što se vadio…”.
S kojegijalnim poštovanjem,
Branko Božinović, advokat
Au , svaka ti je ka Njegoseva!! Zaradi li ti za leba?
Postovani kolega Bozinovicu,
Ukoliko se ne varam berza podrazumeva poverenje i sigurnost.Mislim da sam Vam odgovorio na tu tezu.Nije tacno da sam kocku prvi upotrebio ja.Procitajte Vas prvi post na ovu temu.Vise Vam necu odgovarati pitanjima kao Vi meni nego cu Vam odgovoriti najjednostavnije.Uzimali smo kredite indeksirane u CHF zato sto su nudjeni od banke kao povoljniji,kao nesto novo,revolucionarno,kao nesto sto je nama bolje,sto je iskljucivo u nasem interesu…
Tako su nastupale banke.Dakle nema ni govora o riziku bilo kakvom,bar nam je tako predoceno.Niko nije uzimao ove kredite da bi se kockao nego da bi resio svoje stambeno pitanje .I svako ga je uzeo ne sa ciljem da vara bilo koga nego da obezbedi sebi krov nad glavom.Kroz sve vase postove provejava teza da su korisnici CHF kredita zeleli nekog da nasamare,da prevare…To jednostavno nije tacno.Ukoliko jedan te isti paradajiz na pijaci na jednoj tezgi platite manje nego na drugoj,da li ste vi hteli nekog da prevarite?Potpuno ista logika.
Drago mi je ako vas ugovor jasan i ako nema nejasnih i nistavih odredbi.Moj ugovor ima.
Ima uzasno puno elemenata nistavosti celog ugovora koje su manje vise poznate.Medjutim,smatram da sudovi nece utvrdjivati nistavost iz svih nepravnih razloga.
Pozdrav i svako dobro.
ne znam da li ste svesni, ali i ugovor o doživotnom izdržavanju je apsolutno ništav ukoliko nema “pravičnog rizika” jer onda gubi svoju aleatornost. upravo je to slučaj i ovde. a o nejednakoj informisanosti možemo pričati u nedogled. potrebno je samo otići u banku i potpisati ugovor, da bi se videlo koliko poštuju elementarne zakone. o begoviću sve najbolje! čovek koji unikredit banci obebeđuje besplatnu radnu snagu pod paravanom prakse za odlične studente, a posle preti tim istim studentima ako se ipak odluče da dva meseca leta provedu na odmoru. čak su u igri i neke ugovorne kazne?! bilo kako bilo, jasno je ko kosi a ko vodu nosi. a još jednom se obistinjuje ona – ko sa đavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju. al nije jadan narod kriv kad je opljačkan i primoran da robuje kad mu je oduzeto sve. toliko o begovićevom pristanku u ekonomiji…
Postovani Gospodine Majkicu,rekoste Vi i ostadoste zivi da “Ne smatram da je suštinsko pitanje da li je onaj koji debatuje član UO neke banke”…
Najljubaznije bih Vas zamolio da objasnite ovde kako onaj koji za nase prilike prima enormni honorar od te i te banke moze da napise bilo sta posteno,smisleno i u skladu sa svojim profesionalnim znanjem i iskustvom?Laiku je jasno,sto Vi svakako niste, da u ovom stavu nema ni trunke profesionalnog ni pravnog ni ekonomskog,radi se o “stavu” koji je narucen i dobro placen i kao takvog ga treba posmatrati.Verovatno ste u pravu kada tvrdite da ni mi ,korisnici CHF kredita nismo bas objektivni.Medjutim,nasa objektivnost se ogleda u tome sto posle deset godina uredne otplate kredita dugujemo vise nego sto smo stanove platili a bankarska objektivnost je izrazena u ovom tekstu Gospodina Begovica koji bahato porucuje otprilike da smo morali pre uzimanja kredita da lutamo internetom ,da se bavimo naucnim radom,da uporedimo kretnje CHF u odnosu na druge valute unazad 30 godina????Da li neko ko je iole normalan i drzi do svog profesionalnog digniteta moze nesto ovako da napise.Nadam se da ce im ovo biti i osnovna teza na sudu.Ukoliko imate drzavu a imate je ,ukoliko imate propise a imate ih ,ukoliko imate NBS a imate,sa kojih razloga pre uzimanja kredita treba da se “upoznajemo” sa kretanjem CHF kursa unazad 30 godina?Toga nema ni u Kolumbiji iz njenih najgorih dana.Cak i u Casino kada udjete objasne Vam ljudi pod kojim uslovima dobijate a pod kojim gubite i obaveste Vas da je to vasa volja da razmislite,da malo pogledate pa da se odlucite.To je puno postenije i pristojnije od ovoga sto su radile banke gde su Vas doceklai i za kredite za koje ste aplicirali u eurima,objasnili vam da vam je kredit indeksiran u CHF bolji,povoljniji sa manjom ratom i gurali vam vec spremljene ugovore uz osmehe.Ovo je prica svakog ko je uzeo ovaj kredit.Pretpostavljam da to znate.Tim vise me cudi sto ste podelili ovaj tekst.Motivi Gospodina Begovica su jasni.Koji su Vasi?
Postovani Gospodine Majkicu, kao sto ste u postu naveli, da tema i nije Vasa uza pravnicka oblast, opravdano ste diskreditovani, jer ne poznajete materiju, posebno njenu ekonomsku stranu. Odgovoricu Vam na pitanje i prosvetliti advokata Branka Božinovica , posto niko drugi nece. Banke se nikada ne bi pozivale na rebus sic stantibus i raskid ugovora u obrnutom slucaju, jer iste imaju instrument zastite, koje se ogleda u povecanju kamatnih stopa, kako bi se anulirao gubitak. Ovo bi bio potpuno legitiman potez banke u cilju zastite plasiranog novca. Za razliku od banaka, druga ugovorna strana nema nikakav instrument zastite od promene kursa valuta i ostavljena je na milost, tacnije nemilost kriminogenim kreatorima poslovne politike banaka.
Preko zelenaške kamatne stope na kredite, pljačkaju se naši građani I naša zemlja, jer su banke, pod izgovorom “nesigurnosti I visokog rizika” nametnule zelenaške kamatne stope, razne dodatne troškove kojima se sprovpdi neokolonijalna politika I ostvaruje ekstra banknakrska dobit. Postavlja se pitanje: zašto su strane banke pohrlile baš na to naše “nesigurno tržište visokog rizika”?Od 34 banke u Srbiji, 28 je u rukama stranih banaka. NBS se, umesto da vodi odgovornu monetarnu politiku I politiku održivog realnog kursa nacionalne valute I brine o zakonitosti poslovanja banaka, priklanja interesima stranih banaka, uz nove “teorije spasilaca srpske ekonomije”, pa su u sedamnaestogodišnju aktivu bilansa proknjiženi naši uništeni životi, siromaštvo, poniženje I gubitak dostojanstva. Treba konkretno govoriti o zelenaškim ugovorima, kao ugovorima “contra bonos mores” a ne promenjenim okolnostima u cilju opstanka nemoralnih ugovora,
Postovani kolega,
Iznosenje stava je demokratsko nacelo, u sudnici saslusamo obe strane.
Vi ste preneli stav samo jedne strane u postupku! Ukoliko i Vi tako mislite, korektno je da i sebe potpisete.
Ukoliko zaista zelite da pokrenete diskusiju na temu CHF kredita, pozovite i gosta sa drugacijim misljenjem.
Cenim Vas napor, kao sudije krivicara, da pomognete u resavanju gradjanskog spora, i ne zelim da verujem da postoje drugi motivi.
I ne, nije sjajno, da sudiju Vaseg renomea, gradjani proglase placenikom banaka…
Molim Vas, mislite i o tome.
Poštovanje,
već sam trpeo različita proglašavanja, tako da se neću zbuniti. Što se tiče drugačijeg mišljenja, već sam puno puta rekao. Blog je otvoren za svakoga ko pošalje stručan tekst kao odgovor na ovo pitanje. Potrebno je poslati i par redova biografije i fotografiju.
Kao što vidite, količina komentara u kojima se izražava suprotan stav, već je odavno potvrdila da je debata otvorena. Ne znam zašto se i dalje sumnja u namere. Ali i to je OK.
S poštovanjem,
MM
Ne mogu da pišem dug komentar jednom rukom. Pre podne komentar nije bilo moguće poslati, videću sada.
Kako je post uvek čitaniji od komentara, predlažem da date prostor na blogu nekom ko ima argumente i dokaze za utvrđivanjeapsolutne ništavosti ovih ugovora. Javiće Vam se neko.
Slažem se. I po ko zna koji put ponavljam da je dobrodošao i (ne samo jedan) post sa suprotnim stavom. Samo neko treba da ga napiše.
S poštovanjem,
MM
Ја куцам једном руком, друга ми је сломљена и у гипсу са раменом, зато не могу да откуцам све што би требало. Куцам и своје пресуде, јер нисам на боловању, боловање ми је скупо, мућим се овако и трпим болове, да бих могла да враћам кредит који сам узела са пуним поверењем у банку и државу која је у то време подржавала и за извесне категорије субвенционисала кредите, не контролишући банке да ли раде по закону, да ли информишу о рицима, да ли врше правилно анализу кредитне способности.
Имаћете написано, иако је толико тога написано, изнети докази и аргументи на сајту http://www.chfsrbija.org
Изаберите било који текст и објавите. Објавите законе и пресуде из окружења засноване на потрошачком праву, више него на ЗОО.
Постоји и један мој интервју, али је мало застарео, јер се у међувремену дошло до нових доказа и донете су пресуде о апсолутној ништавости валутне клаузуле у Пољској, Шпанији , Италији…
Раскид је добар за банке, јер прикрива да су уговори били незаконити.
Кад сте се већ упустили у ово, поткрепљујући га на друштвеној мрежи подршком блогу Михаила Павловића, онда предлажем да прочитате коментаре на тај блог пост, а онда и сајт. Ту ћете наћи аргументе и доказе. Тек када сес тим упознате, моћи ћете да дискутујете са нама за које је овај проблем борба за живот, за разлику од Беговићаи Павловића, којима је само додатна зарада.
Poštovana,
iako sam podvukao da ovo nije moja uža oblast, ne znači da nisam upoznat sa problemom i različitom argumentacijom koja se upotrebljava. Zato sam i ponudio prostor na blogu da bismo dobili i dodatnu diskusiju. I pored još jednog “problema” koji sam stvorio sebi, smatram da je i količina komentara dovoljan pokazatelj da se, čakm i u našim uslovima, isplati založiti se za razgovor. Samo se suzdržavam od diskusije, jer smatram da postoje pozvaniji. Kako ste Vi uključeni i upućeni, onda verovatno ili Vi ili neko sa kim ste u kontaktu možete ponuditi stručnu analizu, svakako primerenu formatu bloga (ovo je mesto za kratke osvrte ne duge analize). Ne bih želeo da preuzimam tekstove, jer je blog uvek negovao originalno pisanje. Tekstove neka preuzimaju drugi.
S poštovanjem,
MM
Teško da bi moglo tako kratko. Prilično smo svi iscrpljeni, jer neki rade i po više poslova da bi plaćali rate, a ovo je posao za puno radno vreme, koji volonterski obavlja veliki pravno ekonomski tim. Nemoguće je sva saznanja sažeti u jedan post, ali se nadam da će neko ko ima obe ruke zdrave da ga napiše.
Ništavost valutne kluzule je argument koji mi se takođe čini smislenim. Međutim, ako se ne varam, odluka Apelacionog suda u NS se zasniva na sasvim drugačijem stavu. Tvrdi se da ugovor nije ništav već je osnov raskida bitno promenjena okolnost. U tom smislu je i bio tekst prof. Begovića.
Diskusija o ništavosti bi svakako bila opravdana, ali ponavljam, to je sasvim drugi osnov od onoga koji je komentarisan u tekstu.
S poštovanjem,
MM
Svakako da se moramo složiti sa domaćinom bloga da su argumenti važniji od honorarnih aktivnosti autora koji argumente iznosti braneći tezu koju je postavio. Mada, teško je ne složiti se i sa komentatorima koji tvrde da i ovo drugo (honorarne aktivnosti autora) može biti značajno… Ali, da se pozabavimo argumentima.
Tužilac (klijent banke) zahteva raskid ugovora na osnovu člana 133 stav 1, a ne stav 2 ZOO, i dokazuje činjenice koje su navedene u stavu 1, a to su: okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze ili eliminišu ostvarivanje svrhe ugovora, u oba slučaja u meri da ugovor ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi. Ako ih ne dokaže, sud će odbiti njegov tužbeni zahtev. Ali, ako tužilac dokaže činjenice iz člana 133 stav 1 ZOO, sud će usvojiti njegov tužbeni zahtev, osim ako je u vreme zaključenja ugovora tužilac bio dužan da ”uzme u obzir” okolnosti na koje se poziva. Ako u vreme zaključenja ugovora tužilac nije bio dužan da uzme u obzir okolnost da će se kurs švajcarskog franka promeniti u meri koja će otežati izvršenje ugovora ili eliminisati svrhu zbog koje uzima kredit, bespredmetno je razmatranje da li je on mogao da uzme u obzir te okolnosti. Kako dužnost postoji kada je propisana, što je pravno pitanje, tuženi (banka) mora najpre da se pozove na pravnu normu koja je u vreme zaključenja ugovora takvu dužnost tužioca propisivala. Razmatranja o mogućnosti pretraživanja kretanja kursa valuta u poslednjim decenijama po internetu nisu argument za primenu člana 133 stav 2 ZOO sve dok tuženi (banka) ne argumentuje, pozivajući se na propise važeće u vreme zaključenja ugovora, postojanje dužnosti tužioca (klijenta banke) da u vreme zaključenja ugovora o kreditu ”uzme u obzir” okolnosti na koje se poziva zahtevajući raskid ugovora.
Prof. Begović izjednačava postojanje dužnosti sa postojanjem mogućnosti, što nije prihvatljivo, jer naprosto ”dužnost” i ”mogućnost” nisu isti pojmovi, jedno je pravni, a drugo činjenični pojam, sa sasvim različitim značenjima. Otuda Profesor pogrešno traga za argumentima da su klijenti banaka mogli da očekuju i da predvide promenjene okolnosti na koje se pozivaju. Zakonodavac je u članu 133 stav 2 ZOO propisao objektivan kriterijum koji isključuje primenu člana 133 stav 1 ZOO, a to je dužnost uzimanja u obzir (i to prilikom zaključenja ugovora) okolnosti na koje se dužnik (tužilac) poziva (prilikom zahteva za raskid), te to sve argumente uvaženog Profesora čini bespredmetnim.
Колега Тодоровићу, браво.
Још бих додала начело потрошачког права да продавац пази. Банка је продавац својих услуга, а уместо да предоче ризике, убеђивали су нас да ризика немаНека докажу да су извршили ту своју обавезу. Притискали су нас да се одлучимо за швајцарац и наводили да донесемо економску одлуку коју не бисмо донели да смо били упознати са двоструким валутним ризиком, да је швајцарац на историјском минимуму, да држава штити евро као реперну валуту.
Poštovani u potpunosti se slažem sa vašim izlaganjem .Ja sam slušao izlaganje profesora Begovića na Pravnom fakultetu i za profesora je jako neozbiljno kad je izneo da je Nemačka marka isto što i eur i da su gradjani morali da znaju kretanje -odnos izmađu CHF i Nemačke marke u zadnjih 30 godina.Ja znam da kad na ulici vidim šibicare jednostavno se sklonim od njih ali da sam znao šta je bila namera Banke ja u živitu nebih ušao u nju.Dalje banka je nepoštena strana -bavila se prevarom evo i kako svojim klijentima u ugovorima stoji “klijent snosi troškove premije osiguranja”
Kog osiguranja ?Ko je nosilac polise šta smo platili.Ispostavlja se da su klijenti platili svog budućeg dzelata platili su osuguranje potrazivanja banke.Nikakvu premiju osiguranja.
Dalje banke nemaju deponovana devizna sredsva po ovim ugovorima kod NBS što su bile u obavezi i NBS ih štiti ne dozvoljavjući uvid u garantna sredsva banaka koje su trebale da pokriju ovu vrstu kredita.U Bilansima banaka iz 2007 i 2008 kada je i plasirana većina ovih kredita ne postoji CHF kao valuta pa se postavlja opravdano pitanje
Od čega se to čuva dinar?Od samoga sebe?Valutna klauzula nije problem kad se pravilno i pošteno primeni ali u ovim slučajevima je klauzula samo dodatni ugradjeni derivat pa se dinarski krediti pored kamate oprihoduju sa kursnom razlikom valute za koju Banke nemaju pokriće.Da je Banka plasirala CHF onda bi krediti bili devuzni sto zakon od2006god i dozvoljava.Međjutim banka plasira kredite iz dinarskih sredstava sa dvostrukom zaradom kamata + kursne razlike , a da nema niti se zaduzila u CHF valuti.Postavlja se pitanje za čiji interes NBS krije istinu i zašto podriva finansijski sistem Srbije .Krediti bi morali biti ili dinarski ili devizni i u tim slučajevima kamata je regularno sredstvo zaštite kapitala.
Ovi ugovori su ništavi u delu valutne klauzule .Banka nije zamenila valutu chf pa da je pustila dinare niti se istom zaduzila na periode vise od 20godina da bi imala pravo primene valutne klauzule
Poštovani kolega Todoroviću,
Vaša argumentacija mi se čini smislenom, no i dalje se, barem meni, nameće jedno pitanje. Da li je i šta (ako jeste) klijent prilikom zaključenja ovakvih ugovora bio dužan da uzme u obzir? Pretpostavimo da nam u ovom trenutku neka od banaka ponudi kredite indeksirane u argentinskim pezosima (dajem samo primer bez smišljene konotacije). Šta bi prosečno obazriv korisnik takvog kredita trebalo da uzme u obzir da bi izbegao tezu da se nakon deset godina kredita, značajna promena kursa ove valute, ne može smatrati nepredvidivom promenom okolnosti. Da li je, kao što se čini iz određenih komentara, sasvim dovoljno pouzdati se na to što davalac kredita (dakle zainteresovano lice) tvrdi da je kredit bez rizika? Ili pak, što postoji državna institucija (NBS) koja je takve poslove odobrila?
Da ne bude zabune, ne iznosim suprotan stav, već želim da čujem mišljenja u ovom delu, za koja mi se čini da barem za sada izostaju.
S poštovanjem,
MM
Poštovani kolega Todoroviću,
Treba biti objektivan pa navesti ono što je bio primarni i verovatno jedini razlog zbog kojih su se neki klijenti banaka opredeljivali da zaključe ugovore o stambenim kreditima indeksirane u švajcarskim francima. Naime, to je bila, u vreme zaključivanja ugovora, slobodno se može reći, drastično niža kamata i rata kredita. Opšte je poznata činjenica da je za vrednost kredita od 100.000 €, ukoliko je bio indeksiran u švajcarcima, prosečna rata 2008. godine bila nešto ispod 300 €, dok je prosečna rata tog istog kredita indeksiranog u eurima bila preko 450 €, sve naravno pod uslovom da su svi ostali parametri osim indeksacije bili isti. Isto tako ćemo se složiti, siguran sam, da su i tada ljudi uzimali kredite indeksirane u eurima, kao i sada. Dakle, motiv korisnika kredita je savršeno jasan, legalan i legitiman. Ali, po meni, upravo u tom motivu leži razlog zašto takvom korisniku kredita treba odbiti tužbeni zahtev zbog promenjenih okolnosti – rebus sic stantibus. Naime, jasno je da je korisnik kredita hteo da iskoristi “promenjene okolnosti” u odnosu na kredite indeksirane u eurima, koje su važile u vreme zaključenja ugovora, kako bi prošao finansijski bolje. Sada, kada su se te okolnosti promenile na njegovu finansijsku štetu, korisnik kredita želi da, naknadnom pameću i uz pomoć vis maior u vidu države, bude doveden u isti položaj kao i korisnik kredita indeksiranog u eurima. Podsetiću Vas da je kurs eura na dan npr. 25.01.2007. (vreme čestog uzimanja kredita indeksiranih u švajcarcima) bio 78.6250 dinara, a švajcarca 48.6210 . Do današnjeg dana, euro je u odnosu na dinar porastao oko 60%, a švajcarac 140%. Dakle, daleko od toga da je neka od repernih valuta mirovala sve vreme.
Da sumiram: Moje je mišljenje da se korisnici kredita indeksiranih u švajcarskim francima ne mogu pozivati na rebus sic stantibus jer su im upravo te drugačije okolnosti u odnosu na euro bile motiv zaključenja ugovora. A siguran sam da ćemo se složiti da su svi kojima su odobreni krediti indeksirani u CHF bili više nego pismeni i poslovno sposobni, ali istovremeno i lakomisleni (što je naša poznata osobina) i razmišljali po sistemu “ma neće baš mene”, kao što sam siguran i da je velika većina bila više nego svesna u kakav se rizik upušta. Što reče kolega Cvijetić u nekom od prethodnih komentara, nama nikada nije bila rezervna (pre bih rekao osnovna) valuta švajcarski franak, nego prvo nemačka marka a onda euro. Kao što u Rusiji ne možete ništa da uradite u eurima ili francima već u US dolaru.
S poštovanjem,
Branko Božinović, advokat
Poštoavni sudija Majiću,
Poštovani kolega Božinoviću,
Hvala vam obojici na pažnji koju ste posvetili mom komentaru. U želji da nastavimo diskusiju, odgovaram obojici u istom tekstu, jer mi se čini da su i vaši stavovi na neki način u logičkoj vezi.
Pobuda (motiv) može uticati na punovažnost ugovora samo ako je nedopuštena (čan 53 ZOO). Mislim da dopuštena pobuda ne može uticati na raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti (član 133 stav 1 ZOO), jednostavno zato što to ne predvidja član 133 stav 2 ZOO.
Dakle, i dalje stojim na stanlovištu da rešenje pitanja da li je primenjiv član 133 stav 1 ZOO u konkretnim slučajevima treba tražiti u odgovoru na pitanje da li je postojala dužnost uzimanja u obzir konkretne promenjene okolnosti (rasta kursa CHF za 140%) na strani korisnika kredita u vreme zaključenja ugovora.
Ako se složimo da takva dužnost nije nigde jasno i izričito propisana kao pravna norma, jer da jeste verujem da bi se pravni timovi banaka već pozvali na tu normu, odgovor je moguć jedino tumačenjem prava. Po mom shvatanju tumačenjem prava se jedino može zaključiti da takva dužnost nije postojala, odnosno da je njeno postojanje nemoguće.
U tom smislu, mislim da najpre treba primeniti teleološki metod tumačenja. Naime, šta je bio cilj zakonodavca u propisivanju odredbe člana 133 stav 2 ZOO? Po mom shvatanju, a povezujući tu odredbu sa predhodnim stavom, njen ratio legis jeste da zaštiti onu ugovornu stranu koja je u potpunosti ili delimično izvršila ugovor, i to od zloupotrebe instituta raskida zbog promenjenih okolnosti od druge strane, do koje bi došlo nepostupanjem druge strane po dužnosti uzimanja u obzir odredjenih okolnosti, pri čemu bi šteta od takve zloupotrebe pogodila onu stranu koja je ugovor izvršila, u potpunosti ili delimično.
Primer za ovakvu zloupotrebu od strane koja se poziva na promenjene okolnosti, za koji mislim da je odgovarajući i da može, i inače, doprineti razumevanju člana 133 stav 2 ZOO je sledeći. Naručilac je zaključio ugovor o gradjenju, a predhodno nije pribavio odobrenje za gradnju, uprkos svojoj dužnosti da ga pribavi. Graditelj je gradjevinu izgradio većim delom i naplatio odgovarajući deo cene gradjenja, ali je nadležni državni organ doneo rešenje o rušenju objekta zato što investitor, naručilac nema odobrenje za gradnju . I porušio objekat! Naručilac se ne može pozivati na rušenje objekta po nalogu nadležnog organa, kao na promenjenu okolnost, i tražiti raskid ugovora, pa i povraćaj cene gradjenja, zato što je bio dužan da uzme u obzir prilikom zaključenja ugovora o gradjenju da objekat može biti srušen ako se izgradi bez odobrenja. A bio je dužan da tu mogućnsot uzme u obzir, zato što je bio dužan da pribavi odobrenje za gradnju.
Koliko ja razumem, presudama koje su donete primenom člana 133 stav 1 ZOO se obezbedjuje da bankama bude vraćeno ono što su dale, ali i ostvarivanje profita koji bi inače ostvarile po redovnom toku stvatri, da do promenjene okolnosti (tolikog rasta kursa CHF) nije došlo ili da su kredit vezale za EUR. ‘’Šteta’’ za banke je što neće ostvariti onaj extra-profit koji je posledica enormnog rasta kursa CHF. Mislim da zaštita od takve ‘’štete’’ nema osnova, a teško da je zaštita od takve ‘’štete’’ bila intencija zakonodavca kada je propisao član 133 stav 2 ZOO. Do sličnog zaključka se mora doći i ako se stvar razmotri sa aspekta cilja normi koje dozvoljavaju ‘’valutnu kaluzulu’’. Njihov cilj je da zaštite poverioca od obezvređivanja potraživanja, a ne da mu omoguće extra-profit na kursnim razlikama.
Ako je korisnik kredita bio dužan da predvidi rast kursa (iako ja ne vidim normu koja takvu dužnost propisuje, ali recimo da je bio dužan), pitanje je do koje mere bi rast kursa bio u granici da se održi ugovor zbog postojanja takve dužnosti? Mislim da je mera u načelu jednakosti prestacija, i u načelu savesnosti i poštenja u obligacionim odnosima. Ako rast kursa bude toliki da narušava ova bazična načela obligacionih odnosa, čak i ako je postojala dužnost uzimanja u obzir da će kurs rasti, ta dužnost se nije mogla odnositi i na uzimanje u obzir da će zbog rasta kursa ugovor o kreditu postati ‘’dužničko ropstvo’’. Jer , u ovom drugom slučaju izlazi se iz bazičnih okvira obligacionog prava, banka postaje kockarnica, kako je neko aludirao, a kreditiranje postaje zelenašenje makar u objektivnim elementima, što sve nije prihvatljivo…
I konačno, ako se ne varam 1993. godine je jedna sesija Kopaoničke škole prirodnog prava posvećena sličnoj temi: kada načelo monetarnog nominalizma treba da se koriguje načelom monetarnog valorizma. Tada su zbog hiperinflacije poverioci bili ugroženi, jer su potraživanja gubila vrednost. Sada su dužnici ugroženi, zato što dug objektivno raste… Sugerisan je put da se odgovor na to pitanje potraži primenom načela savesnosti i poštenja i jednakosti prestacija… Možda je i ovoga puta to putokaz. Posle te sesije je objavljen zbornik odličnih radova.
Niža kamatna stopa je bila planiran mamac. Uz dodatno ubeđivanje, naseli smo.
Zar nije i normalno opredeliti se za nižu kamatu kad banka kao profesinalac i stručnjak (dakle, ugovorne strane nisu ravnopravne), prikriva rizike, a na pitanje zašto je kamata niža, daju odgovor da je to novi bankarski proizvod, da ga država podržava, da treba rasteretiti promet u evrima, i pri tom prećute da je chf na istorijskom minimumu, a evro štiti država.
Neuki ljudi, često već u nuždi jer su dugo tražili odgovarajući uknjižen stan za onoliko novca koliko su mogli da plate, dali kaparu i prodavac im visi za vratom, popuste ubeđivanju banke uz puno poverewe. Pri tom banka nije postpila po Zakonu o zaštiti potrošača, koji je tada regulisao i materiju davanja finansijkih usluga, i nije upoznala klijente sa rizicima. Tek kasnije shvatamo da smo prevareni, kad je odredba o promenljivoj kamatnoj stopi na osnovu poslovne politike banke, potegnuta za treći ili četvrti anuitet, kad je chf skočio više i hteli smo da konvertujemo u evro, ali nam je to bio trošak od par hiljada evra, što nam u predugovornoj fazi nije rečeno…i da ne dužim.
ko želi da vidi – videće, ko želi da čuje – čuće, a ko ne zeli, pa, hiljadu knjiga da napišemo, na stotine dokaza da iznesemo, ko ne želi neće ih videti, kao advokati Božinovi, Pavlović i drugi koji zastupaju banke.
Poštovani kolega Todoroviću,
hvala Vam na razumnom i sadržajnom odgovoru. Pitanje koje mi se i nakon Vašeg odgovora postavlja je: da li je čl. 133. st. 2 ZOO primenjiv samo kada postoji izričita zakonom propisana obaveza, ili dužnost uzimanja u obzir promenjenih okolnosti treba shvatiti u širem smislu obaveze postupanja sa dužnom pažnjom. Drugim rečima, da li postoji prirodna obaveza onoga ko pristaje na kredit sa valutnom klauzulom da uzme u obzir mogućmnost da dođe do promene kursa te valute i da izvrši procenu rizika ili ne? Meni se čini da bi vezivanje dužnosti u smislu čl. 133. st. 2 samo za one iztičito zakonom predviđene , bilo suviše usko tumačenje.
I dalje sam mišljenja da rešavanje problema sa ovim kreditima, potrebno potražiti na drugim “kolosecima”. Sve češće se u diskusijama pominju druge mogućnosti koje nisu ni bile predmet analize profesora Begovića. Posebno mi se čini zanimljivim pitanje uloge NBS. Naime, iako su nesporno postojala određena upozorenja, pitanje je da li su ona bila dovoljna da većini građana ukažu na rizike kojima se izlažu? Pod pretpostavkom da nemamo dokaze da je u pozadini svega kriminalni plan (a nemamo, barem za sada), banke su ušle u poslove koji su, po svemu sudeći, bili podržani i odobreni od centralne institucije. Zašto bi sada čitavu eventualnu štetu od bilo koje vrste rešenja, trebalo da podnose samo banke ili korisnici kredita ili oni zajedno? Ako je zaista zatajila zaštita potrošača, onda je nužno naći model u kojem bi i onaj ko je tu zaštitu trebalo da pruži (država) podneo deo tereta. No, sve ovo pod pretpostavkom da se dokaže da je zatajio i ovaj aspekt.
S poštovanjem,
MM
Poštovanje sudiji Majić, čitaocima i učesnicima u ovoj kvalitetnoj raspravi,
ukoliko dozvolite,
Pojam “dužnosti” da se u vreme zaključenja ugovora uzmu u obzir promenjene okolnosti, smatram da nije objektivna kategorija, već da najpre moramo u subjektivnom smislu ceniti da li je ugovorna strana koja se na promenjene okolnosti poziva bila dužna da ih u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir, a tek nakon toga da uzmemo u obzir prosečnu pažnju. Ukoliko bismo pojam prosečne pažnje proširili i na dužnost uzimanja u obzir budućih ekonomskih pojava, samo na osnovu istovrsnih ekonomskih pojava iz prošlosti, ugovor o kreditu bi izgubio svaki svoj smisao, a pojam “kamata” postao najeklatantniji primer negacije relevantnih načela obligacionog prava. Dakle mi zaključujemo dvostrano obavezni teretni ugovor sa trajnim prestacijama, imajući u vidu okolnosti koje postoje u momentu zaključenja ugovora, fiskirajući tada svoja prava i obaveze i “sa pravom” očekujući da će ta prava i obaveze ostati nepromenjene. Notorna je činjenica da korisnik kredita ne može uticati na kretanje kursa strane valute, i da je u odnosu na njega, kretanje kursa strane valute van sfere uticaja. Pitanje dužnosti predviđanja menjanja kursa strane valute je zaista u rangu sa predviđanjem prirodnih pojava, iako su obe izvesne. Možemo reći da je izvesno da će moj komšija opet pretrpeti štetu od izlivanja reke iz korita u slučaju obilnih i dugotrajnih padavina u narednih 30 godina, isto kao što je izvesno da će se ponovo desiti određena nepovoljna ekonomska pojava u tom periodu. U oba slučaja, ne utičemo ni na momenat nastanka, niti na dužinu trajanja tih pojava. Naravno, jasna je distinkcija između nastanka štete usled više sile i uslova za primenu klauzule promenjenih okolnosti, ali oba u sebi sadrže identični kvalitet pojma “nepredvidivo” ali i “izvesno”. Smatram da je nedopustivo i neozbiljno da jednom ugovoru, koji je izuzetno značajan i koji može da ima veoma ozbiljne implikacije na egzistenciju jedne porodice, gotovo nasilno nametati element aleatornosti, kojem ovde svakako nije mesto.
Argument “pretraživanja interneta” je takođe apsurdan. Pristup internetu je ljudsko pravo (UN), a kojim pravom nismo dužni da se koristimo. Ne postoji opšta dužnost pretraživanja interneta, a naročito pretraživanja u smislu upoznavanja sa statističkim podacima vezanim za kretanje kursa CHF u periodu 1976-2006 godine. Odredba čl.133 st.2 ZOO jasno naglašava da je u pitanju dužnost uzimanja u obzir, a ta dužnost ne konzumira ni obavezu imanja pristupa internetu, niti obavezu korišćenja interneta.
Zapravo celokupna konstrukcija argumenata cenjenog profesora Begović, zasniva se na mogućnosti da se upoznamo sa određenim podacima, ali ne i na obavezi. Kada bi odredba čl.133 st.2 ZOO umesto reči “bila dužna…da uzme u obzir”, sadržala reči “bila u mogućnosti…da uzme u obzir”, tada bi se neminovno otvorilo jedno ogromno polje raznovrsnih validnih argumenata i rasprava, što je zakonodavcu bilo i te kako jasno, iz kog razloga je i upoterbljen termin “bila dužna…”, a ne “bila u mogućnosti…”.
Nadam se da mi ne zamerate anonimnost,
S poštovanjem,
M.S.
Poštovani sudija Majiću,
Vaša nedoumica je sada jasnija. Zakonodavac nije propisao opštu dužnost postupanja sa pažnjom u obigacionim odnosima, koja bi važila za sve, svuda i svagda, pa ni kao minimalni standard. Tačno je da je u obligacionim odnosima zakonodavac propisao obavezu postupanja sa pažnjom, i to na više mesta, ali je tu obavezu konkretizovao, propisujući 1) kada ona postoji i 2) kolika treba da bude. Ovo drugo zakonodavac odredjuje pravnim standardima ”dobrog domaćina”, ”dobrog privrednika”, ”dobrog stučnjaka”… Tako, postoji u članu 18 ZOO propisana opšta obaveza postupanja sa pažnjom, ali ”u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava”. Slično, kod pravila o poslovodstvu bez naloga propisani su slučajevi kada postoji i kolika treba da bude pažnja sa kojom postupa lice koje preduzima poslovodstvo bez naloga. Dakle, po mom sudu, u zasnivanju obligacionih odnosa ne postoji opšta pravna obaveza postupanja sa pažnjom! To nije slučajno, jer se obligacioni odnosi zasnivaju u privatnom interesu, koji sam po sebi diktira postupanje sa pažnjom subjekata koji zasnivaju obligacione odnose, pa nema potrebe da im pravo dodatno propisuje obavezu u tom smislu. Kada je reč o izršavanju obligacija, potrebna je intervencija prava da naloži postupanje sa pažnjom, da bi se obezbedilo izvršenje obaveza. Zato, ja mislim da nije moguće šire tumačenje člana 133 stav 2 ZOO, jer bi se time tumačenje pretvorilo u stvaranje prava, što nije dopušteno u zakonskom pravu, za razliku od precedentnog. Prirodne obaveze ne postoje kao pandan prirodnih prava, ali bi nas dalje razmatranje o tome odvelo u teoriju i filozoviju prava, a mi smo ipak praktičari…
Što se tiče drugih ”koloseka”, slažem se da ih treba razmatrati. Prima facie, moje mišljenje je da su na terenu ništavosti i rušljivosti ugovora banke u prednosti, dok na terenu raskida zbog promenjenih okolnosti prednost imaju korisnici. Naime, ugovori nisu u suprotnosti sa imperativnim normama, kada je reč o ništavosti, a kada je reč o rušljivosti, razmatranje mana volje vodi na jedan ”klizav” teren za korisnike kredita, kao što se videlo i u ovoj diskusiji na blogu, posebno iz onoga što su pisali učesnici bloga koji smatraju da korisnici nisu u pravu u svojim zahtevima. Pa i sam autor osnovnog teksta, prof. Beogović… Ipak, konačan sud ne bih davao paušalno. Izbor ”koloseka” treba vršiti na nivou konkretnih pojedinačnih slučajeva.
Kada je reč o ulozi institucija izvršne i zakondavne vlasti, pa i centralne banke, sasvim je jasno da se one kod nas, za razliku od država u okruženju, nisu prihvatile rešavanja ovog problema. Zato sudska vlast, po mom vidjenju stvari, sada ima priliku da osvetla obraz državi. Iskreno želim, i navijam, a i verujem, s obzirom na stručne kvalitete sudija VKS koji sude u gradjanskoj materiji, da će se to desiti. Konačno, ovu diskusiju na Vašem blogu treba shvatiti kao skroman doprinos i podršku njima.
Amin.
Ako zanemarimo da je gost na blogu u sukobu interesa po ovom pitanju svakako je pozitivno da bude što više polemika na ovu temu.
Izbegao bih taj početni spin i foksuirao se na samu temu ovog teksta: Koliko treba da iznosi promena kursa i kako treba da se iskaže ta promena, u odnosu na koju valutu?
Odgovor na ovo pitanje je logičan: Stambeni krediti su NAMENSKI krediti koje banka odobrava za kupovinu konkretne nekretnine. S obzirom da se radi o namenskom kreditu, promena treba da se iskaže u odnosu na valutu koja se koristi prilikom kupoprodaje nekretnina za koje je odobren namenski kredit – što je u gotovo 100% slučajeva za kupoprodaju nekretnina koja uključuje i stambeni kredit upravo EUR.
Takođe, ukoliko nije došlo do promene fizičkog stanja nekretnina ili značajnih promena cena na tržištu nekretnina (što je dokazivo preko npr. Domex indeksa koji objavljuje NKOSK ili poređenjem prodajnih cena u okolini, metod koji koristi poreska uprava), vrednost nekretnine treba da bude pokazatelj jednakosti davanja obe ugovorne strane. Da bi se stambeni kredit odobrio angažuju se procenitelji i bankari koriste metode za izračunavanje vrednosti i rizika kredita za banku. Isto to radi i NKOSK. U igri su brojna racija, između ostalih i jedan od najbitnijih LTV (loan-to value) koji određuje stepen pokrivenost zajma sa vrednošću nekretnine. Na osnovu ovih proračuna banka i odlučuje da je vrednost nekretnine ispunjava određene uslove u skladu sa politikom banke, te su uspostavlja hipoteka nad istom. Hipoteka je glavo sredstvo obezbeđenja banci da će biti u stanju da se naplati u slučaju nemogućnosti stranke da ispunjava svoje obaveze po ugovoru.
U slučaju CHF desila se specifična situacija. Usled ogromnih fluktuacija kursa, dogodilo se da je vrednost glavnice duga prevazišla vrednost nekretnine, te su time postojeća sredstva obezbeđenja postala neadekvatna. S obzirom da se ovo nije dogodilo usled značajnih promena cena na tržištu nekretnina ili promenom fizičkog stanja nepokretnosti (kako piše u ugovorima) banka nema izgovor da traži druge instrumente obezbeđenja. Stoga banke svesno izbegavaju svoju obavezu (ili nameštaju podatke u dogovoru sa proceniteljima) da rade ponovnu procenu vrednosti nekretnina za CHF kredite gde je glavnica duga prevazišla vrednost nekretnine ( na šta NBS žmuri). Ovo je lako proverljivo, potrebno je samo zatražiti podatke o o procenama u prethodne tri godine za CHF kredite od strane NBS-a. Jasno je da je došlo do neočekivanih promenjenih okolnosti za obe strane, s tim da su okolnosti povoljne za banku te ona svesno ne reaguje, dok je druga strana u bezizlaznom položaju (jer ni eventualnom prodajom nekretnine za koju je kredit uzet nije u stanju da servisira dug).
Iako najveći deo odgovornosti za ovaj problem leži u NBS (koja je dovela do ovoga svojim nečinjenjem), banke svakako dele veliki deo odgovornosti. Pored toga što su svesno naspram svojih očekivanja nudile baš CHF kao valutu za indeksiranje, one su i predstavljale ove kredite sa nižom kamatnom stopom kao povoljnije za krajnjeg korisnika(kroz marketinške aktivnosti).
Takođe, pretpostavka autora gornjeg teksta je da prosečan građanin treba da poznaje istorijska kretanja vrednosti valuta prilikom uzimanja stambenog kredita što je isuviše subjektivan pogled na ovaj problem, posebno ako se uzmu periodi hiperinflacije kao reper. Internet 2006. godine se u ogromnoj meri razlikuje od današnjeg (npr. nije bilo društvenih mreža, rasprostranjenost i brzine protoka u Srbiji su bile više nego duplo niže) te je upitno koliko je brzo i lako bilo doći do tih podataka tada. Finansijska pismenost građana je na daleko nižem nivou od pretpostavljene, što je i pogodno tle za mešetarske finansijske proizvode kao što su stambeni krediti u CHF. U procesu odobravanja banke nisu ukazivale na postojanje rizika ili su prikazivale rizik na primeru promene kursa od 10-15% te se može zaključiti i da obe strane nisu ravnopravno ušle u ceo proces(npr. mogle su edukovati klijente o istorijskim kretanjima valuta). Nekoliko novinskih članaka sa upozorenjima ipak ne može pobiti činjenicu da je država i subvencionisala ove kredite u tom periodu.
Moj utisak je da se odugovlačenje sa krajnjim rešenjem ovog problema događa vodeći se interesima banaka, s obzirom da se sa svakom uplaćenom ratom LTV racio menja u korist banaka.
Hvala gospodine Ćetkoviću.
Poštovani gospodine Ćetkoviću,
voleo bih da vidimo više komentara poput Vašeg, koji se umesto teorijom zavere, bave argumentima. Takođe, voleo bih da vidimo više argumenata kojima se dovodi u pitanje teza autora da nije bilo reči o okolnosti koja nije bila predvidiva. Vaš argument da su internet i mogućnost saznanja tada bili drugačiji, deluje razmno. Pitanje koje se postavlja je kako se prosečno obazrivi korisnik u takvim uslovima mogao adekvatno informisati o riziku kojem se izlaže. I šta je od ovoga (i da li je išta) bio dužan da uzme u obzir prilikom zaključenja ugovora o kreditu.
S poštvanjem,
MM
Poštovani ja sam korisnik ovog nesrećnog kredita i trudim se da budem objektivan.Evo npr Vojvođanska baka i NBG su u ugovorima iz prve polovine 2007 imale u ugovorima definisanu promenljivu kamatnu stopu sa poslovnom politikom banke i kretanjem na bankarskom tržištu.u ugovorima iz 2druge polovine 2007 i 2008 godine umest “i ” stoji “i/ili” sto dokazuje nameru da je svesno sa namerom sebi ugovorla mogućnost neodredivosti kamate. U ugovorima iz 2007 u troškovima stoji Klijent je saglasan da banka izvrsi osiguranje potrazivanja kod NKOSKa a u ugovorima iz 2008 ” klijent plaća premiju osiguranja NKOSKa” ova prevara ima za posledicu plasiranje chf kredita 10puta vise nego u 2007.Dokaz potvrda NKOSKa o plasiranim kreditima .Vojvodjanska banka je tako opljačkala gradjane za vise od 1.500.000eura samo u2007 i 2008 godini ugovarajući za sebe osiguranje potrazivanja po kreditu bez saglasnosti druge ugovorne strane.Takođe pomenuta banka nepošteno postupa, ni u jednom trenutku ne zeli da primeni pošteno ugovorenu promenljivu nominalnu kamatnu stopu cak ju je i fiksirala samovoljno 2011 ima dokaz nezakonita odluka banke direktno u suprotnosti sa zakonom iz 2011 godine.
Poštovani sudija Majiću,
Napisah jedan komentar, ali Vam je izgleda dug za objavljivanje. Ali dobro, blog je Vaš, prihvatam.
Ovom prilikom komentar će biti vrlo kratak – ovo je tema za krivičare mnogo više nego što mislite.
Samo je i tom tužiocu – hladno.
S’ poštovanjem,
advokat Pavlović R. Jelena
Poštovana koleginice Pavlović,
ne zaustavljam tekstove, pa ni zbog dužine. Probajte ponovo, nekada sistem sam napravi zbrku kada postoji veliki broj pristupa kao što je ovim povodom slučaj.
S poštovanjem,
MM
Hvala na komentaru. Pokušaću da objavim komentar iz dva dela.
S’ poštovanjem, advokat Pavlović R. Jelena
Postovani sudija Majicu,
Moram da prokomentarisem uvodni deo u kome najavljujete “aktuelnu temu kredita uzetih u švajcarskim francima”. Ovo nije tacno. Kredite smo dobili u dinarima i dinare vracamo. Da li su banke mogle svima nama da isplate svajcarske franke? Da li su nasi krediti zaista “uzeti u svajcarskim francima”? Tekst prof. Begovica koji sledi u nastavku ovog Vaseg uvodnog dela nisam ni citala, te ne mogu da ga komentarisem.
Poštovani,
svakako ste u pravu. Narovno reč je o neformalnijem izražavanju, koje je dozvoljeno na blogu. No, razumljivo je da se misli o kreditima ineksiranim u CHF.
U svakom slučaju hvala na komentaru,
S poštovanjem,
MM
Hvala puno na odgovoru. Drago mi je da je razjasnjeno da se radi o Dinarskim kreditima indeksiranim u CHF.
S postovanjem,
Korisnik kredita
Poštovanje,
ukoliko dozvolite,
smatram da bismo u konkretnom slučaju, rešavajući sporni odnos ugovornih strana iz ugovora o kreditu, navedenim tumačenjem odredbe čl.133 st.2 ZOO, došli u situaciju da institut promenjenih okolnosti postane praktično neprimenjiv i na sve buduće slučajeve. Pretpostavimo da rast CHF u odnosu na EUR i u narednih 30 godina u određenom trenutku bude višestruko veći u odnosu i na današnji o kojem raspravljamo, postavljajući time novi “istorijski nivo rasta valute” koji koristimo prilikom određivanja pažnje korisnika kredita. Ukoliko bismo zahtevanu (prosečnu) pažnju ugovornih strana određivali spram istorije kretanja valute, došli bismo u apsurdnu situaciju da bi budući korisnici kredita prilikom zaključenja ugovora svakako morali biti svesni da bi krajnja “cena” kredita mogla biti višestruko veća u odnosu na ugovorenu. Time bismo zapravo obesmislili jedan od značajnijih kontrakata jer bi lica optirala da ne zasnivaju za njih toliko nesigurne pravne poslove, što nije ni u interesu banaka, niti u interesu potencijalnih korisnika kredita. Dakle ne bi bilo pravno utemeljeno, niti racionalno, ne primeniti rebus sic stantibus u odnosu na klasičan teretni ugovor sa trajnim prestacijama, dokle god su te promenjene okolnosti nezavisne od volje ugovornih strana, što kretanje strane valute svakako jeste. Sagledavanje podataka na internetu, u smislu dužnosti da se u vreme zaključenja ugovora te „internet okolnosti“ uzmu u obzir, kao i da se te okolnosti smatraju relevatnim za određivanje stepena (prosečne) pažnje ugovorne strane, banalizuje i obesmišljava preuzimanje ugovornih obaveza i zaštitu prava ugovornih strana. U tom smislu, pozdravljam odluke Višeg i Apelacionog suda u Novom Sadu jer je njima sudska praksa u svom najboljem svetlu danas zauzdala sutrašnju nepoznanicu, ograničavajući njeno štetno dejstvo na očekivanja savesnih ugovornih strana.
Poštovanje,
Ovdje se radi o kauzi ugovora, odnosno zbog čega su se strane obavezale i sta je sama svrha ugovora.
Klauzula rebus sic stantibus omogućava jednoj strani da zahteva raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jer se zbog tih okolnosti ne može ostvariti kauza ugovora.
S obzirom da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana, bilo bi nepravicno održati ga na snazi.
Dakle, dva su “elementa” koja omogućavaju dužniku da traži raskid ugovora, prvo zbog otezavanja ispunjenja ugovora a drugo zbog onemogućavanja postizanja same svrhe ugovora, jer ako dužnik isplati banci vrednost još jednog stana, čemu onda svrha ugovaranja.
Okolnosti koje su vodile raskidu su svakako bile nepredvidive.
Ovo iz razloga što je NBS bila u sprezi sa političarima tog vremena i nije obavestila građane o mogućem nepredvidivom uvećanju rate kredita.
Građani naravno idu linijom manjeg otpora i pristaju na manju ratu, zato je NBS bila dužna da preispita plasiranje hipokretarnih kredita u CHF građanima.
Kako je NBS “protočni bojler” građani su upali u klopku, dali “slobodnu” izjavu volje, pristali na ugovor i danas komercijalne banke (zajedno sa pojedinim bivšim političarima) ubiraju plodove tog ne/rada.
Ovo nije pitanje prava već pravicnosti. Pogledajmo samo kako banke posluju u šerijatskom pravu i kakav odnos imaju sa klijentima. Očigledno da je neko u Srbiji dobro zaštitio krupni kapital i još uvek ga štiti.
Homo Politicus, ja Vam zahvaljujem.
Dodala bih da je NBS i danas politička i u spezi sa stranim poslovnim bankama.
Na osnovu dugotrajnog istraživačkog rada pravno ekonomskog tima CHF Sbija, pribavljen je veliki broj dokaza o nezakonitosti poslovanja banaka. Uvidom u bilanse banaka koje prihode od kursnih razlika knjiže na različite načine, utvrđeno je da su prihodi od kursnih razlika višestruko veći od prihoda od kamata.
Iz toga je očito da kausa banke nije bila kamata kao dobit iz ugovora o kreditu, već da postoji skrivena kausa u zaradi na kursnim razlikama, imajući u vidu dokazanu činjenicu, na osnovu izveštaja NBS (koji podatak je NBS dala tek nakon žalbe Povereniku, a i sada je u toku postpak zbog uskraćivanja informacija, čime se štite banke na štetu građana) da se banke nisu zaduživale u švajcarcima.
Poštovani g Majiću,
Pratim Vaš rad i vrlo ga poštujem. Kao i Vašu stručnost i želju da uvažite različita mišljenja, kako bi došli do relevantnog argumentima potkrepljenog stava.
Nisam neko ko u svemu vidi zaveru i plaćeništvo, no moram Vam reći da način na koji ste juče otvorili raspravu jeste bio vrlo nespretan I nesmotren i zbog toga je dao mnogima prostora za sumnju. U današnje vreme gde, nažalost “plaćeništvo” vlada a pravo i pravda su njegove svakodnevne žrtve, mnogi su su postali više nego sumnjičavi (koga zmija ujede I guštera se plaši). Nemojte im zameriti! Zašto smatram da ste bili nesmotreni i samim tim otvorili vrata za sumnje? Pre svega, sigurna sam da ste kao, sudija Apelacionog suda, koji iako nije parničar, sam kaže da je sa ovom materijom upoznat i da prati diskusije i konkretan problem, upoznati da baš u februaru (za nekoliko dana) Apelacioni sud treba da zauzme stav po pitanju tužbi korisnika kredita indeksiranih u chf. Upravo pred taj događaj Vi , sudija Apelacionog suda, na svom blogu koji se bavi krivično pravnom materijom, otvarate diskusiju o pitanju iz imovinsko pravne materije. Ni to ne bi bilo sporno jer kao pravnik, intelektualac imate parvo, ja bih rekla I obavezu, da Vas intrigiraju problem iz druge oblasti prava i da ih pratite. To zaista pozdravljam. No ono što je najspornije a u kontekstu svih ovih oklolnosti koje sam navela jeste to da diskusiju otvarate tako što pozivate (vaš izbor) samo jednog gosta, profesora Begovića, u čijoj biografiji ne stoji “član UO Unikredit banke “, kako bi svi (koji ne znaju) bili upoznati sa funkicijom koju obavlja profesor. Njegova biografija sadrži podatke samo o njegovim akademskim angažmanima. To, priznaćete za svakog ko ne zna biografiju prof. Begovića znači da je to stav neutralnog profesionalca. Dozvolite mi da se ne složim sa Vama da je ne bitno da li je neko član UO banke ili korisnik kredita ili neutralni stručnjak već su jedino argumenti ono što je važno. Argumenti su zaista najvažniji ali nije nebitno ko ih iznosi i kako su obojeni. Okolnosti u kojima iznosimo stavove jako su važne i one ih često oboje. Zato je jako bitno za neutralnog posmatrača,odnosno sudiju da zna sve okolnosti pod kojim neko iznosi svoje stavove i za iste daje argumente..Stvari nisu nikada crne I bele, najčešće su sive i na granici. Zato i nečija vičnost da argumente kojima potkrepljuje svoj stav prikaže a posebno medijski I javni značaj i popularnost jeste ono što može dodatno da ubedi neutralnog sudiju. Takođe to Vi kao sudija sigurno znate da je više nego važno imati upravo I stav neutralnog stručnjaka. Zato su u svim procesnim zakonima povezani interesi uvek razlog za izuzeće onoga ko odlučuje. Ne zbog, kako kažete “sumnjičavosti” već zbog pretpostavke u neobjektivnost nekoga ko ima povezan interes. Upravo zato prof. Begović je ovde morao biti predstavljen sa svim svojim ulogama, jer njegov stav nije stav neutralnog profesionalca.
Ni to opet ne bi bilo toliko problematično da ste istovremeno uz njega pozvali I druge stručnjake –goste da iznesu svoje stručne stavove. Posebno nekog ko je neutralan (ni korisnik, ni bankarski uposlenik) a stručan. Naravno jednako poznat I priznat od stručne javnosti, jer kao što rekoh I to ima značaja u formiranju stavova drugih (kolko god to pogrešno bil sa moje tačke gledišta) Poznato Vam je sigurno da takvih vrlo stručno potkovanih i detačjno argumentovanih stavova ima. To su izmedju ostalih stavovi sudije Dragiše Sljepčevića i prof. Olivera Antića. Da ste tako otvorili diskusiju, sigurna sam da Vas niko ne bi svrstavo i etiketiro. Ali staviti samo stav prof. Begovića (bez biografskih referenci o njegovoj povezanosti sa bankama) koji je prepoznat kako od stručne tako i od ostale javnosti na sajt sudije Majkića koji je (bez laskanja) vrlo posećen i vrlo uticajan,, pre svega u stručnoj javnosti, da diskutuje sa komentarima stručnjaka koji su “anonimni” za javnost, nije baš ravnopravno i može otvoriti sumnju u pristrasnost.
Ja i dalje verujem da je Vaša namera bila upravo ona koju ste izneli ali sam takodje bila zatečena načinom na koji ste je otvorili. Zato Vam predlažem da u ime ravnopravne stručne i argumentovane debate, koju zastupate, pozovete kao goste neke od navedenih stručnjaka ili druge po Vašem izboru i za koje znate da imaju drugačiji stav po ovom pitanju od prof. Begovića, ili da uz njegov stav okačite već data mišljenja drugih priznatih stručnjaka koji ne dele isto mišljenje kao prof. Begović. Ovo pitanje je zaista sjajna tema za diskusiju i treba da je što argumentovanije i stručnije vodimo,naravno bez loše strasti i bez negativnih komentara na stavove neistomišljenika.
Mene je inače jako obradovalo ovo vidjenje prof. Begovića, iako apsolutno ne delim njegov stav I smatram da su mu argumenti vrlo tanki, da nekažem apsolutno kontradiktorni tvrdnjama koje iznosi. Ipak obradovalo me je njgovo viđenje upravo iz razloga što je dao najjače argumente, koji su mi do sada nedostajali mom stavu, da su ovi ugovori proizvod prevare I korišćenja neukosti druge straneiI da su od samog početka ovde strane bile neravnopravne! Mišljenje stručnjaka za monetarnu politiku koji pri tom radi u upravljačkim bankarskim strukturama, koji nedvosmisleno tvrdi su banke sigurno znale da ovakvog skoka chf može doći je ono što definitivno zatvara pitanje promenjenih oklolnosti I otvara pitanje ništavosti ovih ugovora. Meni je bila potrebna potvrda namere a prof. Begović nam je upravo dao. Citiram: “Da li su banke mogle očekivati ovakav rast CHF u odnosu na EUR, USD i RSD? Naravno! Jedino što nisu, poput korisnika kredita, znale da će do njega zaista i doći.“ Znači znale su da do ovakvog skoka može doći ali nisu bile sigurne da će se on u tom obimu zaista ostvariti. Ovo upravo objašnjava zašto su se banke opredelile da uz euro koji je uvek bila vrednosna, obračunska valuta na našem tržištu, ponude i chf (ne dolar, ne neku drugu stabilnu valutu). Zato što su one znale ono što laici i prosečan građanin nije, da je chf valuta koja može da im omogući, pored kamate i dodatnu zaradu. Znači oni nisu valutnu klauzulu u chf koristili za obezbedjenje dinarske vrednosti kredita i jednakosti prestacija, već kao mogući izvor dodatne zarade. Naravno da bi pridobile što više klijenata smanjili su i kamatu na onu koja je u celom svetu normalna kamata 8Nisu išli ispod nje u korist svoje štete jer im je dodatna zarada bila garantovana kroz skok chf) Sve su ovo osnovi za ništavost ugovora te se ja još jednom zahvaljujem prof. Begoviću i pozivam tužilaštvo koje se već umešalo u jedan spor sa zahtevom za utvrđivanje ništavosti, da ovaj stav prof. Begovića iskoristi kao ključni dokaz za manu volje banaka. Stav prof. Begovića je, činjenicom da je on član UO Unikredit banke dodatno ojačan jer nije obojen pristrasnošću duge strane –on je, pored toga što je stručnjak takođe i neko ko je pozvan da brani interes banke. Ako takav čovek tvrdi to što tvrdi treba da bude krunski svedok tužilaštvu u postupcima ukoje pokreće radi utvrđenja ništavosti ovih ugovora.
Informacije radi ja sam dipl. pravnik I uz to korisnik kredita u chf koji je tužio banku. Znači vrlo subjektivna po ovom pitanju ali i vrlo zainteresovna da se postupci reše u skladu sa pravom I pravdom. Nisam ni polu pismena niti nepismena i veoma sam se uzdala u Zakon o obligacionim odnosima i obavezu banaka da se povinuju istom.Bila uverena da ovakav proizvod ne bi mogao biti na tržištu ako je sporan upravo iz razloga što postoji NBS, sudovi I drugi garanti prava I pravde a Kompijuterski sam pismena no iako sam se pre podnošenja tužbe trudila da nadjem podatke o istorijskom kretanju valuta I dokažem nezakonitu nameru banaka podatke koji je prof. Begović izneonisam uspela da nadjem.
U ovoj temi mora se voditi računa i o nekim okolnostima koje su takođe ključne za donošenje odluka po ovom pitanju. Mnogi komentatori kritikuju korisnike kredita indeksirane u chf da sui h uzeli sa “sa namerom da prevare banku” (kada je ko prevario banku!!!!???) . Prvo onima koji nisu pravnici a kolko vidim I nekima koji jesu treba objasniti da Ugovor o kreditu nije aleatoran ugovor. U tom smislu ne samo laici već pre svega pravno pismeni građani koji su ulazili u ovakve aranžmane nisu mogli da znaju da ulaze u odnos koji je vezan sa bilo kojim drugim rizikom osim onog da ostanu bez primanja. I taj rizik uvek postoji ali se od njega možeš osigurati. Drugo I jako značajno jeste da su to bile počeci kreditiranja u Srbiji I da iskustva sa kreditima bankama I sl. Niko nije imao. Oslanjali smo se svi na iskustva u zapadnim zemljama.Zemljama gde vlada red, parvo I pravna država. Neću dalje razvijati ovu temu ostaviću za sud, jer na ovu temu mnogo toga može da se kaže. Dodala bih samo još jedan argument u korist navedenog stave. Da li se neko zapitao ako je sve po zakonu I po pravdi I nema osnova za ništavost I promenjenih okolnosti zašto je NBS dala preporuku bankama da korisnicima ponude promenu ugovora I to na 4 načina. Posebno zašto su neobavezujuću preporuku banke prihvatile!!!???Drage kolege pravnici drage sudije prihvatanje preporuke NBS I slanje ponude klijentima za izmenu ugovora je priznanje banaka da su mešetarile i pokušaj da spreče fatalni ishod da dodje do poništavanja ugovora, jer su svesne šta su radile. Kada je promenu ugovora nudila strana koja nije u problemu???? To sigurna sam u sudskoj praksi nije bilo.
Na kraju drago mi je da vodite ovaj blog i imate moju punu podršku, Nastavite tako, jer nama svima (bez obzira nekad na neslaganja :-)) puno znači. Kao što vidite I mišljenja gostiju sa kojima se ne slažemo mogu nam biti značajna I korisna za ozbiljnu argumentaciju!
Poštovana koleginice,
Bilo mi je zadovoljstvo da pročitam Vaš tekst i doprinos ovoj raspravi. Imajući u vidu da referirate na jedan deo moga osnovnog teksta, želeo bih samo da pojasnim da naravno da nisam mislio da je ugovor o kreditu aleatoran ugovor (pojašnjenja radi za laike – ugovor sa neizvesnim ishodom, rokom trajanja, vrstom i visinom obaveza i slično – ugovor na sreću), ali sam sasvim sigurno mislio da je svima nama korisnicima kredita indeksiranim u stranoj valuti aleatorni element ugovora kurs valute za koju smo se vezali. I na to smo sasvim svesno pristali. Kao što ste danas Vi u objektivnoj nevolji (po mom mišljenju, ništa lično, u koju ste se sami doveli), tako to isto može meni sutra da se desi, ukoliko, ne daj bože, kurs Eura “podivlja”.
Kada sam napisao izreku jednog meni dragog čoveka kako “mnogo malih prevaranata pokušava da prevari velikog prevaranta” (taj čovek je mislio na odnos Dafine i Jezde sa njihovim štedišama) imao sam upravo u vidu činjenicu da svako od nas ima podsvesnu želju da u svakom poslu prođe bolje ili jeftinije, i samo je pitanje praga gde se njegovi receptori za opasnost isključuju…
S poštovanjem,
Branko Božinović, advokat
Poštovani kolega, zahvaljujem se na lepim rečima.
Nikako ne mogu da prihvatim činjenicu da kao građani, prihvatamo za normalno i još više nego normalno, već legitimno i legalno, da su trgovci i pružaoci usluga slobodni da varaju a mi dužni da budemo više nego oprezni da ne bi bili prevareni. I još gore, da se osećamo krivi što nismo bili dovoljno oprezni da primetimo prevaru! To mi jako liči na žrtve nasilja koje se osećaju krivim zato što su nasilnika „isprovocirali“ i nisu bili dovoljno oprezni da ga ne „isprovociraju“. Možda malo drastičan primer ali baš sam ga zato i dala kako bih otvorila oči. Ja nikad ni u kom slučaju nisam dozvoljavala da budem biće nižeg razreda, to ne prihvatam ni kao kupac prema prodavcu. Tu čak smatram da moram biti povlašćena jer za svoj novac mogu birati kvalitet i cenu usluge ili robe koju kupujem. U tome me pravno podržava kako Zakon o obligacionim odnosima tako i svi oni posebni zakoni koji uređuju odnose izmedju trgovaca i pružaoca usluga sa jedne strane i kupaca i korisnika usluge sa druge strane. U srednjem veku su trgovci radili šta su hteli a od tada su ljudska vrsta i moralni normativi značajno evoluirali i uspostavili moralne i pravne standarde odnosa u obligacionim odnosima. Ključna načela koja se u ovim odnosima primenjujui su načelo savesnosti i poštenja, jednakost ugovornih strana, zabrana zloupotrebe prava, načelo jednake vrednosti davanja. Sve zabrane i razlozi za ništavost i poništenje ugovora proizilaze upravo iz načela ZOO, posebno načela savesnosti i poštenja i jednake vrednosti davanja. To sam sigurna da Vi odlično znate, no ovo pišem zbog mnogih koji nisu pravnici.
ZOO se u par članova bavio I ugovorom o kreditu. U par članova, obzirom da sva ostala načela i odredbe Zakona, osim ovih se primenjuju i na ugovore o kreditu. ZOO vrlo jasno definiše šta je sadržaj ugovora o kreditu i iz njega jasno izvire šta su zakonom propisani I dozvoljeni odnosi u ovom ugovoru.” Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom.” Znači kamata je jedini izvor zarade banke u ovakvom poslu!
Sad dolazimo do devizne klauzule. Šta je devizna klauzula I koji je njen cilj?
Osnov devizne klauzule u obligacionom pravu je član 395. ZOO koji nosi naziv “Valuta obaveze” Navedenom odredbom definisano je sledeće:“Ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze.”
Znači pre no što se utvrdi da li je valutna klauzula na zakonit način ugovorena, moramo utvrditi da li je kredit (ili novčana obaveza) ugovorena u stranoj valuti? Ako nije, otvara se pitanje zakonitosti ugovaranja iste. Time, pre ostalih pitanja treba da se bave sudovi u svakom konkrtnom slučaju, jer to je pitanje svakog pojedinačnog ugovora, bio on indeksiran u chf ili u eur. Ovo pitanje nije nebitno, odnosno smatram ga vrlo bitnim u konkretnoj temi, ali za ono što želim sada da naglasim nije tolko bitno.
Ono što želim da pojsanimiI Vama kao i ostalima koji smatraju da je valutna klauzula nešto što stvara određen rizik (veći ili manji spram valute koju smo izabrali) koji smo morali ili trebali da pre zaključenja ugovora o kreditu procenimo, je sledeće:
Suština valutne klauzule bi trebalo da bude očuvanje jednake vrednosti davanja pa samim tim volje strana ugovornica. Ona je instrument zaštite ugovorne strane koja novac plasira u stabilnoj valuti na tržištu valute koja je nestabilna, odnosno podložna padu vrednosti. Ona je I uneta u Zakon o obligacionim odnosima posle hiper inflacije kad su mnogi kreditori stradali zbog galopirajućeg pada vrednosti dinara (viša sila).
Ako se složimo da je to instrument očuvanja vrednosti davanja (I cene) Banke onda jedini “rizik” valutne klauzule može biti taj da u hiper inflaciji (koju svi imamo u vidu) naša primanja u dinarima enormno padnu tako da vrednost koju smo tražili I dobili, u tom momentu, više ne možemo da otplaćujemo. Znači vrednost dinara je enormno pala a vrednost obračunske valute je ostala ista ili nešto minimalno porasla.
Medjutim ono o čemu mi danas pričamo, odnosno scenario koji se desio sa kreditima indeksiranim u chf (za eure ne znam možda I tu ima sličnosti ne toliko drastične), jeste da nije dinar toliko enormno pao nego je chf od momenta ugovaranja do sada enormno porastao. Ne samo u odnosu na dinar već u odnosu I na druge valute.To je dovelo do toga da su korisnici kredita došli u situaciju da više ne mogu da isti otplaćuju jer je iznos rate enormno porastao ali ne zbog pada vrednosti dinara već zbog skoka vrednosti chf koji je samim tim povećao I vrednost glavnice kredita pa tako i kamate a to onda dovodi I do skoka rate. Tu dolazimo do situacije da vrednost davanja više nije ista. Valutna klauzula koja je instrument očuvanja vrednosti davanja I očuvanja jednakosti prestacija, postaje nešto sasvim drugo. Postaje generator stvaranja nejednakosti davanja.
Ako stojimo na stanovištu da se nije mogao pretpostaviti tkav skok vrednosti valute ni od jedne ugovorne strane, što onda podrazumeva savesnost I pošten odnos pri ulasku u ugovorni odnos, takav dogadjaj se mora smatrati višom silom. U tom slučaju ZOO takodje predviđa instrument kojim čuva, sada drugu ugovornu stranu, a to je poništenje ugovora ili odredbe ugovora zbog promenjenih okolnosti.
Ako pak stojimo na stanovištu koje prof. Begović zastupa, a kao što rekoh stav ovog eminentnog profesora ima dodatnu težinu, a to je ,da su banke sigurno znale da se navedeno može desiti, a da su prosečni građani to morali da predvide, tako što će “googlovati” temu monetarnih fluktuacija (čitaj: informisati se da li davaoci usluge hoće da ih prevare i na taj način zarade više od kamate), onda dolazimo na temu nesavesnosti i namere banaka da dodatno zarade plasirajući jedan sasvim novi proizvod. Pri tome ne informišu drugu stranu o navedenom mogućem riziku(naravno jer namera nije poštena). Kada se stvari ovako postave jasno je zašto su Banke izašle sa novom valutom obezbedjenja jednakosti davanja I to baš shf (odgovor za sudiju Majića) i zašto im euro nije bio dovoljan I jedina valuta za zaštitu!!!
Zato kolega Božinoviću smatram da nisam imala razlog da “palim lampicu” jer kredit mi nije dat džabe i po basnoslovno niskoj ceni ,već po onoj koja je u svetu potpuno normalna (pa I viša od standardne). Kad vam neko nudi nešto džabe tada se otvaraju oči I “pali lampica”. Valutna klauzula ne sme biti rizik koji dovodi do nejednakosti davanja!
To je stav koji zastupam, ne samo kod kredita indeksiranim u chf već I u eur. Ako je i kod Vas slučaj da je skok evra poremetio ne ratu već jednakost davanja i realnu vrednost glavnice koju ste uzeli, onda smatram da I Vi imate osnov za tužbu I poništaj, dok mi sa chf ugovorima, osnov za ništavost (ako su tvrdnje prof. Begovića o spoznaji banaka).
S poštovanjem,
V.J.
Одлично а упрошћено да и правници и судије могу да схвате суштину. Нормално овде недостају и други видови превара банака, подизање рате, наплате свакојаких провизија и додатака, процена,осигурања, подизања новца у року краћем од 30(1) дана, нерад регулатора тј нбс и инспекција,ревизора итд … итд, и надасве начин како обештетити преварене и опљачкане (апсолутно сви кредити еуро и швајцарски и динарски и кеш и … и.) и , што је нормално како казнити лопове. Лопове који су опљачкали и државу износећи огромне количине новца избегавајући да плате обавезе према овој држави. ХвалаВ.Ј.
Uvaženi gospodine sudija,
kao korisnik CHF kredita, sa pažnjom sam pročitala blog, kao i sve komentare. Nisam pravnik po struci, pa nisam kompetentna da polemišem o raskidu ili ništavosti ugovora, ali bih želela da postavim pitanje: kao što znate, sporan finansijski proizvod – kredit indeksiran u CHF, u međuvremenu je zabranjen od strane NBS, a da nije rešen status nas, koji smo već u tom trenutku bili korisnici kredita. Kako je moguće da se neki proizvod povuče sa tržišta – u ovom slučaju zabrani, kao štetan, a da se oni koji su ga već kupili ne obeštete? Nadalje, neke banke su u medjuvremenu fiksirale kamatnu stopu, razlike u kamatnim stopama su velike od banke do banke, a mi smo sada u poziciji da nigde na tržištu ne možemo da se refinansiramo indeksirano u CHF, kako to mogu korisnici kredita indeksiranih u EUR (bilo kakvo refinansiranje bi značilo da mi, posle osam godina otplate, od ukupno dvadeset, sada odemo u drugu banku i uzmemo veći kredit indeksiran u EUR-ima nego što smo ga imali u startu). Da li smo time, kao građani ove države, dovedeni u nejednak, odnosno neravnopravan položaj, i da li su na taj način povređena naša prava i koja? Sigurna sam da nisam usamljena u osećanju da smo prepušteni sami sebi i da ni jedna institucija u ovoj državi, ako se to tako može nazvati, uključujući i sud, nije zainteresovana da se spase od totalne propasti 16.000 porodica.
Unapred Vam se zahvaljujem na odgovoru.
Osvrnula bih se na, pa – zlurade komentare gospodina Božinovića, da smo bili “mali prevaranti koji su hteli da prevare velikog”, kao i da smo bili “lakoverni”. Ja sam, kao i mnogi drugi, želela da obezbedim sebi i svom detetu krov nad glavom, i da pošteno vratim ono što sam pozajmila, a priznajem da sam, kao i mnogi drugi, bila lakoverna i da sam verovala NBS, zakonu i državnim institucijama. Sada još jedino verujem u pravdu, koja je u ovoj državi – iako oduvek spora, za nas sve manje dostižna.
Srdačno,
Jana
Je suis ” ne odgovaram na pitanja”
Poštovana,
moram da primetim da ste prilično zahtevni kada je reč o autoru bloga i njegovim mogućnostima da promptno odgovara na svako postavljano pitanje. Možda niste primetili, ali na poslednja dva teksta stiglo je skoro 100 komentara. Da li mislite da je zaista moguće momentalno odgovoriti na svaki od njih, uzimajući u obzir da ovo nije moj jedini posao, već nasuprot tome, nešto u šta ulažem slobodno vreme?
Siguran sam da nigde niste mogli pročitati da smatram da pitanje građana koji su uzeli ove kredite ne treba rešiti na razuman način. Zbog toga nema potrebe da se postavljate kao da polemišete sa mnom. Nisam “kriv” ni za kredite ni za sve ono što je iz njih proizašlo. Možda je moja “krivica” samo u tome što sam želeo da se na blogu ova tema još jednom pokrene iz ugla koji se nije dopao većini čitalaca.
Već sam rekao, da iako nisam stručnjak za ovu oblast, sve sam bliži mišljenju da bi rešenje (koje će kao i svako drugo biti manjkavo), možda trebalo tražiti na planu “učestvovanja u šteti” tri strane – banaka, klijenata i države. Tri strane koje su, svaka na svoj način učestvovale (ili propustile da u dovoljnoj meri učestvuju) u ovom poslu. No, srećom po mene ovaj put, to nije oblast prava u kojoj postupam. Tako se ovde pojavljujem samo kao pravnik koji ovo pitanje smatra značajnim diskusije koja je povremeno, nepotrebno “nervozna”.
S poštovanjem,
MM
Uvazeni gospodine sudija, Vase zadovoljstvo sto se otvara rasprava na ove temu zaista me je, kao korisnika kredita, obradovalo, pa Vas molim da imate razumevanja za nestrpljenje – zaista nema nikakve lose namere, zao mi je ako je tako zvucalo. Srdacno Vas pozdravljam, i molim ako ste u mogucnosti, da odgovorite na moje pitanje. Hvala sto ste pokrenuli temu – vise je nego potrebno da se neke stvari razjasne. Svako dobro Vam zelim.
Poštovana,
odluka NBS od 2011. godine se odnosila na buduće kredite ali ne i na kredite koji su već zaključeni pod uslovima koji su tada evidentno bili odobreni od NBS. Problem sa ugovornim pravom je da pretpostavlja saglasnost volja i da je svaka intervencija (treće strane) države nešto što se izuzetno toleriše.
Izmena ugovora koje ste zaključili svakako predstavlja jednu od mogućnosti, ali ništa od toga nije jednostavno. Da bi model bio prihvatljiv, opet mora odgovarati obema stranama u tom poslu. No, prema informacijama koje sam dobio od nekih korisnika kredita, pojedine banke su nudile različite alternative klijentima.
Čini mi se (i to je bio jedan od razloga zbog kojeg sam pokrenuo ovu izuzetno “škakljivu” temu) da se o svemu ovome dosta pojednostavljeno diskutuje u javnosti. Čak i da dođe do raskida svih tih ugovora, prilično malo se zna i govori o posledicama tih raskida po korisnike. Slično je i sa ostalim mogućnostima sudskog rešavanja ovih odnosa.
U svakom slučaju, bojim se da rešenje ovog problema nije nimalo jednostavno i da je tom pre potrebno o njemu što češće kvalitetno diskutovati.
S poštovanjem,
MM
Kao neko ko se bavi zaštitom potrošača (korisnika finansijskih usluga) smatram da je za ovu debatu bitno skrenuti pažnju na dva zakona – Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Zakon o zaštiti potrošača definiše prosečnog potrošača kao lice koje je dobro obavešteno i razumno obazrivo, a Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga definiše obavezu banaka na informisanje svojih potencijalnih klijenata i zaštitu njihovih prava i interesa.
Razumno obazriv korisnik čita ugovor koji potpisuje ali ne obavlja internet pretrage i upoređuje kretanje kursa valute pre potpisivanja ugovora. Nerealno je nametati takve obaveze korisniku i postavljati takav nivo obaveštenosti kao preduslov za zaključivanje ugovora. Korisnik/potrošač je s razlogom prepoznat u zakonodavstvu kao slabija strana (i finansijski i po pitanju neophodnog znanja).
Ako se osvrnemo na konstataciju da su korisnici kredita mogli očekivati promene CHF jer je zemlja prošla kroz period hiperinflacije, da li onda možemo da kažemo da korisnici kredita nisu mogli da očekuju promene CHF jer predstavnici vlasti preko medija stalno govore o stabilnom dinaru?
Ај’мо још једаред …
Треба подвући црту на може бити ал’ не мора и друга таква сучељавања “струке”
Нека правни и економски “стручњаци” (изворни изговор на лесковачком говору)
I Да ли је кредит био динарски или девизни ??? или по нашем обичају само несрећни “БАСТАРД”
II Ако је банка подизала каматне стопе при паду вредности SCH у односу на евро да би задржале исти ниво ануитета у односу на евро износ, одговорите:
1. Да ли је подизање камате (дозвољено по уговору који смо потписали) дозвољено по Закону о Облигационим Односима?
2. Ако је дозвољено зар банка тим поступком није себи избила аргумент “да је кредит динарски индексиран искључиво у SCH”
3. А ако је дозвољено једној страни зашто и друга страна не може да задржи ануитет кредита на нивоу, првобитног, евро износа?
4. А ако банка није, по ЗООО, имала право да подиже камате … зашто банка није кажњена?
5. Ако је банка прва прекршила Уговор одакле питање да ли је могуће или није могуће раскинути Уговор или га ништити ???
РЕЗИМЕ : Ако људи од струке заузму став логичан и утемељен у Законима ове државе и међународним нормама нећемо доћи до ситуације да неки судија користи своју дискрециону улогу да оцењује да ли је неко у праву или није (за то је надлежан Закон и докази), већ да процењује разину казне
U cemu je razlika izmedju ovog valutnog derivata i hipotekarnih derivata koji su doveli do svetske ekonomske krize?( da pojasnim, iz ugla banke, CHF je u Srbiji posmatrano u odnosu na prinudne propise, nedozvoljen derivat, ili su banke pogresno citirale MRS u svojim knjigama).
I samo jednu napomenu. Mislim da je pogresno ukazivati na clanstvo profesora u UO banke, posebno banke koja nije imala glavnicu vezanu za CHF, vec samo uslov. Naime, u svim ugovorima UniCredit stoji da je u pitanju dinarski kredit koji u trenutku odobrenja nece preci iznos od x chf( bice manji ili jednak tom iznosu samo na dan odobrenja kredita, ne i kasnije). Dakle, kako Unicredit banka nikada nije ni plasirala kredite kod kojih je glavnica vezana za chf, vec iskljucivo povoljne dinarske kredite, uz odredjen uslov koji se odnosi na trenutak odobrenja, svako dovodjenje u sumnju nepristrasnosti profesora je potpuno neosnovano.
A ako je nekim slucajem ova banka uskladjivala glavnicu sa rastom CHF, to nije pitanje nistavosti, vec veoma jednostavno-sticanje bez osnova.
Nisu banke pogrešno citirale MRS, već su većina njih u finansijskim izveštajima pokazale da znaju o čemu se radi – ugrađeni finansijski derivat, to piše u finansijskim izveštajima za valutnu klauzulu.
U konkretnim ugovorima, na ugovor o kreditu, koji predstvalja osnovni (matični ) ugovor, ugrađen je izvedeni finansijski instrument koji deluje tako da se dobijena dinarska glavnica putem valutnog svapa, prevorila u deviznu, što za posledicu ima i da se glavnica stalno menja. Tako nešto nije bilo dozvoljeno ni Zakonom o HoV, niti Zakonom o deviznom poslovanju, a posebno ne Odlukom NBS o uslovima pod kojima banke, rezidenti i nerezidenti vrše poslove sa finansijskim derivatima.
Dodatno, u Srbiji, na osnovu člana 1065 ZOO ne može se menjati glavnica, ili “promena vrednosti imovine i obaveza”, kako piše u finansijskim izveštajima banaka. Ti promenu vrednosti vrši samo valutni svap, kao ugrađeni derivat.
Stoga, suštinsko pitanje je – da li se ovde radi o ugovorima sa dozvoljenom valutnom klauzulom ili o ugovorima sa nedozvoljenim valutnim svapom. Svi laici misle prvo, svi profesionalci znaju da je drugo.
Postovani gospodine Majicu…navodite u biografiji Gos. Begovica da je redovni profesor na Pravnom fakultetu i sve druge njegove titule, ali ne navodite, a to je navjaznije u kontekstu ovog teksta, da je Boris Begovic clan UO Unicredit banke, koja je takodje odobravala lihvarske CHF kredite. To znaci da je u tom pogledu g. Begovic i direktnom sukobu interesa, jer da se kriticki osvrnuo na CHF kredite, verovatno dobio otkaz u Upravnom odboru svoje banke. O protivzakonitosti ovih kredita i krsenju ZOO, pisali su i govorili prof.Pravnog fakulteta Oliver Antic, sudija Ustavnog suda Dragisa Slijepcevic. Protivzakonitost CHF kredita su potvrdili i drzave Hrvatska, Crna Gora, Rumunija, Poljska, Madjarska, a sve su nalozile bankama konverziju CHF u EVRO kredite, i to po kursu na dan odobravanja ovih kredita. Cak i drzava Svajcarska ovih dana zauzima stav da su CHF krediti jedna vrsta pljackaskih kredita jer su banke unapred znale da ce doci do naglog porasta CHF u odnosu na EVRO. Austrijski sud je zauzeo stav, da su svi CHF krediti nistavi, ukoliko o njihovim mogucim posledicama i rizicima nisu obavesteni unapred klijenti kojima su odobravani. U Srbiji klijenti ne da nisu o njihovoj stetnosti odobravni, vec su grubo obmanjivani sto putem medija, sto od strane bankarskih sluzbenika, da su CHF krediti najbolji i najsigurniji. Zato Vas, molimo, mi CHF mucenici, zbog kojih su neki vec i samoubistva izvrsili i kod nas i u okruzenju, da prestanete da branite, bez ikakvog pravnog osnova CHF kredite, jer tako branite bezocnu pljacku, a protiv kojih je stalo skoro i Javno tuzilastvo u Srbiji. Pustite da se u Srbiji to resi kao i u Hrvatskoj. Pustite opljackane ljude, da zive, a banke i clan UO Unicredit banke, prof. Beogovic ce ziveti kao bubreg u loju. A Vi ne uticite ovakvim Vasim stavom na Vrhovni kasacioni sud da presece i stane u odbranu prava, a banke ce svakako zaraditi, samo je pitanej manje ili vise. A Vas stav diretkno unistava oko 20.000 ljudi, odnosno oko 100.000 porodica, koje godinama trpe bezocnu pljacku od strane banaka koje inace deru kozu gradjanim Srbije kao nigde u Evropi, od provizija, do dozvojenog minusa i kredita, sto je nezabelezeno u Evropi.
Pitanje je kako bi zaduženi reagovali da se nekim spletom okolnosti kurs okrenuo protiv banaka. Tu se krije odgovor na štošta iz ove rasprave.
Postovani Nikola, u slucaju da se “kurs okrenuo protiv banaka”, banke bi podigle kamatnu stopu.
Citiram deo svog ugovora:
“Kamata na kredit iz clana 1 ovog Ugovora je promenljiva i obracunava se po kamatnoj stopi od 4,95% na godisnjem nivou,
Visina kamatne stope iz stava 1 ovog clana moze se menjati u skladu sa kretanjem prosecnih kamatnih stopa, koju za ovu vrstu posla na teritoriji Republike Srbije obracunavaju prvoklasne banke.”
To znaci da bi slabljenje franka banke amortizovale podizanjem kamate. Dakle, ni u tom slucaju banka ne bi mogla da bude na gubitku.
Deo mog problema je sto banka jacanje franka nije ublazila umanjenjem kamatne stope, vec naprotiv. Na glavnicu koja je, po presudi na koju se poziva prof. Begovic, uvecana za 129% sve vreme se obracunava kamata od skoro 5%.
Marzu od 5% sada imaju neke banke na cisto dinarske kredite, kod kojih pocetna glavnica nije uvecana. Marza moje banke se i ne zna. Na moj uzas, kamata mi je 2011. fiksirana na inicijalnu tumacenjem ZZKFU koje je doneto od strane NBS.
Prema nacinu formiranja nominalne kamatne stope (NKS), postoje tri tipa ugovora o dinarskim kreditima indeksiranim u valuti CHF. Klijenti koji imaju jedan od dva tipa ugovora kod kojih je jasno odredjena marza (odnosno “margina banke”), pogodjeni su “samo” enormnim uvecanjem glavnice ali im je NKS sada znatno niza u odnosu na pocentu.
Napr. SoGe banka na ove kredite obracunava cini mi se NKS 0,28%. Kod druge banke trenutno je NKS 1,87%. Ima dosta klijenata cija je NKS sada ispod 2%. Pride je to sto su banke morale da im “vrate” novac koji su prisvojile podizanjem marze. Societe banka je jedina svojevoljno vratila bivsim klijentima KBC banke sav preplaceni novac (preplacen na osnovu podizanja marze) i to sa zakonskom zateznom kamatom
U najtezoj situaciji smo mi sa trecim tipom ugovora, gde se bankama ne zna marza, gde se na uvecanu glavnicu placa i visoka, naknadno fiksirana, NKS. U tu grupu spada klijent koji je tuzio Erste banku za raskid (4.95%), ja- koja imam ugovor sa Meni Najblizom bankom (4,95% obicni klijenti, VIP klijenti 4,35%), klijenti koji imaju ugovore sa bankom u cijem je UO autor gornjeg teksta (4,75%), klijenti jedne austrijske banke ciji celni covek povremeno istupa u medijima po ovom pitanju (4,45% po prodajnom kursu), klijenti nekadasnje domace banke koja je sada u grckom vlasnistvu (5,2%)… Ovo su neprovereni ali prilicno pouzdani podaci do kojih sam dosla kontaktirajuci sa sapatnicima po kreditu. Mnogo korisnika ovih kredita sam upoznala od kad sam, jos 2009, godine, postala svesna da sa mojim kreditom i odnosom banke prema meni nesto definitivno nije u redu.
Izvinjavam se sto sam previse opsirna. Hvala svima koji se interesuju za ovu problematiku.
Hvala na bližem objašnjenju. Verovatno je moja opaska bila previše pojednostavljena. Uz verovatno ozbiljan uticaj naknadne pameti (zasnovane na gorkom iskustvu Vas i ostalih “sapatnika po kreditu”), ne verujem da bih se odlučio za ovakav kredit.
Bez namere da uvredim poštovanog profesora koji predaje ekonomske predmete na pravnom fakultetu, smatram da nije stručan da raspravlja o ovoj temi. Ovde se više ne postavlja pitanje raskida ugovora, nego poništaja ugovora zbog nepostojanja kauze – osnova obavezivanja. Na prvom mestu, ovo nije aleatoran ugovor. Drugo, jedno od načela ZOO je i zabrana zloupotrebe prava . Valutna kluzula je ustanovljena da poverilac ne bi bio na gubitku, a ne da bi sticao zelenašku dobit, što je zloupotreba propisanog prava na ugovaranje valutne klauzule. Sve sudije ovo znaju, ali kako ste napisali poštovani sudija Majiću, u tekstu o sudiji Zecu, čekaju mig vodje da svoje predmete reše zakonito i pravično. Inače, itekako je važno da li je neko u Upravnom odboru Banke, dok god prima novac na toj funkciju. Naime, profesor se nalazi u sukobu interesa. Jer definicija sukoba interesa je odnos zavisnosti prema licima ( u ovom slučaju pravnom licu ), koja bi mogla uticati na njegovu nepristrasnost.
Odgovor i rešenje Chf kredita je u finansijskim derivatima.
To je bitna ekonomika Chf kredita, na nju tek treba primeniti pravo.
Tu je odgovor zbog čega su uvedeni Chf krediti generalno, zašto su banke morale nuditi te kredite, zašto su kamatne stope bile niže nego za Eur kredite.
Nakon toga tek treba to supsumirati pod pravne norme.
Neverovatno je da se ne kompletnom exYu području o tome nije govorilo.
Zašto je od Poljske do Grčke plasirano Chf100 milijardi kredita. (Mađarska i Poljska oko 70 milijardi zajedno).
https://chfkredit.wordpress.com/