Pre izvesnog vremena, jedan meni veoma drag kolega, požalio mi se kako je po prvi put u karijeri primetio da ga u sudu izbegavaju. Nikada do tada, naime, nije mu se dešavalo da primeti kako njegovi saradnici smišljaju različite izgovore u pauzi za kafu, kako uvek negde žure kada poželi da o nečemu prodiskutuje, i kako mu, sve češće, poruke šalju preko sekretarice. Ne dolaze više ni na proslave koje organizuje, naglo prekidaju razgovor kada uđe u prostoriju, i sve u svemu, već izvesno vreme oseća da je “višak” i da je u njegovom prisustvu svima neprijatno. Kako sam bio upoznat sa činjenicom da se kolega, zbog navodne “neposlušnosti”, već izvesno vreme nalazi “u nemilosti” predsednika suda koji je snažno pozicioniran u političkom establišmentu, nije me začudio ovakav scenario. Položaj “sudije u nemilosti” bila mi je dobro poznata dijagnoza, imajući na umu da sam i sam više puta iskusio pravosudni “ostrakizam”. Znao sam njegovu dinamiku, trajanje i karakter. Međutim, moj prijatelj-kolega sa ovim se prvi put sretao, i bilo mu je, kao i svakom debitantu, teško.
Želeći da mu nekako pomognem, rešio sam da ga upoznam sa nečim što, na prvi pogled, sa ovim problemom nije imalo bilo kakve veze. Pročitao sam mu najpre jednu basnu u kojoj se na slikovit način govorilo o poretku koji postoji u životinjskom carstvu. Videvši da me nakon ovoga posmatra sa dodatnim čuđenjem, rešio sam da dalje ne okolišam.
“Predočiću ti nešto za šta smatram da bi, u pogodnom trenutku, moralo biti predočeno svakom studentu prava kada prvi put, iz bilo kog razloga, poželi da postane sudija. Reč je o pravilima čopora.”
Iako me je prijatelj tek nakon ovoga pratio sa neskrivenom skepsom, nastavio sam, znajući da između ponašanja esnafa i čoporske zajednice svuda, a na ovim prostorima naročito, postoje gotovo neverovatne sličnosti. U tu svrhu, poslužio sam se tekstom profesionalca – zoologa koji nisam želeo da prepričavam kako ne bih narušio autentičnost. Pozvao sam ga zato da čita:
U svojoj svakodnevnoj borbi za opstanak, članovi čopora zavise u potpunosti jedni od drugih. Štaviše, od samog rođenja, mladunci uče koje je njihovo mesto u zajednici, i šta je društveno prihvatljivo ponašanje u skladu sa tim. Svako mladunče raste u ubeđenju da njegov opstanak u potpunosti zavisi od saradnje u čoporu, i apsolutnog poštovanja vođe. Čopor, kao osnovna društvena jedinica zajednice je stvoren da bi se osigurao opstanak vrste. Zato pripadnici čopora nemaju “samotnjačku individualnost”, tu osobinu koju čovek toliko ceni. Razumevanje čopora na prvom mestu podrazumeva shvatanje da u ovoj zajednici individualnost i posebnost ne postoje.
“Da li ti je sada jasnije šta ti želim reći, dobri moj?”, upitao sam uznemirenog prijatelja. Međutim, on me je i dalje gledao sa čuđenjem. Pokušao sam zato da pojasnim svoj nadasve neobičan pristup.
“Vidiš.”, nastavio sam direktnije, “ti si, iskazujući makar i rudimentarnu individualnost i posebnost, prekršio osnovno pravilo čopora u kojem si bivstvovao od svojih najranijih pripravničkih dana. Uz to, činjenica da ti je sadašnji vođa čopora okrenuo leđa i da je rešio da te kazni zbog neblagodarnosti, ostale pripadnike zajednice željne opstanka navelo je na udaljavanje. Pri tome, imaj na umu da se ovakvo ponašanje uvek u izvesnom smislu smatra izdajom. Ostali članovi su te prihvatili još kao mladunče, verujući da nećeš zloupotrebiti njihovo poverenje. A ti si kojekakvim ‘soliranjem’ upravo to učinio. Nemoj zato biti začuđen a ni tužan, dragi moj, jer stvari u čoporima tako funkcionišu. Nema tu ničeg ličnog.”
Međutim bilo je jasno da ga ponovo nisam ubedio i da sam kod njega čak, izazvao čitav niz novih dilema. “Kako je moguće da se samo zbog besa vođe udaljavaju od mene?”, i dalje je bio zbunjen moj napušteni prijatelj. “Tolike godine smo radili zajedno, pomagao sam im, učio ih… Štitio kada je trebalo… Znaju da sam pošten i da nisam učinio bilo šta sramno … Pored toga, nikada nisam video da su izbegavali bilo koga drugog. Posebno me boli što se nisu sklanjali ni od onih na lošem glasu, ni od onih za koje su govorili da su korumpirani… Nisu se nikada okretali ni od ljudi za koje su tvrdili da su se našli u policijskim dosijeima i ‘transkriptima’… Nedodirljivima nisu smatrali ni one za koje su šaputali da su skloni porodičnom nasilju… Nisu zamicali u kancelarije ni kada se na hodniku pojave oni skloni piću i svakakvim nepristojnostima… Zar sam ja najgori samo zato što me sadašnji vođa čopora ne voli”? – vapio je moj razočarani prijatelj.
“Izgleda da još uvek ne razumeš dobri moj”, nastavio sam. “Čitaj zato dalje šta struka kaže:”
Kada zauzmu svoje mesto u čoporu, članovi nedvosmisleno prate i poštuju vođu. Vođa čopora je dominantan i osigurava opstanak zajednici i svakom njenom članu. On održava unutrašnju disciplinu, i ne dopušta da njegov autoritet ni društvena hijerarhija budu dovedeni u pitanje. Pravila koja vladaju čoporom su njegova pravila. U slučaju pobune, pravda je brza i bez milosti. Ipak, za članove čopora, postojanje tačno definisanih pravila predstavlja odsustvo uznemirenosti i omogućava da žive srećno i bez stresa. U tom smislu, član – samotnjak će biti proteran iz čopora jer predstavlja opasnost i može koštati opstanka ostatak čopora.
“Dakle”, nastavio sam, “kao što vidiš, korumpirani, siledžije pa i oni skloni piću i prostaklucima, samo zbog ovih poroka ne predstavljaju opasnost za čopor. Sve dok poštuju vođu i prihvatljivi vid ponašanja, oni su jednako dobrodošli kao i najbezazleniji mladunci i najpoštenije starine. Zato ni tebe ne bi proterali da si bio poslušni pijanac, plaćenik ili ulizica. I danas bi te još i kako grlili, pili sa tobom i diskutovali o spornim pitanjima. Veselili bi se tvojim uspesima i tugovali tvoje nedaće. Živeli biste kao i do sada, u sreći i ljubavi kakva samo među kolegama postoji. Međutim, ti si se osmelio na nešto mnogo gore. Slučajno ili namerno pomislio si da smeš da menjaš pravila i dovodiš u pitanje autoritet vođe… I kazna je, naravno stigla.”
Prijatelj me je gledao sa tugom, ali čini se i sve većim bolnim razumevanjem rečenog. “Ima li onda spasa za mene?”, zabrinuto je upitao. “Da li ću ikada više moći da povratim ugled i mesto u grupi? Ili ću morati da napustim čopor i život nastavim među pripadnicima druge vrste?”
“Pre nego što doneseš odluku, dragi moj, pročitaj još nešto”, rekoh mu. “Dobra vest za nevoljnike poput tebe je da se stvari u čoporu ciklično menjaju i da su članovi uvek skloni prilagođavanju na nove okolnosti.” Ne želeći da dužim, ponudih mu zato, još jedan deo teksta:
U čoporu, kada vođa ostari, izgubi oštrinu, postane slab, zbunjen, ili bolestan, suočiće se sa izazivanjem. Mlađi, jači, članovi će se suprostaviti autoritetu i doći će do borbe. Čak i ako preživi borbu a izgubi, stari vođa će biti prognan i više se neće vraćati. Naklonost prema novom vođi i poštovanje autoriteta, ponovo će biti uspostavljeni. Ovo je prirodno stanje i upravo to je ono što člana čopora čini tako divnim ljubimcem.
“Ako sve ovo preživiš i dočekaš naklonost novog vođe ili, još pre, ako sâm jednom povedeš čopor, tvoje kolege voleće te ponovo istom čistotom srca. Biće ponovo srećne da te vide, zagrle i kažu kako su u suštini sve vreme, u tvom odsustvu patile. Znaćeš da si ponovo okružen čoporom svojim, kada ti budu pričali kako su uvek znali da si nepravedno odstranjen i kako su od prethodnog vođe-nitkova, zbog simpatija prema tebi, trpeli zulum. A tada, neće više biti sumnje da si ponovo među svojima, dragi moj.”
Video sam ga kako odlazi. Znao sam da više neće biti isti, ali isto tako i da će se vratiti. Konačno je upoznao pravila vrste kojoj se davno, možda i neoprezno, ali ipak sopstvenom voljom pridružio.
Posvećeno prijatelju koji se već izvesno vreme suočava sa pravilima čopora …
• U tekstu su korišteni odlomci sa stranice “Ponašanje pasa”.
34 Responses
Bravo, Mišo! Znam o čemu govoriš, ali ti imaš i čehovljevski talenat da to i iskažeš. Moje iskreno poštovanje!
Pravila vođe čopora su jasna, dok je vođa, a ona mogu biti i nehumana i nezakonita, vođa je vođa i sve dotle dok je u toj poziciji njegova je i prva i poslednja. Žalosna je istina da ta praksa važi i za pravosuđe pa eno neki dan lišiše slobode dvojicu vođa/predsednika sudova. Dok je tako zatrpavaćemo sud u Strazburu, a primera korupcije, koja je ovde spomenuta, je jako puno, pa čak se ide toliko drsko da se to dešava i na samom ročištu. Korupcije ima na svim nivoima, a ako su “jaki” i “veliki” predmeti u pitanju tu je čitava mreža, od onih koji određuju ko će koji predmet da dobije, pa sve dotle ko će da postupa po pravnim lekovima. Nekada je najviše korupcije bilo u istrazi, a sada se dave u tužilaštvima. Kada neko bude odlučio da mačem pravde preseče Gordijev čvor, bojim se da ćemo ostati bar bez trećine ljudi u sistemu “nezavisnog” odlučivanja, naravno, nezavisnog od Ustava i zakona, kao i u advokaturi, posebno u nekim “jakim” kancelarijama. Sa njima u košu su i umreženi iz redova veštaka, kao i “velikih” privrednih društava koja preko njih rade šta hoće sa oštećenima. Ovo je tema koju bi možda trebalo posebnim tekstom načeti za raspravu. U našem društvu u ovom milenijumu vlada zakon jačeg, narcisoidnijeg, sujetnijeg, drskijeg i neodgovornijeg, pa su svi koji bi pošteno i normalno da rade crne ovce. Što pre to shvatimo i radikalno promenimo karakteristike piramide vrednosti biće nam bolje.
Ето, а ја сам наиван мислио да је ЈУЕСЕЈД решио све проблеме те врсте у нашем правосуђу.
Шалу на страну, слажем се потпуно са Вама уз мали додатак да при сечењу Гордијевог чвора ваља додати још 1/3 незналица и правних аналфабета из категорије “шкарт”.
Na svojoj koži sam iskusila i pravila čopora i nepotizam i korupciju, kako u pravosuđu, tako i u instituciji u kojoj sam zaposlena. Moju porodicu je “patosirao” sudija Branislav Blažić. I mi nemamo ništa, osim šačice lične satisfakcije, što je pritvoren. Ali, eto, bar jedan sitan, sićušan koračić u … ne znam šta? Vaš komentar bih mogla da potpišem kao sopstveni.
Ovo bi se moglo nazvati jednim delom mobinga. Lično sam suočena sa ovakvim odnosom sredine u kojoj radim, evo, punih šest godina. Vodim radni spor, poslodavca sam tužila za mobing koji nada mnom vrši godinama, urušavajući moje ljudsko dostojanstvo i sve vrednosti koje reprezentuju čovečnost. Zaposleni su polarizovani na mobingovane i one koji su produžena ruka mobera. Ta podela je toliko očigledna, da ne ostavlja mesta nagađanjima. Oni koji su mobingovani, ćute i strepe da bi moglo da im se dogodi ono što se meni dogodilo zbog neposlušnosti i usled nedostatka podaništva vođi… u ovom slučaju jednom bahatom, kućno nevaspitanom, nestručnom, arogantnom, ali zato izuzetno politički podobnom (ne)čoveku. Ostali se trude da budu još gori od vođe, ne bi li se što bolje pozicionirali.
Jedna u nizu životnih priča koje bi mogle da ilustruju “Pravila čopora”.
Apsolutno tačno, to jeste mobing. Na žalost, mi živimo u sredini gde strah od egzistencije ustupa mesto ljudskom dostojanstvu, stručnosti, moralu i svim civilizacijskim tekovinama. Posledice toga su očigledne i zato živimo okruženi poltronima, i zato ovde ne može da dođe do socijalnih i kulturnih promena, jer je paradigma zavisnosti od sigurnosti, redovnih prihoda i sigurnog posla, dominantna, posebno ako se uzme u obzir da mnogi žive u kreditima. Ta vrsta ucenjenog života će imati dalekosežne i političke, i ekonomske i zdravstvene posledice, i samo ljudi koji mogu da imaju iole nezavisna zanimanja, mogu biti pošteđeni svih mogućih pritisaka kolektiva, hijerarhija i zla koje ono vuče sa sobom.
“Konačno je upoznao pravila vrste kojoj se davno, možda i neoprezno, ali ipak sopstvenom voljom pridružio.”
Bogami, sa ovim ne mogu da se složim, jer mi nije baš logično.
Ako je sve tako, kako piše sudija Majić, onda svaki kandidat za prijem u čopor na samom početku svoje pseće karijere mora da pokaže i te kako dobro poznavanje pravila tog nepisanog psećeg ustava (sada polemišem sa stilskom figurom autora), a zatim da onjuši mnogu zadnjicu i podvije rep pred svačijim iskeženim zubima (još uvek smo na terenu komparativne zoologije) i na sitnim, ali riskantnim i/ili prljavim poslovima im dokaže svoju beskompromisnu privrženost, pre nego što ga uopšte prime u čopor. Da nije tako, već bi se na startu svoje pseće karijere našao u nemilosti vođe čopora, pa nikada ne bi postao član čopora, zar ne?
Međutim, ovo nije tačno: u čoporu se životinje rađaju, pa nemaju mogućnost izbora, niti se pitanje njihovog “prijema u čopor”, sem izuzetno, uopšte postavlja; ljudi tokom svog života svojom voljom i ponašanjem biraju i pokazuju kojim to društvenim grupama teže i da li su im kompatibilni.
Stoga je svako povlačenje paralele između fenomena biologije i sociologije tendenciozno i po svojoj prirodi netačno.
Dakle, biće da je taj buntovnik, o čijoj sudbini nam uvaženi sudija prenosi detalje iz “života pasa”, od početka znao kako tu stoje stvari, što nam, pak, daje dosta prostora da razmišljamo o tome koje je namere mogao da ima, kada se okrenuo protiv “autoriteta i društvene hijerarhije”. A onda je i reakcija establišmenta i okoline razumljiva (ovim ne kažem da podržavam ceo taj koncept, naprotiv).
Na kraju molim sve da ni u kom slučaju moje reči “već bi se na startu svoje pseće karijere našao u nemilosti vođe čopora” ni u kom slučaju ne povezuju sa rečima autora “u nemilosti predsednika suda koji je snažno pozicioniran u političkom establišmentu” (a koji to pa nije, prim. S.K.).
Dobar komentar. Ispada da je neminovno priklanjati se vođi čopora, ali iz perspektive autoritarnog sistema u kojem vladaju izgleda i dalje zoološki principi, a ne demokratija i vladavina prava. Jasno je da mi živimo u sredini koja baštini autoritarnost i da se ni dan danas nismo odmakli od modela, koji je od navodnih demokrata bio kritikovan, doba “titoizma” i kulta ličnosti, koje su opet nasleđeni modeli hijerarhije Kneza Miloša i potonjih vladara. Sve u svemu, jedno autoritarno društvo neguje kult ličnosti, autoritarnost i surovo se odnosi prema ljudima koji pokazuju znake individualnosti i ne pristaju na ucene i suprostave se nametnutim pravilima, samo zato što je neko na poziciji autoriteta.
Teorija pravila čopora uključuje hijerarhijski organizovane čopore, na čijem je čelu „alfa“ mužjak ili vođa, ili lider, koji je najjači i najmoćniji. On čuva svoju poziciju i svoj čopor, štiti ga i obezbeđuje mu egzistenciju i primat. Svaki član čopora ima svoje mesto u hijerarhiji, koje brani i poštuje, podvrgavajući se lideru, bez izuzetka. Ali, gubitak pozicije lidera je uvek izvestan, pa onaj ko je proteran iz čopora, poraženi, može doći na mesto lidera.
Složićemo se oko toga da loše društvo ima loše pravosuđe, jer je pravosuđe slika društva.
BRAVO SUDIJA MAJIĆU, SVAKA VAMA ČAST!
Bravo! Vi prosto ulivate nadu da se i ovde može desiti nešto dobro.. Zbunjujuće do te mere da sam nagnana sopstvenom zbunjenošću nakon prvog susreta sa Vašim blogom morala da proverim spisak sudija (jeste li zaista tamo?!). I čuda se događaju, zar ne?
Zaista je uzivanje citati Vas blog,bavim se pisanjem,tako da cenim individualan rad i talenat koji odskace od’copora’ ,bar je u literaturi dozvoljeno biti svoj ,poseban i drugaciji.
Sada bolje razumem neke dogadjaje iz moje proslosti,kada sam bila advokat,vise nisam,.ali imam slobodu govora,misljenja i ponasanja,a pravosudje ostaje u domenu ogranicene ‘svesti’ i nepristupacnosti za jedan otvoren um i stav,hvala
Kada smo već u životinjskom carstvu, ne treba zaboraviti da pored vukova i njihovih rođaka postoje i brojne druge vrste. Nekada se čak desi da, poput “ružnog pačeta”, čopor previdi mogućnost da je među njima zašao neko drugi. Neko ko se ne uzbuđuje preterano oko mišljenja čopora, jer zna da je sudbina svakog sukoba njegova pobeda.
Tom dragom kolegi Vašem je odbacivanjem od strane čopora data jedinstvena prilika da se zapita kojoj vrsti predatora zaista pripada. Jedan od starešina reče mu: ne plači, evo je nadvladao lav, jer sve dok ne nastupi Isaija 11.6, zna se ko je glavni ( https://www.youtube.com/watch?v=o0akqcu-ujw ).
Ohrabrujuće reči i slike za kolegu kojem možda drugačija perspektiva posmatranja života otvori vid i osvetli za njega pravi put.
Divan tekst uvaženi sudija, hvala Vam.
Jedno konstruktivno pitanje Vama, g.dine Majiću…Ukoliko stranka u postupku kupi praktikum čiji ste izmedju ostalog i Vi autor…dali je sukob interesa ukoliko Vi npr.sudite toj stranci, tj.dali postoji sumnja u nepristrasnost obzirom da Vas je ta stranka koja je kupila knjigu novcano dotirala???
I Vama jedno konstruktivno pitanje, da li profesor koji ispituje studenta ili đaka ima sukob interesa ako je isti kupio njegovu knjigu jer ga je novčano dotirao? Hoće li stranka u postupku da okači tablu na kojoj piše koje je i čije knjige kupio, ili to sudija mora da pita?
Narodski rečeno-uvlacite se u dupe piscu knjige, Vas nista nisam ni pitao.Ovaj blog mu dodje kao skupstinski odbori-suprotno misljenje se ne cuje, jel?Dovidjenja i prijatno.
Doviđenja i lep i inspirativni vikend.
Poštovani,
nema potrebe za teškim rečima. Vaše pitanje je legitimno. Ipak mislim da bi bilo preterano isključiti mogućnost pisanja i objavljivanja sudijama, samo zbog mogućnosti da neka od stranaka kupi njihovu knjigu i tako eventualno, kod onih sumnjičavih, podstakne sumnje u sudijinu nepristrasnost. Nije mi poznat niti jedan sistem koji prihvata tako restriktivno tumačenje. Međutim, postoje situacije u kojima bi sudija svoja autorska dela mogao da zloupotrebljava. Primera radi, to bi bio slučaj kada bi podsticao stranku da kupi veći broj primeraka knjige (slika, skulptura, fotografija…) ili pak kada bi stranke njegove primerke plaćale znatno višim iznosima od uobičajenih. Koruptivna praksa poznaje i ovakve primere.
Sa Vašom opaskom da se na blogu ne čuju suprotna mišljenja se ne mogu složiti. Pozivam Vas da “prelistate” različite tekstove i komentare. Videćete tu i sasvim oprečna shvatanja pa i prilično oštre kritike autora. Jedna od osnovnih karkateristika bloga je da ovde diskutujemo bez cenzure, sve dok je diskusija pristojna i u okvirima teme.
S poštovanjem,
MM
Uvazeni gospodine smatram da je moje pitanje bilo sasvim na mestu.Kao pravno neuka stranka pratim redovno Vas sto I sami znate.Istina da sam preterao ali smatram da ovde ima i onih koji opet iz ko zna kojih razloga zele sa Vama posto-poto biti dobro.Nit sam bot nit sam ubaceni element a igrom slucaja vise nego dobro sam upucen u tematiku.Sudija Tresnjeva jako dobro poznajem kao i sudiju Vucinica na cijoj sam strani otvoreno bio za razliku od mnogih sudija koji su tada bili ususkani racunajuci valjda da po njih nece doci…
Dragi mladi (ne) prijatelju;
Jako je dobro kada čovek piše sebi samom. Psihologija nas uči da tada najbolje spoznaš samoga sebe, što je inače veoma teško.
Koliko me starog i oronulog služi pamćenje, znam da si do nedavno bio “vođa” i stoga jako dobro znaš ponašanje članova “čopora”…
jer si okusio moć “vođe”i uspešno si je vršio, nemajući razumevanja za bilo koga, jer, “moć koja razume ne može se vršiti” ( B. Pekić) a ti si je vršio “uspešno”.
Vidim da posle gubitka položaja “vođe”isključuješ samog sebe iz “čopora” kako bi jednog dana ponovo stao na čelo “čopora” i postao ponovo “vođa”.
Inače, snažno se uočava da ima članova “čopora” koji to neće da budu, već im je izbor ili da budu “vođe” ili, ako to ne postanu onda biraju da budu izgnani iz “čopora”,
pa su u suštini samoizgnanici.
Primetno je da oni i dalje uživaju povlastice funkcije koju vrše i ne odriču ih se iz čega se da zaključiti da im je funkcija samo sredstvo za ostvarivanje drugih, možda njima i zadatih ciljeva.
Samo, da li primećuješ jednu interesantnu pojavu kod izgnanih iz “čopora”?
Pronalaze se i ujedinjuju u novi “čopor” i neophodno je da i oni imaju “vođu”. Stoga, moraš biti nemilosrdan ukoliko želiš da budeš vođa samoizgnanih, jer “tako nastaje vožd”
(v. R. Ljušić, “Karađorđe”)
Imajući od ranije simpatije za tebe, voleo bih da jednog dana postaneš starina, ali da ne budeš “vođa”, jer “vođe” “ubijaju”, zar ne?
Želim da ti skrenem pažnju i na to da konzumiranje alkohola ( na koje aludiraš u tekstu ) nije krivično delo kao što su to: zagađivanje životne sredine, izazivanje svake mržnje ili
špijunaža…
Razmisli malo o ovome i ne “zagađuj” sudsku sredinu ovakvim tekstovima…
Savetujem ti da sve svoje potencijale staviš u uspešno vršenje sudijske funkcije zarad vladavine prava i zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda i trebalo bi da znaš ili da prihvatiš da je “vođa” prvi među jednakima.
Srdačan pozdrav,
“Jedan od vođa”
Poštovani,
puno je toga navedeno u Vašem postu. I da smo (ne) prijatelji? i da sa Vaše strane od “ranije postoje simpatije za mene”? Evidentno je i da smo “na ti”! Naposletku tu su i saveti i upozorenja!
Samo je izostalo predstavljanje. Ako ste zaista “jedan od vođa” kako navodite, onda bi bilo očekivano da se barem potpišete imenom i prezimenom. Ne samo da bi to bilo u skladu sa bontonom, već bi reči tada imale i veću težinu. Ovako, sve se ovo može tumačiti na različite načine.
Pored toga, tada bi i ostali čitaoci ali i moja malenkost bili u prilici da saznaju ko stoji iza dobronamernog saveta da se okanem pisanja jer bih možda mogao “zagaziti” u neko krivično delo (interesantno, pored svega ostalog tu je i neizbežna špiunaža :)) i ko zna šta još …
Zato dragi moj “vođo”, da biste me savetovali i pozivali na “razmišljanje”, ali i da bi uopšte ravnopravno diskutovali, morao bih najpre da znam sa kim razgovaram. Od neznanaca, a naročito onih koji za sebe tvrde da su “vođe”, savete ne primam.
S poštovanjem,
MM
Сад сам укапирао
шта је закон за једног од вођа
па наравно ништа
он је вођа он и не познаје закон
жали само кад му се неко одметне и кад
на видику угледа неумитност свог пада
највећа казна свих од вођа је незнање да неће бити
вође до века и да ће се једном мерити реп
кад за то дође време, кад се то увиди настаје
панични страх јер он не функционише на други начин
онда дође на ум и писање претећих писама и признање
да тај вођа заиста нема ништа слично са припадницима
своје врсте јер је у функцији вође ДЕГЕНЕРИСАН
ако схватиш, биће ти наравно теже али то је твој терет вође
који мораш носити јер си јахао па мора и да сјашеш
Poštovani g. Majiću,
hvala na odličnom tekstu koji me je motivisao da pratim Vaš blog.
Shvatila sam Vaš tekst možda na drugačiji način nego većina onih koji su ostavili svoj komentar.
U praksi sam videla dosta primera suprotstavljanja pojedinca pravilima čopora, a imam i lično iskustvo u tome. U vezi s tim, postavlja se logično pitanje: Da li su upravo takvi pojedinci pokretači promena na bolje? Zajednica ili čopor teži da na čelu sa vođom zadrži postojeću hijerarhiju, kao i stanje u čoporu, što vodi u stagnaciju. Ali, ljudska zajednica se ipak razlikuje od životinjske i pravila, koliko god da su slična, razlikuju se zbog postojanja nivoa svesti kod ljudi. Stagnacija ugrožava svaku zajednicu i samo je pitanje vremena kada će upravo to dovesti u pitanje njen opstanak. Bez pojedinaca koji se suprotstavljaju pravilima zajednice, mislim tu na one sa naprednim idejama koji teže promenama na bolje, kao i onih osvešćenih i hrabrih članova zajednice koji se neće plašiti da takve napredne pojedince podrže, teško možemo očekivati boljitak.
Sukob inteligencije i vlasti je izmišljen. Nikada inteligencija nije hapsila vlast.
Od mene toliko.
Alo, Požega!
Ja kažem, “Cico lezi..Da li me čuješ? Alo…Požega!”
Blogeru M. Majiću,
Ne znam čime sam i na koji (očito pogrešan) način, tehnički promovisana u pratioca Vašeg bloga. Što se ticalo časnog sudije, g-dina Vučiniča, razmenili smo nekoliko baražnih meilova i na tome se sve završilo.
Bar sam tako mislila sve dok pre tri dana ne počeste da me zatrpavate svojim umotvorinama, dostojnim starca Zosime, ili “Tako je govorio Zaratrusta”. Stoga vas MOLIM da me obrišete sa svog bloga, kao što su mnome obrisali pravdu.
Toliko.
Zorica Živković
Poštovana,
nisam Vas “promovisao” u pratioca bloga. Da biste primili mejl sa obaveštenjem o novom tekstu, potrebno je da se prijavite u tom smislu. Možda ste to i greškom učinili. U svakom slučaju, možete se uvek odjaviti sa liste u istom mejlu u kojem Vam je poslato i obaveštenje.
S poštovanjem,
MM
Vrlo interesantan tekst a i komentari ispod njega…
Svako od nas se u nekom delu svog života našao u sličnoj situaciji.
Lakše je u čoporu.
I, ako nećeš da budeš deo čopora, onda si protiv njih…protiv “vođe” lično!
Pa neka…neću da budem deo čopora al biću mudra – neću ni da “ričem” glasno..
Uostalom, to i nisu vuci nego ovce 🙂
“Među vukovima opstati ovci je teško, ali nije nemoguće…treba da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.
Mudrost će nas sačuvati da ne postanemo plen, da nas vuci ne raskinu, odnosno da nas neprijatelji ne onemoguće.
A bezazlenost i dobrota će nas sačuvati da mi ne postanemo vuci.
Treba imati, dakle, mudrost.
Razvijati mudrost Bogom danu, sve više i više, a paralelno sa tim razvijati i dobrotu.
Jer, mudrost bez dobrote prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost”
http://talasi.org/index.php/24-srpski/talasi-blog/193-budimo-mudri-i-bezazleni-pa-cemo-medu-vukovima-opstati
Kada vrhunski pravnik (sa timom vrhunskih pravnika) i dugogodisnji sudija ne moze da “izadje na kraj” sa “sistemom” zamislite tek u kakvom je polozaju okrivljeni koga sistem iz nekog razloga ili iz nekih “nevidljivih direktiva” hoce da “disciplinuje”. Onda dobijete osudjujuce presude na osnovu sumnje, i kada se osudjeni podvrgne poligrafskom ispitivanju posto je i to u njegovu korist onda nije dokaz, pa valjda je jaci dokaz od sumnje da je kriv. Kada je postupajuci sudija bio i istrazni ali i to nema veze kaze VKS i US.
Wekcome in Srbija…
Da ne znam o kome se radi mislio bi da je vaš kolega zamenik tuzioca. Naime, pravila čopora su u javno tužilaštvo i institucionalno ugradena, što sa sudovima nije slučaj, već se pre radi o samovolji vodje i “mentalnom sklopu” pripadnika copora. Primer o kome pišete samo govori da kvalitet norme ne zavisi samo od njene sadržine već i od načina primene. Medjutim, ako samo normativno uredjenje u sistem ugrađuje filozofiju copora, što je sa javnim tužilaštvom slučaj, ovakve pojave postaju pravilo, čak i bez zle namere samog “vodje”. Iako normativne garantije nisu dovoljne, one su neophodne za funkcionisanje sistema, ali njihovo ostvarivanje svakako zavisi od ljudskog faktora (kako vodje tako i pripadnika copora). Zato nam je neophodno nezavisno tuzilastvo, pogotovo imajući u vidu nova krivično procesna pravila. Kako ste dobar poznavalac (cesto) i kritičar prilika u javnom tužilaštvu, vaša podrška bi bila dobrodošla.
S poštovanjem,
Radovan Lazic
Текст и није лош
Поучан је
Само сте заборавили поштовани г.Мајићу да нам укажете да сте ви писали ,управо поучени сопственим искуством.Пустите овог колегу да сам о себи мисли и расуђује о томе где је погрешио.Јер док је био члан чопора ,како ви кажете,и имао плату од 300.000,00 динара није се жалио и никоме није нудуо помоћ.Док је био “корумпиран” оволиком платом није вам се жалио и нисте заједно кукали,јер и ви имате исто толику плату а нисте се запитали да ли сте је заслужили ,с обзиром да сте и ви као део чопора прескочили суд и имате плату за предмете у којима никада нисте радили(ратни злочини).Лепо вам је али вас брине што нисте више вођа.Вероватно јер више нема на власти ваше ДСС.
Зашто не кажете да сте постали вођа захваљујући што сте се и ви добро снашли у чопору .
Зашто не кажете да сте се и улизивали вођама из разних партија на власти или једној амбасади иако сте били један од идејних аутора оптужнице против Клинтона и др. Зар то није чопор и борба за опстанак у чопору.
Лепо пишете за једног правника који је доктор права , а студирао 10 година и остварио просек 6,20. Зар није тако
Према томе госп.Мајићу почистите прашину испред своје куће па онда саветујте друге и износите мишљења за друге или било кога без аргументације и доказа а инсистирате на томе.
Откуд знате да можда и ти које ви називате “да се налазе у …” Или о којима се прича….нису испали из неког чопора ,као и ви ,па их тако такође удаљавају да не ометају и не сметају чопору.
Г.Мајићу ако сте стварно заслужно доктор,онда знате да о било коме можете да пресуђујете и о њему судите само на основу доказа у законитом поступку уз обавезну реципрочност да се чује и друга стране а не само ваше мишљење у смислу “рекла казала”.
Г.Мајићу морате поштовати сваког и свачије мишљење јер и на огради пише ….па то ипак није.
Немојте мислити да сте ви најморалнији и нај,као што мислите.Има много оних који ћуте и не гледају у туђе двориште а много више знају од вас и можда су и моралнији без обзира што их је чопор одбацио каи и овог вашег колеги суд.Вучинића за кога сам чуо,али не знам,да је ок у сваком погледу.
Значи будуте мало умеренији и правилно расуђујте ствари и о ником не стварајте било какво мишљење ако их не познајете и то само на основу неке приче из чопора било да је с ове или оне стране.
Свако носи свој крст било да га је сам заслужио или му је он насилно окачен без његове воље и неоправдано.Запамтите то ,јер то може свакоме да се деси па и вама сутра. Зато немојте бранити само онога до кога вам је стало а критиковати неке које и не познајете и не знате зашто су се негде нашли а можда су моралнији од вас,али ето немају свој “блог” да би тако испољавали своје фрустрације и неостварености у чопору.
Немојте ми замерити јер ја вас не познајем и о вама не мислим лоше. Чак напротив мислим о вама све најбоље . Сматрам вас и добрим судијом и добрим човеком све док се не уверим у другачије,што је и нормално и како ви кажете праведно и правно. Зар не
Желим вам све најноље у животу
Не замерите што се нећу потпуно представити али не из разлога као што ви мислите већ зато што ме све ове не интересује и не желим у обоме да учествујем
Poštovani,
iz nekog razloga Vaš komentar je završio u odeljku “spam”. Filter ga je, po određenim karakteristikama, prepoznao kao neželjenu poštu! Slučajno sam ga pronašao i vratio “u život” iz dva razloga.
Najpre, istrajavam u pristupu prema kojem na blogu nema cenzure. Blog je otvoren i za najkritičkije komentare i zaista nikada do sada nisam sprečio objavljivanje negativnih tonova.
Međutim, ovde postoji još jedna dimenzija. Smatram da je bilo potrebno potruditi se u cilju objavljivanja komentara zbog jedne njegove specifičnosti. Retko sam naime na jednom mestu o sebi pročitao toliko netačnih tvrdnji. Osvrnuću se samo na neke od njih.
Za preko cele tri ocene ste, iz nekog razloga, umanjili moj prosek na fakultetu (umesto navedenih 6,20 on je 9,30). Pored toga, ponovo iz nepoznatih pobuda, “produžili ste” moje studiranje na 10 godina umesto bruto 6 u koje se ubraja i prekid od 2,5 godine provedene u inostranstvu (dakle “neto 3,5). Umesto da me “opišete” kao saradnika kojeg je Okružni javni tužilac svojevremeno angažovao kao pravnika koji je specijalizovao Međunarodno krivično pravo za pomoć tužiocu u predmetu, pretvorili ste me u “idejnog tvorca optužnice Klintonu”! Pa onda nekakvo ulizivanje vođama iz “raznih partija” (ne zna se kojih) i “jednoj ambasadi (valjda je ta ambasada uvek ista i opštepoznata?)”… I štošta još …
Nadam se dragi moj (ponovo) nepotpisani čitaoče, da su sve ove (i druge) neistine, ne plod namere, već nemara i uverenja da su negativne glasine uvek tačne i da ih je neškodljivo širiti. Pogotovo ako je reč o nekome ko ima svoj blog, pa je samim tim i prihvatio mogućnost difamacije … Dakle, nadam se da Vam je neko sve ovo “prodao” i da ste prodato bez ozbiljnije provere potpisali. Moguće je i da ste samo želeli da malo “naudite” nekome ko je, možda, po Vašem shvatanju, bio grub prema nekom Vama bliskom. Ako je tako, sve je to razumljivo i nije mi prvi put da se sa tim srećem. Želeo sam ipak da Vam pružim priliku da, makar i nakndano proverite tvrdnje koje ste izneli. Makar i da biste čuli “drugu stranu a ne samo Vaše mišljenje u smislu rekla-kazala”, kao što u tekstu opomenuste.
Ako je sve ovo ipak svesno distribuirano, onda je, naročito kada dolazi od nekoga ko tvrdi da “ga sve ovo ne interesuje”, reč o problemu druge vrste.
S poštovanjem,
MM
Postovane sudije,
Vas “copor” treba rasturiti u potpunosti. Vi svi kolektivno ste najveci krivci sto je sudstvo “nezavisno” koliko i nedonosce. Ovo o cemu ste pisali nisu pravila copora, vec pravila ulicne bande koja radi sve sto sef naredi.
Zelim vam svima da se sto pre prizovete pameti, inace cete postati suvise lako zamenljivi da bi nekoga brinulo sto ste ostali bez posla.
Fantastičan tekst koji je primenjljiv ne samo u pravosuđu, već i u svim velikim kolektivima.
Poštovani
Sve vaše basne je narod prozreo,bajkovita stvarnost je za malo stvar prošlosti. Kojom formom će se koristiti sudstvo u budućnosti je pitanje nad pitanjem! Meni kao neukoj stranci i ujedno nadripisaru je već sada jasno da je sudstvo ispevano epski i da Marko Kraljević ( alijas vođa čopora) ostade bez Šarca. Ako ćemo po basni u Novosadskom sudu ima više čopora koja su u zavadi. Čeka se dramski rasplet. Pozdrav iz Evrope
U zemlji Srbiji ništa novo. Tek sad procitah tekst ocekujuci da pročitam komentare vezane za pojavu koja je sociološka i vezana za niz faktora koji imaju svoje različite uzroke. Umesto toga gomila meni nepoznatih “poznanika” gdina Majica iznosi podatke o autoru. Zašto hrabri ljudi ne napišete gdinu Majicu lično šta mislite ili šta sta čuli o njemu i to potpisete. Ja kao čitalac i ne želim to da znam kao što ne znam sve o autorima mnogih radova što me ne sprečava da razmisljam o temama koje stavljaju na uvid javnosti. Inače o temi mislim da se pripadnost čoporu bira i da se ne mogu koristiti samo benefiti koje čopor i njegov vodja omogucavaju. Nemam razumevanje za patnje doticnog jer je i sam bio deo čopora kad je neko drugi prolazio kroz “toplog zeca”. Ako se ovome pridoda i pripadnost plemenskoj zajednici koja doprinosi ulasku u čopor bilo bi pravo pitanje koji su kriterijumi da se i sadasnji i bivši članovi čopora postuju?