Ovih dana slučaj sudije Vučinića dobio je očekivani epilog. Čitava stvar se odvijala prema scenariju koji mu je na vreme bio najavljen i objašnjen one noći u zamračenoj Palati pravde u kabinetu koji je jedini, za tu priliku bio osvetljen. Ukoliko ne povuče odluku, biće „ražalovan“. Rečeno – ispunjeno! Barem je imao posla sa ljudima od reči! Sada već bivši sudija Vučinić, postao je još jedan od onih za koje u sistemu kojem je decenijama služio, više nema preostalih mesta.
„Sam je kriv“ rekao mi je nedavno jedan kolega objašnjavajući kako pravosuđe ne snosi odgovornost zbog još jednog u nizu ćutanja. „Ni sam sebi nije želeo da pomogne, već je terao do kraja, glavom kroz zid“, dodao je drugi. Sjajno, pomislih… Već iz ove rečenice bilo mi je jasno koju „pozu samopomoći“ su kolege predlagale i na šta to sudija Vučinić nije želeo da pristane!
„Zašto se toliko baviš Vladinim problemom?“, pitali su me pojedini pragmatici. „Nisam znao da ste toliko bliski“. Bezuspešno sam pojašnjavao da nismo toliko bliski i da o slučaju sudije Vučinića ponovljeno pišem, isključivo iz uverenja da je reč o paradigmatičnom primeru koji ne trpi saučesničku tišinu. Pokaznoj vežbi, koja na retko slikovit način demonstrira uzroke ovdašnje pravosudne truleži.
I dalje verujem da većinu onoga zbog čega je srpsko sudstvo tu gde jeste, možemo videti na primeru ostrakizovanog Vučinića. Primer o kojem govorim nesumnjivo nam saopštava i koliko na ovim prostorima vredi jedna višedecenijska sudijska karijera (jedna proceduralna odluka koja se nije dopala aktuelnim moćnicima)… I kome se u pravosuđu ne treba zamerati (ne igraj se sa predsednikom koji ima podršku aktuelne političke većine!)… I kako će se ponašati kolege u budućim slučajevima ove vrste (mišija rupa uz zadovoljstvo što su u ovom turnusu „toplog zeca“ preskočene)… I kako će se postaviti najviše sudsko telo i disciplinski organi zaduženi za brigu o nezavinosti pravosuđa (solomonsko rešenje i klimoglav u pravcu iz kojeg „vetar duva“)… Naposletku, i na kojoj adresi se i dalje nalazi jedina „sigurna kuća“ za sudije žrtve pravosudnog nasilja (advokatura)…
No, sve je to već sada za nama. Siromašna Srbija, baš kao što i „priliči“ sirotinji, nastavlja sa besomučnim, pijanim rasipništvom! Još jedan sudija u punoj profesionalnoj snazi, u kojeg su uložene decenije školovanja i iskustva – izbačen je zbog trenutnog političkog ego-hira prolaznih moćnika kojima su u ruke date skupe igračke. Oni koji ostaju iza njega, dobili su još jednu besplatnu lekciju o tome kako poglavlje 23 briselske sonate zvuči u izvedbi balkanskog pleh orkestra. Da ne bude kasnije (kada nas jednom prime), da im nismo kazali.
No, teško će ovakva priča dirnuti bilo koga ko je stasavao na ideji „dovoženja sudija u Beograd kamionima“ ili pak, ko je u jednom od ovakvih kamiona i sam dovežen. Teško da će bilo kakav gubitak još jednog čoveka od struke i znanja, potresti društvo koje kroz istoriju nije oklevalo čak i kada je (ne figurativno već stvarno), u oganj trebalo poslati najbolje. Nije realno očekivati sentiment u skupini u kojoj o sudbini Vučinića i sličnih, odlučuju ljudi čija se struka i znanje mere „počasno“ stečenim diplomama pisanih mastilom koje ostaje na rukama.
U celoj ovoj priči, paradokslano, najmanje brinem za Vučinića. Uveren sam da će i u advokaturi, baš kao i u sudijskom kabinetu biti isti onaj Vlada – „rudar“ koji dolazi na posao pre svih i koji na stolu nema nerešenu poštu. Čovek koji završava diktiranje presude u trenutku u kojem kolege započinju ispijanje prve jutarnje kafe, i koji svaki zadatak shvata ozbiljno. Često i preozbiljno… Pored toga, neminovno, u nekom od narednih političkih ciklusa, sudiji Vučiniću će po oprobanom receptu, kao „žrtvi prethodnog režima“, biti ponuđeno i neko od najviših mesta u pravosuđu ( „U Srbiji si ili u zatvoru ili na vlasti“, govorio je komšija Golootočanin). Njegovi progonitelji tada će verovatno puniti stranice tabloidne štampe… Kolege će mu prilaziti tapšući ga po ramenu i govoreći kako su „oduvek govorile“ i kako su se „protivile“ ali „nije imao ko da čuje“…
Umesto za Vučinića, brinem za ono što ostaje.
Brinem za pravosuđe u kojem će, advokatura u odnosu na sudstvo, kada je o kvalitetu kadrova reč, voditi još jednim golom, sada već nedostižne razlike…
I strepim za društvo koje će stondirano farmama, floskulama o boljoj budućnosti i aflatoksinom, prekasno shvatiti da će uskoro čak i kamioni puni „lekara“, „profesora“ i „sudija“ početi da zaobilaze Beograd, tražeći mesto u kojem postoje ljudi koji će zaista umeti da leče, da ih podučavaju i da im sude.
20 Responses
Cemu briga Kolega pa eto ima i nesto revolucionarno kao na primer taksene marke. Trebalo se i toga setiti, zar ne?
Još jedno bravo za izvrstan tekst.
Slucaj sudije Vucinica mozda je predskazanje za ” Kraj istorije” srpskog drustva ciji smo savremenici. Kao u okupiranoj Srbiji u vreme drugog svetskog rata, kamion ” dusegubka” krece se polako po Beogradu i eliminise pred ocima gradjana pojedince koji su unapred proglaseni za suvisne da zive na ovom svetu. U toj zlokobnoj tisini, bez ikakvog otpora, nestaju ljudi. Posle Vucinica, nece biti novih slucajeva soliranja medju sudijama. Tuziocima su odavno stavili selotejp na usta. Preostalo je nesto malo, ali veoma malo slobodnih gradjana medju advokatima. Da li smo zasluzili bolje? Izgleda da nismo i zato u fukojaminom smislu zivomo kraj sopstvene istorije. ” Paradigma Vucinic” bice opisivana kao dogadjaj koji je jednog bivseg najmocnijeg gradjanina koji nije prezao od ugrozavanja tudje slobode , jednog vladara iz senke pretvorio u zrtvu srpskog pravosudja. Pre neki dan, “ugledna Politika” dala je omaz bivsem predsedniku svrstavajuci ga u junake ove nacije. Vracamo se unazad jureci nizbrdo. Bolji predlog nisam cuo deset godina od onog koji je dao Dusan Kovacevic pre mesec dana…treba da raspisemo konkurs za pristojnog okupatora. Ne vidim bolju ideju?
Poštovani kolega Gajiću,
hvala Vam na uvek inspirativnim, emotivnim komentarima!
I mene povremeno (i svakako razumljivo u zadatim okolnostima) obuzme malodušnost, neretko ogorčenost. Ipak, verujem da moramo naći bolju ideju od one koju je i uvaženi gospodin Kovačević izneo, uveren sam, u trenutku (svakako razumljive) malodušnosti i (još razumljivije) ogorčenosti.
Jednostavno, još uvek ne želim da poverujem da smo sve pristojne, uljudne ne-okupatore na ovim prostorima pobili, proterali ili oterali u sanatorijume.
S poštovanjem,
MM
Поштовани судија,
Као и увек, храбро и истинито!Честитам на храбрости!
Sve ste rekli poštovani sudija. Jedino je izostao zaključak da u takvom pravosudnom sistemu ni jaka advokatura ne donosi prednost, jer znanje više ništa ne znači ako ga poseduju oni koji primenu zakona traže pred onima koji o primeni istog odlučuju, a znanje nemaju ( ili ga namerno zanemaruju ).
Svetlana
Tekst ostavlja gorak ukus u ustima. Zalosno…
Pratim redovno blog i drago mi je da jos ima pristojnih ljudi koji razmisljaju kao Vi. Ali ne mogu a da se ne zapitam posle ovakvog teksta “kuda vodi ovaj put”?
SVAKA ČAST SUDIJA, SJAJNI STE, ZAISTA.
Ne mogu nekako da zaboravim onu Vašu simpatiju za NKTC, u koga “imate poverenje”. Ima li mesta poverenju na tom mestu, kada se traži Referentna laboratorija, a ova u MUP je podvrgnuta subordinaciji države i tužilaštva???
adv.Mirjana Živić Knežević
Poštovana koleginice Knežević,
iako nije tema, naveli ste me da se osvrnem, da ne bi bilo zabune. Siguran sam da nisam govorio o simpatijama. Pre o tome da nisam sklon ni odlasku u drugu krajnost sumnjajući a priori u sve što odande dolazi. Naravno, da sve treba uzeti sa rezervom, ali zar nije reč o pristupu koji treba primeniti i u slučajevima veštačenja od strane formalno u potpunosti “nezavisnih institucija”?
S poštovanjem,
MM
Toliko beznadežno, tragično i deprimirajuće istinito da sam sinoć ostao bez teksta kada sam pročitao. Bojim se da nam je prošao voz čak i za onaj “konkurs” koji predlaže D.Kovačević a podseća kolega Gajić. Ne bih ja rekao da je u pitanju malodušnost lucidnog književnika i erudite, shvata čovek šta se stvarno dešava….. Čak je i humorista i satiričar Kesić nepoćudan.
Kao i 2009.g., odluku su donele sudije! To je najmracniji deo price.
Da … Odluku uvek donesu sudije …
Najgore od svega je sto svi oni koji su poluge izvrsne vlasti nisu ni svesni da time vrse napad na javni poredak. Oni drzavu shvataju drugacije i ubedjeni su da moraju da pokrivaju svaku nezakonitost koja dolazi od drzave. Oni su ubedjeni i da su strucni i da vredno rade i naravno da su posteni. Drzavni interes nije da se postupi u skladu sa ustavom ili zakonom, da se ojaca institucija ili sacuva njeg ugled. Drzavni interes je da se spreci placanje od strane drzave, prikriju propusti sluzbenika ili spreci svaka druga primena zakona koja je po njima glupa. Kritiku izvrsne vlasti oni duboko u sebi smatraju izdajom nacionalnih interesa, a ako ne razumeju argumente na kojima je kritika zasnovana, to predstavlja posebno tezak oblik drzavnog udara.
Malobrojni pokusavaju da dokazu da je zemlja okrugla, i zato snose odgovarajuce posledice. Na zalost, kod nas se primenjuje africki model imperijalizma, a Vucinic je samo optuzen za vesticarenje. Da li je vreme da konstatujemo da moralna nacela vise nisu ista kao u razvijenom svetu i da je sve sto smo ranije smatrali moralnim sada ekscentrizam. Bojim se da je tako.
Potpuno se slažem sa Vašom analizom. Pored konformizma i koristoljubivosti, ovakva ponašanja delom su rukovođena i nasleđenim uverenjem da su sudije tu da štite, ne ustavnost i zakonitost, već tzv. “državni interes” koji se redovno (možda i refleksno) izjednačava sa interesom trenutno vladajuće političke garniture. Proći će još dosta vremena dok se ovakve devijacije ne otklone. Zato stalno ističem da je od suštinskog značaja, ko će i na koji način vaspitavati mlade sudije. Ukoliko se nastavi sa modelom koji trenutno postoji, “pelcer” će nepovratno biti prenet i na buduće generacije, kao što se to činilo i do sada.
S poštovanjem,
MM
Podrzavam Vase stavove kojima uglavnom gurate prst u oko ucmalosti u nasoj struci, na sve tri strane. Sudija (bivsi) Vucinic je pojedinac koji je ovog puta primio udarac za sve kolege koji cute. Da je ono sto nije, pa da dodje do “kriticne mase” sudija koji su spremni za svoj “obraz” zrtvovati sigurnost sudijskog kabineta, GLAVONJE bi se dobro zamislile i odstupile, a sudije bi bili Sudije (veliko S).
Ali, postoji opasnost da i Glavonje i sudije (malo s) postanu junaci vica o guzvi u tramvaju (da mi oproste koleginice), kad putnica u guzvi osamari putnika iza sebe uz reci: Majmune, vec me deset minuta drzis za levu dojku. A ovaj pita: pa zar te do sada nije smetalo?
Koliko je kolega koji su ocutali “drzanje za levu dojku”? Cekam da dodje vreme kad ce Glavonja kod prvog hvatanja “za dojku” dobiti po prstima, bez da sudija bezi u “sigurnost” advokature, kao sto sam i sam, davne 94. pobegao. Dakle, neka kamen baci onaj bez greha.
Poštovani kolega Dozet,
čini se da je i nakon “deset minuta” bolje nego nikada. Međutim, na podjarmljivanju pravosuđa se temeljno radilo. Nisam bez razloga u jednom od ranijih tekstova rekao da je možda najrealnije (iako nesumnjivo paradoksalno) da borbu za sudsku vlast, započne advokatura. Uz sve manjkavosti i probleme kojima je bremenita, advokatura je još uvek (zbog razloga koje sam isticao), i dalje, najslobodniji deo profesije. U društvima poput našeg, gde su mnoge stvari postavljene naglavce, možda sve to i nije u toj meri zbunjujuće. Jednostavno, kao što u periodima težih bolesti organizma, organ koji nije “nadležan” preuzima funkciju drugog organa koji to usled zahvačenosti bolešću, nije u stanju, a sve u cilju, očuvanja supstance organizma, tako i u obolelim društvima nenadležni deo sistema može biti pozvan da nadomesti nadležni. Pitanje je naravno da li će advokatura prepoznati (za mene nesumnjivi) interes za ovu krajnje neuobičajenu borbu.
S poštovanjem,
MM
Postovani Sudija (veliko S)-kolega Majic!
Nisam sklon verovati da ce advokat (advokatura) stititi “obraz” sudiji, kad i MI volimo plivati u mutnoj vodi. Mozda pojedinacno, kad je direktno ugrozen nas interes, ili deklaratorno “institucijski” – advokature kao takve.
Pada mi na pamet slucaj jednog mog bivseg kolege koji je odlozio sudjenje jer je tuzilac kasnio na pretres, jer mu je vise bilo preko glave da pre svakog pretresa “juri” tuzioca po zgradi suda, ali pre nego je njegovo obavestenje stiglo do “glavnog” tuzioca, vec je bio na tapetu svog Glavonje koji je zakljucio da je odlaganje bilo u interesu njegovog bivseg kolege – mene. I sta… da se opravdava, objasnjava… digao covek ruke, pokusao u advokaturi, bezuspesno, sad je penzioner-poljoprivrednik. A sjajan pravnik, Sudija.
I da li treba “zamerati” sudiji u ciju sudnicu tuzilac ulazi pre “ostalih”, i koji se silno uvredi kad mu trazite objasnjenje i podsetite da je i tuzilac STRANKA. Covek, pa makar bio i advokat, u nekom momentu izgubi elan, istupe mu se “zubi” i pusti da ga voda nosi.
I, sa druge strane, koliko je nas stalo uz Glavonju ili i sam postalo Glavonja.
Koliko nas je spremno stati u “zastitu” napadnutog, i po cenu da nas Glavonje uzmu na zub? Imamo li pravo “igrati se” sa interesom svojih sadasnjih i buducih klijenata? Pa kolegi iz kancelarije je sudija (malo s) Apelacionog suda, dopunskim resenjem na koji ne postoji pravo zalbe, obavezala klijenta na placanje 250 hiljada dinara troskova postupka u parnici koju je “dobo”, a samo zato ste je kolega trazio njeno izuzece u “nekom drugom drugostepenom postupku”.
I sta nam ostaje… u zemlji Utopiji stvoriti generaciju koja ce SAMA uspeti Glavonju “po prstima” na samu pomisao da nekog uhvati za “levu dojku”. Ali, kako ih stvoriti u ovim uslovima, bez kriticne mase osvescenih i hrabro ponositih? Pesimista sam, ne samo zato sto smo, dok ovo pisem, na prelasku subote u nedelju. S postovanjem
Какве судије су по мери ове власти, и Високог савета судства? Судије попут председнице Вишег суда у Смедереву која суди већ 10. годину у чувеној, али за многе заборављену, аферу продаје испита и диплома на Правном факултету у Крагујевцу, тзв. аферу ”Индекс”. Судија коју је, иако јој је до тада застарело на десетине кривичних дела давања мита, злоупотребе службеног положај, фалисификовања исправа, Високи савет судства прошле године из в.д. стања промовисао у председника суда. Судије због чијег ће благо речено немара (а исправно речено криминала), порески обвезици платити неколико милиона динара до сада досуђених само судских трошкова за оптужене којима је наступила застарелост кривичног гоњења. И њу нико не позива на одговорност, она је подобна … И нико се више и не сећа тог случаја … Новине не пишу, телевизија не извештава, иако су обавези на објективно информисање јавности … ни јавни сервис РТС … ни Политика … А Хрвати сваке године открију по неки нови случај њихове афере ”Индекс”, и њихова средства информисања обавештавају јавност … И они суде, и пресуђују…
Novčana naknada( nerazumno visoka) nereizabranim studijama,skandalozni neustavni ZKP, Notari i sve oko njih ,sa sve Izvrsiteljima, tuzilacka istraga i sve oko nje( neobučeni, bez sredstava i organizacije) , oštećeni bez ikakvih prava, uzaludne edukacije u toku, celnici bez znanja i autoriteta,ostajemo bez ljudstva i kiseonika! Pridruživanje u toku!
Управо тако. Можда је једино утешно што све више људи из струке увиђа и прецизно идентификује узроке стања у коме се наша струка нашла, као што сте Ви сада учинили. Дијагноза често не значи излечење, али бар вади главу из песка…или неког горег места.