U poslednje vreme, pozitivno se iznenadim kada pogledam statistiku pregleda stranica bloga. Broj čitalaca se konstantno povećava, baš kao i broj onih koji se prijavljuju za redovno praćenje onoga što napišem. Zadovoljan sam najčešće i količinom i kvalitetom ostavljenih komentara. Na blogu, baš kao što mi je i bila namera, u najvećem broju slučajeva razvija se kvalitetna diskusija. Pre nekoliko dana, boraveći na konferenciji o međunarodnom krivičnom pravu u Bejrutu, na moje iznenađenje, upoznao sam Novosađanina koji prati blog! Pri tome, bavi se organizovanjem multimedijalnih događaja! Veliki broj advokata, studenata, saradnika i drugih pravnika neretko mi saopšti kako na ovim stranicama pronalazi štivo kog nema u knjižarama, izveštajima i biltenima. Malo po malo, čini mi se da blog postaje mesto kakvo mi je nedostajalo. Mesto na kom slobodno i bez cenzure diskutuju pravnici različitih interesovanja i pogleda i na kom se pojavljuju i ozbiljni kritički tonovi prema različitim shvatanjima, pa i onim izraženim od samog autora. Mesto na kojem razgovaramo o onome što ostaje prećutano u Vrnjačkoj Banji, na Zlatiboru ili Paliću!
Ali gde su sudije i tužioci? Zašto njih nema?
Osim sudije Olivere Anđelković koja je u nekoliko navrata imenom i prezimenom stala iza svojih stavova i tužioca Gorana Ilića koji je reagovao isključivo jednom kada se u tekstu „prepoznao“, ostali kao da su u zemlju propali! Da li znaju za blog? Da li su čuli da pišem? Da li su čuli da sam položio pravosudni ispit? Da li su čuli da sam još uvek sudija? Da li imaju internet? Šta je razlog njihovog upadljivog izostanka? Jednom rečju, da li bilo ko od sudija i tužilaca čita blog? Ili ga prate krišom, kao „NN kibiceri“? Kolika je zaista „tamna brojka“ moje sudijske i tužilačke publike?
Pouzdano znam da nemali broj kolega prati ono što napišem. Poznato mi je da najveći deo njih redovno čita i međusobno komentariše teme koje su obrađivane. Nešto kuražniji, uglavnom oni koji me bolje poznaju ili koji u meni prepoznaju osobu „od poverenja“, mi to i saopštavaju. „Odličan ti je poslednji tekst“! “Svaka čast na hrabrosti“! „Konačno da neko progovori“! „U pravu si, ali se čuvaj“! Onako „u prolazu“, u pola glasa, tapšu me po ramenu pružajući podršku onome što radim. Oni su dakle tu, samo se još uvek „vode kao NN“. Moja tamna čitalačka brojka!
Razlog zbog kojeg se na blogu ne oglašavaju, jednak je razlogu zbog kojeg se sudije i tužioci i inače kod nas ne oglašavaju bilo kada osim u situaciji kada ih povedu na „gubilište“. Učeni su da budu nevidljivi. Da izbegavaju nevolje. Da ne ostavljaju podatke na osnovu kojih može biti otkriveno njihovo mišljenje. Da se ne zameraju. Da govore samo u presudi ili u završnoj reči. Nevidljivo čitanje provokativnog bloga, za njih predstavlja najveći stepen prihvatljivog rizika. Nešto poput tajnog gledanja porno filma, uz umirujuće saznanje da se od ovakve vrste voajerskog uživanja ne dobija SIDA i da komšije za ovu aktivnost, ukoliko ne ostave potpisani komentar, nikada neće saznati.
Razlog zbog kojeg na blogu još uvek nije vidljivo prisustvo mojih ipak prisutnih kolega, jednak je razlogu zbog kojeg sudije i tužioci i inače izbegavaju prisustvo na sumnjivim mestima. Blog je već ocenjen kao štivo koje se najverovatnije ne dopada vlastima i nije mudro na njegovim stranicama ostavljati „otiske prstiju“. Objavljivanje komentara, ne samo da bi svedočilo o čitanju kontroverznog štiva, već bi pružilo i mogućnost analize u komentaru izraženog stava. A to je već za prosečnog srpskog sudiju (a kamoli tužioca), preveliki rizik! Od toga se već dobija SIDA! Ovakvi postupci mogli bi doći u obzir tek ukoliko bi sadašnja ili neka buduća vlast (iz nepoznatog razloga) pohvalila blog kao mesto okupljanja vrhunskih pravnika i razvoja konstruktivne kritičke misli. Tada bi (baš kao što je to bio slučaj i sa Društvom sudija nakon petooktobarskih promena), blog preko noći postao mesto na kojem bi punim imenom i prezimenom bio registrovan najveći deo današnjeg sudstva i prokurature.
Razlog zbog kojeg sudije i tužioci na blogu ništa ne pitaju, jednak je razlogu zbog kojeg najveći deo njih i inače uglavnom ništa ne pita. Koreni ovakve pasivnosti slični su onima zbog kojih su i jedni i drugi suzdržani u traženju odgovora na pitanja poput – “Zašto razrešavaju kolegu?”, “Zašto smanjuju plate?”, “Zašto promovišu kompromitovane?”, “Zbog čega biraju nestručne?” U kući obešenog ne govori se o konopcu! Pitanja koja mogu biti ocenjena kao neprijatna, jednostavno se ne postavljaju! O njima se, saglasno dominantnoj sudijsko-tužilačkoj kulturi, eventualno, u pola glasa, raspravlja po kabinetima.
Razlog zbog kojeg se na blogu uvažene kolege ne upuštaju čak ni u o raspravu o stručnim pitanjima, jednak je razlogu zbog kojeg je među sudijama i tužiocima sve manje bilo koje, pa samim tim i stručne rasprave. Moji NN čitaoci, (baš kao i ja), školovani su u sistemu koji je metodično gušio iznošenje sopstvenog stava kada je reč o mišljenjima autoriteta. Kako to slikovito opisuje Brajan Vitaker opisujući prilike u nama srodnoj bliskoistočnoj kulturi, u ovakvim modelima ljudi jednostavno nisu učeni da kritički razmišljaju (B. Whitaker, “What’s Really Wrong With The Middle East”, Saqi Books, 2010). Učeni su da što vernije nauče a potom reprodukuju važeči sud. Od malena su trenirani da usvajaju vrednosti prenete od strane profesora, nedovodeći ih u pitanje. Zato je prosečan domaći sudija i tužilac najsrećniji, ne kada otkrije nedostatak u do tada važećem modelu, već kada dobije model makar i sa evidentnim nedostatkom, ukoliko zna da će ovaj u narednom periodu biti važeći.
Jedan od ciljeva reforme biće i oslobađanje sudija i tužilaca od brižljivo negovanog osećanja straha i učenje mlađih kritičkom mišljenju koje će slobodno iznositi. Biće neophodno objasniti im da je za sudiju i tužioca, više od poznavanja propisa (koji su promenjivi ali se mogu naučiti), neophodno izgraditi slobodu duha, promišljanje i sumnju u nametnuti autoritet (nepromenjive vrednosti, koje se nažalost teško uče!). Bio bih pretenciozan kada bih promovisao blog kao mesto na kojem je moguće suočiti se sa većinom ovih pitanja. Ipak, pri trenutnom deficitu adekvatnijih foruma, makar privremeno, blog može poslužiti i toj svrsi.
Zbog toga, poziv je vise nego ikada ranije otvoren… Drage moje kolege – sudije i tužioci, znam da se značajan deo vas nalazi među, sada već nekoliko hiljada redovnih pratilaca bloga. Ponosan sam zbog toga! Ipak, još više bih voleo da makar deo vas prestane da me prati tajno, poput filmova “za odrasle”, skrivajući se od kolega koje to isto čine. Ukoliko je neophodno, za početak, izmislite pseudonime, negodujte, ograđujte se, kritikujte, hvalite stanje u pravosuđu, šaljite pozdrave predsednicima sudova … Šta god…
Samo se oglasite da znam da ste i pored svega i dalje tu … Oglasite se da znam da su oni koje srećem po kolegijumima i savetovanjima, i dalje, makar i fizički živi … To je prvi preduslov da jednom, kada do reforme pravosuđa zaista dođe, počnemo sa nikad započetim osvajanjem sudske vlasti i intelektualne slobode.
52 Responses
Ja sam Svetao. Ali nisam iz branše. Žao mi je.
Znam. Ali, ne treba da Vam bude žao 🙂
Gospodine Majiću, da li zaista verujete da će u ovoj našoj Srbijici ikada doći do reforme pravosuđa? Onakve kakvu priželjkujute i prizivate u Vašim tekstovima. Ja, lično, i nisam neki optimista jer za tridesetak godina, koliko imam neposredni uvid u rad nosilaca pravosudne funkcije (ili dužnosti), apsolutno se ništa nije promenilo. I koja god politička opcija je na vlasti, oni (gore pomenuti) ostaju isti.
Ha Ha Karijerista nece biti da se jave
uostalom oni ne zive zivotom smrtnika, visina primanja sudija izdvojila ih je od ostatka gradjanstva,
ne znam po kom osnovu je sudijama data ovolika plata, u odnosu na druge drustvene strukture, pa jos kad ljude sa sela dovedete u grad i postavite na mesto sudija kako je uradjeno u reformi, pa oni ce da ubijaju za vas.
Nikog ne interesuje strucna i argumentovana diskusija vec je osnovno nacelo da u Srbiji sudska praksa nije izvor prava vec je osnova sudske odluke slobodno sudijsko uverenje oslobodjeno i od zakona.
Da li za to postoji odgovornost? Ne. Da li se prima plata? Da.
E to je sramna slika srpskog pravosudja.
Danas u Srbiji o usvajanju ili odbijanju tuzbenog zahteva odlucuje to koliko sudija treba da otkuca stranica jer ga mrzi da mnogo diktira ili kuca.
Ja osim Vas kolega ne vidim nekog drugog u pravosudju i ministarstvu pravde srbije koji bi to menjao, ili Lezi lebe da te jedem… dok moze.
Brizljivo negovan osecaj straha, fantasticno!
A sta je sa apatijom koja suvereno vlada u svim porama drustva, sta je sa laznom skromnoscu koja se i dalje propagira kao osnovna vrlina?
Sve dok nam bude branjeno da svoje odluke, koje donosimo i objavljujemo u ime naroda, i javno objasnimo narodu, da odgovaramo na napade i svakojake bestijalnosti kojima nas cerece mediji uvek zeljni krvi koje nema ocigledno dovoljno na Farmi i drugim obrazovnim emisijama, brojka Vasih citalaca postovani kolega nece biti tamna, vec-mala..
Jer iako smo svi isli u iste skole, nismo bas svi culi da ko se boji ovna, pa onog drugog na g…, nece imati kada da zivi…
Još jedan plus za još jednu slobodoumnu koleginicu! Žene su definitivno hrabrije 🙂
To bez ikakve dileme, pogledajmo npr. i novinarstvo, identicna situacija – daleko vise hrabrih zena, neuporedivo vise.
(inace, ja se ne potpisujem prezimenom, jer nisam ni pravnik, a kamoli sudija, pa je irelevantno) 😀
Možda je prezime manje relevantno u kontekstu ovog teksta i njegove poruke, ali je mišljenje vas, ljudi izvan pravosuđa, sve samo ne nevažno. Hvala Vam na prisustvu i komentarima!
Da li su sudije i tužioci u nas faktori nezavisne sudske vlasti, ili de facto samo “produžena ruka” izvršne vlasti?
Da li stvarno ima još bilo koga ko ne shvata da su kompromitovani & nestručni = podobni, odnosno poslušni?
Da li je pošteniji sudija/tužilac koji krišom čita ovaj blog, od onih koji sudiju Majića licemerno tapšu po ramenu? (Svaka čast Mišo, ali se ipak pripazi! zbog odstupanja od političkog mainstream-a?)
Da li će nam, ako priznamo, “Đura oprostiti što nas je tukao?”
Danas preko fb-a saznala za blog, te “pu za mene”, iako sam samo “wanna be” tuzilac u produzenom trajanju.
Ostani takva i kada postaneš tužilac u “produženom trajanju” 🙂
Malo ce Vas blog da izgubi na znacaju, jer je pravo u Srbiji veceras upravo suspendovano. Ustavni sud se stavio u sluzbu jedne politicke partije, i bavi se ekonomskim procenama, umesto PRAVOM.
I zvanicno smo usli u diktaturu. Kad bi znali za stid, trebalo da se stide pre svega SVE sudije Ustavnog suda, pa odmah posle njih boris tadic, malovicka, mesarovicka, i drugi koji takodje ne zasluzuju veliko slovo prezimena.
Šta, zar mi stvarno imamo Ustavni sud?
Vise ni u teoriji.
Miodraze, osećam se malo prozvanom u ovom tekstu, jer kao što kod svih mojih aktivnosti na netu koristim pseudonim (ili bolje ime i prezime mog alter ega), tako sam i prilikom komentarisanja tvojih tekstova bila potpisana kao Vivijen Valos. Iskoristiću ovu priliku i predstavicu se onima koji ne znaju ko sam :JA sam Anja Zrelec, sudija. Nisam znala da je predstavljanje&citanje&komentarisanje nekakav problem kolegama
U pravu si! Prevideo sam da si i ti ostavljala komentare, valjda zbog toga što sa tobom i mimo bloga komuniciram 🙂 No, ipak mislim da nije zgoreg što su sada i ostali saznali za izuzetno insteresantnu osobu koja se nalazi iza interesantnog pseudonima 🙂 Pored toga, možda će tvoj istup okuražiti i druge!
Poštovani,
Ukoliko ste nezadovoljni pravosudnim sistemom nemojte da kritikujete ni anonimno ni javno!
Konkretno predložite Vašim predlozima ili zahtevima šta treba menjati u pravosudnom sistemu!?
Na koji način pristupiti promeni mentalno psiholoških mišljenja i razmišljanja autoriteta u pravosudju kojim ste nezadovoljni i mislite da treba promeniti način poslovanja a zatim nije sramota reći i Vaše nove ideje koje će doprineti poboljsanju pravosudnog sistema koji po Vašim mišljenjima u većem ili manjem delu ne funkcioniše kako propisuje Ustav R.Srbije i zakonski propisi R.Srbije.
Ukoliko smatrate da ste nezadovoljni ljudstvom odnosno kolegama nosioca pravosudnih funkcija u sistemu sudske i javno tužilačke izvršne vlasti nije sporno javno reći šta Vas opterećuje u smislu da li je to mentalno psihološki pristup nosioca pravosudne vlasti kojim niste zadovoljni ili je u pitanju pravna legislativa kojom ste nezadovoljni.
Vidim hvalite se kako ste položili pravosudne ispite!? Da to je za pohvalu ali i sami u kritikama Vašim pravosudni sistem i nosioce sudske vlasti ne kritikujete ni sami sebe jer znate dobro da su zakonski propisi za pripremanje i polaganje pravosudnog ispita još na snazi iz davne 1997.godine ili tako nešto..
U čemu je i u kome je onda problem!?
Mislim da je potrebno da se oformi nova institucija kojja će brižljivo i pažljivo da prati,proučava,”osluškuje” mentalno psihološki sklop svih intelektualaca zadovoljnih i nezadovoljnih sistemom pravosudja a zatim koja će ista ta institucija izneti svoje predloge,mišljenja na razmatranje i usvajanje dobrih ideja i stavova svih nas radi poboljšanja i ustrojavanja novih naprednih stavova i shvatanja kako i na koji način pomoći pravosudnom sistemu R.Srbije ukoliko smatrate da niste zadovoljni istim kao i kolegama sudijama i javnim tužiocima koji takođe isto kao i vi razmišljaju kako postići bolje i naprednije stavove u rešavanju nametnutih problema u pravosudju ….
Rzmislite pa se javite,,,
Sudija Majić jeste pokrenuo interesantne teme ali pokrenuo je i teme za kreativan i stvaralački rad a ne samo kritičko teorijska razmišljanja koja ničemu ne vode..Bitni su efekti napretka ….sve ostalo su ILUZIJE…..
Hvala na pažnji i veliko poštovanje sudiji Majiću kao i svim sudijama,javnim tužuiocima,advokatima i svim ostalim kolegama i ljudima koji žele bolje svom pravosudju ….
Poštovani, redovno pratim vaš blog, kao i neki broj mojih kolega u tužilaštvu. Ja sam zamenik javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i više puta sam sa vama diskutovala u rubrici “pitanja i odgovori” kao i moje kolege. Nisam navodila funkciju jer sam smatrala da kod postavljanja pitanja nije ni važno ko pita. Blog je super, uvek jasan i hrabar….. samo napred !!!!……
P.S. Ima nas još časnih, hrabrih i poštenih koji svoju platu i te kako zarade noseći predmete kuci svakog vikenda, naravno bez naknade, jer para za to nema….pa me komentari na našu “veliku” platu i dobru “funkciju” i te kako pogode…Da ne pričam o količini predmeta u Beogradu i “medijskim” predmetima, “zvučnim” imenima….koje radimo za istu platu od uvaženih kolega iz mesta gde nema privrede, banaka, ministara, narodnih poslanika….Živim u staroj kući, idem na posao graskim prevozom, letujem u Leptokariji u predsezoni gde kuvam….funkcionerski, nema šta, fakultet sam završila za 3,5 godine, master, a po rezultatima sam najažurniji i najuspešniji zamenik godinama. Pozdrav!!!!
Dragi postovani Sudija Majicu,
nažalost, teško da nekoga možete da izvučete iz mišije rupe. Kao što je rekao u nekoj svojoj poemi naš duhoviti pesnik “ušao je šušanj u kosti”. Svaki, pa čak i nehotičan pokušaj da se neki sudija odvaži na svoje ustavno pravo na slobodu i nezavisnost seče se u korenu. Primer za to je slučaj sudije Vučinića o kome ste pisali i kome ste davali kroz tekst čak i pravne savete. Ne verujem da Vas je poslušao.
Evo juče, Ustavni sud odlučio je u skladu sa svojom sramnom ulogom koju ima u našem društvu. Iako konstatuju da je stečena penzija imovina penzionera, a to je jedini predmet raspravljanja po inicijativi za osenu ustavnosti, Ustavni sud smatra da su razlozi ekonomske celishodnosti i srazmernost važniji od ustavom zaštićene vrednosti, neprikosnovensoti privatne svojine. Zbog ovog kao i zbog mnogih drugih slučajeva možemo da zaključimo, da je Ustavni sud jedna jadna skupina pravnika, verovatno pažljivo odabranih beskičmenjaka, koji će učiniti sve što od njih očekuje izvršna vlast. Na Vaše ranije konstatacije da u Srbiji od 1945 pa na ovamo nikada nije ni uspostavljena sudska vlast, a kamoli nezavisna, došli smo do toga da je sva prilika da se to nikada neće ni desiti. Realno gledajući, naši građani nisu ni zainteresovani za demokratsko društvo i vladavinu prava. Nama koji smo u ogromnoj manjini, ostaje da na ovakav način, protestvujući, obezbedimo sami sebi nekakav duševni mir. Vlast ne trpi bilo kakav pokušaj kojim se ona osporava. Tu pre neki dan, u jednom običnom “sporu” pred Privednim sudom u Beogradu, advokat koji pripada vladajućoj klasi, tražio je izuzeće sudije samo zato što je dozvolila protivnoj strani malo vremena da se izjasni na dokaze koji su tek stigli. Taj advokat je u advokaturu zalutao iz tužilaštva, a tamo nije mogao da prođe (u želji za povratkom na najvišu tužilačku funkciju) jer je pao na ispitu na kojem se proverava znanje. Ali, njegov klijent mu daje snagu da traži izuzeće sudije koji samostalno rukovodi raspravom i koji pokušava da neutralno vodi postupak, odnosno da prikaže bar privid neutralnosti. Ni to se ne trpi. Iako je, da je stvarno neutralna, sudija morala tužbu da odbaci. Protekli su rokovi. Bio sam pre neki dan gost u emisiji “Presing” na TV N1. Moj brat koji je pozorišni reditelj, zamerio mi je što sam intervju završio u pesimističkom tonu. Kaže, morao si da pružiš neku nadu. Možda je u pravu, mada, posle više od 25 godina od kada sam postao zrela ličnost, i posle toliko energije koju sam ulagao u optimizam, prosto više namam snage da “vidim”, da još uvek postoje neke šanse. Osećam se poraženim.
Sve pohvale za nastup na N1. Nazalost, nema nikakvog mesta za optimizam. Oni koji bi mogli nesto da promene, svoju snagu sada ulazu racionalnije – u emigraciju, jedinu realnu sansu za normalan zivot svoje dece. Uostalom, cemu treba da se nada drustvo u kojem vec 25 godina najbolji odlaze?
Jucerasnja odluka (ne)ustavnog suda je poslednji klin u kovcegu srpske drzave i drustva. Pravosudje je bez premca najvazniji organ drzave, a jucerasnjom profesionalnom i ljudskom sramotom stavljena je tacka na pravo, posle koje nista vise nece biti isto. Tek cemo se nagledati predstava.
Odlično štivo! Žabokrečinu treba što češće i više protresati. Ni u advokaturi nije mnogo bolje….
Poštovani kolega,
Zaista smatram neumjesnim korišćenje uvredljivih izraza, jer koliko ja shvacam, ovaj blog, kolega Majic, nije napravio u cilju bilo kakvog omalovažavanja i vredjanja, bilo struke, bilo kolega sudija i tuzilaca kao pojedinaca. Kritički osvrt na bilo koju temu je zaista koristan, ali samo ukoliko je isti konstruktivan.
S poštovanjem
Sudija Anja Zrelec
Poštovani kolega, sudija Majiću,
Meni je ne malo čudno da, od kada pratim Vaš blog, nema ni jednog Vašeg teksta koji ne bih potpisala, i to u celini, punim imenom i prezimenom, pa i zanimanjem. Tako i ovaj tekst.
No, od posebnog su mi značaja tekstovi koji se tiču stanja u pravosudju, pa stoga i ovaj poslednji Vaš tekst. Jer od toga kakvo je stanje u pravosudju svi zavisimo, cela država, a mi advokati i advokatura u celini, ponajviše. Zato sam celog svog života branila pravosudje, kao da sam njegov deo ( dugo sam u to i verovala), ali već godinama ga ne branim, jer se ovakvo pravosuje, ovo stanje u njemu, ne može braniti.
Možda sam kao neko ko se ovim poslom, baš advokaturom, bavim punih 38 godina, pa sam zapamtila i Titovo i svako kasnije vreme, nostalgična za starim vremenim ( “e, u moje vreme je sve bilo bolje…”), ali ipaka sa puno argumenata mogu da tvrdim da stanje u pravosudju ( mada i u advokaturi, ali to je “drugi par opanaka”), nikada nije bilo gore.
Strah, kukavičluk, apatija, karijerizam, poslušništvo, potpunoa nezainteresovanost ( i neznanje) za svet oko sebe, nedostatak intelektualne svesti, neznanje, neznanje, neznanje- šta god da je ( a sve je istovremeno), ovladalo je današnjim pravosudjem.
Ali ne samo pravosudjem. I advokaturom. Pa, pogledajte samo blog ” Bolja advokatura”. Jedva da desetak advokata ima hrabrosti ( i interesovanja) da piše i komentariše tekstove drugih desetak advokata. Ostali ćute. Niti pišu, niti komentarišu, čak i kada su teme od izuzetnog značaja za položaj advokature.
“Zašto promovišu kompromitovane?”, “Zbog čega biraju nestručne?” Pa, zato što je većina upravo takva, kompromitovana ili nestručna, izabrani po rodjačkim i partijskim vezama. Zapamtila sam da je 2010.godine za sudiju nekog suda u Beogradu izabran ( prvi izbor na 3 godine) čovek koji je studirao 9 godina i ima prosek 6 !Samo mali procenat sudija i tužilaca ima pravo da postavi ova pitanja, ali ih ne postavljaju. Šta ti ljudi imaju da izgube? Njima se ja čudim, a ne kompromitovanim i nestručnim.
Drago mi je što je Vaš tekst doprineo da se jave još neke sudije i tužioci koji prate Vaš blog. Drage kolege, budite hrabri i budite ono što po vokaciji jeste – intelektualci, pa još sudije i tužioci. To su najcenjenije profesije (uz advokaturu) u celom svetu, osim kod nas. Borite se da budu cenjene i kod nas. I, nije tačno da “jedna lasta ne čini proleće”. Čini, jer za jednom, hrabrom i odlučnom lastom, doći će i druge.
Ja sam zamenik javnog tužioca i redovno pratim vaš blog. Cesto smo komunicirali u rubrici “pitanja i odgovori” ali nisam navodila zvanje jer sam smatrala da nije važno ko postavlja pitanje. Znam par mojih kolega koji takodje redovno prate blog, sa pozitivnim komentarima… Ijnteresantni su mi komentari o “velikim” platama sudija i tužilaca, o nama “funkcionerima”… Dežuramo ceo dan i noć za 30 din po satu, idemo noću na uvidjaje pa ujutro na posao, radimo predmete i vikendom kuci i za to nismo plaćeni, iako radim 15 godina u tužilaštvu idem gradskim prevozom na posao, letujem u predsezoni u Leptokariji gde kuvam…. o “medijskim” predmetima i “zvučnim” imenima u istim i da ne govorim. Advokati za jednu službenu odbranu zarade celu našu platu. Dobri, pošteni i kvalitetni tužioci i sudije su bedno plaćeni za posao, stres i pritiske koje trpe. Pozdrav!!!
Колегинице Савовић,
као и већина колега, приметио сам да сте овај пост послали У ТОКУ РАДНОГ ВРЕМЕНА што само говори колико сте посвећени позиву који вршите!
А написали сте да сте годинама најажурнији и најуспешнији. Каква се порука шаље најширој јавности? Какви су остали представници тужилаштва који нису најажурнији и најуспешнији?
Дакле, најлепше бих вас замолио да својим иступима не нарушавате углед и поверење најшире јавности у правосуђе ове земље и тиме додатно компромитујете све оне добре, поштене и квалитетне тужиоце и судије који свој посао раде у складу са Заклетвом коју су дали.
Сматрам да је изношење детаља из личног живота, на начин на који то чините, где износите појединости о томе где и како живите, летујете и кувате – ваша лична ствар те да је сходно томе, у најмању руку, крајње дугутантно.
Мишљења сам да особа која врши јавнотужилачку функцију не би требала да наступа на овакав начин те да патетише на блогу који је посвећен једном вишем циљу.
Ако вам је жеља била да на овај начин скренете пажњу на себе, желим да вас обавестим да сте у томе успели. Скренули сте моју пажњу.
U potpunosti se slažem sa vašim mišljenjem, gospodine Kuzmanoviću i smatram da ste pogodili suštinu. I mene je bilo sramota dok sam čitala ono što je napisala Bojana Savović, zamenica u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Primetićete da je pomenuta zamenica tužioca čak dva puta napisala vrlo sličnan komentar u istom danu i oba puta sadržina njenih komentara nema veze sa temom koju je pokrenuo cenjeni autor ovog bloga. Zaista bih volela da mi Bojana Savović objasni odakle joj tolika potreba da se samopromoviše na tako neprimeren i moram reći, prizeman način.
Da budem potpuno jasna i precizna, ako Bojana Savović nije zadovoljna visinom svoje zarade i smatra da previše radi pa još navodi da u tužilaštvu radi 15 godina, a onda nas obavesti kako advokati za jednu službenu odbranu zarede celu njenu platu – zbog čega je pomenuta još uvek u tužilaštvu? Da li ista ima nekakav mazohistički poriv?
Zaista, ne mogu drugačije da razumem njeno ponašanje. Zbog čega odavno nije advokat?
Tako bi, iz svega što je ovde napisala, rešila sva svoja životna nezadovoljstva: živela bi u novoj kući, vozila bi dobar automobil, letovala bi u punoj sezoni u all inclusive aranžmanu pa ne bi kao do sada morala na letovanju da kuva, pere, pegla… Međutim, Bojan Savović je i pored svega ipak odlučila da ostane u tužilaštvu ali i da nas sablažnjava svojim nastupima na ovom blogu.
Ovom prilikom bih je zamolila da to više ne čini. U ime pristojnosti i ličnog dostojanstva.
Unapred zahvalna,
Slavica Stanojević
Gospodine Majiću, redovno pratim događaje na vašem blogu i uporno preporučujem svima u pravosuđu da tekstove čitaju. Inače, mene je sramota od tišine sudija i tužilaca koja je gromoglasna. Džvankaju samo po kabinetima. Ćute, čak, i na kolegijumima!!! Neki se pravdaju da nemaju vremena. Inače, sudijska i tužilačka funkcija nije neupadljiva i nevidljiva. Naprotiv. Izvela sam zaključak da ćute zbog toga što im tako odgovara ili zbog toga što najbolje poznaju sebe, odnosno misle ili ih je neko ubedio u to da ne znaju nijedan drugi posao da rade. Umesto da budu elita, postali su deponija /ne/iskorišćenih intelektualaca.
Poštovani sudija Majiću,
Suština problema našeg društva u segmentu pravne države, podele vlasti i vršenja sudske vlasti, po mom sudu, nije pretežno u nedostatku hrabrosti nosilaca pravosudnih funkcija. Iako, naravno, od viška te hrabrosti ne bi bolela glava, ipak mislim da je muka mnogo veća. Jer, ne može se na ličnoj hrabrosti pojedinca zasnivati društvo. Suština je zapravo u tome što u Srbiji nikada nije postojalo gradjansko društvo, društvo u kome je gradjanin subjekt. Subjekt kome nije potrebna nikakva hrabrost da bude subjekt.
Na jednom mestu u delima Slobodana Jovanovića, gde opisuje vladu ustavobraniteljskog režima u 19. veku, može se pročitati informacija da su ustavobranitelji smatrali da u srpskom društvu ’’činovništvo’’ treba da bude ’’tutor’’, a narod ’’pupila’’. Na tom političkom programu, tadašnje vladajuće političke elite, birokratizovana je država do grotesknih slika, što je opisao Nušić u nekim svojim komedijama. No, ni potonje političke elite, bez obzira na klasnu pripadnost i idološke poglede, nisu napustile politički program ustavobranitelja o položaju gradjana u društvu. Zato je izostalo i gradjansko društvo. Bez gradjanskog društva, nema ni pravne države, a onda je i nezasvisna sudska vlast, koja pripada sudovima, suvišna. Zato je nikada nije ni bilo. Komunistički sistem ’’jedinstva vlasti’’, za razliku od potonjeg, ali i predhodnih, bio je forma koja je odrgovarala sadržini, Sisteme ’’podele i ravnoteže vlasti’’, koji su mu predhodili, a i ovaj koji sada postoji, nikada nije pratila sadržina koja odgovara formi. Istini za volju, dogodile su se dve značajne prilike stvaranja gradjanskog društva u Srbiji, prva posle majskog prevrata u prošlom veku, a druga posle petooktobarskih promena u ovom veku. Oba pokušaja su propala, jer su sile neslobode bile jače i vratile ’’točak istorije’’ nazad.
Hoću da kažem, bez emancipacije gradjana iz položaja štićenika izvršne vlasti u stanje aktivnih i samomislećih subjekata društvenih procesa, teško da se može očekivati boljitak, pa i u segmentu vršenja sudske vlasti. Pri tome, emancipacija gradjana mora biti opšta, nije dovoljno da samo neki pokažu gradjansku, profesionalnu ili kakvu god hrabrost.
Ipak, slažem se da uvek neko mora prvi da digne glavu. Kao pravnik, bio bih vrlo ponosan, ako bi pravničke profesije u svojim profesionalnim delanjima pokazale tu gradjansku zrelost, i hrabrost za osvajanje slobode, i bile pokretači i piemonti emancipacije gradjana od tutorstva ’’činovništva’’. Posle više od dva veka moderne istorije srpskog društva, zaista – vreme je. U tom smislu, Vaš poziv i ohrabrenje iz ovoga teksta, svim kolegama, ali i onima koji nisu pravnici, da slobodno mislimo i izražavamo svoja mišljenja, prihvatam, i pridružujem se. Dosta smo ćutali. Ako bolje razmislimo, nemamo bog zna šta više ni da izgubimo. Jer, ide ovaj život…
Uvaženi kolega,
zahvaljujem Vam se na izuzetno kvalitetnom komentaru. Raduje me što blog postepeno postaje mesto na kojem upoznajem izuzetno zanimljive ljude, od kojih se štošta može naučiti. Nadam se da će ih ubuduće biti još više. Nedostatak foruma za slobodnu razmenu stručnih i drugih stavova, među pravnicima je danas, čini se izraženiji nego ikada. Zbog toga svako “ostrvo” slobode i intelektualnog diskursa predstavlja pravu blagodet!
Hvala još jednom!
S poštovanjem,
MM
Javljala sam se par puta, a nisam baš davno ni počela da pratim blog, mada sam čitala i ranije tekstove, ali mi ne smeta što nisam pomenuta.
U pravu ste, ja se pribojavam.
Imala sam već neprijatnih iskustava kad sam podizala glavu i glas, a ne stavlja mi se glava na panj, jer sa mojom glavom idu i glave moje porodice, jer samo ja radim.
Ipak, biću hrabra, izneću jedno od svojih gledišta.
Kolege sudije redovnih sudova i sudova posebne nadležnosti,
Ja sam jedna od vas, sudija suda posebne nadležnosti, suda koji većina vas ne ceni uopšte.
Ne ceni nas ni Zakon o sudijama, jer iako imamo jako puno posla koji je vrlo neprijatan, mi imamo najmanji koeficijent za plate. Da li bi neko od kolega da se nađe u nekoj radnoj grupi, podržao izmenu tog zakona? Da li znate da je donedavno raspodela predmeta bila 150 mesečno po sudiji, a sada 200 po sudiji, a pomoći nema, jer je toliko malo administrativnog osoblja, a sada se taj broj i smanjuje.
Nije to jedino merilo. Ima i nešto meni važnije, nepoštovanje svojih kolega. Ograđujem se na svoje iskustvo, mada sam u razgovoru sa pojednim kolegama, bez pominjanja imena, saznala da su imali slična iskustva.
Bila sam i ja u Vrnjačkoj Banji više puta, i na Zlatiboru. Ako se poštuje stav VKS, zna se ko tamo može da ide.
Kad se neko od prijatelja, članova porodice nađe kao okrivljeni u predmetu koji se kod mene vodi, ponaša se kao da zakoni u tom slučaju ne važe, da je dovoljan samo mig, da ja, sitni i bedni sudija zaboravim predmet u fijoci.
Kad to ne učinim, već radim svoj posao časno i po zakonu, reakcije su vrlo negativne.
Sudija zahteva da u mojoj sudnici diktira sopstveni iskaz, kao svedok, doduše! Drugi sudija piše u hodniku pisanu odbranu i potpisuje je za svoju ćerku,njenim imenom i prezimenom i to predaje u pisarnicu istog dana kad je došao da opravda izostanak i tvrdio da ona zbog posla nikada ne može da dođe u sudnicu radi davanja iskaza. Valjda je mislio da ja neću gledati datum, i da sam glupa da saberem dva i dva i shvatim da mi je predao falsifikat. Pre toga sam ja u skladu sa ZOP-om, dozvolila pisanu odbranu, imajući u vidu da se radi o kolegi, očekujući časno priznanje, odnosno da je vaspitao ćerku, koja, uzgred ima 30 godina, da se ponaša dostojansveno.
U toj odbrani osporava prekršaj, a zatim, kad se na osnovu izvedenih dokaza utvrdi činjenično stanje i donese osuđujuća presuda, šalje mi dopis kojim zahteva da mu objasnim na osnovu čega sam postupila ovako ili onako…uz pretnje da će me prijaviti VSS.
Ima sličnih slučajeva, opisala sam najekstremniji. Uglavnom su ti slučajevi po principu: što je viši stepen suda, to je bahatiji sudija prema kolegama iz nižih sudova. Telefonski pozivi za Kurtu i Murtu su uobičajena pojava. Nažalost, ja ne vidim mnoge koji se ne pojavljuju, ne sređuju ništa, ne mole, verujem da je višečasnih kolega.
Ne vidim ni sudije, zovu me telefonom. Da li je moguće da sudije nikad ne naprave prekršaj, da nikada ni jedan ne prekorači brzinu ili ne zaboravi da produži dokument? Za neupućene prekršaji nisu samo saobraćaj, ali su to najočitiji primeri.
Mi, sudije, treba prvo jedni druge da pogledamo u oči, da između sebe uvidimo ko su dobri i loši momci, da jedni druge poštujemo. Treba da cenimo svoje kolege i struku, da stanemo iza svog kolege kad iznosi hrabro mišljenje ili odluku, a ne da se tada svi zavuku u te mišje rupe i raduju što se to nije njima desilo, jer su mudri i ne talasaju. Tako, jedinstveni, bićemo jaki, bićemo sudska vlast na koju izvršna neće moći, ni smeti da utiče.
Sve dok se između sebe takmičimo, zabijamo jedni drugima nož u leđa, likujemo kad je kolegi ukinuta odluka ili kad dospe na neku crnu listu zbog iskazanog pravnog mišljenja koje nije na liniji, nećemo imati dobro pravosuđe. Sve dok ne počnemo jedni druge da poštujemo, neće nas ni građani poštovati.
Uvažena koleginice,
hvala Vam na iskrenom komentaru. Oni koji priznaju da se “pribojavaju” značajno su hrabriji od onih koji se pribojavaju ali to ne priznaju. Otvorili ste veoma značajnu temu pritiska sudija od strane samih sudija. Reč je o izuzetno ozbiljnom, ne tako vidljivom problemu. Nadam se da ćete i dalje svojim komentarima doprinositi kvalitetu bloga.
S poštovanjem,
MM
Hvala. Učinila sam ono što sam opisala kao loše (nejedinstvo među sudijama), kritikovala sam neimenovane kolege.
Žao mi je, malo sam otvorila dušu. Inače, mislim da nisam negativna osoba uopšte.
Ove godine nisam prihvatila da idem u Vrnjačku banju, jer sam bila na dužem bolovanju u prvoj polovini godine, pa su mi rezultati lošiji nego prethodnih godina, smatram da nisam zaslužila.
Volela bih da ponovo prisustvujem nekom od Vaših izuzetno zanimljivih predavanja.
Svako dobro i Vama.
Poštovana g-đo Maričić,
Kako vaš, tako i stavovi sudije Majića daju nama, mladim pravnicima nadu da pobude iz kojih smo se školovali nisu ,,uzaludno pale žrtve”. Hvala Vam na revnosnom obavljanju posla. Velika podrška Vama i autoru bloga. S poštovanjem,
Đ.Š.
Ispravka: *Vaš
Poštovani Miodraže,
evo da se oglasim, da ne ispadne kako tajno pratim Vaš blog.
Budući da smo veliki prijatelji, znam da ste upoznati sa time da sam redovni čitalac bloga. Pokušaću da oponiram tonu koji se pojavljuje u ovoj rubrici, a znam da time rizikujem da budem prozvan od većine blogera.
Ne slažem se sa stavom da sudije nisu hrabre i da se zbog toga ne oglašavanu na blogu. Smatram da sudije moraju da budu hrabre u sudnici i da je već to dovoljno za časno obavljanje funkcije. Ovime ne kritikujem Vaš rad, naprotiv, podržavam ga i izuzetno cenim, ali smatram da je preošto sve ili bar većinu sudija nazivati kukavicama. Većina sudija časno vrši svoj poziv i dostojno nosi zvanje sudije. Nesporno je, da svako žito ima kukolja, ali to nije razlog za prozivku cele profesije.
Srdačan pozdrav.
Bravo za Vas, bez obzira što se ne slažem sa Vama u potpunosti.
Predsednice veca koje mi sudi…Da li ce te mi zameriti, uvazeni sudija, na tome ako kazem da se niste javno oglasili kada su medijski lincovali Vaseg kolegu iz veca, i zatim ga na pravdi Boga pokusali razresiti sudijske funkcije?Mislim na sudiju Vucinica? Koliko me pamcenje sluzi tada se jedino oglasio upravo sudija Majic jednim briljantnim tekstom(tada niste ostavili komentar)… Mislim da to govori o hrabrosti…Srdacan pozdrav!
Postovani kolega, u pravu ste. Sudije moraju biti hrabre u sudnici. Ako se ovo apostrofira, znaci da u stvarnosti ipak nije tako, zar ne? Taj pusti strah za redovnu platu i drzavni posao! Sudija mora biti na prvom mestu dobar covek, dobar covek je castan, a castan je i hrabar, eto tako ja to vidim…
Poštovani Aleksandre, 🙂
nisam siguran da će Vas “prozvati većina blogera”, ali sam siguran da bi se sa Vašim stavom složila većina onih kojima je ovaj tekst posvećen. Sudije su, baš kao i predstavnici ostalih profesija, ipak samo obični smrtnici. Samim tim, za nih je karkteristično uverenje da im pozitivnih osobina ne manjka. Uveren sam da, baš kao i Vi, većina naših kolega veruje kako su hrabri, stručni, empatični, plemeniti i sl… Međutim, ovaj i neke druge tekstove napisao sam u uverenju da stvarnost dominantno, ipak pruža nešto drugačiju sliku. I Vi i ja, skloni smo svakako da tu istu stvarnost posmatramo prvenstveno iz sopstvene perspektive. Kao što rekoste, prijatelji smo i poznajem Vaš rad. Ne sumnjam da iz perspektive sudije takvih kvaliteta, stvari izgledaju prilično drugačije.
Nikada mi namera nije bila da generalizujem. Ali, čuvajte se i Vi generalizacije uvaženi kolega! Zamislite se nad tvrdnjama o “većini” i neznatnom broju “kukolja”. Da li stvarno verujete u takav poredak? Da li zaista mislite da je danas većina onakvih kao što ste Vi ili su proporcije ipak obrnute? I da li bi nam, da Vaša “statistika” verno ocrtava stvarnost, pravosuđe izgledalo ovako kako danas izgleda? Neću zahtevati da javno licitirate, naročito ne imenima. Ipak, pozvaću Vas da sami za sebe, razmislite o imaginarnom timu koji biste sutra, na osnovu stručnih, moralnih, intelektualnih i svakih drugih kvaliteta, angažovali iz tog istog pravosuđa da radi u za Vas, čuva Vaš ugled i koristi se Vašim novcem u nekim drugačijim uslovima. I da ih prebrojite… Uveren sam da znate o čemu pričam…
U svakom slučaju, zahvaljujem Vam se na komentaru i obelodaljivanju činjenice da sam prijatelj kolege takvog kalibra.
S poštovanjem,
MM
Ovaj tekst je zaista odraz vrhunske hrabrosti i eticnosti, po mom misljenju vise od bilo kog drugog na blogu uvazenog sudije. To pokazuju i komentari, posebno komentar sudije Tresnjeva. Cestitke Ireni za ukazivanje na nedostatak samopostovajna. Ono nam svima nedostaje.
Zahvaljujem. Drago mi je što vidim da i dalje redovno pratite blog. I dalje očekujem Vaše lucidne komentare.
Postovanje i pozdrav…prate Vas i optuzeni, tj. okrivljeni…ovde puno toga mozemo videti sto nam moze pomoci u jednom krivicnom postupku…Osecam se kao da sam zalutao na Vas blog, kao prase u Teheranu-to je taj nedostatak samopostovanja! Nisam pravnik, istina, ali sve Vase objave me zanimaju…Svako dobro!
Uvaženi sudija Aleksandar Trešnjev je izrazio jedan mogući stav o jednom od suštinskih pitanja nezavisnosti sudske vlasti. Stav sudije Trešnjeva ’’da sudije moraju da budu hrabre u sudnici i da je već to dovoljno za časno obavljanje funkcije’’ je zaista podsticajan na razmišljanje. Izlažem svoje razmišljanje o tome, sa nadom da ga uvaženi sudija neće shvatiti kao prozivku jednog blogera, jer to zaista nije. Reč je, naprosto, samo o razmišljanju jednog gradjanina, koji neretko profesionalno obitava u sudnicama.
Hrabrost je potrebna da bi se savladao strah, i hrabrost se manifestuje samo kada postoji razlog za strah. Hrabrost bez razloga za strah nije potrebna. Ali, suština svih vekovnih nastojanja da se obezbedi stalnost i nezavisnost sudija u vršenju sudske vlasti je bila, izmedju ostalog, i u tome da se eliminišu razlozi za njihove (očekivane) strahove kada sude. Strahove od premeštanja, od razrešenja, od bilo kojih posledica zbog izraženog uverenja prilikom sudjenja, od pretnji, ucena, svakojakih pritisaka… konačno ’’od Cara’’. Slobodno suditi znači suditi bez straha koji bi se morao savladavati hrabrošću, a to znači da se uzroci straha moraju eliminisati. (Čuvena i mnogo citirana norma iz Dušanovog zakonika govorila je, zapravo, o tome kako Car eliminiše, i to Zakonikom(!), strah sudija upravo od njega samog.) Ako su i drugi uzroci strahova sudija u sudnicama danas, već (!) eliminisani, zašto bi onda sudije u sudnicama morale da budu hrabre, da bi časno obavljale sudijsku funkciju? Zatim, onaj ko nije hrabar, a i takvih mora biti i medju sudijama, ne znači da nije častan. Nije nečasno bojati se za egzistenciju, ako, primera radi, preti opasnost da se izgubi posao. Mnogo gradjana, hiljade, danas u Srbiji (u zdravstvu, prosveti, državnoj upravi…) imaju takve strahove, što ih ne čini nečasnim. Konačno, hrabrost nije ni formalno uslov za izbor na sudijsku funkciju.
Društvo treba da eliminiše razloge za strah sudija u sudnicama, a ne da sudije moraju biti hrabre u sudnicama, a to znači kadre da savladaju strahove koji ih tamo čekaju.
Biće mi vrlo žao ako sam pogrešno razumeo ovaj tekst sudije Majića, ali ja ga zaista nisam razumeo kao prozivku svih ili većine kolega zbog kukavičluka, već kao poziv sudijama da javno govore, pa i o razlozima strahova, zbog kojih im je u sudnici potrebna i hrabrost, pored posvećenosti poslu, stručnosti i svega drugog što ih mora krasiti u vršenju časnog (samo po sebi, najčasnijeg od svih!) poziva sudije. Ako razloga za strah sudija dok sude u Srbiji danas nema, onda je u našem pravosudju to dobro, pa i to treba javno reći, ako je tako. Da zakonito i pravično sude, moći će naše sudije svakako lakše bez straha. I bez hrabrosti (koju po prirodi stvari neki nemaju, a to im se ne sme zameriti) da strah savladavaju. Pitanje je samo: Kakvo je, zaista, ”činjenično stanje”!? E, to treba da kažu same sudije. Ako hoće, naravno. Blogovi možda nisu primerena mesta, ali onda treba koristiti druga. Ako ih ima. A ako ih nema, treba ih pronaći, zauzeti… Da javno kažu kako stoje stvari sa razlozima za strah (a time i hrabrost) u njihovim (i našim) sudnicama, sudijama ne treba osobita hrabrost, ali im treba svest o potrebi za jedinstvom, solidarnošću i kolegijalnošću u tome, i svest da je to važno i za njih, i za nas, odnosno za celo društvo, za sadašnjost i za budućnost.
Poštovani kolega Todoroviću, nisam mislio da odgovaram na komentara, ali me je Vaše razmišljanje inspirisalo.
Mislim da ste neopravdano suzili termin hrabrost i na osnovu toga doneli svoj zaključak. Ukoliko pogledate Rečnik srpskog jezika – Matice srpske, Termin hrabrost, pored neustrašivosti i pribranosti pred opasnošću, znači i smeslost, odvažnost i odlučnost u postupcima.
Delimično ste u pravu da sudija mora da savlada svoje strahove, u provom redu od mogućih grešaka, jer je najopasnije pogrešti i donet pogrešnu odluku, ne mislim da su sudije izložene nekim drugim strahovima, pogotovu ne onima na koje aludirate. Kada sam govorio o hrabrosti u prvom redu sam mislio na ova druga značenja hrabrosti.
Veoma poštovani sudija Trešnjev,
Učinili ste mi veliku čast Vašim odgovorom i na tome Vam veliko hvala! Vašim odgovorom ste nam pružili priliku i da se složimo. Zaista, razlog sporenjima je često terminološko nerazumevanje.
Mene raduje ako sudije nisu izložene ’’drugim strahovima’’ na koje sam ja aludirao, kako ste tačno razumeli. To znači i da je sadašnja generacija srpskih sudija uspešno prevazišla stres kojem je bila izložena u skoroj prošlosti. Mislim, naravno, na opšti izbor ili reizbor, ili kako god da se zove to što se dogodilo pre nekoliko godina. Nemam razloga da osporavam Vaše mišljenje o tome da li su sudije izložene strahovima koje sam ja imao u vidu, jer principijelno smatram da utvrdjivanje ’’činjeničnog stanja’’, kako sam već rekao, o tome treba prepustiti samim sudijama. Takodje, ne osporavam Vaše mišljenje i zato što moje, pak, mišljenje, budući da nisam sudija, ne može biti ništa više od pretpostavke, pa je zato i irelevantno, a ne bi bilo ni umesno, iz moje pozicije, suprotstavljati ga Vašem.
Kada je reč o značenjima pojma hrabrosti koje ste Vi imali u vidu (smelost, odvažnost i odlučnost u postupcima), slažem se da njihovo ostvarivanje prevashodno zavisi od pojedinca koji postupa. Društveni okvir u tome može mnogo da pomogne, primera radi, adekvatnim formama i stimulacijom stručnog osposobljavanja i usavršavanja i sl. Ali, suštinski ne može značajno da odmogne, što je važnije, i što je u kontekstu ovih naših razmatranja.
Ne slažem se jedino sa Vašom ocenom da sam pojam hrabrosti u ovoj razmeni mišljenja suzio neopravdano. Opravdanje tog sužavanja pojma, po mom shvatanju, jeste u činjenici da smelost, odvažnost i odlučnost u postupcima pojedinca mora proizaći iz ispunjenosti propisanih uslova za izbor u sudijsko zvanje, a to su stručnost, osposobljenost i dostojnost. Ako je neko stručan, osposobljen i dostojan, što je samim izborom utvrdjeno da jeste, on samim time ispunjava preduslove da bude odvažan i odlučan u postupanju. To su lična svojstva na koja društveni okvir, po mom shvatanju, ne utiče presudno, jer ne može da ih ugrozi, iako može da ih pospeši. Za razliku od potrebe za neustrašivošću i pribranošću pred opasnostima, koje pred pojedinca koji je sudija može postaviti jedino okruženje. Zato je okruženje i dužno da ih ukloni, ako postoje i kada postoje. A da li postoje, o tome neka bude poslednja sudijska.
Još jednom, zahvaljujem na prilici da razmenimo mišljanja!
OMERTA U PRAVOSUDJU
Miso, imam utisak da su povodom tvog zapazanja u tekstu TAMNA BROJKA MOJIH CITALACA usledili pojedini komentari, kojima se zamagljuje sustina u pogledu jedne, svima dobro poznate pojave-“CUTANJE PRAVOSUDJA” o skandaloznim stvarima, koje se desavaju godinama i direktno ili indirektno uticu na pravosudje i nezavisnost istog. Ne radi se ovde o “hrabrosti sudija u sudnicama”(mada mozemo i o tome da diskutujemo), niti o azurnosti ili visini plata, vec o o odsustvu kritickog jasnog stava i misljenja o kljucnim temama pravosudja i strahu da se to misljenje javno iznese, kako bismo svi zajedno ucinili bar mali napor da nam pravosudje bude bolje, posto se svi nadam se slazemo da nam je stanje u pravosudju daleko od dobrog.
Svim sudijama i tuziocima je dobro poznato o kom “CUTANJU” je rec i svima potavljam samo neka od brojnih pitanja:
-Koliko sudija se javno oglasilo 2010 godine, kada vrsne sudije nisu birane, zato sto su im supruznici advokati?
-Zasto su sudije Ustavnog suda “cutale” cetiri meseca, dok pravosudje blokirano strajkom advokata ne radi, a oni su i po zakonu bili duzni da hitno o tome odluce?
-Oglasavali se vrh pravosudja na svakodnevno medijsko razapinjanje sudija i presudjivanje po medijima?
-Prica li jos neko uopšte o tome zbog čega se najbolji saradnici više od deset godina ne biraju za sudije, a nestručni ljudi po partijskim i kojekakvim “vezama” zauzimaju ta mesta?
-Zar treba javno opominjati i kaznjavati sudiju Vucinica zato sto je objasnjavao koja su mu zakonska ovlascenja, s obzirom da je prethodno bio medijski napadnut i izlozen pritiscima u vezi svoje odluke, a da ne pricam o onom perfidnom oduzimanju predmeta, o cemu svi ćute, pa čak i advokati?
-Zar je trebalo javno napadati i degradiratiu sudiju Jelenu Milinovic zbog njene odluke, koja je podlozna žalbi?
-Zasto ćuti Republički javni tužilac kada se Tužiocu za ratne zločine sa najvišeg mesta u državi preko medija šalje upozorenje “Razmisli šta kopaš”?
-Zar se ćutanje o pojedinim ratnim zločinima prekida samo kada američka ambasada reaguje na to?
-Da li se ikada neki predsednik suda ili kolegijum sudija oglasio i zastitio svog sudiju od neprimerenog medijskog napada?
-Reče li neko ijednu reč kada je premijer sa javnog servisa poručio da će doživeti kao lični poraz ako se Miškoviću ukine pritvor i kome je ova poruka upućena?
-Šta reče vrh pravosudja u vezi nedavne blokade računa sudova?
Na ova i mnoga druga dešavanja ćutalo se i ćutaće se……..i ja se kao sudija stidim ovog ćutanja…
Nema odgovora na ova pitanja ni u” strategiji reforme pravosudja”.
E zato nam je ovakvo stanje u pravosudju i sumnjam u hrabrost onih koji donose odluke U IME NARODA, kada ćute na očigledne negativne pojave, koje ugrožavaju njihovu profesiju….
Pozdrav..
Alal Vam vera gdjo Sudija, to je sustina bar kako je ja vidim. Pa na primer, izuzece sudije Privrednog suda bez ijednog zakonskog razloga. Na mig vlasti…Kako li se tek pozeljne presude donose. Sta tek radi ekipa koja siri ” ebolu” po pravosudju? Dokle ce sve to da traje? Nisam cuo da je ijedan sudija ili tuzilac koji je trebao da napreduje rec negde rekao kada mu je ispred nosa prosao kandidat koga je vlast predlozila . Da li neko sme da se suprotstavi Ministru pravde na Visokom savetu pravosudja? Da li je neko odgovorio Ministru kada je doslovno omalovazavao sudije na nekom skupu, rekavsi im sa svim svojim ” pravnickim” autoritetom da su neznalice i da treba da uce? Treba samo biti Gradjanin…to je vaznije od sudijske ili tuzilacke funkcije.
Poštovana koleginice,
Naveli ste taksativno upravo eklatantne primere zavisnosti pravosuđa. Kada bilo ko bilo kada na bilo čiji zahtev bude govorio o tome kako se situacija popravlja, kako je pravosuđe nezavisno ili kako uspešno privodimo kraju radove na ispunjavanju uslova za poglavlja, jednom rečju kada bude relativizovao agoniju u kojoj se struka nalazi, treba ga samo uputiti da pročita ovo što je rečeno. O većini ovih stvari sam pisao i na blogu, ali ste ih Vi, sažeto, u dahu predočili svima kojima je sve ovo uopšte bitno.
S poštovanjem,
MM
Alal Vam vera gđo sudija !
(prečišćeni tekst od tehničkih grešaka)
Poštovani Gospodine Majiću, poštovani blogeri,
hteo bih da Vam svima skrenem pažnju na jedan naizgled nebitan detalj, kojim je od 2007 godine izvršen ustavni udar u R. Srbiji, prvo načinom promene ustava kroz odluku vlade o formiranju Saveta za nacionalnu bezbednost, a krajem iste 2007 godine donošenjem zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti. Postoji niz bitnih, pri pažljivjem čitanju i na osnovu od 2007 razvoja prakse utvrđenih kontradiktirnosti, koje sve imaju tendenciju potpunog uplitanja politike u istražne i sudske postupke, protivno principima utvrđivanja istine u konkretnim slučajevima.
Kako je to moguće, da postoji zakonska osnova kojom se rad državnih organa u konkretnim slučajevima potpuno kontroliše i podvrgava političkoj odluci imaoca funkcije u Savetu za nacionalnu bezbednost i Birou za koordinaciju kao operativno-tehničkoj jedinici Saveta.
Jednostavno,
Ustav u članu 156 propisuje nezavisnost javnog tužilaštva kao državnog organa, obaveznog u radu isključivo ustavu i zakonu. Gornje citirani zakon je ovu samostalnost praktično suspendovao i podvrgao volji i odluci političke vlasti:
9. Јавно тужилаштво
Положај и надлежност
Члан 156.
Јавно тужилаштво је самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости.
Јавно тужилаштво врши своју функцију на основу Устава, закона, потврђеног међународног уговора и прописа донетог на основу закона.
Članom 12 Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti je definisano da u radu Biroa za koordinaciju može po pozivu učestvovati, pored ostalih i republički javni tužioc:
Састав Бироа
Члан 12.
Биро за координацију чине директори служби безбедности и секретар Савета.
У раду Бироа за координацију могу по позиву да учествују:
представници Министарства спољних послова;
директор полиције и начелници управа полиције;
Републички јавни тужилац;
директор Управе царина;
руководиоци других државних органа, организација и институција.
Članom 13 istog zakona je definisana obaveza svih državnih organa ispunjavanja odluke Saveta, odnosno Biroa za koordinaciju i pri neispunjavanju odluke, rukovodioc tog državnog organa može biti pozvan da izvrši političku ili neku drugu odluku:
Сарадња са Саветом
Члан 13.
Надлежни државни органи дужни су да, у складу са својим уставним и законским положајем, сарађују са Саветом у питањима из надлежности Савета, а пре свега у извршењу закључака Савета.
Ако надлежни државни орган не сарађује са Саветом или не извршава закључке Савета, секретар Савета о томе, без одлагања, обавештава Савет, који у том случају може позвати руководиоца државног органа да предузме све мере које су предвиђене законом да би државни орган успоставио сарадњу са Саветом или извршио закључак Савета.
Закон о основама уређења служби безбедности Р. Србије
http://wp.me/p3pD8b-81
Citiranim članovima 12 i 13 zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti je suspendovano više ustavnih principa. Suspendovana je nikada obezbeđena približno predpostavljena samostalnost tužilaštva od političkog uticaja, čak šta više, definisana je obaveza ispunjavanja političke ili neke druge odluke nosioca najviše vlasti, Saveta za nacionalnu bezbednost i boroa za koordinaciju.
Izvršeno je bitno oštećenje principa vladavine prava i principa podele vlasti, takođe važnih ustavnih načela, kroz potpuno onemogućavanje demokartskih kontrolnih funkcija skupštine, upravnih organa, tužilaštva i dalje uz malo umešnosti do odluka suda. Otvoren je, i obezbeđen zakonski osnov za političko odlučivanje i nametanja odluke i ciljeva vlasti bez ikakve kontrole, posebno u nizu slučajeva na koje se dalje primenjuju odredbe iz Zakona o tajnosti podataka.
Kakve u praksi nastaju posledice, a posebno imajući u vidu pozadine nekih višedecenijskih manipulacija uz sve razlike i promene u pogledu dominacije strogog političkog decizionizma u pravosudnom sistemu, daje se pročitati na sledećem procesu u toku, koji pod otkrivenom tajnosti decenijama vrši zaštitu vršenja krivičnih dela pod uslovom primene strogog pravnog formalizma, u kojem žrtva čiji se podaci i život obrađuju bez znanja i odborenja iste gubi sva prava, a štiti se kroz primenu psoebne zakonske osnove vršenje krivičnih dela agenta – provokatora kao sardanika pod institucionalnom zaštitom sve vreme.
Председник републике – представка – противазконска злоупотреба података
http://wp.me/p3pD8b-jE
Kao predsedvajući Saveta za ancionalnu bezbednost, a u vezi zakonske obaveze iz člana 5 poslednji stav Zakona o osnovama uređenja sistema bezbednosti, upravo je predsedavajući Saveta i Biroa za koordinaciju nadležno mesto prihvatanja podneska – peticije o strogo protivpravnom diskriminatirskom trajnom odnosu vlasti i pravosuđa iz povrede prava u vezi jednostrane institucionalne zloupotrebe podataka i informacija o ličnosti pored ostalog.
Kako absolutna ćutnja prati sve procese odlučivanja, data je zakonska osnova u pogledu nadležnosti dopsianog mesta, a u vezi tiranije koja traje decenijama u neprekinutom trajanju uzroka od pre 1941 iskorišćene i zloupotrebljene u posebnim prikrivenim operacijama decenijama unazad.
Председник републике – представка – питање надлежности – 21.09.2015
http://wp.me/p3pD8b-kl
Slučaj je za rubriku verovali ili ne. Međutim konkretni slučaj će se dalje svim pravnim sredstvima nastaviti do kanačne, bar jedne odluke bilo kog nezavisnog suda. Pravni put ke inače zabranjen, kao i upotreba pravnih sredstava protiv neprekinute institucionalne tiranije iz političkih razloga i icljeva koji su potpuno strani uzgred rečeno žrtvi iz čije je stvarne egzistencije, čiwewa i nečiwewa nastao ovaj proces pod strogom tajnosti decenijama unazad.
Hvala na pažnji
Viktor Kos
https://misamajic.com/2015/09/24/tamna-brojka-mojih-citalaca/#comment-1001
Овај текст указује на суштину 2. највећег проблема нашег правосуђа – страха. ( 1. је – нестручност ). На ово сам покушао указати својим коментаром још на тексту о Правосудној академији. Нисам приметио да је тај коментар изазвао какве реакције осталих читалаца, али ми је драго да је кроз овај текст до истог закључка дошао и сам аутор.
Са поштовањем.
Рајко Маравић
Судијски помоћник
Da ponovim, nisam iz branše pravosuđa ali imam jedno negativono životno iskustvo sa pravom i pravdom, na pravdi Boga. No, nije to tema.
Ja bih da “zapodenem” ,da ne kažem nametnem, temu izglasavanja novih zakona koji su prilagođeni određenoj “ciljnoj grupi” ljudi, da ne kažem tajkuna, kriminalaca, kumova i inim – bliskim vlastima, kako bi pljačka bila legalna. Da ne navodim koji su to zakoni, jer vi, pravnici, to znate bolje od mene.
Moguće je ta je ovde ta tema “uzimana u razmatranje”, ali da je meni to promaklo, onda se ja, ukoliko je tako, izvinjavam.
Ah, da. Bio sam 20 godina fudbalski sudija te su mi poznati termini “slobodno sudijsko uverenje”, “ako sudija smatra” i “po mišljenju sudije” – koje se ne sme zloupotrebljavati.
U želji da ova zemlja konačno postane pravno uređena država, pozdravljam vas!