„Šta ćete u toku svog mandata učiniti kako bi sudska vlast u Srbiji bila uspostavljena?“ – glasilo bi prvo, a za većinu kandidata za mesta predsednika najviših sudskih instanci, i poslednje postavljeno pitanje. Svečani čin razgovora sa pretendentima za predsednička mesta prenosila bi državna televizija, tako da bi svaki zainteresovani građanin mogao da se upozna sa rezonovanjem, elokvencijom i ostalim kvalitetima budućih najznačajnijih sudija u zemlji. Jednom, kada reforma pravosuđa zaista započne …
Uveren sam da nije neophodno posebno isticati da bi zaokret kakvom se nadam, podrazumevao i korenitu promenu postave „sa druge strane stola“. Obučeni u svečane odore, razgovor bi vodili brižljivo odabrani članovi. Stručnjaci sa čijim је imenima i kredoom, proveravanim u različitim epizodama srpske pravosudne real-političke scene, stručna javnost imala prilike da se upozna puno pre promulgacije u „Službenom glasniku“.
Eh da… „Šta ćete u toku svog mandata učiniti kako bi sudska vlast u Srbiji bila uspostavljena“?
„Pa … sudska vlast je treća grana vlasti i trudiću se da sačuvam njen položaj“. Iako bi na prvi pogled mogao delovati kao prigodan, ovakav odgovor bi ipak morao dovesti do momentalne diskvalifikacije kandidata. Onoga ko bi se njime poslužio, automatski bi svrstao u armiju pravosudnih delatnika kojima još uvek nije jasno da sudska vlast u Srbiji ne postoji. I da, makar u poslednjih sedamdeset godina, nikada i nije postojala. Ili, još gore … među one kojima najverovatnije nije jasno ni zašto bi sudska vlast trebalo da postoji. Svrstao bi ga neoprostivo među sve one pravosudne delatnike koji zabrinjavajuće veruju da je u srpskom pravnom poretku dovoljna garancija da u Ustavu nešto piše. Davalac ovakvog odgovora manifestovao bi navedenim rezonom i određenu dozu diletantizma … A složićete se da nam diletanti na čelu najviših sudskih instanci, više nisu potrebni.
„Kako to mislite uspostavljanje sudske vlasti … Ne razumem pitanje …“ – bio bi odgovor, bolje rečeno iščuđavanje, koje bi takođe moralo trenutno eliminisati kandidata. Iza njega, sada zaista brižljivo odabrani sastav najvišeg sudskog tela, svakako bi morao prozreti osobu koja će mandat, ukoliko bi joj ovaj nekim slučajem bio poveren, najvećim delom provesti u očekivanju telefonskog poziva sa „najvišeg mesta“ i distribuciji dobijenih direktiva. Jer, začuđeni kandidat – distributer spada u prilično brojnu grupaciju sudija koja, ne samo da ne izražava sopstveno mišljenje, već negoduje i u situacijama kada neko drugi izražava mišljenje koje bi se moglo oceniti provokativnim. Reč je uglavnom o „iskusnijim“ kolegama, koje dobro pamte vremena kada se „zglajzavalo“ ne samo zbog onoga što si rekao, nego i zbog onoga kako si se držao kada je neko drugi „rekao“. I koji u ovakvim situacijama redovno glasno protestuju, za slučaj da se razgovor odnekud snima. Zato na provokaciju o potrebi uspostavljanja sudske vlasti, reaguju zbunjenošću. Složićete se, ni „zbunjivi“ nam više ne trebaju… Makar u ovako zbunjenom pravosuđu…
„Načiniću plan rešavanja starih predmeta uz redovno održavanje sastanaka sa predsednicima nižestepenih sudova, ako ste to mislili…“. Ovoga puta, članovi Saveta će nepogrešivo prepoznati da pred njima stoji kandidat birokrata u konfekcijskom odelu, konfekcijskog rezonovanja i manira, koji pod borbom za sudsku vlast prvenstveno podrazumeva borbu za što duže, sopstveno bitisanje u fotelji. Jer, da je ovakvom kandidatu bilo šta osim službenog vozila, dodatka za odvojeni život i šefovanja na pameti, bilo bi mu jasno da gangrenozno stanje srpskog pravosuđa ne ostavlja vreme za cifranje statistike. Da zahteva daleko radikalniji anganžman. Zato bi i konfekcijski birokarata, momentalno morao da otpadne… Sledeći!
U moru različitih takmaca, jednom kada bi reforma pravosuđa zaista započela, bilo bi lakše uočiti i prave „bisere“, od kojih mnogi trenutno neotkriveni „čame“ u predsedničkim kabinetima. Aktuelno kadrovsko stanje svakako bi iznedrilo i vlasnike urnebesnih odgovora tipa – „Meni je rečeno da je sve dogovoreno, da li postoji neki problem?“ … „’Ajte molim vas… Pa kako sud da bude vlas’ “ … ili „ Je l` možete da ponovite pitanje ili da dobijem drugo?“.
A za to vreme, negde van kruga kandidata, nalaze se retke preostale srpske pravosudne Pepeljuge. Oni koji razumeju pitanje, i ne traže njegovo ponavljanje… I koji na pitanje odavno imaju odgovor. Hrabar i smislen … Proistekao iz uverenja i vizije … Međutim, baš kao ni omiljenoj junakinji dečije bajke, njima bal do sada uglavnom nije bio namenjen. Cipelu krojenu po njihovoj nozi, decenijama mahom razglavljuju bangave sestre …
I naposletku, hajde da zapitam i Vas … Kada biste bili kandidat za mesto predsednika najviših sudskih instanci, šta biste u toku svog mandata učinili kako bi sudska vlast u Srbiji bila uspostavljena? Siguran sam da među vama ima onih na koje bi buduća reforma mogla da računa. Već sama činjenica da do sada niste prepoznati kao odgovarajući kandidat, možda je dovoljna garancija u tom pogledu.
9 Responses
Ja tu ne bi ništa dirao… Da meni daju da se igram, radio bih što i ova vlast (izvršna): šetao bih svoj sud od opštine do opštine, od grada do grada i tako ga reformisao. Bitan je put a ne cilj. Zar ne?
Odličan tekst, kao i uvek. Nažalost više puta odgledana “bajka”. Pravim kandidatima nikad nije i nikad neće biti postavljeno to pitanje. Kvalitetni ljudi već decenijama napuštaju pravosudje a oni malobrojni koji su ostali su bukvalno u ćošku, proglašeni za nezgodne ljude koji stalno imaju neko suvišno pitanje.
Kada se u jednoj zemlji pojavi korupcija, ona vrlo brzo zahvati sve segmente vlasti – zakonodavnu, izvršnu i sudsku.Srpski sudovi još donose presude ”U ime naroda”. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca.Veliki broj delilaca pravde tako se i ponaša – nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni moral. Uvek su spremni da za sitnu lovu, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku , poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život.Sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u Srbiji, a imaju i mnoge druge privilegije.Sudski sporovi traju nezamislivo dugo.Za takvo postupanje svakog sudiju i predsednika suda po hitnom postupku treba najuriti.Dok ovo ne postane pravilo i osnovni postulat delioci pravde mogu da rade sta im se prohte.
Pravde u Srbiji više nema, i neće je dugo biti….a o reformi ne bih jer je u ovom trenutku to nemoguća misija.
Srušio bih do temelja ovaj provizorijum …..mogao bi da glasi odgovor kandidata ?! Ili, smatram da pitanje nije na mestu. Ima mnogo prethodnih pitanja koja moraju bitri rešena. Krenuo bih prvo sa Ustavom. Da donesemo i mi konačno jedan Ustav nošeni željom da bude na snazi bar 50 godina. Itd.itd…
Sjajno Majicu, ali nasa Pepeljuga ce docekati duboku starost jer niko ne zeli ocigledno nista da menja da ne bi zglajzno preko noci. Verujem da bi i ti bio u nedoumici da nabrojis deset normalnih sudija u Palati pravde s kojma mozes da gradis reforme.
Odličan tekst,a komentari pokazuju da ima lepa cifra pravnika čistih i poštenih, pa kada se udružite sa Mišom može nešto i da se pokrene. Čekanjem se ne rešava ništa niti samo od sebve. Budit uporni,hrabri i odlučni za bolju budućnost bar vaše dece.
Vera Mišković-Spreitzer
Parkirati 20 marica ispred svakog suda i pozvati sudije da izadju dobrovoljno i krenu u policiju radi ispitivanja o dosadasnjem radu i stanju, nakon 15 minuta uci i hapsiti pa voditi na ispitivanje, kao sto vidimo i kolega Majic i svi u policiji znaju ko je i sta radio tako da samo to treba evidentirati i procesuirati.
Jos jednom napominjem postupao sam u predmetu u kome je krivica u pogresnom odabiru 6 lokomotiva, kao ima propusta u proceduri, predmet jos nije okoncan, a za pogresan izbor 1400 ljudi u pravosudju niko jos uvek nije odgovarao ali nada me ne napusta.
Postovani , postavljeni izazov je vise nego uzbudljiv .
Ono sa cim se srecemo je zaista nepostojanje sudske vlasti kao jedne od tri ravnopravne grane vlasti . Sudska vlast nije i ne moze biti ravnopravna grana vlasti , sve dok delovi druge dve vlasti imaju bilo kakav dodir sa sudskom vlasti.Priroda sudske vlasti upravo i jeste takva da je uslov njenog postojanja nezavisnost i samostalnost , a sto kod nas nije slucaj jer postoji niz zakonom predvidjenih mogucnosti uticaja delova izvrsne i zakonodavne vlasti na sudsku ( od nacina izbora sudija , clanova Visokog saveta sudstva , sudija Ustavnog suda i njegove prirode pravnopolitickog organa itd) , te bi bilo pre svega neophodno ukinuti sve mogucnosti institucionanog uticaja na sudsku vlast, a neophodnu proveru sudske vlasti opet poveriti nezavisnom organu .Pored ovoga , veliki problem je i nedovoljan kvalitet kadrova ( molim da mi niko na ovoj konstataciji ne zameri , posto se ,koliko mogu biti, svesna i svojih nedostataka, svakog dana trudim da to i kod sebe promenim , otud i citanje ovog bloga) .Tu smo cak i u vecem problemu. Posto na individualni razvoj nikoga ne mozemo primorati , to bi za pocetak trebalo otkloniti klimu koja omogucava neodgovornost za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom , a jedna od tih mogucnosti je recimo data i zakonskom odredbom da za ovu stetu odgovara Republika Srbija.Sve ovo samo za pocetak, kao reaktivno postupanje kojim bi se otklonili najurgentniji uzroci nepostojanja sudske vlasti po mom misljenju…
I da , iako sam se ja trudila da budem sazeta , trebalo bi pravim kandidatima omoguciti dovoljno vremena i prostora za iznosenje svojih resenja, da bi pored iznosenja reaktivnih postupanja mogli da iznesu i aktivne mere u tom pravcu , posto se ne slazem da ono sto znas, znas dobro samo ako mozes brzo i lako objasniti , naprotiv , neke stvari su zaista slozene i treba prostora za objasnjenje, a ukoliko takvu priliku kandidati ne bi imali to bi govorilo i dalje o samo kozmetickoj zelji za promenama ( sto se u praksi desava kod razgovora sa kandidatima za sudijsku funkciju, koji, kako cujem, traju tri minuta i bez pravog razgovora )
S’ postovanjem i uzivanjem u citanju bloga , Milica Roglic , advokat u Kragujevcu
Чланом 3. Устава Републике Србије прописано је да је владавина права основна претпоставка Устава која почива на неотуђивим људским правима.
Владавина права се остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону. Дакле, овде фигурира пет стварих које се морају остварити у целости да би ствари у држави биле на неком задовољавајућем нивоу.
Међутим, док је “искусних” колега који гласно протествују за случај док се разговор снима и са друге стране ових бангавих сестара које разглављују ципелице…српском правосуђу нема спаса.
Зато се сетих реченице књижевника Милосава Самарџића, којег су између осталог питали да каже своје мишљење о томе када ће репови комунистичке власти у самосталној Србији престати да утичу на наше животе и успоравају реформе, он је кратко одговорио:
“Када и ова генерација комуниста биолошки изумре”.