Puno je toga u izveštajima komisija za ispitivanje uzroka udesa vojnog helikoptera, što će još dugo izazivati kontroverze i nedoumice. Odgovore na neka pitanja verovatno ćemo dobiti tokom narednih meseci, nešto kasnije možda odgovore i na neka druga, dok odgovore na jedan broj njih, kao i obično u ovakvim slučajevima, nikada nećemo saznati.
No, bez obzira na činjenicu da će u pogledu uzroka nesreće, iz mnogo razloga, biti veoma teško postići „nacionalni konsenzus“ i ustanoviti „opšteprihvaćenu verziju istine“, uveren sam da postoji nešto što je helikopterska tragedija, već sada, nama (privremeno) preživelima, ostavila u amanet. I da je to „nešto“, za razliku od mnogih, možda i zauvek zarobljenih tajni, vidljivo već sada. Naravno, ako ovu poruku umemo da pročitamo.
Poruka koju ova nesreća jasno ispisuje glasi: Naučite da poštujete institucije i procedure! Naučite se onome što nikada niste u dovoljnoj meri naučili i što ste oduvek, u dovoljnoj meri potcenjivali! Naučite da, čak i kada se čini da su besmislene, da je bez njih moguće, da su drugačiji načini bolji i praktičniji, procedure i institucije bilo kada, pod bilo kakvim uslovima, i pri bilo kakvim namerama, ne smeju biti zaobilažene!
Jer ma šta o tome uzurpatori procedura mislili, postoje razlozi zbog kojih u civilizaciji kojoj pripadamo leče lekari a ne travari, zbog kojih sude sudije a ne portparoli, zbog kojih letilicama upravljaju piloti a ne ministri! Čak i onda kada ispitivanja javnog mnjenja, „šerovi“ i „rejtinzi“ govore u prilog tome da najveći broj građana više veruje travarima, portparolima i ministrima, bilo kakva zamena mesta na ovim pozicijama, pre ili kasnije, dovodi do veće ili manje štete, a neretko i tragedije. Čak i onda kada nije osnovni uzrok, sprdanje sa propisima najčešće se nalazi pri vrhu liste uzroka svakovrsnih nesreća. I nema tu bilo kakvog opravdanja, pa ni onog tipa – „mislili smo najbolje“. Procedure i institucije i postoje upravo zbog toga da bi mislili oni koji su, zbog znanja i iskustva u poziciji da zaista najbolje misle i da bi u nametanju sopstvenih misli, bili sprečeni oni, koji zbog neznanja i neiskustva, misle da najbolje misle. Da je drugačije, u operacionim salama i kokpitima nalazili bi se ljudi sa najboljim željama i sa najviše samopouzdanja a ne oni najstručniji i oni sa najviše staža.
I još nešto … Tragedija čiji će stvarni uzroci jednom možda ipak biti jasniji, već sada, ostavlja još jednu opominjuću poruku. Uzurpatori procedura i institucija, ne bi bili u prilici da čine toliku štetu i lomove u „radnjama porcelana“ kojima uporno tumaraju, kada ne bi imali podršku onih kojima je čuvanje porcelana povereno. Da se više puta ispred uzurpatora isprečio sudija koji je vođen profesionalnom dužnošću pre nego servilnošću odbio da prihvati „narudžbu“, tužilac koji je „zalupio slušalicu“ ili pak starešina koji je izvestio da, uprkos svemu, ne može da odstupi od pravila službe, mnoštvo uzurpacija kojih smo svedoci, bilo bi zaustavljeno u pokušaju a mnogo „porcelana“ ostalo bi nepolomljeno.
Zato bi, minimum „nacionalnog konsenzusa“ povodom tragedije koja će još dugo predstavljati ranu već uveliko izranjavljene nacije, mogao, a možda i morao da bude zasnovan na zakletvi mrtvima – zarad živih. Zakletvi koja glasi: Ovoga puta poštovaćemo poruku koja nam je krvlju ispisana! Počećemo, makar i zakasnelo da uvažavamo pravila, procedure i institucije! Objavljujemo da je gotovo sa improvizovanjem u kojem smo „mi Srbi oduvek bili najbolji“! Previše puta plaćali smo cenu različitih eksperimenata i zaobilaženja nadležnih. Previše puta ponavljali greške i plaćali danak. Previše puta bili vraćani na početke i ponovo ih diletantski i tvrdoglavo činili. Previše puta igrali smo se tužilaca, lekara, policajaca i pilota u tuđim životima! Dosta je! Krajnji je trenutak da shvatimo da nećemo izmisliti bolje društvo u kojem leče travari, sude portparoli i pilotiraju ministri! I da nećemo smisliti bolje društvo, ukoliko ovim uzurpatorima redovno mesta u operacionim salama, sudnicama i letilicama, bespogovorno budu ustupali oni kojima je tu jedino mesto.
Pored nužnosti konačnog suočavanja obolele nacije sa jednim od osnovnih uzoka sopstvenog propadanja, neka to bude i svojevrstan vid manifestovanja pijeteta prema mrtvima. Poštovanjem poruke koju je nesreća simbolično zaveštala, umesto neprilične patetike i zloupotrebe tuge, koristeći jednu od poslednjih prilika za promenu nacionalnog fatuma, učinili bi da tragični gubitak sedam života, ovoga puta, ostane makar malo manje uzaludan.
15 Responses
Kao i obično, savršen tekst.Pitanje je da li će oni koji treba ( razni travari posebno ostali) znati da shvate tekst.
Poštovani kolega, hvala i na ovom izvanrednom tekstu. Sreća je da Srbija ima i Majiće, nesreća je što ih je malo, dok je Vučića, Vulina, Selakovića, Tadića i sličnih na desetine hiljada. Zato će naša borba za vladavinu prava i oslobađanje Justicije iz špajza potrajati. U ovim godinama preostaje mi samo nada da ćete Vi mladi u tome jednog dana i uspeti.
Nikola Kosanović, adv. Bečej
Da, uvaženi sudija, izrazili ste suštinu! Institucije i procedure su prevencija zla u društvu. Svakojakog, pa i saobraćajnih udesa. Teška je to lekcija za naše društvo. Jer, izgleda da ni odlikaši nisu učili baš ”sa razumevanjem”, kao što su nas savetovali naši stari profesori. Neka nam je Bog u pomoći!
Poštovani,
Po profesiji sam pilot, a smatram da mnogi piloti mogu da nauče nešto o svom poslu od Vas. Prvenstveno o značaju procedura i činjenici da treba znati kada reći NE.
Hvala Vam na poučnim tekstovima.
Poštovani Sudija Majiću,
Vaš blog i poruke iz Vaših tekstova su neprocenjivo vredni i društveno značajni i hvala Vam na tome.
Pridružujem se Vašem pozivu da se svako, ličnim primerom, u okviru svoje struke angažuje na vraćanju osnovnih profesionalnih principa i vrednosti, kao jedinom načinu uspostavljanja autoriteta institucija sistema.
Kao što ste odlično primetili, generalno posmatrano nije jedini problem što postoje oni koji (prekoredno i neovlašćeno) traže, naređuju, „dobronamerno“ ukazuju, već je problem što se te i takve potražnje, naređenja i „sugestije“ bespogovorno izvršavaju. Čini se da se uzrok za taj sveprisutni fenomen nalazi u činjenici da su se u postojećem osiromašenom i obespravljenom društvu (u kome, kao takvom, vladaju poremećene društvene vrednosti) permutovale zasluge pa se često dešava da pojedinci budu društveno kažnjeni za ono za šta bi trebalo da budu nagrađeni i obrnuto. Stoga, izolovani pojedinac koji se suprotstavi „uzurpatoru“ može osnovano da očekuje da će zbog tog svog neprimerenog profesionalizma i principijelnosti biti izopšten a što za posledicu može imati gubitak posla a verovatno i ugleda. Shodno tome, većina se odlučuje na oportuno ponašanje, radi ličnog opstanka. Tek kada ta većina postane manjina (a prevashodno kada se o „čuvarima“ radi), može se očekivati početak ozdravljenja društva a samim tim i institucija. Kao što je Sartr govorio, kakav god da je pakao u kome se nalazimo, slobodni smo da ga ličnim delovanjem ka tuđim delovanjima, razbijemo. U suprotnom, svesno i dobrovoljno ga biramo.
Od smisla i suštine koje ispisujete u svakom Vašem tekstu, više prija još jedino činjenica da ste to što jeste i da se “tamo” među “vama”ove reči mogu možda pretvoriti i u konkretno delo.
Nadam se iskreno da taj Ministar neće spavati mirne duše dok je živ.
Nadam se da će savest da ga živog pojede kad već ne može da mu se pošteno sudi . I njega i one koji ga tapšu po ramenu ..
Dajem sok i kafu kod viseceg mosta u Arilju.
Svaka cast i samo napred
Hvala Vam na komentarima.
U prilog diskusiji, citat Džuliana Asanža:
“Every time we witness an injustice and do not act, we train our character to be passive in its presence and thereby eventually lose all ability to defend ourselves and those we love.”
Ovo je činjenica…svi smo vremenom nekako otupeli.. i sve što ne valja se uvek nekako podrazumeva.. Došlo vreme da moraš da imaš “masne” pare , da ih sve dobro podmažeš da bi sproveli zakon , drugačije teško..
Po profesiji sam pilot. Letenje i letačke zadatke, iako su uputstvima dati, imaju mnogo nepoznanica koji mogu da se dese. U svojoj praksi upoznavao sam pilote sa onim nepropisanim, sa mogućim događajima i u 16 godina nisam imao katastrofu. Ne možete sve propisati i ljude staviti u taj ograniceni prostor.
Овде је осим процедура озбиљно нарушена и урушена част војних Авијатичара који су радије полагали своје животе за одбрану отаџбине него што највиши официри Војске Србије ситношићарџијски чувају своје фотеље и еполете! На жалост порука ове трагедије ће убрзо утихнути јер је ова власт самозаљубљена у сопствене имагинарне, фабриковане успехе! Годинама својим млађим колегама причам да је сваки прекидач и свака процедура у Авијацији исписана нечијом крвљу!
Pozdrav svima koji čitaju i/ili komentarišu na ovom blogu.
Veoma me zanima mišljenje svih vas i vaš komentar na sledeće pitanje: Koliko često prekoračujete brzinu vozeći svoj automobil ?
Uopšte mi ne treba kristalna kugla da znam da to baš svi radite. Zbog čega to radite ? Zato što imate nekakav motiv da to uradite. Ponekad je u pitanju želja da ski vikend na Kopaoniku započnete što pre. Drugi put je potreba da stignete na sudjenje na vreme. Treći put jednostavno vam je dosadno da vozite 130km/čas kroz dosadnu Slavoniju, jer nikad kraja tom pravom putu. Bar neko se od vas osmehnuo čitajući i prepoznajući sebe, zar ne ? Još jednom da vas pitam: Zbog čega to radite ? Kršite pravila – svesno ?! Dajete sebi za pravo da tumačite ono što su saobraćajni inženjeri i saobraćajna policija uradili, na neki svoj način ! Vaša iskusna procena je ovde nebitna. Jer, ja mogu ovde da dodam i druga kršenja, poput korišćenja telefona u vožnji.
Rezultat takvog kršenja vam je dobro poznat. Poznati tv voditelj, ili malo poznata tv voditeljka koje treba spašavati od zatvora, preuzimaju advokati i sudovi. Najuspešniji košarkaški trener Evrope, svojevremeno je bio u istom sosu. Onomad onaj ministar u džipu. Nismo li se naučili ? Nismo ! Nismo se naučili da kažemo NE sami sebi. Pa, kako ćemo onda reći NE drugima ?
Naime, kao poslovni trener pitam razne menadžere koji špartaju Srbijom, zbog čega pristaju da jurcaju po putevima, izbegavaju radare, voze umorni, kada im nijedna kompanija-poslodavac to ne traži. Odgovor nemaju. Tačnije, nisu vešti u tome da izgovore to NE i nemaju dovoljno čvrst stav da u tome istraju.
Kada su u pitanju veština komunikacije i stav, rekao bih da pravničkoj struci ne nedostaju. Smatramo da procedure moraju da postoje, ako ništa, radi lične i opšte bezbednosti ? Hajde da krenemo od sebe. Dosledno i bez izuzetka. Ša mislite, možemo li ?
Poštovani gospodine Milojeviću,
u potpunosti se slažem sa Vama. U korenu svih nepoštovanja procedura i pravila nalazi se nedostatak kulture i poštovanja, sebe i drugih. Bez obzira da li je reč o naizgled bezazlenim nepoštovanjima (prekoračenje brzine na auto putu) ili nečemu što smatramo značajnijim, suština je ista … pravila se u oba slučaja ne poštuju i to neretko dovodi do fatalnih posledica.
Kako smo kršenju procedura izuzetno skloni, mišljenja sam da je povremeno sebe i druge neophodno podsećati na pogrešnost ovakvog pristupa. Zato se i Vama zahvaljujem.
S poštovanjem,
MM
Odličan tekst i u svemu se slažem sa Vašim stavovima.
Na žalost, sada u našoj vlasti na pozicijama neškolovani, nestručni i bahati ljudi.
Oni su primer i za građane, pa tako u svom poslu nailazim na mnogo besmislenih odbrana kojima se podcenjuje sud i inteligencija sudije.
Pretpostavka nevinosti se zloupotrebljava, kao i prava okrivljenog na odbranu, te se od prekršajne odgovornosti izvlače najbahatiji vozači.
U “belom svetu” nije tako, tamo nema postupka, samo stigne fotografija i uplatnica za plaćanje kazne, nema odbrane. Ne mislim ni da je to dobro, sve zavisi koji je prekršaj u pitanju, ali ako je vozač snimljen da je prekoračio brzinu, a uz to i potpisao zapisnik, kakva odbrana može pobiti te dokaze?
Slučaj helikopter se desio jednom i verujem da neće nikada više, a mnogo ljudi gubi živote zbog nepoštovanja saobraćajnih propisa, mnogo ljudi obole od trovanja jer se ne poštuju odredbe Zakona o sanitarnom nadzoru ili Zakona o veterini (samo primer). O poreskim, budžetskim i carinskim prekršajima ne bih, iako su postupci složeni, tu je opasnost za fiskalni sistem, a životi su važniji od novca.
Prekršaji su protivpravna dela sa manje društvene opasnosti od krivičnih dela, ali njihova učestalost je višestruko veća, pa je zato i opasnost veća. S druge strane, Prekršajni sudovi rade u najlošijim uslovima, zatrpani su sa najviše predmeta, a sudije potcenjene i kad je u pitanju njihov položaj i plata.
Zahvaljujem!