Zaista je teško je u srpskom medijskom ringu, kada jer o neprimerenim izjavama o pravosuđu reč, izdvojiti se skandalom. Verovatnoća za uspeh takvog poduhvata ravna je izgledima da sablaznite auditorijum neukusom na vašaru ili pak, kičom na „Grand paradi“. Pa ipak, tako nešto pošlo je za rukom, ni manje ni više, nego aktuelnom predsedniku Republike. „Razmisli šta kopaš!“ izjava je koja će svakako ući čak i u ovdašnje anale odnosa izvršne vlasti prema pravosudnim organima. Ništa manje, domaći medijski prostor obogaćen je i činjenicom da je ovakvu izjavu u prazničnom, svečarskom broju, preneo vodeći domaći dnevni list „Politika“.
Prvo šta mi je palo na pamet je pitanje: Kako li izgledaju razgovori visokih predstavnika izvršne vlasti sa tužiocima kada se odvijaju iza zatvorenih vrata? Kakvim vokabularom se tada služe vlasti, kada ovako sa njima komuniciraju u prisustvu novinara „Politike“?
Nadam se da nije ni potrebno naglašavati da nemam bilo kakve preferencije u pogledu ishoda eventualnog postupka o kojem je tužilac govorio i koji je povod navedene reakcije. Još manje je moj komentar izazvan uverenjem da su predsednikove tvrdnje o mogućnosti uticaja na tužioca sa drugih strana, nužno netačne. Međutim, bez obzira na to, da li je stvarno moguće da je u Srbiji i dalje potrebno podsećati da predsednik države ne bi smeo da se na navedeni način obraća tužiocu! Bilo kom, bilo kada i bilo kojim povodom!
Iako su svakako ostale u senci navedenog „hita“, ne bi trebalo zanemariti ni pojedine reakcije koje je ovakva izjava proizvela, ali i odsustvo pojedinih reakcija.
Interesantna je najpre reakcija samog tužioca. Tužilac je naveo da nema komentar na stavove predsednika, šturo, gotovo softverski odgovorivši da „tužilaštvo radi po zakonu“. Da nije ranijih iskustava sa saopštenijima za medije ove institucije, još bi se moglo zaključiti da mudro, ne želeći da se upušta u neprimerenu polemiku, spušta loptu. Međutim, u drugim situacijama, tužilaštvo za ratne zločine je bilo sve samo ne svedeno u nastupu. U slučajevima kada je bilo nezadovoljno sudskim odlukama, prozivalo je „pojedince u pravosuđu koji relativizuju zločine“, objašnjavajući da je imalo dokaze iako je sud našao da to nije slučaj. Nakon promene vlasti, ukazivali su da su ranije državni organi vršili opstrukciju. Govorili su o pritiscima! Sasvim drugačiji pristup. Šta je sada u pitanju?
Makar za sada, izostala je i reakcija strukovne asocijacije. Udruženje tužilaca, koje se, svako malo oglašava, (i koje je nedavno advokatskoj komori uputilio protest zbog neprimerenog postupka advokata u odnosu na zamenika tužioca), ovaj put upadljivo ćuti. Desetine saopštenja povodom novog ZKP na sajtu ove institucije, i aktivnosti predsednika udruženja, čine da poverujemo da „Razmisli šta kopaš“ upućeno visokorangiranom kolegi ipak nema toliki značaj?
Nema ni Republičkog tužioca, ni Državnog veća tužilaca. Vrhovni zaštitnici tužilačke profesije, takođe ostaju nemi. Tihi su i provereni eksperti (od kojih se jedan redovno javlja najčešće baš u toj istoj „Politici“, kada god postoji i najmanja prilika da iznese stručne stavove počev od dozvoljenosti istražnih radnji VBA, pa sve do opravdanosti uvođenja surogat majki u našu svakodnevicu).
O čemu je zapravo reč?
Reč je o tome da su svim pobrojanim, sada „svedenim“ akterima, pravila igre dobro poznata. A igra se zove: udari, zapljuni i prozovi, onoga ko se u “lancu ishrane” nalazi na nižoj grani od tebe, odnosno: ne diraj, izmakni se i ne čačkaj bilo koga ko se u istom tom lancu nalazi makar koju lestvicu iznad. U tom smislu, i tužilac, i članovi pomenutih institucija i dežurni eksperti ova pravila odlično poznaju i još bespogovornije poštuju. Njihove reakcije, čak i kada se na prvi pogled učine smelima, samo su prethodno dobro analizirani (najčešće i odobreni) potezi koji bi u kost-benefit analizi trebali da daju očekivano pozitivan skor. I ništa više od toga.
Razmišljajući o ovom slučaju, ali i o mnogim prethodnim, došao sam na ideju da ubuduće ovakve i slične gafove, kada je o narušavanju nezavisnosti pravosudnih institucija reč, sakupljam na jednom mestu na blogu (Pravosuđe – ugrožavnje nezavisnosti). Tako bi vremenom bila prikupljena specifična „top lista“ najimpresivnijih ispada ove vrste. Smatram da je to značajno. Uveren sam naime, da borba za nezavisno pravosuđe, prevashodno podrazumeva borbu protiv ovakvih i sličnih pojava.
Molim i vas dragi čitaoci da ubuduće na ovom mestu kandidujete nove „bisere“ ove vrste. Mogli bismo onda, kao u stara dobra vremena, da povremeno biramo „Hit nedelje, meseca i godine“. Da generacije koje dolaze, (nadam se u sasvim drugačijim uslovima), vide kako se pravosuđe u Srbiji „kalilo“. I još više, da znaju da cene (nadam se tada postojeću) nezavisnost pravosuđa, poštujući mukotrpan put koji je ovoj prethodio.
10 Responses
Da nije iskorišćen glagol “kopati” bio bih sklon sumnji da je Predsedniku neko od njegovih savetnika sročio navedeni hejt 😉
Šalu na stranu, ono što me sve više brine su upravo činjenice koje si naveo u ovom svom odličnom članku, odnosno svojevrsna apataija u koju zapada naše pravosuđe. Čini mi se da što je eksplicitnije mešanje (mada je mešanje možda i preblag izraz) izvršne vlasti u sudsku to je sve slabija reakcija (ako je uopšte više i ima) sudske vlasti na takvo nedopušteno ponašanje.
Zanimljiva je ideja o zbirci bisera kao neko buduće svedočanstvo kako se kalilo pravosuđe, ali bih više voleo da je ona napravljena pre stotinak godina a da danas, umesto kaljenja, radimo na finoj završnoj obradi, kao sav normalan svet…
Dragi kolega Bećiriću,
taman sam se poradovao da se konačno jedan sudija osmelio da ostavi komentar na blogu, kad, opsetih se, da ti više nisi sudija 🙂 Šalu na stranu, drago mi je da imamo priliku da pročitamo tvoja zapažanja i iz “drugog ugla” .
Puno pozdrava!
MM
Očekivao sam Vašu reakciju, poštovani gospodine dr Majiću. I, hvala Vam i na ovom izvanrednom tekstu. Podržavam ideju koju ste izneli. Jer, borba za vladavinu prava kao temelja demokratske pravne države obaveza je svakog dobronamernog građanina. Posebno nas koji smo pravne struke. Nema sumnje da je i ovim vlastodršcima do vladavine prava stalo kao do lanjskog snega. Ne mogu se setiti da je premijer ikada pomenuo vladavinu prava, kao što ne pominje svoju notarsku mafiju koja Srbiju pljačka već 170 dana. Lično sam mišljenja da kriminalci vladaju i da su mnogo opasniji od prethodne vlasti koja je urušila pravosuđe u personalnim, organizacionom i normativnom delu. Ovi ga i bukvalno dokusuriše i zato nije čudno što blagovremene reakcije na predsednikov ispad nije bilo. Ipak, verujem da će one uslediti.
Borba za vladavinu prava je temelj bilo kakve promene u ovom drustvu ali se nazalost cini da je od te borbe vecina odustala, neki izbog straha, neki zbog osecanja uzaludnosti, a neki i zato sto im upravo ovakvo stanje odgovara.
Zelela bih da potsetim da koreni ovog zla leze u radnjama predhodnog rezima, kojima se takodje krsila prezumcija nevinosti i vrsio javni i direktni uticaj na sud, te da su pri tom svi pravni strucnjaci cutali, mozda i vise bego danas. A cutanje se moze shvatiti kao odobravanje.
U predmetu “vakcine” npr , zahvaljujuci izjavama i javnim pritiscina najvisih drzavnih funkciobera, prekrsenacsu sva nacela prava na pravicno sudjenje
http://www.svedok.rs/index.asp?show=85001
Poštovani kolega,
Vaš tekst je zaista usamljen primer reakcije na, s jedne strane, beskrupuloznost, bahatost, arogantnost i, ja tvrdim, neverovatno otvorenu i drsku korumpiranost jednog jadnog i nadasve nesposobnog režima, i ,s druge strane, poslušnost i slugeranjstvo onih koje smo nekada zvali “intelektualna elita”, medju koje sam, bar ja, ubrajala i sudije i tužioce i advokate. Stoga , ne mogu da se složim sa mišljenjem kolege Bećirića da je pravosudje zahvatila apatija. Osim retkih izuzetaka, svih ovih proteklih godina, a poslednjih 4 pogotovu, pravosudje gleda u direktnom prenosu kako ga razgradjuje , kako ga čereči, ponižava i poništava svaka vlast gora od prethodne – i ćuti. Oni koji najviše ćute i klimaju glavom ili rade upravo ono što vlast od njih traži, bilo da to traži ćutke ili glasno, “na sva zvona”, pa i preko medija – lete visoko ili zadržavaju nezasluženo zauzeta visoka mesta u pravosudju. Dakle, ćute svesno, zarad svog ličnog interesa, visoke plate, visoke pravosudne funkcije.
Ne, nije u pitanju apatija, ni kod sudija, niti kod tužilaca, nego slugeranjstvo i lični interes koji im je važniji od svega. To smo sve videli i u protestu advokata, jer smo uporedo sa borbom protiv arogantne, nesposobne i ogoljerno korumpirane vlasti morali da se borimo i protiv pojedinaca u našim redovima kojima je lični interes iznad svega.
Zahvaljuem se na komentarima. Pravosuđe je nesporno u dubokoj krizi. Međutim, kao što i sami uočavate, više nade za izlazak iz iste bilo bi kada ne bi postojao toliki stepen neslobode, dodvorištva i zastrašenosti. Na momente se čini da ne postoji bilo šta što bi grogirani sistem moglo da probudi. Ipak, dokle god postoji, makar i ovakva diskusija, pa i svest o problemu, čini se da nije sve izgubljeno. Zato i nastavljam da pišem. Hvala još jednom.
Odlican tekst Miso..PAZI STA KOPAS je upustvo koje godinama primenjuju svi tuzioci..Nista novo,samo je sada javno izreceno i gle cuda gde su svi oni “borci za nezsvisnost pravosjdja “, nema ih da se oglase.Republicki tuzilac je u misjoj rupi, valjda zahvalna sto je ne diraju sa tako vaznog mesta.Krivi smo svi zajedno sto nam se ovakve stvari desavaju,jer godinama gledamo kako sa svakom promenom vlasti smenjuju i ptedsednike sudova i na taj nacin vrse direktan uticaj na pravosudje..Isto je i sa tuziocima,a za one koje ne smenjuju procena je da mogu biti “jarboli za sve zastave” i sluziti i novoj vlasti kao i prethodnoj..Samo su sada promenjeni mehanizmi uticaja izvrsne vlasti na sudsku.Nekada je to cinjeno tajno a sada to ide preko medija i javno, a i efekat je bolji jer mnogo veci broj vrsilaca pravosudnih funlcija dobija uputstvo sTa da radi i koje su zelje vlasti…I NA SVE TO PRAVOSUDJE CUTI VEC GODINAMA..Zaplaseni, zastraseni osluskuju te zelje vlasti i pitam se kako li sude
SVI SMO PODJEDNAKO KRIVI JER PRISTAJEMO NA OVAKVU IMITACIjU NEZAVISNOG SUDSTVA
Hvala na komentaru.
Iz meni potpuno neshvatljivog razloga, sudije i tužioci su u izgleda u uverenju da će im neko drugi, mimo njih samih, obezbediti samostalnost i nezavisnost. Izgleda da postoji potpuno nerealno očekivanje da će se valjda pojaviti neka vlast koja će darivati pravosuđu neopdhone prerogative. Oni koji u to veruju nisu upoznati sa osnovnim postulatima svake države a naročito sa stvarnim značenjem načela podele vlasti. Jedno od njih svakako je i ono koje se tiče medjusovbnog ograničavanja vlasti. Pravosuđe danas definitivno ne vrši ovu svoju funkciju, a pitanje je da li ju je u punoj meri, na ovim prostorima ikada i vršilo. Pravosuđe se danas isključivo bavi sobom u ostavljenim okvirima.
Dakle, bojim se da ni predstavnici pravosuđa nemaju svest o tome da naročito pravosuđu koje se odnosi podanički prema izvršnoj vlasti, ništa od samostalnosti neće biti darovano. Nema ni jedne vlasti koja samostalno, naročito u uslovima “neometanja”, daruje deo sopstvenih prerogativa.
Utoliko je kriza u pravosuđu dublja, a mogućnost izlaženja iz nje, neizvesnije.
Dragi Mišo,
kad već to tako dobro radiš molim te piši češće.
pozdrav
Hvala dragi moj! Potrudiću se!
Pozdrav!