Nepristojni slavski gost

Dobro vaspitani srpski državni činovnik, ponaša se kao dobro vaspitani slavski gost. Baš kao da je reč o zvanici na proslavi, (a ne o nekom bezimenom birokrati koji ima rigidno postavljene nadležnosti i obaveze) on, u skladu sa pravilima građanskog bontona, za trpezom domaćina koji ga je udostojio odabira, ne pokreće neprijatne teme. Onome koji ga u tom trenutku hrani i u čijem domu boravi, ne postavlja neugodna pitanja. Ne pridikuje i ne duri se, povremeno udeli kompliment ali ipak većinu vremena mudro ćuti i jede. Ukoliko to okolnosti nalažu, dobro vaspitani srpski državni činovnik pretvaraće se da ne oseća da je vino prokislo, da je pivo mlako i da domaćinov krov prokišnjava. Kada domaćin krene sa hvalisanjem, preuveličavanjem i izmišljotinama, učtivo će izbeći protivrečenje. Neće uputiti znatiželjni pogled u pravcu gazde koji je isflekao košulju … Dobro vaspitani srpski državni činovnik, svestan je činjenice da je njegovo prisustvo za trpezom, u punoj meri zavisno od volje ceremonijal majstora.

Situacija za srpskim institucionalnim stolom, tako je, mahom harmonična.

A i gosti su odabrani …  Sudija Ustavnog suda, kao najviši gost, trudi se da bude i najkulturniji. Nastoji da nikoga ne povredi sopstvenim mišljenjem, naročito ukoliko je reč o značajnim i kontroverznim pitanjima. Uviđavan je jer zna koliko je teško u današnje vreme organizovati svetkovinu i koliko bi domaćinu bilo teško da baš sada sluša njegove pridike. Njegov kolega, iz Vrhovnog, kao gost koji je proteklih godina više puta skidan sa spiska zvanica, takođe se trudi da bude što neprimetniji. Još se živo seća kako mu je, promrzlom, teško bilo gledati u osvetljene prozore toplog domaćinovog doma dok je (zbog intrige i domaćinove preke naravi) bio u nemilosti. Posebno uviđavan je, komšija tužilac. Nepretenciozan ali pravi štimung majstor! On se unapred raspita o domaćinovim navikama, hobiju ili pak muzici koju ovaj voli, i onda, kao istinski dobronamernik neretko baš ovu ariju u prigodnom trenutku lagano zapeva … Profesor, iako nije državni uposlenik, često se ponaša još uviđavnije. Kada god i pomisli da bi moglo doći do neprijatne situacije, spremno reaguje vicom ili zdravicom! Ukoliko ga domaćin zamoli, spreman je i da skokne po piće…

Dobro vaspitani srpski državni činovnici, zaslužni su za duže idilične periode na srpskoj institucionalno – slavskoj sceni.

Međutim, s vremena na vreme dogodi se nešto nepredviđeno i u domaćim prilikama teško objašnjivo. Umesto da uživa u datim privilegijama, pruženom obroku i mestu za trpezom, po neki, na sreću retki državni činovnik, ničim izazvan, počne da pravi probleme. Da pokreće neprikladne teme … Kreće da zapitkuje … Umesto da se nenametljivo pridruži, ovakav neotesanac kreće da prekida višeglasno pojanje i zdravice u čast domaćinu … U neskladu sa dobrim običajima, počinje da upozorava domaćina da se odnekud u kući oseća dim i da se neko od visokih gostiju ispovraćao u toaletu! Da je video batlera kako pretura po kaputima gostiju!

I umesto da odmah uvidi kako je njegovo ponašanje u putpunosti neprihvatljivo i u neskladu sa dobrim običajima, ovakav državni činovnik se, najčešće, ne zaustavlja. Ne uočava da je preterao i da svojim neprimerenim gestom vređa sentimente ostalih, fino vaspitanih državnih činovnika. Umesto da se povuče – on kao da se još više zahuktava! Poziva! Zapitkuje! Otvoreno i istinito odgovara na pitanja! Kao da umisli da je baš on neki istinoljubac! Nekakav zaštitnik domaćinovog doma, ostalih gostiju ili čak onih koji nisu pozvani za trpezu! … Nekakav uzbunjivač! Ponekada se, što je još gore (ali na sreću izuzetno retko!) dogodi da neki od ovakvih vagabunda umisli i da je nezavistan! Da to što se nalazi na spisku zvanica i što je pozvan na čast ne znači i da je dužan da prećuti da se čuje i nekakvo, veoma čudno roptanje iz ormana u spavaćoj sobi! Govori kao da bunca… Da je zakon jednak za sve!… Da je zahvalan na pozivu i časti koja mu je ukazana, ali da je dužan da i pored toga kaže šta je video! Da je spreman i da bude proglašen neželjenim gostom, ako je to cena njegovog integriteta …

Razumljivo, ostali gosti su u čudu! Pojedini se od neprijatnosti brane tako što se prave da ne čuju ovog neprijatnog čudaka… obaraju pogled… cokću… Poneki izlaze iz prostorije… idu po piće… nazdravljaju domaćinu… kašlju… okreću na šalu…

Najbliži, porodični prijatelji, ipak ne žele da se povuku pred bahatom zvanicom. Prvo se jave kumovi. Iako su do juče verovali da je reč o razboritom čoveku, (a neki se i pred drugima hvalili njegovim prisustvom!) nakon ovakvog ispada, razumljivo uzvikuju kako su to što gost govori gluposti ali kako ipak ne očekuju od takvog bestidnika da se izvini! Kakav dim? Batler lopov? Kakvo roptanje iz ormana? Radikalniji i odaniji počinju da dobacuju kako ne može pridike da drži neko „kome su ruke duboko u medu“! Tajkun! Lažov! Plaćenik! Kriminalac! Novinar (koga do tada niko nije primetio), odnekud vadi slike nepristojnog gosta načinjene u toaletu, dobijene od „proverenog izvora“, i deli ih ispod stola … Domaćin pak, samo ponavlja kako je zapanjen, ali kako neće da se meša, i kako ima mnogo pozvanijih gostiju (među kojima dominiraju delioci pravde), da nepristrasno ocene ovakvo ponašanje.

I u do tada idiličnoj atmosferi, bezumnim činom ovog „legaliste“, ostalima postaje nepodnošljivo. Prvi se kući povlači sudija Ustavnog suda, koji se u ovakvim situacijama nikada ne meša (a i već je kasno…). Za njim kapute traže tužilac i kolega iz Vrhovnog, obavezujući se domaćinu da o ovome nikome neće pričati, ali i da će čitavu stvar  (naravno nepristrasno i u skladu sa zakonom) hitno ispitati … Profesor pre polaska uznemirenom domaćinu kuva kafu, masira glavu i obećava da će reagovati u autorskom tekstu, već koliko sutra…

I, ubrzo, već narednih dana, polako na videlo izbija pravi uzrok neprimerene reakcije onog tobože „nezavisnog“ uzbunjivača i „spasioca“. Za stolom nenametljivi novinar iz proverenih izvora je utvrdio da je reč o korumpiranom, amoralnom izgredniku, psihički poremećenoj osobi koja se najpre ispovrćala u toaletu, zatim zapalila vatru u domaćinovoj radnoj sobi, preturala po kaputima gostiju i zatvorila se u orman odakle je roptala! Objavljuju se još neke fotografije na kojima sve postaje potuno jasno… reč je o izopačenoj amoralnoj nakazi!

I baš kada bi svi očekivali da razularenog gosta srpski domaćin, ne samo trajno izbriše sa spiska slavskih zvanica već i da kod svojih uticajnih kućnih prijatelja izdejstvuje kakvu sankciju (možda i prisilnu hospitalizaciju) zbog onako grubo narušenog ugleda, on, kao tradicionalno milosrdan svečar, čini suprotno. Dozvoljava nepristojnom gostu da i narednih godina posećuje njegov dom i uživa u slavskim đakonijama. (Doduše, iz razloga organizacione prirode i promene programske šeme proslave, ove će mu ubuduće biti posluživane u nekom od brojnih pomoćnih objekata prostranog domaćinovog gazdinstva).

I harmonija će ponovo biti uspostavljena. Nepristojni slavski gost i dalje će moći do mile volje da bunca o dimu, roptanju iz ormana, batleru, zakonitosti, jednakosti, nezavisnom utvrđivanju činjenica i pravdi …  Ali to više neće ometati ostale, pristojne slavske goste, lepo vaspitane državne činovnike, koji će konačno moći u miru da uživaju u teško stečenom pravu da se i sledeće godine nađu za bogatom domaćinovom trpezom.