Изгледа да до тужиоца одређени гласови ипак допиру … Наиме, 21.12.2014. заменик Републичког јавног тужиоца др Горан Илић објавио је коментар на претходни текст на блогу. Након представљања интегралне, нередиговане верзије његовог прилога, износим сопствена запажања тим поводом.
“Kolega Majiću.
Nema sumnje da sam ja taj “viskorangirani“ zamenik javnog tužioca, pa ću, zato, prokomentarisati Vaše opaske o slobodi izražavanja, tužilaštvu i kritici zakonodavnih rešenja, . Ako sam Vas dobro razumeo, Vi smatrate da sam o svojim saznanjima koje sam izneo u “Politici“ u tekstu pod naslovom Notari-evropska ideja, balkanska pravila, najpre morao da obavestim pretpostavljenog i finansijsku policiju (koliko ja znam takva institucija u našem sistemu ne postoji), pa tek onda da napišem članak za pomenuti dnevni list . Međutim, imam utisak da Vam takvo zaključivanje pomalo izmiče logici. Evo i zašto. Kao prvo, u tekstu nisam ukazivao na sumnju da je izvršeno neko krivično delo, već sam kritikovao neka rešenja iz Zakona o javnom beležništvu. Prema, međnarodnim dokumentima koji se odnose na javno tužilaštvo, komentarisanje zakonodavnih rešenja, ne samo da nije zabranjeno javnim tužiocima, već se i preporučuje. Kao drugo, ako sam napisao tekst u tiražnom i uglednom dnevniku valjda sam samim tim obavestio pretpostavljenog i “poresku policiju“ o činjenicama koje sam izneo u tekstu ili vi smatrate da ljudi u tužilaštvu i oni u “poreskoj polciji“ ne čitaju novine (radi podsećanja i Vi ste radili u tužilaštvu). Treće, Vi ste prvi sudija koji je poseduje blog, što razumem kao jednu od manfiestacija slobode izražavanja, U vezi sa tim čudi me da ste u isto vreme protiv manfiestacije slobode izražavanja drugih, u pravosuđu. Iz Vašeg teksta, naime, proizilazi da ja nikako nisam smeo da napišem tekst o notarijatu, već da sam isključivo morao da obavestim pretpostavljenog o svojim pogledima na tu novu pravosudnu profesiju. Na kraju, poslužiću se jednom Vašom dosetkom. U svom tekstu se kazali da se slažete sa mojim mišljenjem, moram da vam prenesem da sam od trenutka kada sam to pročitao zabrinut za svoje mišljenje. Srdačno Goran Ilić”
Уважени колега Илићу,
Најпре бих желео да изразим задовољство изазвано чињеницом да читате блог и да отворено учествујете на њему. Основна идеја блога је била управо у томе, да у дефициту адекватнијих интитуционалних форума, о озбиљним стварима дискутујемо на озбиљан начин, слагали се или не.
Ваша помало закаснела реакција на текст који је објављен пре више од две недеље је још један од показатеља да до тужиоца „глас“ дуго путује, чак и у ситуацији у којој се овај, макар делом, односи и на њега. Оно што ипак оставља простор за оптимизам је чињеница да, чак и у домаћим условима, глас кад-тад, као што видимо, допре. У том смислу, слободан сам да закључим да, и за остале гласове има наде.
Да сте баш Ви тај „високорангирани“ заменик јавног тужиоца, заиста није било сумње ни у једном тренутку. Потрудио сам се да посао „идентификације“ олакшам остављајући у тексту везу ка Вашим подацима и фотографији, сматрајући да је то довољно. Надам се стога да одложена реакција овога пута није проузрокована потребом за ангажовањем додатног времена како би се открило ноторно (не нотарно!).
Но, шалу на страну, сада неколико речи о Вашим наводима…
Кажете најпре како моје размишљење „помало измиче логици“ имајући на уму да у тексту нисте указали на „сумњу да је учињено неко кривично дело“. Међутим, морам да Вас подсетим да сте се у „тиражном и угледном дневнику“ запитали „из ког разлога се осиромашена држава одриче буџетских прихода од наплате такси и ове без икакве накнаде прености нотарима?“. Своју оправдану забринутост због понашања које „измиче логици“, поткрепили сте примером о познанику – “шерету” који Вам је рекао да се нада да ће и њему „као саобраћајном полицајцу држава једног дана поверити неколико семафора да наплаћује прекршајне казне“.
Е сад, тачно је да ни на једном месту вашу сумњу „правно не квалификујете“. Међутим, сигуран сам да Вам је познато да би посао озбиљног тужиоца у уређеним друштвима морао да почне, не онога тренутка када (и ако) од стране других буде обавештен о логичном објашњењу за масовно „поклањање семафора саобраћајним полицајцима“, већ онога тренутка када до њега „допре глас“ да се оваква неуобичајена активност одвија!
Јер, сигуран сам да Вас не треба подсећати шта све могу бити мотиви „поклањања семафора саобраћајном полицајцу“. Такође, сигурно професионалцу Вашег калибра не морам додатно објашњавати до чега би могло довести „поклањање већег броја семафора, већем броју саобраћајних полицајаца“, те шта би сви ови саобраћајни полицајци даље могли чинити са „наплаћеним прекршајним казнама“ које би уместо у буџету, завршиле у њиховим џеповима… И шта би се све могло догодити уколико би у ишчуђавању тужилаца, макар ово било забележено и у најеминентнијим гласилима, протекло превише драгоценог времена. Описивање свих могућих кривичних дела која би овде долазила у обзир, одузело би превише времена и простора.
Да, добро сте ме разумели. Због тога сматрам да је след радњи заиста морао бити другачији. Јер, ко ће нам ако не Ви тужиоче дати одговор на питање због чега се нешто овако необјашњиво догађа? Ко ако не Ви поседује алате али и обавезу да наведени ребус реши? Чак и уколико сте на основу тужилачког „шестог чула“ стекли уверење да су сви „гласови“ о „цени за полагање јавнобележничког испита“ или пак „уписнини за добијање нотарске канцеларије“, ипак више „гласине“, чуди ме како Вас као врсног професионалца макар мало није „копкало“ да ове проверите. Тим пре, што нам у тексту (који по вашим речима може бити посматран и као својеврстан вид авангардног обавештавања претпостављених који читају новине), ни Ви не нудите логично објашњење за онај семафор. У крајњој линији, како Вас као искусног тужиоца није заинтересовало, да ако не због грађана, онда макар због себе, потражите одговор на од Вас постављено питање, пре него што исто поставите лаицима?
Ако у свему овоме ипак видите само моје поступање које је „против манифестације слободе изражавања других у правосуђу“, вероватно би требало да се забринем. Јер овде сте, за разлику од „поклањања семафора“, далеко одређенији чак и када је о правној квалификацији реч. Иако у мом понашању не проналазите баш све елементе кривичног дела (сигуран сам да Вас не треба подсећати ког), искуство ме учи да непостојање свих елемената кривичног дела у нашој пракси, није увек представљало непремостиву препреку оптужењу, тако да нисам сасвим спокојан.
Остаје ипак нада да сте се овде првенствено „песнички“ изразили дајући себи одређени степен слободе неопходан када је о оваквој дебати реч. Баш као што је то случај и са бенигнијим и свакако мање неспретним коришћењем колоквијалног термина „финансијска полиција“, који сте у мом обраћању критиковали.
Напослетку, желео бих да Вам се, и поред неслагања, још једном искрено захвалим на прилогу. Намеравао сам да овонедељни блог посветим, ни приближно интересантној теми – проблему (не)адекватног облачења судија и нужности увођења тога. Вашим обраћањем учинили сте да ова, свакако актуелнија тема, и даље остане у фокусу. Поред тога, омогућили сте ми и да Ваше питање (донекле преформулисано), поново поставим и тиме актуелизујем.
Дакле … Уважени тужиоче Илићу, да ли сте у међувремену наслутили разлоге због којих се осиромашена држава одрекла буџетских прихода у корист нотара или је реч о још једној тешко схватљивој енигми чије решавање захтева стрпљивост у чекању да се из гомиле гласина коначно издвоји онај један, једини, „прави глас“, који ће непогрешиво указати на решење?
С поштовањем,
М. Мајић
6 Responses
Postovane Kolege, gospodine Sudija i gospodine Tuzioce
imajuci u vidu nivo rasprave na koji je podignut ovaj problem i ociglednost da je Sudija u pravu a Tuzilac da ne sme da ceprka nigde izvan iscrtanog kruga na pesku, kako je to u Srbiji vec postalo Common low, zelim da uzmem malo slobode i da Vas oboje obavestim da su semafori nazalost vec podeljeni.
Pljacka u pravosudju srbije vec traje godinama i to uredno sa pecatom suda i tako gradjani bivaju odrani a uvaljuju im se otrcana i nezakonita obrazlozenja.
Ovim putem zelim da kao doprinos Vasoj raspravi ukazem na to da se u Osnovnim sudovima u Srbiji naplacuje nezakonito Pausal za izlazak na uvidjaj sudija i zapisnicara iako se ta radnja odvija u radno vreme i prevozom od strane stranaka. Prethodna uplata reketa je obavezna i conditio sine qua non obavljanja uvidjaja. Ovo se uplacuje na depozit suda i posle se taj depozit suda prazni ka radnicima suda. Potpuno nezakonito i cista pljacka.
Drugi semafor je izvrsno odeljenje gde izvrsitelji svoj rad u radno vreme naplacuju a sudovi pausalima deru poverioce jer im to daju kao preduslov za sprovodjenje radnji u izvrsnom postupku, pa tako u Nisu se to krece po tarifama ovako Osnovni sud 600 dinara, Privredni sud u gradu 200 a van grada 700 dinara, dok su sampioni Privredni sud Leskovac sa 3500 za odlazak van Leskovca od 25 km, i Privredi sud Zajecar sa 4600 za relaciju Zajecar Soko Banja, Javna je tajna da su izvrsitelji u sudovima u Nisu iz depozita podizali i veci iznos od jedne sudijske plate mesecno.
Ja bi se izvinio na oduzetom prostoru, i naravno podrzao Kolegu sudiju jer smatram da u ovome sto je on napisao i Filip Visnjic bi video krivicno delo i sta vise odguslao bi nesto na tu temu jer je to pritislo narod skoro ko turci.
Inace ja se sam godinama borim protiv ovog ustupanja semafora i jedino sto sam do sada uspeo je da od predsednika Apelacionog suda u Nisu saznam da izvrsitelji moraju da kradu jer imaju male platem, u zvanicnom razgovoru koji sam trazio, i kao da jedan casopis objavi tekst na koji nikada niko nije reagovao
http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/25235/REKETIRANJE+SRBIJE+-+Sudija+ti+sudi,+sudija+te+krade.html
Moje skromno misljenje je da poslednja recenica kometara Tuzioca nije dostojna intelektualnog nivoa ovog bloga i da ona zaista nista ne doprinosi osim sto legitimise autora.
Postovani kolega Sudija ukoliko imate energije istrazite ovo o cemu sam pisao i obavestite nadlezne organe ja imam svu dokumentaciju i mogu je dostaviti. Ovo je pljacka ogromnig razmera i samo potrazite podatke OSnovnog suda u Nisu i bice Vam sve jasno, dakle Semafori Rade.
Dragi Pavloviću, dragi Sudija i Tužioče
Poštovani Tužioče jako Vas poštujem ali mi u ovom trenutku i niste toliko dragi da bih Vas tako i oslovila ( što ne znači da niste bili ili da nećete biti) ali svakako prema Vama imam veliko poštovanje, žao mi je što zatvarate oči pred očiglednim a neko ste ko jako dobro vidi čak i sa zatvorenim očima, pitam se da li možete toliko jako zažmurti. S druge strane mislim i da ne možete toliko jako zažmuriti a da vaš intelekt izbegne očigledno, naravno ne želim ni da mislim da sve vidite a samo ovako govorite radi nekog drugog Vama poznatog razloga. Mislim da Vam je vrlo jasno, može se reći i nacrtano šta je Sudija Majić mislio i rekao baš zato što ste Vi kolega Tužilac a ne ja ili neko drugi, Vi ipak vidite bolje i jasnije, Vi ipak vidite sve one semafore koje obični gradjanin ne vidi. Ako iz napred navedenog to nije tako onda sam jako zabrinuta za svoje komšije, svoje kolege, svoje roditelje, svoju decu jer ako Vi Tužioče ne vidite semafore šta li će onda oni da vide ili ne vide.
I jos jedan mali doprinos otvaranju sirom otvorenih ociju koje ne vide
http://pescanik.net/start-javnog-biljeznistva-u-srbiji/
Bez namere da na bilo koji nacin ocenjujem sta je ko i kako izjavio, mislim da ova polemika sudije i tuzioca osvetljava jedan znacajan problem koji postoji u nasem drustvu kad je u pitanju uloga tuzilastva. Tuzilastvo stiti javni poredak ne samo od vrsenja krivicnih dela, vec i od postupanja koja nemaju element dela, ali koja narusavaju vrednosti javnog poretka. Tuzilac ima nadleznosti i onda kad necija glupost( koja nije krivicno pravno kaznjiva) preti narusavanju javnog poretka i upravo zbog toga mnogi procesni zakoni daju tuziocima aktivnu legitimaciju za ucestvovanje u postupku. Medjutim, ne secam se da je javno tuzilastvo pokrenulo postupak za ocenu ustavnosti nekog zakona, ili kad je samostalno izjavilo pravni lek protiv upravnog akta, ili podnelo tuzbu radi zastite prava deteta. Iskreno, nisam siguran da se deo clana 2 ZOJT ( onaj koji se odnosi na zastitu ustavnosti , pod taj pojam spadaju i ljudska prava)ikada primenio u praksi, osim kod zzz, a i to veoma retko. Mozda bas zbog toga, tuzilastva svaku anomaliju podvode pod krivicno delo, i onda kad ima i kad nema dela. Zbog svega toga, moj stav o raspravi dvojice kolega je negde na sredini. Tuzilac je mogao smatrati da je prica o notarijatu glupost a ne krivicno delo, ali nije smeo ostati na akademskoj kritici, vec je morao preduzeti neku akciju( ne nuzno krivicnopravne priode).
Poštovane kolege, sudija Majiću i tužioče Iliću,
Čitajući tekst uvaženog kolege tužioca Ilića, zapitala sam se: Da li je to onaj isti tužilac, gospodin Goran Ilić, koga znam godinama, koga sam veoma poštovala i za koga sam mislila da je jedan od retkih u srpskom tužilaštvu koji misli svojom glavom ili postoji i neki drugi tužilac Goran Ilić. Drugim rečima, veoma sam razočarana. Razočarana sam njegovom neopravdanom “odbranom” tužilaštva od opravdane kritike sudije Majića što tužilaštvo ćuti (kao što uvek ćuti) u vezi ne samo glasina, nego i dokaza ili bar podataka,lako proverljivih indicija, o kojima su pisali neki mediji, o velikoj korupciji u vezi polaganja javnobeležničkog ispita pred nekompetetnom i sukobom interesa kompromitovanom Komisijom, o izboru 94 javna beležnika, o “sponzorstvu” nekih javnobeležničkih kancelarija, o njihovim enormnim zaradama…
Ništa manje nisam razočarana što od celog srpskog pravosudja ( u koje ne ubrajam tužioce, kao ni advokate) SAMO sudija Miodrag Majić ima te hrabrosti i ljudske slobode, te stručne ( iako je krivičar) i gradjanske svesti, da javno kritikuje i zakonodavca i tužilaštvo, ovog prvog što je takve štetene zakone doneo, a ovog drugog što “zatvara oči” pred očiglednim kriminalom.
Duboko sam razočarana ćutanjem svih sudija (mada je Društvo sudija još na početku našeg protesta iznelo kritike na rešenja seta zakona o javnim beležnicima).Duboko sam razočarana skandaloznim apelom sudija Vrhovnog kasacionog suda, koji je usvojen jednoglasno ( to “jednoglasno” me najviše boli, bar jedan da je bio protiv), ne zato što je to najviši sud u zemlji (mada je to dovoljan razlog), nego zato što se baš u tom sudu nalazi najviše mojih prijatelja, ljudi koje poznajem cele svoje advokatske karijere od bezmalo 40 godina, od kojih su mnogi moja generacija, koje poznajem od njihovih prvih sudijskih, a mojih advokatskopripravničkih dana i koje, lako je pogoditi, sam najviše volela i poštovala.Toliko sam razočarana da mogu samo da im poručim: SUDIJE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA, NE IZLAZITE MI NA OČI. Zašto, objasniću neki drugi put ili na drugom mestu.
Ta zaglušujuća tišina, to gromoglasno ćutanje čitavog srpskog pravosudja i tužilaštva u vezi više nego opravdanih razloga za pobunu advokata od septembra meseca 2014.godine, donošenjem ne samo neustavnih, nego pre svega štetnih po celokupan pravni poredak, seta zakona vezanih za ustrojstvo notara – poražavajuća je za pravosudje i tužilaštvo.
Nije toliko bitna podrška koju ne samo da smo očekivali i očekujemo, nego je bitno da je ćutanje bilo kog intelektualca bilo koje profesije, a sudijske i tužilačke posebno, ništa drugo nego kukavičko, nije ništa drugo nego svesno “zatvaranje očiju” pred čitavim nizom sada poznatih (zahvaljujući protestu advokata) drastičnih nezakonitosti i ,slobodna sam reći, velikog kriminala.
Ovi zakoni jesu štetni po advokate, jer im se oduzima ogroman deo posla i prenosi isključivo u nadležnost javnim beležnicima, ali to je najmanje važno. Mnogo je važnije što su ti zakoni štetni po državu, višestruko, od kojih je samo jedan razlog odricanje države od ogromnih sredstava koja se sada prelivaju samo u džepove stotinak beležnika, štetni su za gradjane ove države koji su ovim zakonima svedeni na poslovno nesposobna lica i koji za mnoge, ako ne i sve svoje privatne pravne poslove moraju da izdvajaju enormno velike svote koje moraju da daju beležnicima, za koje su do sada izdvajali višestruko manje ili potpuno zanemarljive svote novca, štetni su za pravosudje i najzad, štetni su za pravni poredak koji je ovim zakonima ozbiljno ugrožen.
adv. Vera Djurović Bojović, Beograd
Postovani sudija Majicu,
svaka cast, Vasi tekstovi su biseri u tami i tisini koja je medju pravnicima na ovim prostorima zavladala.
Pokazujete nama, mladim generacijama, kako treba da razmislja i da se ponasa jedan sudija, koji dostojno obavlja svoju funkciju.