Најновији предлог Владе о изменама и допунама Закона о јавном бележништву који се по хитном поступку нашао у скупштинској процедури, неодољиво ме је подсетио на давно изучавана правила о поморској хаварији. Наиме, ако ме сећање из студентских дана добро служи, сагласно поморском праву, у случају поморске незгоде, одлуком заповедника брода могуће је побацати у море један део терета како би брод и преостали терет били сачувани. Касније, власници сачуваног терета, учествују сразмерно вредности превожене имовине у трошковима проузрокованим овим сврсисходним одрицањем.
Иако не желим да правим злослутна поређења између новоуспостављене нотарске професије и хаварисаног пловила, тешко ми је да се одупрем утиску да је напрасно „враћање“ тридесет процената остварене зараде у буџет које је предвиђено овим изменама, последица ничег другог до потребе да се сачува остатак вредности угрожене „узбурканим морем“ по којем прве миље прави нова бранша. Евидентно је наиме да је закаснело интересовање за испражњене судске касе пренете у руке јавних бележника, изазвано искључиво отпорима који су се (помало закаснело) појавили у јавности. Резоновање у складу са принципом вратимо „трећину“ да не би сутра враћали „већину“, тако се неизбежно намеће.
Јер, уколико наведени утисак вара и уколико се хитним изменама закона заиста само жели увести накнадно проучена упоредна пракса када је реч о фискалном аспекту у овој области, немогуће је не запитати се о чему је заправо овде реч? Да ли о потпуном волунтаризму, неразумевању, неозбиљности или пак нечем другом? Да ли ова накнадно унета одредба (чије је позиционирање у оваквом закону иначе спорно), указује на то да се за упоредна решења раније није знало? Или се пак, за њих знало, али се одустало од њихове примене у циљу стварања сопственог модела „максималне галантности“?
И ко од људи одговорних за финансијске прилике у држави, одобрава овако олако „играње“ бројкама у време свеопште немаштине и апеловања да се са одобравањем учествује у одрицању данас ради бољег живота сутра? Пре свега два месеца нотарима је препуштен целокупан фискални приход по овом основу уз скромну обавезу плаћања ПДВ. Свега два месеца након тога, доноси се одлука према којој се „део колача“ ипак мора вратити депривираном власнику!
И како се овде уопште опредељују цифре на основу којих ће се пунити или празнити државна каса? Зашто тридесет а не осамдесет или петнаест одсто овог својеврсног „повраћаја“? Који и какви критеријуми су узети у обзир у овој новој „математици“? Да ли је неко пре првог септембра заиста извршио анализу о којим износима је реч и коликог прилива се по овом основу држава одриче? Да ли је неко и сада извршио анализу о коликом новцу је реч? И да ли ће, уколико је рађена, оваква анализа икада бити доступна јавности? Да ли ће грађани икада сазнати колико новца је из буџета пренето нотарима и колики део новца ови сада, након најновијих измена „враћају“? Напослетку, да ли ће, уколико је наведени износ „једне трећине“ заиста правилно одмерен, грађани икада сазнати за колико је буџет ускраћен његовим двомесечним неиздвајањем?
На самим почецима дебате о јавном бележништву, указао сам како је у потпуности необјашњив начин на који су приходи по основу поверених јавних овлашћења, у потпуности препуштени нотарима. У време када сам о овоме говорио, чудило ме је како се о овој теми готово уопште не расправља. Данас, када видим начин на који се о теми „расправља“ а још више начин на који се проблем „решава“, моје чуђење је још веће.
Стога је све оне који убудуће буду учествовали у решавању наведеног проблема, потребно подсетити на још једно, овај пут више искуствено, „правило“ поморске службе. Потребно је имати на уму да немају све поморске незгоде „хепи енд“. Постоје и бродске хаварије код којих ни избацивање робе, нарочито ако је закаснело и количински недовољно, не успе да спречи потонуће.
7 Responses
AKO BI SUDILI AUTORIMA CELOG PROJEKTA NOTARIJATA, TEŠKO DA BI SE MOGLI ODBRANITI POZIVOM NA EUROPSKE MODELE, JERBO SE OVDE RADI I O POPRILIČNOM NOVCU PREUSMERENOM IZ DRŽAVNE KASE U PRIVATNE DŽEPOVE JAVNIH SLUŽBENIKA; A TO U KRIVIČNOM PRAVU IMA SVOJE IME I PREZIME..
advokat Miroslav M. Đorđević
Samo se kod nekih primecuje neraskidiva veza prava i logike. Cestitam kolega Majicu. Dizete lestvicu nivoa razmisljanja o temi.
Poštovani kolega Majiću,
Slažem se sa gotovo svim što ste na svom blogu napisali o ovoj temi, ali ne mogu a da ne prokomentarišem jednu iznesenu tvrdnju. Naime, “pobuna” protiv ukidanja javnih prihoda od sudskih taksi za overu (svi ovde zaboravljamo i opštinske takse, svaka opština je takođe overavala veliki broj dokumenata) je po svojoj prirodi mogla da nastane tek objavljivanjem javnobeležničke tarife, koja je, da podsetim, objavljena tek 29.08.2014, u SG RS 91/2014, a stupila na snagu, naravno, sutradan, kao i ceo “komplet” propisa koji je doveo do trenutne havarije.
I još jedna stvar: Predlagač izmena i dopuna ZoJB je dao neverovatno obrazloženje zbog čega uvodi povrat dela prihoda javnih beležnika u budžet (cit: Članom 5. Zakona, u skladu sa uporedno-pravnim rešenjima iz zemalja u kojima postoji javnobeležnička delatnost, predviđa se da se deo prihoda koji ostvaruju javni beležnici na ime nagrade za svoj rad usmerava u budžet Republike Srbije u svrhu finansiranja rada sudova) Apsolutno je nejasno po kom kriterijumu se opredelio baš za procenat od 30%, a zašto nije za procenat na koji ste Vi skrenuli pažnju, u Francuskoj, 80%.
Ako je istina da je prosečan javni beležnik u Beogradu u septembru inkasirao 150.000 €, pođimo od javno izrečenog podatka beležnika Đorđa Sibinovića: on tvrdi da je zaposlio 11 ljudi. Ako im je dao prosečnu bruto platu od 1.000 € (u šta ne verujem, živimo u Srbiji), proizilazi da je njegov trošak za plate bio 11.000 €. Sve i ako je imao bruto troškove za kancelariju od 9.000 € (što je apsolutno nemoguće) ostaje mu tzv. “neto dobit pre oporezivanja”, kako se to kaže korporativnim jezikom, u visini od 130.000 €. Po kom osnovu je sada zakonodavac odlučio da javnom beležniku ostavi i dalje apsolutno enorman prihod za naše prilike i da istovremeno uskrati sudu ili npr. lokalnoj samoupravi isti taj prihod?
S poštovanjem,
Branko Božinović, advokat, Beograd
Poštovani kolega Majiću,
drago mi je da se i iz suda čuje glas razuma. Na početku advokatskog protesta sam ukazivao na olako odricanje države od velikog dela prihoda od sudskih i opštinskih taksi, a da se predsednici sudova, kao i bilo ko iz Ministarstva finansija, ne oglašavaju o tome. Sve je delovalo kao deo nekakvog prećutnog (ili vrlo čvrstog, a običnim smrtnicima nepristupačnog) dogovora o kojem advokati nisu obavešteni dok svi ostali ćute.
Ekskluzivitet i monopol koji je prenošenjem javno-pravnih ovlašćenja na privatnike istima obezbedila država, moralo je biti znatno skuplje naplaćeno od uobčajenih 20% PDV-a, koliko država uzima od svakog drugog učesnika na tržištu koji ne uživa ovakav majčinski odnos.
S poštovanjem
advokat Ivica Vuković
Glavna zanimljivost je da izgleda javno ovaj blog citaju samo advokati a sudije izgleda tajno, kada ce se podici sudijska profesija na razinu kritickog i strucnog razmisljanja a ne obicne krpe koja se zadovoljava kradjom dnevnice za izlazak na uvidjaj u parnici u radno vreme i u opisu radnog mesta.
Problematika notarijata je u ogranicenju nase poslovne sposobnosti jer ko je taj ko moze SOLEMNIZOVATI pod prinudom volju dve ugovorne strane. To mi kao advokatu nije jasno. Kada je drzava imala mogucnost uticaja na ugovornu sposobnost gradjana da bi to sada nekim zakonom prenela na notare, to je pravno i ustavno neodrziva kategorija i zato ne treba odustati od strajka dok se ne resi onaj pravni model koji je sasvim jasan, za notara je jedino relevantna moja volja da potpisem ugovor sa nekim i on konstatuje da sam ja to i ucinio u zakonskom obliku.
Drage kolege
čujem da je ukupan prihod od sudskih taksi u toku prva dva meseca rada notara smanjen za 40% ( u parama je to predpostavljam poprilično ? ) , što je verovatno i bio osnov za umanjenje od 30% ( kada se na ovih 30% doda i PDV to ukupno čini nešto više od 40% ,) kako bi se ovaj manjak nadomestio.
Ako se advokatura ovoliko bune u vezi sa notarima, šta će tek biti kada uskoro na tapet dođe advokatska tarifa koju komora samostalno određuje što je protivno antimonopolskim standardima. ( Više o tome u dokumentu OECD-a COMPETITIVE RESTRICTIONS IN LEGAL PROFESSIONS ( 2007 ) ili kad krene u proceduru Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.
Bravo za način na koji ste sve sasuli u lice onima koji nažalost ovo nikada neće pročitati. Ali ako ipak i pročitaju, prepoznaće se.