Извештај и његов “превод”

Још један Извештај Европске комисије о прогресу Србије, управо je уручен домаћим званичницима. Биће то свакако прилика за различите оцене и тумачења, који ће варирати у зависности од угла посматрања и тренутних потреба оних који оцене буду „оцењивали“. Могућност различитих интерпретација, додатно олакшава чињеница да, макар за сада, званична верзија превода овог документа није доступна јавности. Покушаћу зато да у наредним редовима у краћим цртама и свакако незванично представим најзначајније примедбе Комисија које се односе на стање у српском правосуђу. Истовремено, представљам и сопствено виђење „превода“, односно начина на који би требало читати и разумети биране бирократске речи Европске комисије.

Кренимо редом…

ЕК (стр 40, пас. 2) : Комисија за имплементацију стратегије још увек не доприноси обезбеђивању благовреме и адекватне имплементације реформе правосуђа. Дошло је до различитих кашњења у имплементацији Акционог плана. Рад на Уставним амандманима који би допринели положају правосуђа као и законодавним изменама које би се тицале квалитета судског поступања и едукације судија, налази се у почетној фази.

Превод: Осим доношења закона, стратегија, мерила и критеријума, формирања комисија и нових тела, и покушаја да се ове активности представе као суштински помаци у реформи правосуђа, потребно је учинити и нешто како би ова нормативна решења заиста и дала резултате. Европску комисију не импресионирају „спискови лепих жеља“ и бомбастичне идеје које свака нова политичка гарнитура изнова усваја. Време за такве подухвате је прошло.

ЕК (стр 40, пас. 3 и 5) : Значајан број председника судова је изабран на сталне функције, али у одсуству јасних критеријума. При томе, уставни и законодавни оквир још увек остављају простор за недозвољени политички утицај у односу на правосуђе, нарочито када је реч о судијској каријери… Још увек је потребно да Србија имплементира свеобухватан систем регулисања индивидуалне и периодичне евалуације судија и тужилаца. Ефективна имплементација Етичког кодекса, дисциплинских правила и регулативе у погледу конфликта интереса те скидање имунитета за одређене положаје, неопходни су у обезбеђивању пуне одговорности судија и тужилаца.

Превод: И ЕК, баш као и ми, свесна је да је у Србији и даље у избору судија далеко значајније кога кандидат зна, него шта зна (види текст). Међутим, за разлику од нас, они овакав приступ сматрају најбољим начином уништавања правосуђа (што се и на нашем примеру показало тачним), и стога недопустивим. Самоуправна неодговорност судија и постојећа „уравниловка“, такође не долазе у обзир. Јасни критеријуми поред одговорности, требали би и да спрече и атмосферу у којој „сви могу бити и изабрани али и разрешени“ у зависности од дневно-политичке потребе и познанстава.

ЕК (стр 40, пас. 3) : Уставни амандмани који би се тицали састава и метода избора чланова два Савета (судског и тужилачког, прим. прев.), као и омогућавање судске заштите у случају разрешења, неопходни су у циљу јачања независности, репрезентативности и тиме легитимитета ових само-регулирајућих тела. Поједине судије из вишег и апелационих судова које су биле суочене са директним покушајима вршења утицаја на њихово поступање, остале су без одговарајуће заштите њихове независности од стране Високог савета судства.

Превод: ЕК не сматра да постоје довољне гаранције да је постојеће највише судско тело конституисано на начин који би обезбедио његов легитимитет и независност. Поред тога, за разлику од нас, ЕК не сматра да је довољно само прокламовати да ће се правосуђем бавити независно судско тело уместо извршне власти. Они су оправданог уверења да се тим послом успешно могу бавити само судије од потврђеног професионалног интегритета и угледа особа имуних на политичке притиске. Један од показатеља да то сада није тако је и чињеница да своју основну сврху ово тело није обавило у ситуацијама у којима се то од њега захтевало – када је требало реаговати и стати у одбрану независности судства. За ЕК, за разлику од нас, ово је неприхватљиво и недопустиво мирише на зависност од извршног апарата. (Аутор текста се и сам једном приликом обратио Савету, а да никада није добио било какав одговор тим поводом).

EK (стр 40, пас. 4): Непристрасност судија је загарантована уставним и законским оквиром. Ипак, практична имплементација је отежана чињеницом да систем случајне расподеле предмета још увек није аутоматизован у свим судовима, што ствара услове за заобилажење система.

Превод: Намештање предмета „пожељним“ судијама и заобилажење оних „мање пожељних“ и даље је могуће у српским судовима. Такви поступци су у потпуности неприхватљиви у развијеним демократијама и везују се искључиво за недемократска, корумпирана друштва. Порука – заборавите намештање предмета и „случајну“ расподелу предмета.

ЕК (стр. 41. пас. 1): Законски и институционални оквир Правосудне Академије потребно је прилагодити како би се омогућило да постане обавезна тачка уласка у правосудну професију, уз истовремено обезбеђивање сагласности са одлуком (Уставног суда о неуставности постојећих одредби о предности при избору кандидата ПА, прим. прев.). Потребно је значајно повећати капацитет обуке и стручност.

Превод: ЕК је баш као и ми свесна да Правосудна академија, оваква каква је, не испуњава свој задатак. Уколико желимо да заиста постане институција која ће оправдати свој назив, морамо учинити оно што су учинили и сви други пре нас када су стварали озбиљне образовне институције националног значаја а не „путујућа курсистичка друштва“. За ЕК то није спорно. Морају бити установљени јасни критеријуми у погледу курикулума, стручности предавача али и начина избора полазника. Или то, или смишљање другог назива, који би био адекватан ономе што Правосудна академија данас представља.

ЕК (стр 41, пас. 3): Избор прве генерације јавних бележника извршен је у јулу. Док је увођење јавних бележника позитиван корак, изражена је забринутост начином селекције и именовања, што би морало бити побољшано. Имплементација закона морала би узети у обзир потребу обезбеђивања квалитетне услуге и приступа правди.

Превод: Још увек је рано за озбиљније оцене (нотари су почели са радом када је Извештај у највећем делу већ био припремљен), али први показатељи говоре у прилог онога што говоре и они који смеју да говоре и код нас (види и текст). Уколико се хитно не промени стање у овој области, већ следећи извештај о нотарима, неће бити ни близу тако „нежан“.

Епилог…

То је у најкраћим цртама оно што је Европска комисија рекла о правосуђу Србије. Наравно, рећи ће неки, било је и позитивних примера. Јесте, додуше изузетно ретких, који су, при томе, увек завршавали речима „али“ и „међутим“ …

Шта би требало закључити из најновије оцене наших европских „ментора“? И по овом питању одговори ће свакако бити различити у зависности од потреба оних који их буду давали. Да сам ја у прилици да изводим закључке, схватио бих извештај првенствено као једно од најозбиљнијих упозорења да је крајње време да се престане са праксом самозаваравања и погубног уверења да је и даље могуће играти „двоструку игру“. У 21. веку друштва се налазе у специфичним глобалним акваријумима. Смешно је и помислити да ће оно што се одвија иза ових „стаклених зидова“, остати скривено од очију спољних посматрача. Лажне представе о независном правосуђу, интегритету и реформама које упорно гајимо „код куће“ и које су у директној супротности са оним што се у „правосудном акваријуму“ одвија, остају тако само тугаљива представа за унутрашњу употребу. Ако нам већ није заиста стало да у свом простору средимо стање, учинимо то макар због тога што у овакве наше приче, потпуно оправдано више нико не верује. Или барем нико од оних, којима желимо да се у неком будућем тренутку, макар мало приближимо.