У немалом броју одлука првостепених судова примећује се недовољно разликовање основа по којима суд окривљеног ослобађа од оптужбе. Реч је наиме о два одвојена законска основа предвиђена чланом 355. ЗКП-а. У првом случају, реч је о ослобађању због тога што дело за које је окривљени оптужен по закону није кривично дело (чл. 355. т. 1 ЗКП) а у другом о ослобађању услед недостатка доказа да је оптужени учинио дело за које је оптужен. Овакви проблеми везани за различите основе доношења негативне одлуке суда у погледу тврдње јавног тужиоца изнете у оптужном акту, појављују се и када је реч о другим процесним могућностима, као што су обустава поступка (чл. 274 ЗКП) или одбијање оптужног предлога (чл. 441 ЗКП-а).
Чини се да су ове недоумице и „лутања“ најчешће испољавана у случајевима у којима су судови закључивали да на страни окривљеног није доказано постојање одређеног облика воље неопходног за постојање одређеног кривичног дела. Тако се често дешава да суд закључи да није доказано да је окривљени поступао са умишљајем, примера ради усмереним на прибављање другом противправне имовинске користи, а да након тога закључи како стога, дело за које је окривљен по закону не представља кривично дело. Слични су примери код којих суд наведе како нема доказа да је окривљени поступао са одређеном намером, а онда поново донесе одлуку којом га ослобађа налазећи да дело које му је стављено на терет није кривично дело.
Ваља зато подсетити, не упуштајући се на овом месту у детаљну анализу поменутих основа, да свако утврђивање чињеничног постојања или непостојања елемента кривичног дела који је описан у оптужном акту тужиоца, може бити од значаја једино на плану доказаности кривичног дела. Иако се чини да се то често пренебрегава, чињенични супстрат оптужног акта чине како чињенице објективне тако и оне субјективне природе. Стога, уколико суд закључи да на страни окривљеног није доказано присуство вољног елемента, тада би се одлука могла искључиво заснивати на одредбама ЗКП-а које се тичу недостатка доказа о учињености дела за које је оптужен, једнако као и у ситуацијама у којима би било недовољно доказа о постојању било ког другог, објективног елемента инкриминације.
Тек у случају у којем неки или више елемената кривичног дела изостаје из самог описа понуђеног од стране тужиоца, могло би се говорити о неинкриминисаности самог понашања.
Имајући у виду напред наведено, на овом месту потребно је указати и то да, закључак о непостојању довољно доказа да је окривљени дело извршио са одређеним обликом воље, првостепени суд у скраћеном поступку одбијајући оптужни предлог (чл. 441. ЗКП-а), не може донети уколико претходно нису спроведене истражне радње. Ово стога што је, ценећи изнету аргументацију, реч о чињеничном питању које се тиче доказаности тврдње коју је тужилац изнео у одговарајућем оптужном акту.
3 Response to “Непостојање дела и недостатак доказа”
- Anja says:Najpre bih izrazila veliko odusevljenje idejom ovakvog bloga. Takodje i prva tema je zaista jako interesantna i svakako korisno je o njoj diskutovati. U tom smislu, postavila bih Vam pitanje vezano za temu. Dakle, ukoliko je izostala posledica krivicnog dela kao bitan element istog (napr. k. delo ugrozavanje sigurnosti), odnosno dokazano je da posledice nije ni bilo ( subjektivni odnos ostecenog), a pri tom ni upucena pretnja objektivno ne predstavlja istu, da li u tom slucaju se radi o nepostojanju krivicnog dela ili je osnov za donosenje oslobadjajuce presude nedostatak dokaza?s postovanjem
APP - др Миодраг Мајић says:Eh… da… samo da dodam na prethodni odgovor, radi preciznosti. U drugom delu pitanja si navela šta ako “upućena pretnja objektivno ne predstavlja istu”. Nisam siguran šta si tačno mislila. Međutim, ako je u dispozitivu opisano nešto što evidentno ne može da predstavlja pretnju, na primer: “ubiću te teškim pitanjima” ili “razbiću te u tenisu”, onda bi se radilo o tome da u konkretnom slučaju opisana radnja ne predstavlja krivično delo (tačka 1.).
- 08. фебруар 2011. 20.43
- 08. фебруар 2011. 19.35
- др Миодраг Мајић says:Hvala ti najpre na izraženom zadovoljstvu zbog bloga. On ce postati ono čemu se nadam samo uz vašu pomoć, pitanja, diskusiju i zajedničko dolaženje do rezultata. Što se pitanja tiče… Pre svega (možda ću i tome posvetiti jedan post) postoji pogrešan pristup koji se vidi kod naših sudija. Nikada se ne dokazuje da određenog elementa NIJE BILO već se u dokazivanju ide najdalje do toga da NEMA DOVOLJNO DOKAZA da određenog elementa ima. To čestu i zbunjuje sudije (sami sebe zaplićemo). Svaki elemenat dela koji je opisan može samo biti dokazan ili ne. Ukoliko nije dokazan, oslobađa se zbog nedostatka dokaza. Samo kada određeni elemenat dela nije ni opisan u dispozitivu optužnog akta, može se govoriti o tome da radnja koja je okrivljenom stavljena na teret ne predstavlja krivično delo. Nadam se da sam malko pojasnio.
- 08. фебруар 2011. 20.32
6 Responses
Postovani gospodine MAjic,
Zanima me da li se moze govoriti o nepostjanju krivicnog dela kada je iz navoda optuznice evidentno da ne postoji uzrocno-posledicna veza izmedju navodne radnje i navodne posledice.
Poštovana gospođo Svetlana,
odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan kako bi se na prvi pogled moglo zaključiti. Najkraće rečeno, putokaz za razmišljanje je sledeći: Ukoliko je iz samih navoda optužnog akta na prvi pogled ili kako mi pravnici to kažemo “prima facie” jasno da uzročna veza ne postoji, moglo bi se govoriti o nepostojanju krivičnog dela. Primera radi to bi bila situacija poput one gde se okrivljenom stavlja na teret da je “zviždanjem na ulici lišio života neko lice”. Svesno sam vam predstavio karikiran hipotetički slučaj da bi lakše razumeli koncept. Treba imati na umu da su ovakvi ali i uopšte slučajevi ove vrste prilično retki u praksi. Mnogo je češća situacija gde je načelno moguće da određena radnja dovede do određene posledice (in abstracto), i gde se onda čitavo pitanje prebacuje na teren dokaza i njihovog postojanja. U prethodnom primeru to bi bilo slučaj gde bi okrivljenom bilo stavljeno na teret da je “zviždanjem na ulici uvredio drugo lice”. Tada bi bilo nužno dokazivati da je zviždanje određene melodije u konkretnim okolnostima bilo podobno da uvredi i da je uvredilo određeno lice zbog njegovih svojstava, međusobnih odnosa i slično… Ovakva situacija je značajno češća u praksi.
Nadam se da sam makar malo pomogao u razumevanju ovog pitanja.
S poštovanjem,
M:M:
Hvala na odgovoru, potpuno je jasno. Na zalost u mom slucaju se upravo radi o toj retkoj situaciji gde je iz optuznog akta na prvi pogled jasno da uzrocna veza ne postoji. Radi se o retko apsurdnoj optuznici.
Pozdrav,
Svetlana
Sud nije vezan pravnom kvalif.dela koju je tuzilac naveo u tuzbi!!!
U optuznici okrivlj.se tereti za k.delo razbojnistva,ali sud smatra da je u pitanju razbojnicka kradja?
Poštovana,
i takvu situaciju je moguće zamisliti. Da bi sud mogao da izvrši izmenu pravne kvalifikacije u pravcu koji označavate, morao bi biti uveren da je u optužnici (njenom činjeničnom delu) opisana razbojnička krađa (zadržavanje oduzete stvari primenom sile ili pretnje) a ne situacija u kojoj do oduzimanja stvari dolazi primenom sile ili pretnje.
S poštovanjem,
MM
Mene interesuje sta je to predistrazni postupak?Stavlja mi se na teret ugrozivanje sigurnosti.aNaposao sam ostecenom ,,ima da te bijem ko vola u kupusu, dok se ne izvinis i ne obrises sliku mog maloletnog deteta”.To sam napisao, postk je osteceni linkovao fb profil moje supruge i jasno se videla slika mog deteta.Branio sam se cutanjem kod policije, sada sam dobio poziv da dam izjavu u predistraznom postupku.Mene interesuje, da li je i osteceni ucinio krivicno delo objavljivajjem slike moga deteta?I kako mogu da budem optuzen kada nisam licno pretio tom licu vec to je bila stranica na fb?