Kada je završio pisanje, svečano je pokušao da pročita napisano. Na njegovo zadovoljstvo, konstatovao je da se trud isplatio. Tekst je bio u potpunosti nečitljiv! Uspeo sam – pomislio je razdragano! Nateraću sudije i advokate da se, čitajući ove besmislice, konačno pomuče. To će mi, napokon, posle toliko vremena pružiti barem malo zabave – pomislio je tužilac Sekira.
Kada se sud već upustio u avanturu neosnovanog regulisanja branilačkih zarada, nužno je ušao i u neposredni odnos sa braniocima koji zahtevaju naplatu primanja po osnovu obavljenog rada.
O tome kako popraviti stanje u odnosu sudova i medija ali i kako poboljšati negativnu sliku koja u javnosti vlada kada je reč o sudovima, razgovaram sa Olgom Kavran rukovodiocem Outreach službe u Specijalnom tribunalu za Liban i bivšom portparolkom tužioca Međunarodnog tribunala za prethodnu Jugoslaviju.
Da li ste primetili da okrivljeni sve češće izlaganje odbrane započinju tvrdnjom da im je u potpunosti nejasno šta im je stavljeno na teret? Iako većini neupućenih ovakvi istupi mogu delovati kao još jedan od načina prolongiranja procesa i iritiranja tužilaštva i suda, sklon sam da im verujem.
U prilogu sa sudijom Višeg suda u Beogradu (posebno odeljenje) Aleksandrom Trešnjevim polemišem o mogućnosti korišćenja presude na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela kao dokaza u drugom krivičnom postupku. Reč je o prvoj epizodi seriala “Izdvojeno mišljenje” koji će biti emitovan na “Blogu sudije Majića” i na e-learning platformi “Ekademija” (ekademija.com).
U ovom kratkom video komentaru, predstavljam sopstveno viđenje pravilnog razumevanja člana 15 stav 4 ZKP, koji govori o mogućnosti suda da u izuzetnuim slučajevima izvodi dokaze po službenoj dužnosti.
