Visoki savet sudstva

Moglo je biti i gore. Bolje, očigledno,trenutno ne.

Jedno je sigurno – pravosuđe neće ni biti bolje niti nezavisnije, kako nam to entuzijastično najavljuju predstavnici Ministarstva pravde. Umesto toga, biće ostvaren kontinuitet političkog uticaja na osnovna pitanja kao što su izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija. I dalje, sudije će suditi u strahu od toga šta će reći trenutni politički moćnici i njihovi miljenici. Sistem će iznedriti model novog pravosudnog “komesara”, pod šifrom “istaknuti pravnik”. Mladi pravnici juriće rodbinske i kumovske veze za upis na Pravosudnu akademiju. Saradnici koji trenutno nose najveći deo posla u sudovima, uključujući i armiju eksploatisanih volontera, pred najezdom malobrojnih ali odabranih “Akademaca” napuštaće institucije koje su se maćehinski ponele prema njima.

Više informacija »

Bitka za pravosudnog Oskara

Mišljenja sam da je bez premca, simbol pravosudne godine na izmaku izjava specijalnog savetnika ministarke pravde, data tokom prigode zvane “Debata o ustavnoj reformi pravosuđa”. Reč je o sada već poznatoj krilatici prema kojoj je “nezavisnost pravosuđa ideološki mit”!

Više informacija »

O čuvarima, grešnicima i vodonošama – slučaj sudije Trešnjeva

Naravno, nameću se i brojna pitanja. Ko je sledeći? Da li su postojeće sudije u Višem sudu u Beogradu ipak konačno shvatile predsednikovu poruku, ili će se uskoro pojaviti novi grešnik? Da li će se u narednom periodu ocene kvaliteta rada sudija između predsednikovih i onih dobijenih od viših instanci barem približno poklapati, ili će pak ponovo dolaziti do “kontrole po različitim kriterijumima”. Naposletku, da li će ubuduće postupci u Višem sudu moći da se odvijaju makar formalno neometani intervencijama “sa klupe” ili će i dalje sudijska veća biti zamenjivana brzinom karkaterističnom za izmene u poslednjim trenucima odlučujućih košarkaških utakmica?

Više informacija »

Maovi cvetovi

Ono što i organizatori u debati “stotine cvetova” i njeni prominentni učesnici ili ne znaju, ili zaboravljaju je da ovoga puta izmene Ustava u delu o pravosuđu nisu zamišljene kao još jedna mogućnost za ispoljavanje domaćih “individualnosti”. Još manje ih je moguće posmatrati kao otvoreni konkurs za ideju koja bi mogla što preciznije “pogoditi u žicu” raspoloženje aktuelne političke vlasti. Ne postoji, nažalost ni prostor za nama uvek drage eksperimente.

Više informacija »

Šta se krije u najnovijoj ustavnoj ambalaži?

Postoji ozbiljna opasnost da će donošenje Ustava biti iskorišćeno za dodatno izmeštanje određenih komponenti sudske vlasti izvan nadležnosti sudskih organa. Osnovnu opasnost koju je ovde moguće uočiti, predstavlja činjenica da neki od predloga koji se u tom pravcu čine, na prvi pogled, dok se ne dovedu u vezu sa ostalim sprovedbenim sugestijama, deluju opravdano i prihvatljivo.

Više informacija »

Serija ili Ustav?

Pravosuđe je tada, baš kao i sada, u glavama onih koji ga posmatraju sa udaljenih komandnih centara delovalo kao nezanimljiva naseobina kolonizovanih domorodaca koje je poželjno održavati u postojećem vazalnom statusu. Kao i mnogi pre njega, ali i mnogi koji upravo koračaju sličnim putem, bivši ministar u tim trenucima nije mogao ni da pretpostavi da će se, samo nekoliko godina nakon silaska sa visoko podignutog komandnog centra, naći u centru kolonije oblikovane značajnim delom i rukom njegovih partijskih saboraca. Samo, ne više kao izaslanik aktuelnog suverena, već kao persona non grata novih gubernatora.

Više informacija »

Predsednici trče počasni krug

Teško je oteti se utisku da je, umesto da učini napor da popravi bilo koju od bezbroj stvari koje u pravosuđu ne valjaju, predlagač odabrao da jednu, koja nije bila ni najgora ali svakako ni sjajna (mandat i uloga predsednika suda) učini još gorom. Pri tome, nemoguće je ne primetiti da se po ko zna koji put, zakoni i njihove izmene prilagođavaju pojedinicima i njihovim interesima umesto potrebama sistema.

Više informacija »

Sud i mediji – kako popraviti sliku – Podcast

O tome kako popraviti stanje u odnosu sudova i medija ali i kako poboljšati negativnu sliku koja u javnosti vlada kada je reč o sudovima, razgovaram sa Olgom Kavran rukovodiocem Outreach službe u Specijalnom tribunalu za Liban i bivšom portparolkom tužioca Međunarodnog tribunala za prethodnu Jugoslaviju.

Više informacija »

Diskretna pravosudna minutaža

Ispostavilo se, međutim, da sam bezrazložno strahovao. Deo ekspozea o pravosuđu trajao je tričavih 14 minuta, odnosno manje od dvadeset petog dela ukupnog nastupa. Ili, prevedeno u listove hartije, pravosuđu su u „skraćenoj verziji“ ekspozea, od ukupnih 68 stranica, posvećene nepune dve.

Više informacija »