Postoji ozbiljna opasnost da će donošenje Ustava biti iskorišćeno za dodatno izmeštanje određenih komponenti sudske vlasti izvan nadležnosti sudskih organa. Osnovnu opasnost koju je ovde moguće uočiti, predstavlja činjenica da neki od predloga koji se u tom pravcu čine, na prvi pogled, dok se ne dovedu u vezu sa ostalim sprovedbenim sugestijama, deluju opravdano i prihvatljivo.
Gostovanje u emisiji N1 “Pressing”. Sa voditeljem Jugoslavom Ćosićem razgovarao sam o stanju u pravosuđu, reagovanjima na neke od odluka Apelacionog suda, pritiscima i predlozima
Najednom, nakon decenija žmurenja, shvatili smo da živimo u društvu u kojem, umesto anesteziranih institucija, baš kao i kod porodica u kojima prerano sazrela deca preuzimaju poslove neupotrebljivih roditelja, istrage vode novinari, a o nezavisnosti ustondirane branše se staraju poverenici za nezavisnost i nevladine organizacije. U kojem budimo mamurne tužioce i podsećamo ih gde su ostavili zakon.
Pravosuđe je tada, baš kao i sada, u glavama onih koji ga posmatraju sa udaljenih komandnih centara delovalo kao nezanimljiva naseobina kolonizovanih domorodaca koje je poželjno održavati u postojećem vazalnom statusu. Kao i mnogi pre njega, ali i mnogi koji upravo koračaju sličnim putem, bivši ministar u tim trenucima nije mogao ni da pretpostavi da će se, samo nekoliko godina nakon silaska sa visoko podignutog komandnog centra, naći u centru kolonije oblikovane značajnim delom i rukom njegovih partijskih saboraca. Samo, ne više kao izaslanik aktuelnog suverena, već kao persona non grata novih gubernatora.
Kada je završio pisanje, svečano je pokušao da pročita napisano. Na njegovo zadovoljstvo, konstatovao je da se trud isplatio. Tekst je bio u potpunosti nečitljiv! Uspeo sam – pomislio je razdragano! Nateraću sudije i advokate da se, čitajući ove besmislice, konačno pomuče. To će mi, napokon, posle toliko vremena pružiti barem malo zabave – pomislio je tužilac Sekira.
Ekspoze nove premijerke, kada je o pravosuđu reč, upravo je onakav kakav smo i mogli očekivati. Reč je o mešavini fraza i lepih želja, pisanih rukom osobe koja sa pravosuđem zaista nema ozbiljnijih dodirnih tačaka.
Dok okupljeni podanici u zanosu kliču, sudiju Zeca razdire sumnja. Svega jedna noć deli ga od ulaska u sudnicu, a shvata da prvi put u karijeri ne razume Vođine reči.
O tome kako popraviti stanje u odnosu sudova i medija ali i kako poboljšati negativnu sliku koja u javnosti vlada kada je reč o sudovima, razgovaram sa Olgom Kavran rukovodiocem Outreach službe u Specijalnom tribunalu za Liban i bivšom portparolkom tužioca Međunarodnog tribunala za prethodnu Jugoslaviju.
Ispostavilo se, međutim, da sam bezrazložno strahovao. Deo ekspozea o pravosuđu trajao je tričavih 14 minuta, odnosno manje od dvadeset petog dela ukupnog nastupa. Ili, prevedeno u listove hartije, pravosuđu su u „skraćenoj verziji“ ekspozea, od ukupnih 68 stranica, posvećene nepune dve.
Snimak gostovanja u emisiji “Pravi ugao” (16.6.2016) autorke Ljubice Gojgić Sudovi su uvek na strani aktuelne političke vlasti BEOGRAD – Kada je reč o pravosuđu,
Uvedimo Detektora svuda! U bolnice (za simulante), kod matičara (za reciklirane device), u NVO (za neubeđene denacifikatore), u izbegličke kampove (za lažne azilante)! Ako već ne možemo pobediti u proizvodnji, obrazovanju ili kulturi, pobedimo u otkrivanju istine i demaskiranju laži!
To što postoje sudovi i sudije i što u Ustavu piše da su tri vlasti nezavisne, nikako ne znači da je to tako u praksi. Sudije su dužne da se obraćaju javnosti koji moraju da znaju ko radi u pravosuđu. I kada se predsednik Vlade svojim izjavama umeša u rad tužilaštva, u zdravom sistemu bi to bilo rešeno snagom institucija. Međutim, to kod nas nije slučaj
