Teško je oteti se utisku da je, umesto da učini napor da popravi bilo koju od bezbroj stvari koje u pravosuđu ne valjaju, predlagač odabrao da jednu, koja nije bila ni najgora ali svakako ni sjajna (mandat i uloga predsednika suda) učini još gorom. Pri tome, nemoguće je ne primetiti da se po ko zna koji put, zakoni i njihove izmene prilagođavaju pojedinicima i njihovim interesima umesto potrebama sistema.
O tome kako popraviti stanje u odnosu sudova i medija ali i kako poboljšati negativnu sliku koja u javnosti vlada kada je reč o sudovima, razgovaram sa Olgom Kavran rukovodiocem Outreach službe u Specijalnom tribunalu za Liban i bivšom portparolkom tužioca Međunarodnog tribunala za prethodnu Jugoslaviju.
Jednako kao i žrtve porodičnog nasilja koje i u mraku nose naočari za sunce kako bi sakrile podlive oko očiju, sudije se u javnosti prave da im nije ništa.
Ono što mi smeta jeste kada stručni savetnici unose šum, da tako kažem, i prosto pokušavaju da neke minorne detalje dovedu u pitanje, posebno imajući u vidu da i oni kao ljudi koji su od te struke znaju da nije taj detalj ključan niti bitan za mišljenje koje je dato u konačnici.
Da li ste primetili da okrivljeni sve češće izlaganje odbrane započinju tvrdnjom da im je u potpunosti nejasno šta im je stavljeno na teret? Iako većini neupućenih ovakvi istupi mogu delovati kao još jedan od načina prolongiranja procesa i iritiranja tužilaštva i suda, sklon sam da im verujem.
“Predočiću ti nešto za šta smatram da bi, u pogodnom trenutku, moralo biti predočeno svakom studentu prava kada prvi put, iz bilo kog razloga, poželi da postane sudija. Reč je o pravilima čopora.”
Ispostavilo se, međutim, da sam bezrazložno strahovao. Deo ekspozea o pravosuđu trajao je tričavih 14 minuta, odnosno manje od dvadeset petog dela ukupnog nastupa. Ili, prevedeno u listove hartije, pravosuđu su u „skraćenoj verziji“ ekspozea, od ukupnih 68 stranica, posvećene nepune dve.
Priliku da odlučuje o zahtevu za izuzeće sudije predsednik Višeg suda u Beogradu iskoristio je, po svemu sudeći, za sasvim drugačiji cilj: da ospori mogućnost postojanja udruženja kakvo je CEPRIS. Za ovo osporavanje koristi tri pravno-logički neodrživa argumenta.
Rešenje predsednika Višeg suda u Beogradu o izuzeću ne samo da krši ustanovljenu dužnost o „održavanju poverenja“ u nepristrasnost sudstva, već je i tužna ilustracija upravnosudskog akta koji vrvi od grešaka u formalnologičkom zaključivanju i koherentnom pravničkom rezonovanju, što za posledicu ima povredu ustavnih prava na rad i udruživanje sudije Trešnjeva. Ovo rešenje, nažalost, na najbolji način potvrđuje i opravdanost osnivanja CEPRIS-a čiji je jedan od osnovnih ciljeva „unapređivanje pravosuđa“ (član 1 Statuta).
Snimak gostovanja u emisiji “Pravi ugao” (16.6.2016) autorke Ljubice Gojgić Sudovi su uvek na strani aktuelne političke vlasti BEOGRAD – Kada je reč o pravosuđu,
Gostovanje na TV Šabac u emisiji “Necenzurisano” sa prof. Vesnom Rakić Vodinelić i Majom Stojanović izvršnom direktorkom “Građanskih inicijativa” o poglavlju 23, uticaju izvršne vlasti
Sudije su shvatile da je u domaćim uslovima pametnije biti tihi oportunista i da je za sreću dovoljna činjenica da ovoga puta nisu na spisku
