Razgovor sa novinarkom Miljanom Nešković o pravdi, kao nečemu što nas definiše i za čim žudimo možda više nego što mislimo. Podkast „Snaga uma”, 26.10.2020, portal „Nova.rs”.
Stariji, ali meni izuzetno drag razgovor sa gospodinom Daliborom Daničićem za portal https://www.gradjanskonovinarstvo.com. O pravu i pravdi, životu i životnim izazovima, vaspitanju, moralnim dilemama, pisanju. Drugačiju id većine razgovora…
Neimenovani aparačici neumorno izmišljaju nova krivična dela, organizuju radne grupe koje bi nadomestile nepostojeće institucije, smišljaju nazive potocima novih zakona… Vene i arterije ostarelog i umornog pravnog sistema, zatrpavaju novim količinama plaka…
Lekcija, koju je aktuelno Ministarstvo pravde očigledno preskočilo, glasi otprilike ovako: Kada misliš da je podanik mrtav, ne žuri da ga natovariš na leđa pre nego što mu još jednom opipaš puls. Jer ako je nevoljnik ipak samo bez svesti, može se prenuti i poželeti da spreči neumitnost “konačnog rešenja”.
Gostovanje u emisiji N1 “Pressing”. Sa voditeljem Jugoslavom Ćosićem razgovarao sam o stanju u pravosuđu, reagovanjima na neke od odluka Apelacionog suda, pritiscima i predlozima
Teško je oteti se utisku da je, umesto da učini napor da popravi bilo koju od bezbroj stvari koje u pravosuđu ne valjaju, predlagač odabrao da jednu, koja nije bila ni najgora ali svakako ni sjajna (mandat i uloga predsednika suda) učini još gorom. Pri tome, nemoguće je ne primetiti da se po ko zna koji put, zakoni i njihove izmene prilagođavaju pojedinicima i njihovim interesima umesto potrebama sistema.
Možda će poređenje zazvučati grubo, ali problem je sličan onom koji srećemo kod vaspitavanja dece. Ako kritikujemo dete što ne sprema krevet istovremeno svakog jutra obavljajući ovaj posao umesto njega, nikada ga nećemo osposobiti za preuzimanje odgovornosti za neurednu sobu!
Još od 1963. godine do danas, ovde se ozbiljno nije ni moglo postaviti pitanje da li je Ustavni sud političko telo. On to svakako, već po samom Ustavu, jeste. Jedino pitanje koje je opravdano postaviti glasi: da li je u tom pogledu nešto potrebno menjati?
Da li su i obične, pristojne teme, u toj meri postale egzotične? Da li je toliko neprava da i nenametljiva priča o građanskim pravima predstavlja melem? Da li ljudi postaju željni, makar i ovako benigne alternative u u potpunosti zagađenom javnom diskursu?
Pažljivo iscrtavajući krugove-simbole na zatamnjenoj površini farbom otpornom na kišu, karaburmski muralista darovao je sopstvena pravila društvu koje pravila prezire. Častio je komšiluk svojom verzijom “društvenog ugovora”, u kojoj, baš kao i u domaćoj društvenoj zbilji, nema mesta za neodlučne, unjkave, filozofe i najgore od svih – “lažne legaliste”.
Rešenje predsednika Višeg suda u Beogradu o izuzeću ne samo da krši ustanovljenu dužnost o „održavanju poverenja“ u nepristrasnost sudstva, već je i tužna ilustracija upravnosudskog akta koji vrvi od grešaka u formalnologičkom zaključivanju i koherentnom pravničkom rezonovanju, što za posledicu ima povredu ustavnih prava na rad i udruživanje sudije Trešnjeva. Ovo rešenje, nažalost, na najbolji način potvrđuje i opravdanost osnivanja CEPRIS-a čiji je jedan od osnovnih ciljeva „unapređivanje pravosuđa“ (član 1 Statuta).
Intervju dat novinarki istinomera Vesni Radojević povodom rušenja objekata u Savamali
