Kraća analiza ocrtava genezu ideje slobode sudijskog udruživanja u nas. Od potpune zabrane (period do 2000. godine), preko podele na „prihvatljiva“ i „neprihvatljiva“ sudijska udruženja (slučaj Trešnjev i njegove refleksije), došli smo do faze u kojoj se otvoreno forsiraju fingirana udruženja (tzv. GONGO). Kakva je budućnost?
Razgovor sa novinarkom Ljubicom Gojgić o problemima u pravosuđu, razlozima neuspeha ustavne debate, opasnostima od dodatnog ugrožavanja sudske nezavisnosti u novom ustavu, slučaju sudije Trešnjeva
Naravno, nameću se i brojna pitanja. Ko je sledeći? Da li su postojeće sudije u Višem sudu u Beogradu ipak konačno shvatile predsednikovu poruku, ili će se uskoro pojaviti novi grešnik? Da li će se u narednom periodu ocene kvaliteta rada sudija između predsednikovih i onih dobijenih od viših instanci barem približno poklapati, ili će pak ponovo dolaziti do “kontrole po različitim kriterijumima”. Naposletku, da li će ubuduće postupci u Višem sudu moći da se odvijaju makar formalno neometani intervencijama “sa klupe” ili će i dalje sudijska veća biti zamenjivana brzinom karkaterističnom za izmene u poslednjim trenucima odlučujućih košarkaških utakmica?
Čini se da je, stoga, budućim izvršiocima sličnih poduhvata, neophodno uputiti i jedan savet. U situacijama u kojima već postoji neodoljiva potreba za obračunom sa ljudima kalibra Slobodana Beljanskog, nužno je, ceneći njihov ugled i značaj za ovdašnje fragilno pravništvo, makar odabrati dostojnu ekipu izvršilaca.
CEPRIS je nastao iz uverenja da je potreban pravosuđu. Iz shvatanja da je nužno okupiti preostale stručne i nekompromitovane ljude u pokušaju zaustavljanja strmoglavog toka i mapiranju drugačijeg pravca.
