Pravosuđe

A zakleo sam se da na odmoru necu ni pogledati vesti… Jos uvereniji sam bio da mi ni na pamet nece pasti pisanje bloga… A

U narednom periodu, odluka u predmetu „Vučinić“ predstavljaće referentnu odluku kada je reč o pitanju da li i o čemu sudije smeju govoriti u javnosti.

Ne postoji rešenje koje je toliko dobro, da ovde ne bi moglo biti pretvoreno u najgore moguće.

Ima li Srbija danas svoje barone? I ima li među baronima onih koji su spremni na žrtvu u procesu osvajanja slobode? I još pre, upitaće mnogi, ima li među baronima koji bi se eventualno i prihvatili ovog posla, uopšte onih ne – minhauzenovske loze?

Većina onoga što kao kancerozno tkivo i danas bezuspešno lečimo u srpskom sudstvu, poput izbora poslušnih sudija, donošenja odluka u kabinetima izvršne vlasti, petljanja tajnih službi po dosijeima, nezakonitih prisluškivnja, korupcije, mučenja pritvorenika, ograničavanja prava na odbranu i slično, nastalo je upravo na procesu vođenom u zgradi Letnje dvorane Vojnog pešadijskog učilišta u Topčideru.

Zar nećemo baveći se samo otkrivanjem sumnjivih među nama, omogućiti da nas, tako zadubljene u sopstveno istrebljenje, lakše potamane sumnjivi spolja? Ako se ne ljutiš zbog mog, svakako neučtivog pitanja?

I naposletku, hajde da zapitam i Vas … Kada biste bili kandidat za mesto predsednika najviših sudskih instanci, šta biste u toku svog mandata učinili kako bi sudska vlast u Srbiji bila uspostavljena? Siguran sam da među vama ima onih na koje bi buduća reforma mogla da računa. Već sama činjenica da do sada niste prepoznati kao odgovarajući kandidat, možda je dovoljna garancija u tom pogledu.

Puno je toga u izveštajima komisija za ispitivanje uzroka udesa vojnog helikoptera, što će još dugo izazivati kontroverze i nedoumice. Odgovore na neka pitanja verovatno

No, znate li šta je posebno interesantno? Brzina kojom tužilac Vučić rešava predmete ni najmanje ne utiče na kvalitet njegovog rada i odluka koje donosi! Ni najmanje! Na osnovu dosadašnjeg iskustava uveravam vas da će njegove uspavane kolege, jednom kada se nakane i pročitaju predmet, doći do istog zaključka do kojeg je tužilac Vučić došao puno pre njih! Možda će samo malo promeniti red reči i ubaciti po koji pravni termin. Znate ono, “na osnovu člana tog i tog … ”

Prisilna ljubav domaćih vlastodržaca i vladavine prava, neodoljivo podseća na neprirodni brak novopočenih bogataša i klasične muzike. Baš kao što skorojević nevoljko angažuje gudački kvartet (podučen da na svadbi sa mladom iz inostranstva teba imati i poneki takt valcera) i domaći političar, svestan da Evropa preferira nezavisne sudove i podelu vlasti, mantra o tome kako su mu ovi prirasli srcu. Ipak, čim ostanu nasamo sa orkestrom i sudovima, skorojević i političar, vraćaju se izvornom melosu i navikama…

Postoji nešto što bi, i ovakva, siromašna i problemima bremenita država, morala da ponudi u okviru budućih „ugovornih obaveza“. Pored nesebične pomoći porodicama nastradalih, jedino što bi odgovorna vlast u ovakvom slučaju mogla da učini je da, ne samo srodnicima već i sveopštoj, krajnje nepoverljivoj javnosti, ovoga puta ponudi istinu. Punu i brzu! Bez obzira na to da li i koliko ova bila neprijatna. Po bilo koga.