“Predočiću ti nešto za šta smatram da bi, u pogodnom trenutku, moralo biti predočeno svakom studentu prava kada prvi put, iz bilo kog razloga, poželi da postane sudija. Reč je o pravilima čopora.”
Ispostavilo se, međutim, da sam bezrazložno strahovao. Deo ekspozea o pravosuđu trajao je tričavih 14 minuta, odnosno manje od dvadeset petog dela ukupnog nastupa. Ili, prevedeno u listove hartije, pravosuđu su u „skraćenoj verziji“ ekspozea, od ukupnih 68 stranica, posvećene nepune dve.
Priliku da odlučuje o zahtevu za izuzeće sudije predsednik Višeg suda u Beogradu iskoristio je, po svemu sudeći, za sasvim drugačiji cilj: da ospori mogućnost postojanja udruženja kakvo je CEPRIS. Za ovo osporavanje koristi tri pravno-logički neodrživa argumenta.
Rešenje predsednika Višeg suda u Beogradu o izuzeću ne samo da krši ustanovljenu dužnost o „održavanju poverenja“ u nepristrasnost sudstva, već je i tužna ilustracija upravnosudskog akta koji vrvi od grešaka u formalnologičkom zaključivanju i koherentnom pravničkom rezonovanju, što za posledicu ima povredu ustavnih prava na rad i udruživanje sudije Trešnjeva. Ovo rešenje, nažalost, na najbolji način potvrđuje i opravdanost osnivanja CEPRIS-a čiji je jedan od osnovnih ciljeva „unapređivanje pravosuđa“ (član 1 Statuta).
Snimak gostovanja u emisiji “Pravi ugao” (16.6.2016) autorke Ljubice Gojgić Sudovi su uvek na strani aktuelne političke vlasti BEOGRAD – Kada je reč o pravosuđu,
Nakon decenija nemog posmatranja zaključavanja pravosuđa u podrume “jedinstvene vlasti”, licemeran je svako ko danas pre Konferencije za štampu pita tužioca ima li pomaka u istrazi, pretvarajući se da zaista očekuje odgovor.
Gostovanje na TV Šabac u emisiji “Necenzurisano” sa prof. Vesnom Rakić Vodinelić i Majom Stojanović izvršnom direktorkom “Građanskih inicijativa” o poglavlju 23, uticaju izvršne vlasti
CEPRIS je nastao iz uverenja da je potreban pravosuđu. Iz shvatanja da je nužno okupiti preostale stručne i nekompromitovane ljude u pokušaju zaustavljanja strmoglavog toka i mapiranju drugačijeg pravca.
Ono što se dešavalo i što se u ovom trenutku dešava povodom noćnog fantomskog prepada i rušenja objekata u beogradskoj Savamali, definitivno predstavlja prelazak crvene linije. Predstavlja poziv na uzbunu!
U komšiluku u kojem čuvari travnjaka pokušavaju da održe zelenilo, već izvesno vreme dominiraju rasađivači kake. Pri tome, oni nisu samo brojčano nadmoćni i neosetljivi na različitosti, već su i bolje raspoređeni, alergični na ozon i u specifičnoj vrsti kulturne ekspanzije.
Kao Nik Nolti u filmu istoimenog naziva, kojem je potrebno upravo toliko. Samo što tužilac Vučić, za razliku od Noltija i ovoga puta može i mora sam.
Sudije su shvatile da je u domaćim uslovima pametnije biti tihi oportunista i da je za sreću dovoljna činjenica da ovoga puta nisu na spisku
