Krivični postupak

„Kost-benefit“ analiza svakoga od nas ubuduće bi morala da pruži jasniju sliku o tome ko su pravosudni „igrači“ koji opravdavaju „cenu“ koju društvo za njih plaća a ko je, ne opravdavši uložena sredstva, zaslužio prelazak u „niži rang“ ili makar duži boravak „na klupi“.

Tekst “Rehabilitacija” izazvao je čitav niz komentara na blogu i drugim forumima. Jedan od njih objavila je na ovom mestu i profesorka Vesna Rakić-Vodinelić. Zbog uverenja da su izneti stavovi značajni za debatu o ovom pitanju, objavljujem kompletan tekst komentara i odgovora koji sam ovim povodom uputio uvaženoj profesorki.

Jer, ako ništa drugo, ako nas ipak preterano ne interesuju stroge pravne procedure i odredbe, pa ni odluke sopstvenih sudova, ako se prema njima opredeljujemo od slučaja do slučaja i prema aktuelnim političkim preferencijama, prvi korak ka uspostavljanju pravne države je da se makar pravimo da to nije slučaj. Kažu da je takav pristup, ako ne koristan, onda makar manje štetan za razvoj pravnog sistema od suprotnog.

Baš kao što Amerikanci danas čuvaju malobrojne Indijance koje nisu „ispremeštali“, Evropa stare zanate koje nije ugasila a sumatrani tigrove koje nisu poubijali, tako bi i domaće društvo moralo da pristupi sistematskom očuvanju verovatno najugroženije vrste na ovim prostorima – onih malobrojnih sugrađana koji su sposobni da staloženo i argumentovano izraze mišljenje koje se razlikuje od predubeđenja njihovog društvenog okruženja.

И онда је пракса, како то обично бива, изнедрила соломонско решење. Како правила нису враћена, у судницама је убрзо почео да настаје хибридни процедурални систем – нешто што није ни старо ни ново, нешто што заправо није ништа али нешто у чему се већина актера, макар тренутно, боље сналази. За домаће прилике прилагођени нови ЗКП! „Хонда Акорд“ на коју су у недостатку оригиналних делова, аутомеханичари поставили пасујуће делове расходоване „Ладе Ниве“!