Posle romana Deca zla, koji je za godinu i po dana pročitalo skoro trideset hiljada ljudi, Miodrag Majić se ponovo latio pera i podelio je sa nama priču koja će nas još jednom navesti da se zagledamo u stvarnost širom otvorenih očiju i zapitamo se da li je moguće sačuvati sebe u društvu u kojem je sudbina pojedinca beznačajna poput zrnca peska koje vetar raznosi prenoseći ga iz jednog godišnjeg doba u drugo.
Priča o Ajši i Gabrielu može postati priča svakoga od nas, ali ta priča se već sada tiče svih nas i upravo zato ćete ovu knjigu pročitatu u dahu, a siluete njenih junaka ukotviće se duboko u vama, pa se nemojte iznenaditi kad ih budete prepoznali u masi bezimenih i nepoznatih ljudi na ulicama ovog grada, ali i bilo kog drugog grada na svetu.
Da li ste zaista spremni da saznate kako je biti čovek koji se više ničega ne plaši i kojem je svejedno da li će posle ovog života postati drvo, kamen ili ptica?
„Čitajući uvodne redove ove knjige, kroz glavu su mi prolazile asocijacije na roman Petrijin venac, film Rašomon i televizijski film Pogledaj me, nevernice. Čudna kombinacija svedočenja, koja priču osvetljavaju iz više uglova, sasvim različiti rečnici koje upotrebljavaju junaci ove priče i posebno shvatanje jedne te iste stvari odmah su me povukli u svoje kolo.”
Goran Marković
„Posle uspešnog romana Deca zla, Miodrag Majić poduhvatio se još jedne savremene priče, koja se zasniva na hrabrom i bespoštednom obračunu s društvenim licemerjem. Majićev roman, može se naslutiti, izazvaće nove polemike, ali ulazi u red onih umetničkih dela koja u ime istine i pravde nikoga ne štede i nikome ne povlađuju.”
Filip David
