Bolja vremena

Kada bih tekstove posvećivao isključivo analizama ekspozea ovdašnjih mandatara, čini se da bih, usled njihove frekvencije, imao dovoljno građe za redovno ažuriranje bloga. Naime, ni godinu dana nije prošlo od prethodnog teksta objavljenog ovim povodom, a evo me ponovo zadubljenog nad novim ekspozeom, ovoga puta mandatarke (koja je u međuvremenu postala premijerka). Dakle, nova premijerka i novi ekspoze.

Činilo se da će posao biti lakši. Nema svih onih sati i stotina stranica, kojima smo prethodni put plašeni. Nadao sam se da će biti jednostavnije pronaći i deo posvećen pravosuđu. Ako ga uopšte ima… A ima ga. Ali, kao što se pokazalo, skoro da je bolje da ga nema.

No, krenimo redom…

Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala

Šta kaže premijerka?

Jedan od glavnih prioriteta Vlade … jeste nastavak odlučne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije… Vlada je pripremila skup mera za dostizanje ovog cilja. Te mere su sadržane u usvojenom modernizovanom Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Zakoniku o krivičnom postupku, novom Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. … predviđen je rad na daljem unapređenju krivičnog procesnog zakondavstva koje će se ogledati u izradi neophodnih izmena Zakonika o krivičnom postupku, a koje će imati za cilj jačanje procesnih ovlašćenja javnog tužilaštva u istrazi i drugim fazama krivičnog postupka. Na taj način stvoriće se normativni okvir za širu primenu instituta sporazuma o priznanju krivice i specijalnih istražnih tehnika koji predstavljaju najvažnije instrumente krivičnog procesnog prava u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Centar borbe protiv organizovanog kriminala, finansijskog kriminala i korupcije za teritoriju čitave Republike Srbije je Tužilaštvo za organizovani kriminal, čiji ćemo rad unaprediti u narednom periodu. Viša javna tužilaštva u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu biće regionalni centri, u kojima će se rešavati korupcija koja se događa u tim delovima zemlje. Ustanovićemo koncentrisanu nadležnost za borbu protiv korupcije i te zadatke će koordinirano rešavati policija, tužioci i sudije. Njihova kontinuirana obuka i usavršavanje biće neophodni za pravilno funkcionisanje ovog sistema. Saradnja će biti unapređena uvođenjem službenika za vezu i udarnih grupa gde će se podaci između državnih organa razmenjivati brzo i kvalitetno. Početak te velike reforme predviđen je za 1. mart 2018. godine.

Šta kaže moja malenkost?

Najpre, bio bih kudikamo srećniji kada bi ova vlada, umesto proklamovanja kontinuiteta, obznanila diskontinuitet sa prethodnom kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije; kada bi umesto “nastavka odlučne borbe” proglasila konačno otpočinjanje borbe, inspirisano ranijim neuspesima na tom planu; kada bi njen prvi korak bio priznanje da nemamo samostalno tužilaštvo i nezavisan sud! Tada bih bio daleko skloniji da poverujem da premijerka, nasuprot očekivanjima, ozbiljno misli.

Jer, šta je zapravo učinjeno u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije? Na kakav “nastavak odlučne borbe” se obavezuje premijerka? Najveći broj afera pripisivanih i ljudima bliskim vrhu vlasti, ostalo je neotkriveno, dok su oni koji su na njih ukazivali proglašavani neprijateljima. Za to vreme, tužilaštvo, koje bi po prirodi stvari trebalo da nastavi “odlučnu borbu”, uglavnom je bilo nedostupno. Sa druge strane, Udruženje tužilaca nas je uredno obaveštavalo o političkim pritiscima koji onemogućavaju efikasno procesuiranje krupnih političkih predmeta. Sudije i tužioci su u anonimnim anketama slali tajne signale… Povremeno smo informisani da “policija odbija saradnju” i da “ne odgovara na tužilačke zahteve”… Uznemirujuća svedočenja punila su stranice tabloida, dok su svedoci teško nalazili put do tužilačkih kabineta. Zbog svega toga, na većinu pitanja ni danas nemamo odgovore. Kakvo ostajanje na postojećem kursu? Odnosno, možda premijerka i ozbiljno misli da ostane “na kursu”, ali onda na borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije možemo da zaboravimo. U tom slučaju, “odlučna borba” biće vođena isključivo protiv predstavnika socijalne margine i političkih protivnika.  

Sa druge strane, ponovno insistiranje na zakonskim izmenama i njihovom učinku, rađa deja vu. Ovo što je u ekspozeu navedeno, miriše ponovo na aktivnosti koje će se mahom iscrpsti u još jednom talasu zakonodavnih izmena, ko zna kojem po redu. Naravno, i ovoga puta, pripremljenom uz najveći stepen diskrecije. Bez konsultovanja struke. Fascinacija zakonodavnom aktivnošću se očigledno nastavlja. Kad ne znaš kako – promeni zakon.

Šta je sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, kao “centrom borbe protiv organizovanog kriminala”? Zar takva izjava nije prihvatljiva? Jeste, ali premijerki bi neko morao da objasni da TOK to neće postati nakon novih zakonodavnih izmena i obuke koju će sprovesti (valjda) Pravosudna akademija putem njenih nadaleko poznatih ad hoc kurseva. Još manje ćemo dobiti tužilaštvo na koje ćemo biti ponosni, nakon što mu administrativnim putem dodatno proširimo ovlašćenja. Naprotiv! Ako se ovim putem krene, dobićemo samo politički zavisno i nedovoljno osposobljeno tužilaštvo sa većim ovlašćenjima! Još opasniji mehanizam! Naposletku, ostaje nejasno zbog čega je Više javno tužilaštvo u Kraljevu preuzelo regionalni primat VJT u Kragujevcu. Možda je, ipak, samo reč o omašci načinjenoj usled brzine kojom je ekspoze sastavljan.

Šta je onda potrebno učiniti?

Za početak, konačno pogledati istini u oči. Da bismo uopšte mogli razmišljati o efikasnom tužilaštvu, ono bi najpre moralo postati samostalno. A ono to nije. Nalazi se pod ozbiljnim uticajem vladajućih političkih garnitura. Pored toga, potrebno je priznati da nemamo ni dovoljan broj obučenih tužilaca koji su sposobni da dokazuju, naročito u komplikovanim predmetima,  i koji i postojeća ovlašćenja umeju da koriste, baš kao što nemamo ni dovoljan broj sudija koji razumeju ideju nepristrasnog suđenja, koje svakako nije ono što oni pod tim pojmom podrazumevaju. Zato nam postupci traju decenijama, a optužnice i presude ne razumeju ni pravnici, ni tumači starih svitaka! Mora se početi sa ozbiljnom obukom od strane ozbiljnih ljudi. Mora se promeniti paradigma! No, od toga u ekspozeu nema ni traga.

Ubrzanje sudskih postupaka i povećanje poverenja građana u pravosuđe

Šta kaže premijerka?

Jedan od glavnih strateških ciljeva u reformi pravosuđa je rasterećenje sudova, ubrzanje postupaka i informisanje građana o različitim mogućnostima rešavanja sporova, njihovim prednostima i manama. Aktivno ćemo pratiti primenu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je stupio na snagu 1. jula 2016. godine, a koji javnim izvršiteljima poverava skoro pa isključivu nadležnost u sprovođenju postupaka izvršenja i obezbeđenja. Treba podsetiti da je upravo primenom ovog zakona u 2016. godini broj starih izvršnih predmeta u sudovima smanjen za skoro 900.000 u odnosu na prethodnu godinu. Unapredićemo primene alternativnih načina rešavanja sporova kroz izmenu normativnog okvira, pre svega Zakona o parničnom postupku, Zakona o posredovanju u rešavanju sporova i pratećih podzakonskih akata, Zakona o sudskim taksama… Nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći je pripremljen i usvajanje se očekuje odmah po postizanju konsenzusa advokature i organizacija civilnog društva. Donošenjem novog Zakona o sudskim veštacima značajno ćemo unaprediti mehanizam kontrole rada sudskih veštaka i obezbediti viši stepen stručnosti, osposobljenosti i odgovornosti nosilaca te pravosudne profesije, u skladu sa evropskim standardima, kao i objektivnost i ravnomernost pri izboru i raspodeli predmeta sudskim veštacima, a u skladu sa strateškim okvirom reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije. Nastavićemo sa daljim unapređenjem pravosudne infrastrukture. Ministarstvo pravde u narednom periodu nastavlja radove na rekonstrukciji Palate pravde u Beogradu, ali i izradnju novih objekata. U periodu do 2020. godine planira se izgradnja Palate pravde u Kragujevcu … kao i zgrade Privrednog i Prekršajnog suda u Nišu, ali i dogradnja Osnovnog i Višeg suda u Novom Sadu i Trećeg osnovnog suda u Beogradu. Posebna pažnja biće posvećena i unapređenju smeštajnih kapaciteta Tužilaštva za organizovani kriminal, zbog čega planiramo i nadogradnju zgrade gde je smešteno Tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu … Izgradnjom novih zgrada, ali i rekonstrukcijom postojećih objekata (ukupne površine preko 50.000 m2) građanima će biti olakšan pristup pravdi.

Šta kaže moja malenkost?

Ovde se od prethodnog puta gotovo ništa nije promenilo. Kao i pre nepunih godinu dana, ističe se “krucijalni” značaj novostvorenih pravosudnnih profesija. Privatnim izvršiteljima, notarima i medijatorima, sada već tradicionalno, dodeljuje se uloga najznačajnijih reformskih proizvoda. Međutim, ni ovoga puta, nema ni reči o kritikama i sumnjama koje su izražavane u pogledu funkcionisanja novih para-pravosudnih službi. Ništa o opravdanosti višestruko povećanih nameta građanima, značajnom odlivu sredstava iz budžeta ali ni o  tokovima novca koji se ubira u ovim izuzetno unosnim zanimanjima i kontroli njegove distribucije. Pored toga, ni nova premijerka nije odolela zavodljivosti igre brojkama. Slavodobitne tvrdnje o 900.000 manje starih predmeta, potrebno je ceniti isključivo u sklopu činjenice da su ovi samo fizički preneti iz zgrada suda u kancelarije privatnih izvršitelja. To svakako ne znači da oni više ne postoje i da su efikasno rešeni. Ogromna količina izvršnih predmeta samo je promenila fioke, donoseći privatnim kancelarijama profit, budžetu gubitke i stvarajući mnoge nove probleme u primeni novog zakona. O svemu tome, takođe nismo čuli ništa.  

Donošenje zakona o besplatnoj pravnoj pomoći predstavljalo bi svakako pozitivan korak, ali se čini da je entuzijazam premijerke u tom pogledu u priličnoj meri sporan. Govori se o usvajanju “odmah po postizanju konsenzusa advokature i organizacija civilnog društva”, kao da je reč o nekakvoj formalnosti koja samo što nije ispunjena, i kao da resorno ministarstvo sa ovim zakonom i nema previše veze. Međutim, upravo ovaj konsenzus je ono što će kod ovog zakona biti najteže postići, i zbog čega se o njegovom usvajanju bezuspešno govori već desetak godina.

Pozitivan pomak bi svakako predstavljalo i uređenje stanja u oblasti veštačenja. Ipak, ponovo je teško otrgnuti se utisku da ni nova premijerka ne odoleva uverenju da se stvari najefikanije popravljaju beskrajnim donošenjem novih zakona, pre nego striktnom primenom postojećih. Kada je o sređivanju stanja u oblasti veštačenja reč, ponovo bi mnoge stvari bilo moguće rešiti ozbiljnim pristupanjem borbi protiv organizovanog kriminala, kojeg u ovoj oblasti, po svemu sudeći ima. U tom slučaju, vrlo brzo bi bile proverene višedecenijske sumnje o  rasprostranjenosti korupcije u ovoj oblasti, trgovini i “nameštanju” predmeta veštacima i  podelama ovako stečenog “plena”  između ljudi u pravosuđu i angažovanih eksperata.

U analizi prethodnog ekspozea, naveo sam da infrastrukturna ulaganja smatram verovatno najpozitivnijim doprinosom prethodne vlade, kada je o pravosuđu reč. Većina sudskih i tužilačkih  zgrada je stanju kojeg bi se postidele i periferijske železničke stanice zemalja trećeg sveta. U tom smislu, iako su ulaganja bila daleko manje spektakularana nego što je to predstavljano, bila su dobrodošla u opustošenom srpskom pravosuđu. U tom smislu, dobru vest predstavlja i najava svakog novog ulaganja u sudske i tužilačke zgrade i opremu.

Međutim, i ovde treba biti oprezan. Potrebno je naime imati na umu da neće svaka gradnja i dogradnja popraviti stvari, naročito ako se izvodi bez plana, jasnih kriterijuma, pošteno sprovedenih tendera i osnovnog poznavanja specifičnosti funkcionisanja institucija u čiju infrastrukturu se ulaže. Uspeh u projektovanju suda ne može se izraziti prostim zbrajanjem kvadrata korisnog prostora. Na to nas upozorava i nemali broj izgrađenih i rekonstruisanih “kvadrata”, naročito u Beogradu, koji ne ispunjavaju elementarne prostorne, funkcionalne i smeštajne uslove kada je o sudskim zgradama reč.

Unapređenje E-pravosuđa

Šta kaže premijerka?

Procesom digitalizacije uskladićemo i unaprediti transparentnost i funkcionisanje pravosudnog sistema. U narednim godinama realno je da ostvarimo tri važna cilja upotrebom elektronskog pravosuđa: 1. Prvi korak ka efikasnom elektronskom pravosuđu je centralno dnevno izveštavanje o radu svih pravosudnih organa, koje će biti dostupno javnosti i nadležnim organima, korišćenjem naprednih poslovno analitičkih alata. Počećemo od digitalizacije rada svih javnih tužilaštava i ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji, a potom se okrenuti i ka centralizaciji svih relevantnih registara i evidencija u pravosuđu. 2. Uvođenje sistema elektronske dostave i elektronske oglasne table sudova je drugi važan korak u poboljšanju rada postojećeg sistema pravosuđa. Elektronska komunikacija između državnih organa i organa pravosuđa će u praksi značiti da će se stotine hiljada papira koji su dostavljani tradicionalnim putem, zameniti elektronskom razmenom podataka. To ne samo da će dovesti do drastičnih ušteda u budžetu Republike Srbije, već će rezultirati i znatnim ubrzavanjem sudskih i tužilačkih postupaka. Pored toga, putem internet servisa „E-sud“, biće omogućena elektronska razmena između strana u postupku i suda, što ponovo vodi do ušteda u novcu i vremenu kako građana tako i države. Elektronske oglasne table sudova doprineće, na standardizovan način, bržem i jednostavnijem informisanju i lakšem sprovođenju procesnih radnji. 3. Treći ključni cilj odnosi se na bitno unapređenje rada Državnog pravobranilaštva, uz istovremeno uspostavljanje efikasnih sistema za nadzor nad radom pravosudnih profesija. Javnim beležnicima će biti omogućen brži pristup podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), što će dovesti do veće pravne sigurnosti i bolje poslovne klime u Republici Srbiji. Ovo će takođe umnogome uticati na rang Srbije na „Doing Business“ listi Svetske banke i biće koordinisana aktivnost nekoliko resora u Vladi Srbije.

Šta kaže moja malenkost?

Da “E-pravosuđe” nije bezuspešno propagirano u prethodna dva ekspozea, ovaj deo izlaganja bio bi sa moje strane verovatno najtoplije dočekan. Takođe, imao bih svakako više entuzijazma, da nisam svedok činjenice da je već decenijama svaka nova vlast u Ministarstvu pravde dovodila sopstvene “izvođače radova” u ovoj oblasti, od kojih su u najvećoj meri ostale samo propale investicije, danas nekompatibilni softveri i sumnje u tendersku neregularnost. Ovako, čini se da je reč samo o još jednom spisku želja koji se ovoga puta uklapa i u opšti trend reklamiranja digitalizacije, kojem je premijerka očigledno posebno naklonjena. No, kakvo je realno stanje u srpskim sudovima koje će premijerka “digitalizovati”? Većinu, mahom dotrajalih kompjutera, domaće sudije, tužioci i njihovi saradnici, dobili su od najrazličitijih donatora. Nedavno je čak i Vrhovni kasacioni sud bio prinuđen da se na kompjuterskoj opremi zahvaljuje turskoj  agenciji za međunarodnu saradnju! U tom smislu, treba biti realan. Svako ko je ikada kročio u srpske sudnice, mogao je da se uveri da nas od stvarne digitalizacije u pravosuđu, u najboljem slučaju dele decenije. U domaćim sudnicama se i dalje, baš kao i na posleratnim suđenjima, daktilografima diktiraju zapisnici, a najveći, beogradski Apelacioni sud, kada ima potrebu za snimanjem pretresa, po nekoliko meseci unapred moli upravu Višeg suda u Beogradu da mu omogući gostovanje u zgradi „specijale“, jedinoj u državi opremljenoj u tu svrhu.

Spisi u domaćim sudovima daleko su, po izgledu i stanju u kojem se nalaze, bliži raskupusanim srednjevekovnim rukopisnim knjigama, nego ičemu što liči na savremeno uređeni sudski dokument. Zato je i osnovni simbol današnjeg srpskog “e-pravosuđa” pre gumica za teglu, kojom se efikasno uvezuju desetina kilograma papira, nego elektronski fajl koji pominje premijerka.

Zbog toga, iako lepa i potrebna, višestruko ponavljana mantra o “e-pravosuđu”, u domaćim uslovima deluje groteskno. Na prvi pogled je jasno da ona potiče od nekoga ko zaista nema bilo kakvog kontakta sa domaćom pravosudnom zbiljom, i ko, bojim se, stepenom nepoznavanja manifestuje i nedostatak stvarne želje da joj se u narednom periodu posveti. Jednom rečju, Potemkinova sela u domaćem izvođenju. Umesto toga, bio bih daleko srećniji da sam u ekspozeu pronašao realniji cilj: na primer, da do kraja mandata ove vlade svi sudovi budu opremljeni audio tehnikom za snimanje suđenja, ili pak da najveći sudovi budu opremljeni video-konferencijskim vezama i tehnikom. O tome nažalost, nije bilo ni reči.

Bonus: Ministarka pravde

Naposletku, stara-nova ministarka pravde. O njenom izboru izjašnjavao sam se u osvrtu na prethodni ekspoze i čini se da bi tu malo šta trebalo dodati.

No, za one koji su propustili, da ponovim…

Ni tada nisam očekivao a ni sada ne očekujem da će ministarka Kuburović povesti borbu za uspostavljanje sudske vlasti u Srbiji, pa ni da će ostati upamćena kao vizionar-reformator u ovoj oblasti. Ni tada, jednako kao ni sada, nisam verovao da će se beskompromisno suprotstaviti političkim pritiscima na pravosuđe. Imam dovoljno godina i iskustva da shvatam da, ne samo godine i iskustvo ministarke Kuburović, već pre svega realni odnosi snaga u vladi u kojoj ministruje, ovakav scenarijo ne omogućavaju. Najkraće rečeno, ona tu zbog toga nije ni dovedena. Ipak, i onda, kao i sada, nadao sam se da su čuda i u pravosuđu moguća, i da će me ministarka demantovati… To se, kao što sa čudima obično biva, ipak nije dogodilo.

Zašto sam onda i tada kao i sada, izbor ministarke Kuburović ipak smatrao prihvatljivim rešenjem? Mislim da je odgovor prilično jednostavan, ali, ako čitaocu on i dalje nije jasan, biću prinuđen da ga podsetim na to ko je sve, u postojećim uslovima, mogao biti Kuburovićkina alternativa! Pored toga, dodao bih da, iako ministarka nije učinila bilo šta što bih prepoznao kao suštinski reformski korak, ona istovremeno, istini za volju, za razliku od nekih njenih pretodnika, u pravosuđu nije činila ni, barem meni vidljivu, štetu. Naposletku, ali ne manje važno, ipak verujem da, za razliku od brojnih mogućih rezervnih rešenja, stara/nova ministarka neće na sednicama skupštine mahati zaštićenim podacima političkih protivnika, na diplomatskim večerama grabiti mikrofon i falšovati kancone, ili postati vlasnica sumnjivih of-šor računa. Možda grešim, ali ipak verujem da neće…

Ma kako to na prvi mah možda zvučalo deprimirajuće, bojim se da je sadašnja/bivša ministarka, u postojećim uslovima, po pravosuđe možda i najbezbolnije rešenje. Jer svi oni koji bi bili bolji, iskusniji i kuražniji, u postojećim okolnostima, jednostavno, ne postoje, dok je značajno gorih na pretek.

I dalje ste sumnjičavi? U redu, onda ću ipak za mišljenje o ovoj temi morati da vas uputim na pripadnike nekih drugih resora, koji su u ovom prelaznom roku dobili stvarne ministarske  transfer-zvezde.

Zaključak

Za one koji su preskočili prethodno pisanije, sledi sažetak. Ekspoze nove premijerke, kada je o pravosuđu reč, upravo je onakav kakav smo i mogli očekivati. Reč je o mešavini fraza i lepih želja, pisanih rukom osobe koja sa pravosuđem zaista nema ozbiljnijih dodirnih tačaka.

Premijerka je u potpunosti preskočila čitav niz životno važnih tema u jednom od životno važnih resora vlade kojom će upravljati. Tako, ekspoze ne sadrži ni reči o nužnosti uspostavljanja sudske vlasti i njene pune nezavisnosti. Ni slova o aktivnostima u Poglavlju 23. O budućim promenama Ustava u ovoj oblasti. Ništa o borbi protiv pritisaka na sudove i tužilaštva od strane političara. Medijskim suđenjima u kojima saučestvuju njene kolege. Ni najmanje o prekidanju tradicije donošenja zakona sa “imenom i prezimenom beneficijara”. O načinima na koji će se Pravosudna akademija od skupe promašene investicije, konačno pretvoriti u ozbiljnu obrazovnu instituciju. Ni reči o kontroli korupcije u novim pravosudnim profesijama.

Program ovakvih karakteristika možda bi i mogao biti prihvatljiv, da je reč o uređenoj demokratiji u trenutku ozbiljne društvene letargije. O sistemu koji nema domaće sudije, tužioce i političare, koji decenijama igraju “masne fote”. Koji ne pamti “slučaj sudije Vučinića”, “Savamalu”, ispade kao što je “Razmisli šta kopaš”, i slično.  Koji ne poznaje onakvu Pravosudnu akademiju, ni 44 odsto sudija koji tvrde da trpe politčke pritiske. Kojem je dakle, sve ovo strano.

Međutim, u uslovima u kojima je pravosuđe u višedecenijskom stuporu, sa svim probrojanim, i mnogim drugim, akterima i agonijama, ovakav pristup, barem meni, ukazuje da se premijerka pravosuđem, najverovatnije, neće ni baviti.

Drugim rečima, i ovoga puta, za popravku stanja, po svemu sudeći, bićemo prinuđeni da sačekamo neka bolja vremena. Međutim, ni to ne bi trebalo da predstavlja problem. Ako je verovati premijerki, bolja vremena, samo što nisu stigla!