Iako su nesumnjivo poodavno upoznati sa specifičnom težinom, gabaritima i tolerancijom na pritisak većine srpskih sudija, službenici ministarstva pravde ovih dana pravosudnim zvaničnicima ponovo uzimaju meru. Međutim, ovoga puta ne guraju ih u hiperbarične komore proveravajući podobnost za rad pod povećanom brojem Paskala… Zvaničan povod za najnovije “baždarenje” sudaca su, već odavno zaboravljene toge! I čini se da se ministarstvo pravde, ovoga puta ne šali… Sa oznakom “hitno” zahtevaju pol, širinu, visinu i konfekcijski broj pripadnika posmatranog uzorka.
Kao i većina merenja na ovim prostorima, i ovo će se, uveren sam, makar delimično pretvoriti u priliku za popravljanje statistike. Međutim, ovoga puta, s obzirom na specifičnost pripremanog posla, ulepšavanje rezultata imaće donekle neuobičajenu prirodu.
Biće tu najpre onih koji će prikupljanje podataka o pravosudnim gabaritima iskoristiti da prikažu dopadljivije mere. Isturajući grudi i uvlačeći stomak, pućeći usne i češljajući obrve (iako svesni da kada je reč o pravosudnim merenjima glava nije od prevashodnog značaja), ovi modeli iskoristiće priliku da se i u ovom upitniku, predstave podobnijim za traženi kroj. Neće ih uznemiriti komentari zlonamernika koji tvrde da će toge neodgovarajućih dimenzija lepršati oko njih poput Betmenovih krila ili pak biti zategnute kao veliki korseti od balon svile… U uverenju da je potrebno dodati ili uskratiti po koji centimetar na butinama ili struku, održavaće ih saznanje da je prilikom svakog ponderisanja u pravosuđu, od realnih rezultata više značila brižljivo doterana statistika!
Pred anketnim listićima naći će se i oni neodlučni… Da li dodati ili oduzeti poneki prst na bokovima? Da li je bolje biti debeo ili mršav? Da li krojač preferira bucku ili žgoljavka? Šta ukoliko korpulentnost i popunjenost u vreme “štednje i odricanja” budu pogrešno protumačeni? Šta ukoliko odstupanje od proporcije i višak kilograma budu prepoznati kao još jedan dokaz neradništva i prekobrojnosti? Zato je možda ipak bolje malo uvući ramena i poviti leđa… Jer, čak i ako inspekcija utvrdi nepravilnosti, uvek je moguće reći da je u pitanju hormonski disbalans…
No da li otići i u drugu krajnost? Možda ne valja biti ni previše mršav? Možda je i preterana skladnost dokaz sobovštine i suvišne brige za sopstveno zdravlje? Surfovanja, u radno vreme po internet sajtovima koji propagiraju zdrav život? Glodanja semenki i gutanja vitamina? Možda će i to što je sudija šlang naljutiti šnajdera i učiniti da namerno skroji manji broj? Kako biti pametan? Što sami ne odrede meru pa da se uklopimo, ne mučeći se ovoliko, jadikuju…
A zašto i ovde, pomisliće neki, odluku ne bi doneli u veću? Najbolje bi bilo kada bi, kao i obično, moglo jednoglasno! Bez izdvojenih listića! Zašto se praviti pametan i istrčavati? Pogledaš koleginicine mere i procenu konfekcijskog broja i samo se potpišeš ispod zaokruženog! Uvek je lepše i lakše u društvu koje ima slične proporcije! Ne štrćiš i u vrsti te ne mogu lako prepoznati, ako nešto krene po zlu… Naposletku, ukoliko krojač ipak zameri na nepravilno popunjenim listama, uvek je moguće braniti se tvrdnjom da je kriv saradnik i da od količine predmeta, u brzini, greška nije na vreme uočena!
Ne treba zaboraviti da će među ispitanicima biti i onih koji će se neće opterećivati brojkama već će se sa novom modom sa zapada i pre merenja šegačiti… “Hoće li nam ostaviti rajsferšlus”? “Hoće li nam obezbediti i asistenta za odlazak u toalet”? Neumesnim dosetkama kompenzovaće revolt zbog još jedne “američke izmišljotine”. Zar moraju da nas oblače kao slepe miševe? Zar nisu lepša komotna konfekcijska odela na koje smo na ovom podneblju navikli? Zar nije dovoljno što smo prihvatili kravate i pored toga što domaćim vratovima dokazano ne prija čvor? Da neće da traže i one kelnerske mašne? I, ako je neophodno za muškarce, zašto je nužno zabraditi i žene? Zar nije prijatnije raditi u okruženju gde je nakon napornog dana moguće makar malo “napariti oči”? Da nije sad i to neki mobing? I zašto, ukoliko je službena odežda nužna, barem ne smisle nešto originalno? Naše? Nešto što više odgovara domaćem čoveku nenaviknutom na muškarca u haljini i ženu bez zadnjice?
Na suprotnoj strani od skeptika – tradicionalista, nalaziće se oni koji će toge jedva dočekati. Njihovu najveću prednost vide u tome što konačno više neće morati da brinu da li su pravilno složili boje i da li će im neko zameriti zbog šare koja je u međuvremenu izašla iz mode… Toga je najbolje rešenje uvereni su, jer skriva dezene koji, iako usklađeni sa nijansama koje redovno biraju, ne moraju biti svima po volji. A crno se slaže sa svakim koloritom!
Radovaće se odorama i oni koji prvenstveno razmišljaju praktično. Prljav je ovo posao i teško je ostati čist nakon celodnevnog akanja sa predmetima, tako da će toge pomoći da se ne umažu, veruju pragmatici… Ili barem da se mrlje manje vide… Svetlo je zahtevno i nije za svakoga, dok se na tamnom prljavština ne primeti… Više neće biti neophodno svako malo prati se (a i pranje više nije jeftino!)… Ovako, par puta godišnje otreseš togu i ponovo si, kao nov… Živela crnina, uzvikuju …
I tako, dan po dan, zaokružujući brojeve i popunjavajući najnoviju statistiku, ispitanici prekraćuju vreme do trenutka kada će ih krojač i lično pozvati da odredi konačnu meru…
No, da li među njima uopšte ima onih koji se ne upuštaju u sve te igre, ne štimuje brojeve i ne šegače se?
Postoji u posmatranom uzorku i jedna mala, gotovo neprimetna grupa čiji će pripadnici i ovoga puta dostaviti tačne rezultate i koji neće tražiti otvaranje rajferšlusa… Koji će se togama iskreno obradovati… I što je najčudnije, ne zbog potrebe da prikriju stomak, prljavštinu ni demodirane boje. Ova malobrojna grupacija radovaće se togama svesna da će sudije u njima, makar iz daleka, ponovo ličiti na one koji obavljaju sudijski posao… I da će u takvom ambijentu, iako lišenom zamamnih dekoltea i domaće modne radinosti, barem na kratko biti prijatnije raditi. Kuražiće ih činjenica da su svečane odore mali korak na velikom putu umivanja, šišanja, i vaspitavanja razbarušenog, dekoltiranog i prilično umazanog srpskog pravosuđa. Pravosuđa za čije pranje je potrebno sve više skupih hemikalija. Radovaće ih naposletku to što je krojač bez obzira na motive, ovoga puta rešio da obuče, do sada uglavnom svlačenu Justiciju!
P.S.
Dragi naš krojaču… Šta god da je razlog ovog odevanja, želim ti da istraješ u naumu! Ne daj da te pokolebaju! Ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što je to, ako ne jedini, svakako najjeftiniji i najlakši način da za pravosuđe učiniš nešto dobro i da istovremeno i sebi pribeležiš pozitivan bod. Sve drugo zahteva decenije iskustva, marljivog rada, i odricanja, a ti za to, od silnih obaveza, verovatno nemaš vremena… Ovako ćeš učiniti nešto korisno, i pored toga biti u prilici da se učinjenim pohvališ. I što je najvažnije, ovoga puta nećeš morati da izmišljaš!
Svakako primećuješ da sam ličan i pomalo neobjektivan jer za oblačenje sudija u toge navijam već dvadesetak godina! Nema šnajdera kojeg nisam gnjavio! I nema onog koji nije uzimao meru od kojih ni jedna odavno više ne važi. Požuri zato i ti, jer ni mere koje ti dostavljaju neće doveka vredeti. Možda još ne znaš, ali naročito u uslovima povećanog pritiska izraženog na ovim prostorima, pravosuđa pokazuju tendenciju skupljanja i prilagođavanja novim mernim sistemima.
Ukoliko pak istraješ dragi naš krojaču, kada hodnicima prošetaju kolege koje makar izdaleka liče na sudije, omogućićeš mi da na blogu konačno napišem i jedan afirmativan, ohrabrujući tekst. Tebi to, kao majstoru kojem ne manjka afirmacije i ohrabrenja verovatno neće značiti puno, ali meni hoće… Ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što osim gorepomenutih statističara, u pravosudju dragi moj ima i nas kojima je prljavštine i crnila dosta!
15 Responses
Sjajno! Bar forma, ako je vec sadrzina diskutabilna…
U mnogim pravnim sistemima, kulturama i tradicijama BEZLIČNOST I UNIFORMNOST učesnika u postupku ( uglavnom krivičnom) izražena je u službenim uniformama koju nose sudije, tužioci i advokati. Toge simbolizuju DOSTOJANSTVO I MOĆ DRŽAVE, A PERIKE ujednačavaju lica simbilzujući JEDNAKOST UČESNIKA u postupku. Oba elementa odeće potpuno neutrališu lične i individualne karakteristike u procesu. Prema tome: I TOGE I PERIKE!!! Ne samo moće i dostojanstvo države, već i jednakost stranaka!!!Odmerimo i glave, a ne samo tela sudija…
Eh, Potemkine Grigorije, ILUZIONISTO I SPASIOČE
Jos dugo , dugo , nece biti afirmativnog teksta, a sto je naj gore tim putem ide i srpska advokatura, nije mi jasno kako se na rukovodecim mestima nalaze ljudi koji unistavaju sopstvenu profesiju i sopstveno radno okruzenje, sta je cilj toga osim pokrivanja svoje nekompetencije i strucnog minimalizma ne mogu da prepoznam, ali da je silazna putanja, silazna je i to sa ubrzanjem, a i mislim da je masinovodja iskocio …
Ukoliko bi forma mogla imalo da doprinese sustini, ovo uniformisanje sudija bi i imalo smisla, ali kako kod nas to obicno nije tako, dobicemo smesnu sliku sudija u togama koji se kroz male sudnice zatrpane predmetima jos i otezano krecu, jer jos moraju da paze da im toga ne zakaci staru pisacu masinu na podu, filadendron u sudnici, neku gomilu kanapom uvezanih predmeta ili da kojim slucajem togom ne prekriju pripravnika, saradnike ili zapisnicarku koji svi sede zgurani na par kvadrata. Pa ako se vec bavimo formom, dajte da prvo sudovi izgledaju dostojanstevno, pa tek onda sudije. A do sustine mozda nekad i doguramo…
Тога, одело…у шта год га обукли – Цар је го! Или ће се тако испунити форма за отварање поглавља? Питам, не замерам.
Ви сте бар, поштовани судија, с те стране у реду јер одавно упозоравате и Цара и царство му на ту бруку. Молим Вас да наставите у том духу. Држим да у томе имате већу подршку но што слутите.
Ako ne grešim, toge imaju sudije Ustavnog suda, ali da li je to doprinelo ZNANJU i umenju sudija…U novinama i običan svet, laici, mogu da se upoznaju sa nestručnim odlukama sudova (napr., Ustavni sud je odbio žalbu našeg građanina, što mu se za isto delo sudilo dva puta, krivično i prekršajno, a sud u Strazburu usvaja njegovu žalbu i dodeljuje mu odštetu zbog pogreške naših sudova) jer je jasno da zdravorazumski ne može da se održi takva odluka suda. Uopšte se stiče utisak (samo iz onoga što se pročita iz novina, a da ne govorimo o sudskoj praksi) da su naši sudovi nekako NAKLONJENI kriminalcima, a vrlo oštri i sumnjičavi prema onima koji tuže i prijavljuju (i brane se od kriminala). Neko će da kaže da su sudovi oprezni jer nije lako osuditi čoveka, ali kako onda za tren oka izgube tu opreznost kada se krivično gone oni koji su postupali u nužnoj odbrani (branili se od pljačkaša). Zar blago kažnjavanje (ispod propisanog minimuma kazne) i još gore, nekažnjavanje, nije podstrek kriminalu (tako se uči na fakultetu), i utiče na one koji se spremaju da izvrše krivična dela da će “jeftino” proći. I uglavnom i prođu. Iako sudovi prate stanje u društvu, oni moraju i da utiču na njega, da formiraju pravnu sigurnost i pravičnost, a ne da budu puki odraz stanja u društvu.
Vuk dlaku menja…
Vuk, Vuk, samo u deminutivu
Kao što, “odelo ne čini čoveka”, tako “toge ne čine, sudiju”. Odlično zapažanje sudije Majića i još jedan doprinos modne reforme ministarstva pravde, gde se još jednom, ministarstvo bavi reformom forme a ne suštine. Bilo bi dovoljno, moderno, kvalitetno odelo sa grbom države ali sad je kasno pošto ministarstvo ni po ovom pitanju nije potvrdilo princip “nezavisnosti”, već naprotiv potvrdilo zavisnost od tradicionalnih modnih trendova anglosaksonskog prava.
Kolumnista “zdravog razuma”.
Pocnimo od necega
Da li toge (i perike, koje možda nisu u prvom krugu nabavki zbog mera štednje) treba očekivati već do Juna o.g. kada će se po nalogu Vrhovnog kasacionog suda od 14.Decembra 2015.g. prvostepeno rešiti po 20 najstarijih predmeta u svim sudovima u Srbiji i time značajno popraviti stanje nerešenih predmeta (2 -5god., 5-10 itd)? Nisam ubeđen ni da će to olakšati situaciju u osnovnim JT gde pojedini ZJT obrađuju i po 700 i više predmeta. Zasigurno, toge (ni perike) neće pozitivno uticati na postupke izvršenja, čak ni sa novodolazećim ZIP-om i javnim ( privatnim) izvršiteljima uprkos najavi pomoćnice ministra pravde u “Politici”.
Toga, posebno ističe sudiju, u moru glava, dostojanstveno.
Jutro, dolazak na posao, radno vreme od 7.30, a već je 9. Saradnik i zapisničar su spremni za ročište, a toga visi na čiviluku. Neprijatnost trenutka dok navlačite togu u toj maloj sudnici ostavlja poseban ukus u ustima. I svako ročište samo pojačava taj ukus. Dobro je 13.30, vreme je da se ide kući. Skidate togu i neprijatan ukus u ustima nestaje. Sada ste opet samo običan čovek.
Савршен опис са Ваше стране.
Примедба аутору – фасцинираност англосаксонском правном традицијом. Вероватно последица боравка у САД. УСАИД је оправдао сваки потрошен долар овде. Друга је ствар што је примена те традиције довела до тога да Основна јавна тужилаштва махом личе на ауто-пијацу Бубањ Поток: где се ценка око кривице, казне и “опортунитета”, а правом и заступањем оптужбе слабо бави, јер је судски поступак “аут” а нагодба и пијаца “ин”. Када је казнена политика пијачарска, онда се и грађанство лакше одлучује на криминал, што опет доводи до пораста броја кривичних пријава, а тиме и броја предмета и ето нас опет на почетку. Затрпани до гуше. Да не причамо о демотивисању полиције да обавља свој посао (“ми их хапсимо, а они им дају неке наногице, опортунитете и сл…”).
А чекај, зар нису те новотарије требале убрзати поступак? Па УСИД је по семинарима трубио да хоће? Преварише нас наивне у жељи да мање радимо. Само бање и хотели имаше користи од реформе кривичног законодавства.
Но генерално, колега Мајић је у праву. Судство мора да се дисциплинује. Али не споља, већ изнутра. Е ту је “квака 22” – оно то не жели. Милије му је да га дисциплинује извршна власт и разне НВО (ако нисте знали и њима судови подносе извештаје), него да мења себе и сопствене рђаве навике.
Ето поносног мишљења судијског помоћника 🙂
Поштовање свима.
Predlazem da na ledjima toge bude ispisan broj veca svakog sudije a moze i prezime (kao dresovi) kako ne bi doslo do zabune obzirom da jednu kancelariju odnosno sudnicu dele dve pa nekad i vise sudija.
Nije to u duhu naše tradiicije i ništa neće popraviti. Novac za toge u ovom sirotinjskom pravosuđu se može pametnije utrošiti.
Inače, sjajan tekst, posebno obraćanje krojaču 🙂