U prilogu još jednom govorim o problemima u razumevanju inkriminacija čl. 359. i 234 KZ koji se sve češće ispoljavaju u praksi. Iako sam o ovome već pisao na blogu u tekstu “Zloupotreba položaja – od nedovoljno precizne do “all inclusive” inkriminacije”, čini se da i dalje postoji potreba za ukazivanjem na pogreške u tumačenju, ovih inače kompleksno definisanih odredbi.
Reformska nabavka
19.01.2023.
11 Responses
zašto ne precizirati u zakonu šta je zloupotreba položaja, koristeći se oblicima (komada 3) koje ste izložili? tri člana umesto jednog.
Poštovani,
u ovim odredbama postoje predviđena sva tri oblika radnje izvršenja o kojima sam govorio. Problem je u tome što se u praksi ovi oblici nedovoljno razlikuju i pod njih se podvode situacije koje se ne bi mogle smatrati radnjom izvršenja navedenih krivičnih dela.
Uvazeni sudija,
Kako kao branilac uglavnom prihvatam odbranu vezanu samo za pomenuta dela, veoma mi je drago sto se o njima ponovo raspravlja. Cini mi se da se najveci broj ovih radnji preduzme javno, cesto pred kamerama, kom prilikom sluzbena lica i priznaju nameru za izvrsenjem dela, ali da tuzilastva gonjenje preduzimaju samo tamo gde postupaju suprotno ZJT i stite ne javni, vec politicki interes. Uostalom, nedavno smo imali slucaj gde je u tom smislu Republicki javni tuzilac i dao eksplicitnu izjavu. Sa druge strane, nebrojeno puta smo imali situaciju gde ministar obeca preduzimanje inkriminsane radnje, a nakon toga ponosno obavesti javnost da je ispunio obecanje. Ali to je vec pitanje stanja insitucija.
Ovde bih ukazao na druga dva problema na koje sudska praksa do sada nije odgovorila. Prvo pitanje je vezano za vinost, odnosno da li je za delo koje u svom nazivu ima termin zloupotreba, potrebna namera, a ako nije, kako se to logicki objasnjava. Drugim recima, kako nesto mogu da zloupotrebim ako ne postupam sa direktnim umisljajem, jer cini mi se da glupost, lakomislenost ili nedovoljna strucnost ne moze biti uzrok krivicne odgovornosti. Izgleda da se nasa praksa ne slaze sa tim stavom i da primenjuje vise objektivne nego subjektivne elemente krivice, iako mi se cini da je ovde preovladjuci ako ne i kljucni subjektivni element.
Drugo pitanje se odnosi na zasticenu vrednost javnog poretka koju stitimo kroz inkriminaciju odredjenog ponasanja. Znamo li koja je to vrednost? Cini mi se da jos uvek u praksi stitimo vrednosti samoupravnog socijalizma poput bogacenja na teret drugih, narusanjava samoupravljanja i sl. Ako sam, primera radi, sa drzavom zakljucio ugovor u kome sam sebe zastitio, a vestak nadje da je time drzava ostecena, ja cu biti podstrekac a neko ko je taj ugovor potpisao izvrsilac. Nema jasnog odgovora gde je granica krivicnog dela zloupotrebe u odnosu na uobicajeno trzisno ponasanje a pojam trzisnog ponasanja nije blizak ni tuzilastvima ni sudovima. Tako u praksi imamo situaciju u kojoj neko ko uspe da proda bajat hleb, ili sopstvene akcije dan pred istek roka za ponistenje, cini krivicno delo iako je sustinski umesto 0 zaradio 1 za nesto sto pod drugim okolnostima vredi 10. Ubedjen sam da nasa praksa ovim delom u znacajnoj meri onemogucava razvoj privrede i donosioce odluka dovodi u situaciju da biraju hoce li izvrsiti krivicno delo ili doneti pravilnu poslovnu odluku.
Na kraju, cini mi se da svi ovi argumenti, bez obzira da li se oko istih slozimo ili ne, suvisni. Ova dela su sluzila i sluzice za prikupljanje politickih poena ili revansizam i ni za sta drugo. Samo sto olaksava tuzilastvu da se umesto dokazima sluzi poslovnim knjigama ili nekom drugom dokumentacijom, bez potrebe da dokaze odnos ucinioca prema delu.
Veliki pozdrav
Vojin Biljic, adv.
Poštovani,
prilog je objavljen u uverenju da je reč o delima kod kojih se u praksi uočavaju možda i najgrublji propusti. Gotovo da bih se usudio da kažem da većina predmeta sa kojima sam se sreo u radu, poseduje manji ili veći stepen devijacije od smisla inkriminacije, dok nemali broj njih u potpunosti od ovoga odstupa.
Svakako da bi dela o kojima govorimo mogla biti izvršena samo sa umišljajem imajući na umu da je reč o specifičnom vidu namere na strani izvršioca. Kada je reč o povlačenju granice između dozvoljenog i nedozvoljenog u privrednom poslovanju, bojim se da je to “sledeći nivo” razumevanja ovoga o čemu govorimo. Najpre je neophodno sprečiti situacije u kojima se eklatantno neodgovarajući opisi ponašanja predstavljaju i presuđuju kao ova krivična dela. Političke manipulacije o kojima govorite, svakako je lakše izvesti ukoliko i dalje bude prisutna navedena količina nepoznanica i nerazumevanja.
S poštovanjem,
MM
Poštovani,
da li planirate da u nekom od narednih tekstova napišete nešto o ulozi Ustavnog suda Srbije, o značaju i uticaju koji ima?
Ovo pitanje postavljam kao laik koga ova tema interesuje, i kao neko ko o pravima Ustavnog suda ne zna mnogo toga.
Hvala.
Gospodine Majiću veoma kompleksna tema, u kojoj nije spomenuta zakonska osnova koja racionalnim stvaranjem odnosa konkurentskog prava, dovodi do situacije da se zloupotreba položaja (službenog ili odgovornog lica) prikriva kroz pozivanje na zakonsku osnovu, primera radi davanje tajnosti, a radi prikrivanja namere vršenja ili zaštite počinjenih različitih krivičnih dela.
Sudija je poznato obavezan jedino zakonu i svom vrednovanju predočenih činjenica, tako da se nalazi u situaciji nevinog saučesnika u procesu odbrane vršenja krivičnih dela i teških krivičnih dela iz viših interesa iz uslova načina funkcionisanja institucionalnog sistema i zakonske osnove, odnosno njenog tumačenja od strane odgovornih ili službenih lica do utuživanja slučaja u čijoj pozdini traje proces uzimanja različitih uticaja i prikrivanja ili uništavanja podataka i činjenica, čak i svedoka, a na zakonskoj osnovi, formulisano uz potrebnu dozu cinizma imajući u vodu višedecenijske posledice provedenih u kontrolisanom haosu. Izvinjavam se na konkretnim, oštrim pojmovima opisanog, opšteg ključnog problema uz napomenu, da dok spor u kojem postoji lančana reakcija iz zloupotreba položaja dođe do sudskog odlučivanja, nastale su ili daljnje nastaju nepopravljive štete ne samo po oštećene, već i mereno opštim javnim interesima suprotno osnovnim principima i vrednostima koje se brane ustavnim i pravnim poredkom. Pitanje ustavnosti zakona je kod nas u povoju, a i u razvijenim zemljama sa dugom tradicijom vladavine prava i pravne države postoje takođe problemi i često kontraverzne odluke koja se po pravilu nalaze u domenu političkog odlučivanja i preko njih promena koje postavljaju pitanja ustavnosti u opštem značenju za datu nacionalni ustavno-pravni poredak.
Konkretno o zloupotrebi položaja na konkretnom primeru i procesu odlučivanja u toku.
Član 42. stav 3. ustava republike zabranjuje upotrebu podataka o ličnosti van svrhe kojoj su namenjeni. Dalje u stavu 4. istog člana 42 ustava se garantuje pravo obaveštavanja podnosioca zahteva o načinu prikupljanja i upotrebe ličnih podataka, a u slučaju povrede prava se garantuje sudska zaštita.
Međutim davanjem – produžavanjem tajnosti na konkretni slučaj otkrivene zloupotrebe podataka o ličnosti i primenom člana 19 Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti u vezi zaštite saradnika i bivših saradnika tajnih službi se isključuje sudska zaštita, jer isti član 19 precizira zaštitu metoda rada i procesa u toku (radi se o višedecenijskom otkrivenom procesu), kao i zaštitu informacija i podataka izmenjenih sa stranim organima, službama i državama u konkretnom slučaju. U konkretnom slučaju se radi o konstrukciji prikrivenog delimičnog identiteta zaštićenog saradnika više tajnih službi u svojstvu posebnog civilnog pripadnika trupe okupacionih snaga na tlu SR Nemačke, čija su prava i način upotrebe pod dejstvom daljnjih tajnosti određene na osnovu posebne zakonske regulative zaštite cele oepracije i upotrebe agneta saradnika sa delimičnim prikrivenim identitetom. Tako primera radi član 13 G-10 zakona SR Nemačke zabranjuje upotrebu bilo kakvih pravnih sredstava i utuživanje preduzetih mera zaštite konkretne operacije i konkretnog agenta sa prikrivenim delimičnim identitetom, pored ostalog u zaštićenim radnjama kao svrhe primene agenta u vršenju krivičnih dela prevare i pljačke, utaje poreza itd. pod institucionalnom zaštitom. Oštećena lica prema kojima se sa ciljem zaštite tajne operacije primenjuju posebne mere, nemaju prava utuživanja posledica iz načina vršenja krivičnih dela i primene psoebnih metoda prema istim.
Više u podnesku Savetu za nacionalnu bezbednost i Birou za koordinaciju Saveta, a u pogledu trajnog oštećenja zaštićenih osnovnih, ustavom garantovanih prava na sledećem linku:
https://viktorkoss.wordpress.com/2015/07/17/1218/
Više o pravno-zakonskoj osnovi, a na osnovu obaveza upravo iz zaštite podataka o ličnosti i zabrane njihove primene protivno svrsi kojoj su namenjeni Član 5 poslednji stav Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti i nadležnostima Saveta i Biroa za koordinaciju, kao i daljnje međunarodne i nacionalne zakonske osnove sa uputstvom o povredi iste u trajanju na štetu žrtve, čiji se podaci na ovaj način bez odobrenja iste obrađuju, a koji su iz predložene pozadine i zakonske osnove, uslov ukidanja zaštićenih građanskih prava i pravne ličnosti, kao i uslov nanošenja povratne nepopravljive štete decenijama unazad, da bi tako kroz absolutnu institucionalnu ćutnju i pozdina bila otkrivena, na kraju od 2008 utvrđena i 2009 priznata od konkretnog zaštićenog saradnika sa prikrivenim delimičnim identitetom.
https://viktorkoss.wordpress.com/2015/09/21/1261/
Davanje – produžavanje tajnosti (akt odgovornog – službenog lica – funkcionera), razmena podataka i informacija označenih kao tajna, razmena metoda je akt odgovornog služebenog lica suprotan članu 42 ustava, suprotan članu 8 stav 1 evropske konvencije o zaštiti osnovnih sloboda i ljudskih prava, suportan članu 146 Krivičnog zakonika R. Srbije, suprotan osnovnom ustavnom principu građanske jednakosti pred zakonom i pravdom. Znači, neko je dao svoj imunitet i nakon prepoznavanja i ukazivanja na trajnu povredu zaštićenih građanskih prava, na ceo slučaj, a istovremeno deluje akt davanja tajnosti kao obaveza svih ostalih institucionalnih kontrolnih organa, uključujući i tužilaštvo i sud u pogledu zabrane dokaznih postupaka, a na zakonskoj osnovi i razmeni informacija i podataka sa inostrsnstvom po čalnu 19 Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti i daljnjim odredbama Zakona o tajnosti podataka. Sve je po zakonu, žrtvi je život i egzistencija uništena jer su razlozi njenog uništenja bili povod za konstrukciju cele operacije iz viših interesa u stvaranju agenta provokatora sa posebnom zaštitom, koji iz te pozicije i u uz zaštitu institucionalnih organa do suda (zabrana utvrđivanja činjenica i bilo kog dokaznog postupka) u inostranstvu i zemlji, vrši teror sam i sadejstvu sa udruženom ….grupom unutar institucionalnog sistema, a sve na osnovu zakona i razmene metoda, inforamcija, podataka na međunarodnom nivou. I tako decenijama unazad sa obilatim elementima izazivanja konflikta avesti, lažnih optuživanja i uzgred teškog mobinga koji u ovim mrežama i sa iskustvom prinudnih učesnika izgleda kao nebitna prateća pojava u stranoj organizaciji jezgra privante – zađtićene sfere života.
Ukinuta su zaštićena građanska prava licu iz čije je stvarne egzistencije i egzistencije porodice konstruisana cela operacija, bez znanja i odbrenja istih i načinu i primeni zaštićenih ličnih i porodičnih podataka i činjenica kao racionalna moralizairajuća maska agneta provokatora koji iz te pozicije vrši nastavak primene istih metoda koji su već ranije doveli do preduslova uništenja celokupne egzistencije porodice i gubitka svih frađanskih prava. Još više činjenje i nečinjenje preživelih je moralni štit i nastavku povartnog terora, a sve iz viših neupitnih ciljeva i interesa.
Interesantno je da se pitanje zloupotrebe položaja lica koje je dalo imunitet na produženje starih i davanje novih tajnosti na dela učinjena protiv žrtve, a pored ostalog sticanja i materijalne i imaterijalne dobiti ogromnih razmera iz uslova zaštite cele strogo tajne operacije ne postavlja. Postavio sam pitanje protivzakonitosti akta davanja tajnosti na jednostranu protivazkonsku upotrebu podataka bez odobrenja oštećenih, odnosno mene u konkretnom procesu na kojem su se ova kola posle više od 40 godina lomila i slomila kroz praktično uništenu, približno zamišljenu egzistenciju, ukidanjem osnovnih građanskih prava i stalnim nanošenjem šete bez prava na pravni lek.
Slučaj 3 u Vašem opisu pravnog problema analize slučaja zloupotrebe položaja, nevršenje dužnosti odgovornog lica, je vezan za davanje tajnosti radi prikrivanja izvrešenih krivičnih dela pod institucionalnom zaštitom iz uslova primene tajnosti na strogo zaštićene metoda cele tajne operacije u kojoj postoji namera sa ciljem vršenja krivičnih dela pod institucionalnom zaštitom. Nevršenje dužnosti sa jedne strane kontrole predočenih činjenica i izbegavanja prihvatanja dokaza, uništavanje dokaza ili uklanjanje lica koja su nosioci dela saznanja o načnu funkcionisanja cele tajne operacije na osnovu svojih iskustava je prateći daljnji metod iz načina organizacije i zaštite celokupne tajne operacije u višedecenijskom trajanju. Sa jedne strane postoji vršenje dala akta davanja tajnosti i ometanja istražnih radnji, a sa druge nevršenje obaveza iz ustavnog uslova i uslova međunarodno pravnih akata zaštite osnovnih građanskih prava. Pored ovih za oštećene važnih pitanja, postoji i pitanje od nedeljivog opšteg minimuma nacionalnig interesa svakog ustavno-pravnog sistema, a radi se o načinu stvaranja polja tenzija, konflikata i linija sukoba, što i jeste bio stvarni osnovni cilj cele tajne operacije sa ovim segmentom kao delom šireg uzimanja uticaja i stvaranja mreža napona i radikalizacije konfliktnih potencijalnih linija.
Zakonska osnova kroz svoju strogo formalnu primenu daje mogućnosti širokog polja stvaranja konkurentskog prava sa ciljem zaštite psoebnih operacija i njihovih metoda koji ulaze dalje i pokreći lančanu reakciju vršenja niza ostalih krivičnih dela iz prethodnog uslova i ciljeva zaštite cele tajne operacije i zaštićenog saradnika tanjih službi sa prikrivenim identitetom.
Razumljivo je da advokatura kao deo pravosudnog sistema ovakve slučajeve ne uzima i ne zastupa, tako da se oštećeni nalaze pod posebnim uslovima van bilo kakve zaštite svojih prava.
Sa uvažavanjem važnosti otvorene diskusije i analize potreba reformi kako na nacionalnom tako i međunarodno pravnom nivou, a u odbrani minimuma zajedničkog nedeljivog javnog interesa želim Vama i čitaopcima bloga uspešnu 2016 godinu
Viktor Kos
Poštovani,
Molim Vas da mi odgovorite da li je krivično djelo Zloupotreba položaja i ovlaštenja,blanketno krivično djelo,tj. da li u optužnici moraju biti navedeni blanketni propisi koje je optuženi svojim radnjama povrijedio ili nije postupao u skladu sa istima.
Unaprijed Hvala
Goran ,Sarajevo
Poštovani,
kako ste pitanje postavili i u rubrici “pitanja i odgovori”, na Vaše pitanje odgovorio sam na tom mestu.
S poštovanjem,
MM
Poštovani,
Kakav je Vaš stav u odnosu na pitanje odgovornosti izvršnog direktora za sprovodjenje odluke Borda direktora ( ugovor o konsaltingu ). Kako tumačite Vi a kakva je sudska praksa u odnosu na pitanje odgovornosti ove vrste?
Dobar dan želim poštovani Gos.Majiću.
Ja sam Duško Arnautović.
Radim kao VKV Električar u jednoj od državnih institucija.
Kao dežurni majstor moram da se odazovem na poziv za spašavanje lica iz zaglavljenog lifta kao i na popravku istog.
Pošto je Pravilnik o pregledima liftova u upotrebi 15/2017 izričit i zahteva pristup lica sa sertifikatom a ja kao dežurni majstor MORAM DA SE ODAZOVEM na poziv.
KAKVA SU MOJA PRAVA PO TOM PITANJU JER NEMAM SERTIFIKAT.
Mnogo puta sam inženjerima moje institucije skretao pažnju na protiv zakonit pristup poslu.
Njihov odgovor””SAMO USMENI””ti moraš…
Na takav način primoran sam da biram
Ili
Moral ili Državni zakon.Od tog trenutka izbora poništena su mi elementarna a Ustavom Republike Srbije zagarantovana ljudska prava.
Dali se ovo može smatrati ZLOUPOTREBOM SLUŽBENOG POLOŽAJA.
Zato što postoje institucije koje uz obavezno doškolovavanje daju sertifikate.
Ozbiljnost je očigledna samo ako Vas i vaše dete lično stavimo u položaj lica u zaglavljenom liftu.
Ako pokušam ( iskustvo i sigurnost u pitanju) i pri tom postupku napravim grešku i povredim vas ili Vaše dete…..
Koliko godina robije bih dobio.
Ili
Ako kažem dobar dan želim GOS.Sudijo morate čekati ljude iz Beograda.
(udaljeni smo preko 100 km)…
Šta ako ste životno ugroženi…
U tom čekanju pozli vam dobije infakt ili tako nešto.
Koliko godina robije bih u tom slučaju dobio od Vas?????
Za svo to vreme zbog Inženjeri krše zakon o bezbednosti,radu,o Liftovima i niko im NESME NIŠTA…
Šta da radim i kome da se obratim..
JER NEČINEĆI NIŠTA MOJI RUKOVODIOCI ISTO KRŠE ZAKON???
Hhhhhhhhhhh
Zamolio bih Vas da shvatite moj položaj.
U svakom dežurstvu koračam po liniji izmedju robije i slobode.Imam
Još 8 godina do penzije i verujte zbog arogantnosti , nesavesnog rada u službi ,po meni i zloupotrebe službenog položaja pojedinih inženjera nisam u zavidnom položaju….
S’Poštovanjem Duško Arnautović