Reformska nabavka

– Dobar dan! 

– Zdravo živo! 

– Planiramo neku reformu pa mi treba materijal, ali kvalitetan, da prođe inspekciju.

– Šta je, stranci opet navalili?

– Ne pitaj… Ni ove od prošli put još pošteno nisam ispratio, a već se najavili novi! Nego… Imate li pravosudne institucije? Trebaju mi ove modernije, kod kojih sistem sam prijavljuje defekt? 

– Imamo. Šta ti treba? 

– Treba mi svašta. (Gleda u papir). Ovako…  Visoki savet sudstva… Šta imate od visokih saveta? 

-Šta god poželiš prijatelju! Gledaj ‘vako… Ovo ovde je model ekonomik – najbolji odnos cene i kvaliteta, plus daljinsko upravljanje. Imam i premium, on je malo skuplji, ali je bešuman. Toliko je tih da imaš utisak da ne radi. A ima i ovaj naš standardni, s tim što mi kažu da on teže dobija sertifikat. Ima neki problem sa emisijom gasova. Čim malo duže radi nešto počne da se oseća. Ne razumem se, samo ti prenosim kako su meni rekli.

– Ali to su sve domaći modeli, a meni za reformu treba original. Francuski ili engleski, recimo. Imate li original visoki savet sa međunarodnim sertifikatom? 

– Šta će ti original? 

– Kako šta će mi? Pa, domaći se nisu pokazali, a za ove prave kažu da su mnogo bolji i da jedino oni po novim kriterijumima prolaze. 

– Gluposti! Ko ti je to rekao? Ovo ti je domaća zamena. Pogledaj! Isto kao njihov, samo domaća pamet. Nema toga što stranci mogu da smisle a da naši stručnjaci ne naprave bolje i za mnogo manje para! Oni kažu – treba vam Visoki savet, a naši – evo vam Visoki savet, oni – treba vam nezavisan sud, a naši – evo vam nezavisan sud. Pa da vidimo ko će duže da izdrži! Nisu oni pametniji od nas, pa da nam samo uvaljuju svoju robu! K’o i parfem. Ko je lud da plaća francuski, kad ima bugarska kopija za pet puta manje para?!

– Da, ali izlapi za dva’es’t minuta! 

– Pa šta ’oćeš, da traje godinu dana? Važan je prvi utisak, a posle ko zna – zna. (smeh). Šalu na stranu, evo, stavim ti jedan do drugog naš i njihov savet i ja častim ako sa metar prepoznaš razliku! 

– A kvalitet? 

– Šta kvalitet? 

– Pa, bolji su stranci. 

– Ma daaj… Za šta su bolji? Visoki savet ti treba samo da ga pokažeš kad dođe inspekcija. Kao pribor za prvu pomoć. Časti ti, jesi li ikad koristio gazu u kolima? A?

– Iskreno, nisam. 

– Pa hvala bogu! U kutiji mogu da budu i čvarci, ali je važno da se na poklopcu vidi crveni krst! Nemaju oni vremena da se bakću, da testiraju VSS na pritisak i šta ti ja znam… Stranci pogledaju deklaracije, šta tu piše, trpi toliko i toliko bara bez pucanja i idu kući. Imaju oni i svoje brige.

– Ok, ubedili ste me. (Osvrće se i ponovo gleda u papir). Trebaće mi i tužilac. I tu sam čuo da su strani bolji, da su otporniji na spoljašnje prilike i da duže traju. Na primer, italijanski ili holandski. I za rumunske kažu da su sve kvalitetniji… 

– Jesu, dobri su, ne mogu da kažem. Ali, šta si navalio na strance? I tu imaš našu verziju za mnogo manje para. 

– Da, ali crkava i ne radi pos’o.  

– Opet on! Ko te je to slagao? Isto i naš radi i traje i duže od stranog. Stranca po servisnoj knjizi moraš da menjaš na 4-5 godina, a ovog našeg ne moraš uopšte! Evo, skoro mi je mušterija donela našeg tužioca koji mu je služio dvadeset godina! Eeejjj! Došao i kaže: “Evo da ti pokažem… Ovog sam kupio kod tebe pre šesnaeste reforme. Služio me je sve ove godine i nikada zucnuo nije! Mogao bi verovatno i još, ali je navukao neku koroziju…” Nego svi odmah misle da je kod stranaca sve bolje, takvi smo mi… Draže nam je stranjsko… Da ne lajem…. 

– Ali jel’ radi? Mislim, ako ne radi, džaba što traje. 

– Radi, kako ne radi! Doduše, dešava se da ponekad preskoči na višim obrtajima, ali to je sasvim normalno. Promućkaš malo, podmažeš i teraj! Uostalom, neće niko da sedi pored njega i da broji preskakanja. Ako ga redovno pereš i podmazuješ, ima da te služi godinama! E, da… Samo nemoj da ga iznosiš na svetlo. 

– Što na svetlo? 

– Ne znam. Pokazalo se da, iz nekog razloga, domaćoj verziji nikako ne prija svetlo. Drži ga na ‘ladnom, u mraku, najbolje u frižideru. U dodiru sa svetlom, spojevi se razlepe, ne liči ni na šta. Moguće je da je do materijala koje koriste. Izgleda da nešto s ovim našim tužilačkim sirovinama ne valja. Ali što bi ga i iznosio? Bitno je da je tu kad ti treba. Ili, ako baš moraš da ga provetriš, onda ga prekrij kesom ili nekom kutijom. Samo da ne dolazi u kontakt sa spoljašnjim svetom!

– Shvatam, shvatam… OK, daćete mi i tog jednog s kesom… Trebaće mi još i Pravosudna akademija. Znate, ovo za za obuku… Sigurno i tu ima neka kopija?

– E tu imamo šta god poželiš! Tu smo bolji od originala! 

– Eh sad…

– Ozbiljno ti kažem! Naši eksperti su razvili sopstveni model za kojim je neviđena jagma! Čekaj samo da vidim da li je neki ostao… (prevrće). Imaš sreće! Poslednji komad!

– O čemu je reč?

– Najnovija reč tehnologije! Za razliku od klasičnih, gde osediš dok dobiješ proizvod, ova naša izbacuje stručnjake kao aparat kokičar! Taka-taka-taka… Mislim da joj je kapacitet deset stručnjaka na dan, ali ako malo omekšaš bazu, može i više! Volj’ ti sudija, volj’ tužilac, specijalista za ovo, za ono… Sertifikat ovaj, onaj i ne samo to! Posebno selektuje ove koji su po JUS-u od ovih koji odskaču. Ove ispravne čuva i pakuje, a ove što štrče – škartira. Pod mač, bato, što kaže onaj! Imaš i dodatne opcije – program za preporuke, onda za naslednike, pa ovi sa liste… Ni ja ne znam šta sve može, ali piše ti sve u uputstvu. I sve na dugme! Mašina budućnosti! I što je najvažnije, može da je kontroliše svako! Sa ulice dovedeš čoveka i za pola sata je spreman. Njegovo je samo da ćuti, puši i podmazuje gde treba a ona sama štrika. 

– Neverovatno! Rešeno je! Uzimam sve! Pakuj!

– Sjajno! U tom slučaju, za pravu mušteriju imam i poklončić!

– Oh, hvala… Nije trebalo… 

– Neka, neka… Valja se.

– Šta je to?

– To ti je DEKSOPRAK. 

– Šta?

– DEKSOPRAK – Domaći ekspert opšte prakse. Zapravo isto što je bio i ANAL B-PORT – analitičar bez portfelja ili IST ANAL – istaknuti analitičar, ali njihova najnovija zamena – u stiku. Do sada ih nisu pravili u ovom obliku pa ga ne prepoznaješ! Ali, ako se malo bolje zagledaš, videćeš da je to to.

– A za šta služi taj…?

– DEKSOPRAK? U principu, ni za šta konkretno, ali je dobro da ga imaš. Osvežava prostor a stranci to vole. Kada je vazduh ustajao, da ne kažem kad zabazdi, uključiš ga u struju i on polako otpušta miris. Dobro je da u prostoriji imaš nekoliko njih a nisu ni skupi. Povuku na ruzmarin ili lavandu i za par minuta strendžere u’vati dremež… To ti je poklon od mene.

– Hvala puno! Koliko sam dužan?

– Ništa.

– Kako ništa?

– Tako lepo. Sve je plaćeno.

– Ne razumem…

– Ih bre, pa ti baš ništa ne razumeš a krećeš u pos’o. Da te čiča nauči… Sve ove sirovine za naše reforme finansiraju stranci. Imaju te neke fondove, budžete, šta ti ja znam… Oni plaćaju delove – šrafove, pajsere, fasadu… Potrošni materijal… Sve što je porebno da se napravi konstrukcija do sledeće reforme. Posle – novi materijal, nove sirovine, novi pajseri…Tvoje je samo da redovno pereš i zalivaš, da podmazuješ i čistiš đubre ako se nakupi i da ne pametuješ mnogo. Kapiraš?

– Čekajte… Hoćete da kažete da su ovi što dolaze u inspekciju platili sve ovo? Ovo što će da kontrolišu?

– Dobro jutro moj bekirjo! Konačno si sve shvatio! (pevuši). Zato i kažem da ne bacaš lovu na gluposti. A ti zapeo stranci pa stranci… Naša tehnologija i iskustva su i dalje broj jedan u svetu, zapamti to! 

– Što jes, jes! Ne znam kako da Vam se zahvalim!

– Nema potrebe da mi se zahvaljuješ. Meni je samo važno da reforma uspe. I eto, ako ti nije mrsko, kada budete birali recimo tog hauzmajstora na akademiji ili nešto drugo gde misliš da bih se bolje uklopio, da me se setiš. Izmrzoše mi noge ovde na buvljaku pa ko velim, kud svi drugi, da se i ja konačno ogrejem malo o taj reformski proces.