Kada se sud već upustio u avanturu neosnovanog regulisanja branilačkih zarada, nužno je ušao i u neposredni odnos sa braniocima koji zahtevaju naplatu primanja po osnovu obavljenog rada.
Dok okupljeni podanici u zanosu kliču, sudiju Zeca razdire sumnja. Svega jedna noć deli ga od ulaska u sudnicu, a shvata da prvi put u karijeri ne razume Vođine reči.
Priliku da odlučuje o zahtevu za izuzeće sudije predsednik Višeg suda u Beogradu iskoristio je, po svemu sudeći, za sasvim drugačiji cilj: da ospori mogućnost postojanja udruženja kakvo je CEPRIS. Za ovo osporavanje koristi tri pravno-logički neodrživa argumenta.
Snimak gostovanja u emisiji “Pravi ugao” (16.6.2016) autorke Ljubice Gojgić Sudovi su uvek na strani aktuelne političke vlasti BEOGRAD – Kada je reč o pravosuđu,
I zato je istu matricu koju je moguće uočiti u političkom prostakluku, zaglušujućim novokomponovanim turbo-folkerskim pokličima i izbacivanju ispražnjene paklice cigareta kroz prozor automobila, moguće pronaći i u uputstvu sudije zapisničarki da, uprkos kašnjenju, ne proziva stranke još desetak minuta “dok ne dovrši prvu jutarnju”. U osnovi svih navedenih ponašanja, nalaze se decenije nepoštovanja najpre sebe, onda drugih.
Razjedinjena, „šarolikog“ kadrovskog potencijala i od strane novokomponovanih pravosudnih para-profesija potisnuta u borbu za sopstvenu egzistenciju, advokatura je ipak i dalje najslobodniji deo srpskog pravosuđa.
Nevidljivo čitanje provokativnog bloga, za većinu mojih kolega predstavlja najveći stepen prihvatljivog rizika. Nešto poput tajnog gledanja porno filma, uz umirujuće saznanje da se od ovakve vrste voajerskog uživanja ne dobija SIDA i da komšije za ovu aktivnost, ukoliko ne ostave potpisani komentar, nikada neće saznati.
