Нејако српско правосуђе налази се пред још једним искушењем. Уколико кривична пријава председника ВКС и његових колега, поред моралне осуде заиста има за циљ и вођење кривичног поступка, биће то прилика да се бивша правосудна „врхушка“ сретне са макар неким од судија „на које се могло рачунати“.
Међутим, постоји један, још већи проблем од самог непостојања судске власти на овим просторима. Реч је о чињеници да већина грађана, али и судија, овакво стање не препознаје као проблем! Већина њих, за разлику од пораженог Белогардејца из Михалковљевог филма, ни не памти боља времена када је о правосуђу реч.
Евидентно је наиме да је закаснело интересовање за испражњене судске касе пренете у руке јавних бележника, изазвано искључиво отпорима који су се (помало закаснело) појавили у јавности. Резоновање у складу са принципом вратимо „трећину“ да не би сутра враћали „већину“, тако се неизбежно намеће.
