„Претпоставка невиности – пажња крши се!”

Ако нас са паклице цигарета упозоравају да „пушење угрожава људе у околини“, а на ТВ каналима да „програм може бити штетан за осетљивије особе“, зашто нас у медијским извештајима о кривичним поступцима не би упозоравали да „садржај може бити штетан по право окривљеног да буде сматран невиним док се супротно не докаже“?

Иако сам уверен, да је домаћа медијска сфера последњих месеци досегла један од најкритичнијих момената  када је реч о неукусу у извештавању о кривичним поступцима, кривичним делима и окривљенима, не мислим да говорим о томе. Било би узалудно, трајало би предуго, а није ни у опису мог радног места. Уместо тога, покушаћу да на овај, по мом мишљењу озбиљан проблем, укажем из нешто другачијег угла.

Очигледно је наиме да механизми заштите од непрофесионалног извештавања о актуелним кривичним поступцима (и онима који још увек нису започели), још увек не постоје. Одредба члана 3. став 2. Законика о кривичном поступку, према којој су, између осталих и средства јавног информисања дужна да се придржавају претпоставке невиности и да својим јавним изјавама о окривљеном, кривичном делу и поступку не повређују права окривљеног, у пракси на жалост остаје само “жеља”  законодавца. Медији се у циљу постизања  тиража и гледаности, те задовољавања најнижих порива публике, утркују управо у супротном – што чешћем, домишљатијем и надахнутијем кршењу претпоставке невиности! И у томе их нико озбиљно не спречава!

Ако је то већ тако  (а јесте), и ако је вероватно да у скорије време релевантна тела и удружења неће успети да појаву сведу на прихватљиву раван (а неће), онда је, чини се, потребно пронаћи механизме који ће макар донекле умањити штету. Сматрам да би законодавац могао да предвиди обавезу медијског извештача да увек када извештава о одређеном учиниоцу кривичног дела у видљивом делу текста или прилога, означи да се садржај који следи односи на лице које се по члану 34. ст. 3 Устава РС „сматра невиним све док се његова кривица за кривично дело не утврди правноснажном одлуком суда“.

Овакво решење наравно не би драстично променило ствари. Баш као што и ознака на цигаретама најчешће не одговори загриженог пушача од поновног отварања паклице. Ипак, овакво упозорење могло би навести макар један део медијских конзумената на опрезнији приступ извештају, подсећајући  да је могућ и другачији исход. Сигуран сам да би са мање жеље за “враћањем смртне казне” или “телесног сакаћења” био читан чланак у којем би поред одреднице “Монструм” или “Сотона”, било наведено да је реч о особи, која је правно посматрано невина! Јер, оно што лаици сматрају парадоксом права и неживотношћу правне форме, често је последња брана друштвеној анархији.

Поред тога, у друштву које хронично пати од недостатка правне културе, оваква обавеза могла би пружити и значајан допринос подизању исте, барем када је о основним цивилизацијским тековинама реч. Значајан део читалаца који нема правничко образовање, на овај начин био би у прилици да упозна смисао и значај ове важне презумпције и да се, можда, према истој другачије одреди.

Напослетку, наведено упозорење могло би отрежњујуће деловати и на неке учеснике у кривичном поступку, па и суд, који нажалост, и сам повремено показује забрињавајућу склоност потпадању под утицај различитих медијских кампања.

Препустимо ли се другачијим токовима, може се догодити  да судске одлуке у медијски експлоатисаним случајевима, све чешће постану само верификација унапред припремљеног  исхода. У таквим условима неће бити тешко замислити  ни “риалити програме” у којима ће гледаоцима бити омогућено да путем смс порука, учествују у доношењу јавне одлуке о томе ко ће завршити у затвору а коме ће ипак, бити подарена слобода.

Podelite sa prijateljima

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email

6 Responses

  1. Ovaj tekst,nazalost dolazi kasno i nadam se da gresim. U vreme kada je Brankica Stankovic dobijala nagrade zbog svojih izvestavanja, niko se bunio nije.

  2. Bravo Miso. Tacno u srz problema – pojave. Ideja je jasna i potpuno logicna u vreme kada nas pretezni deo stampanih i elektronskih medija na dnevnoj bazi zatrpava tekstovima u kojima se i sudi i presudjuje onima za koje postupak jos nije ni zapoceo u krivicno-pravnom smislu. Pri cemu se to cini sa nivoom detalja koji mogu biti poznati samo organima koji sprovode istragu. Nesumnjivo je da deo problema cini i nedozvoljena “transparentnost” policije i tuzilastva koji novinare snabdevaju informacijama. Dakle, jedan deo problema bice resen kada nadlezni organi budu postovali tajnost u istraznom postupku odnosno kad neko bude odgovarao za predaju / prodaju informacija iz istrage. Ipak, svrha ovog teksta bice ostvarena tek kada (ako ikada) dobijemo zaista slobodnu – sto podrazumeva i odgovornu stampu. Gledano iz sadasnje perspektive, sanse su nam male.

  3. Nisam pravnik, advokat i nemam bas nikakve veze sa tim, ali sam nedavno prokomentarisala isto to. Medijski linc i stvaranje atmosfere u kojoj je osumnjiceni vec optuzen i proglasen krivim, za mene je nedopustivo. Postavila sam pitanje ko ce odgovarati ukoliko covek iz nekog razloga ne bude proglasen krivim, a mediji su netrpeljivost javnosti prema njemu doveli do vrhunca. Pa i sam ministar iznosi poprilicno subjektivne stavove na konferenciji za stampu (sto mi se tek ne dopada) u trenutku kada to nikako ne bi smeo. Sve u svemu, rekla bih da je neko tu negde gadno omanuo i sebi dao previse slobode, ali bez ikakve odgovornosti.

    1. Ima tu primera koliko hocete. Na primer,premijer kaze da ocekuje presudu u jednom predmetu do kraja godine.

  4. Tekst je na mestu, ali ta vrsta problema siguran sam da postoji i u mnogo razvijenijim demokratijama. Problem je naravno u nenezavisnom sudstvu i jos bitnije nezeljanju drzave da se time bavi jer ima “mnogo bitnijih problema”…Mora dosta vremena da prodje da se napravi pomak na tom planu…

Leave a Reply to Goran Cancel reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Pogledajte ostale blog članke